Bezimeni samit u Sarajevu

Boris Aleksić: Dobar dan dame i gospodo, dobro došli na redovnu konferenciju za novinare Srpske radikalne stranke, moje ime je Boris Aleksić, pored mene je Marijana Krneta i Sreto Perić. Evo, prvo bih želeo da vas obavestim da je 28 članova Mesnog odbora Srpske napredne stranke Stari Vrbas istupilo iz ove stranke i vratilo se u Srpsku radikalnu stranku. Želim da vam kažem da ovo nije usamljen slučaj jer pre izvesnog vremena 25 članova Srpske napredne stranke iz Mesnog odbora Bačko Dobro Polje u Vrbasu takođe je napustilo ovu stranku i vratilo se u Srpsku radikalnu stranku, dakle, taj proces povratka članstva Srpske radikalne stranke se nastavlja. Članovi koji se vraćaju govore da su veoma nezadovoljni, da Srpska napredna stranka nema u stvari nikakvu ideologiju, da jedinu pravu ideologiju ima Srpska radikalna stranka, ideologiju srpskog nacionalizma. Kao što znate, predstavnici Srpske napredne stranke zastupaju stav da je politika Borisa Tadića dobra a da se ne primenjuje. Oni otvoreno zastupaju uvođenje dvopartijskog sistema po ugledu na Sjedinjene Američke Države, dakle, uvođenje svojevrsne plutokratije, jer je vrlo dobro poznato da u Sjedinjenim Američkim Državama na saveznom nivou ne može niko ko nema ogromnu količinu novca da se kandiduje i da nastupa na saveznim federalnim medijima. Takođe, ono što se primećuje jeste da se naprednjaci, kako im samo ime kaže, ne razlikuju od naprednjaka koji su postojali u 19. veku, potpisnici tajne konvencije, dakle, to je jedna prozapadna partija koja ne zastupa srpske nacionalne interese. Druga tema o kojoj želimo da govorimo sa vama, vezana je za bezimeni samit u Sarajevu. Kao što znate, prvi put za istim stolom našli su se predstavnici Republike Srbije i predstavnici takozvanog Kosova. Oni su bili tretirani ravnopravno, bez obzira što naši zvaničnici govore da su pre predstavnika takozvanog Kosova govorili predstavnici međunarodne zajednice. Dakle, naprosto, gospodin Jeremić je imao isti tretman kao i predstavnik takozvanog Kosova, što je zaista veoma loša informacija. Kakve su poruke stigle sa tog samita? Karl Bilt je otvoreno rekao da postoje države članice Evropske unije koje se protive proširenju Evropske unije, i to ne samo zbog ekonomske krize nego zato što smatraju da bi takva Evropska unija bila neodrživa. Takođe, Štefan File, komesar za proširenje Evropske unije, ističe da nema sličnosti između puta Srbije i Kosova prema Evropskoj uniji, što je jasan stav da Brisel odvojeno tretira puteve Srbije i takozvanog Kosova kada je u pitanju članstvo u Evropskoj uniji. Ja ću vas podsetiti da je jedan od osnovnih kriterijuma za članstvo u Evropskoj uniji postojanje takozvanih dobrosusedskih odnosa i vi ste mogli da primetite ciničnu izjavu Volfganga Masa, predstavnika Nemačke ovde u Srbiji, koji je na neke izjave Vuka Jeremića, ministra spoljnih poslova Srbije, rekao da Evropska unija u svakom slučaju neće uvoziti konflikte, misleći pritom na odnose Srbije sa takozvanim Kosovom, čiju nezavisnost je Nemačka priznala. Samit u Sarajevu je takođe bio zatvoren za javnost, dakle, postavlja se pitanje šta su to oni imali da kriju. Nikakva konkretna poruka vezana za članstvo takozvanog zapadnog Balkana nije stigla, ali ono što smo mogli da primetimo je da naprosto zemlje koje su učestvovale u rasturanju tog zapadnog Balkana ili Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, pre svega Nemačka, sada pokušavaju da ujedine taj region. Pogledajte koliko je to neiskreno, koliko je to neozbiljno. Vi znate da je Nemačka svojevremeno, početkom devedesetih godina prošlog veka, ubacivala oružje na teritoriju Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i da je jedna od država koje su odgovorne za izvršenje zločina protiv mira. Ja ću vas podsetiti da je Štefan File svojevremeno kao komesar za proširenje Evropske unije, izjavio da bez rešenog statusa Kosova i bez odnosa sa Kosovom Srbija ne može da uđe u Evropsku uniju. Sad imate kontinuitet tih izjava, zaista možemo da navedemo veliki broj pa da dođemo i do ambasadora Nemačke Cobela. Ali evo, odlazeći ambasador Švedske u Srbiji, Bringeus, svojevremeno je izjavio da želi da bude potpuno jasan i otvoren prema građanima Republike Srbije i da ukoliko se ne reši pitanje Kosova, Srbija neće postati član Evropske unije. Vi znate da među zapadnim diplomatama postoji ta praksa da odlazeće diplomate upute neke jasnije poruke jer oni koji dolaze tek na funkciju nemaju tu mogućnost da budu toliko otvoreni, a kažem vam, veliki broj tih odlazećih diplomata je uputio vrlo jasnu poruku Srbiji vezano za članstvo u Evropskoj uniji. Takođe, specijalni izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo, Lunaček, poručila je Srbiji da neće ući u Evropsku uniju dok se ne odrekne južne srpske pokrajine. Dakle, novi zvaničnik Evropske unije, ja ću vas podsetiti da je svojevremeno i Evropski parlament usvojio rezoluciju o Kosovu i Metohiji u kojoj je pozvao države članice Evropske unije koje nisu priznale nezavisnost Kosova i Metohije da to učine. Dakle, i tu imamo veoma jasan pokazatelj i na kraju dolazimo do već pomenutog ambasadora Nemačke, Andreasa Cobela, koji je, svi znate, još 2007. godine izjavio da ukoliko se Srbija ne odrekne Kosova ne samo što neće ući u Evropsku uniju, već će se postaviti pitanje Vojvodine, kako on kaže, Sandžaka ili Raške oblasti. Dakle, ako primetite, zaista postoji veliki broj informacija koje govore o tome da je Srbija daleko od Evropske unije i zaista postavlja se pitanje kakvu politiku vodi naša vlada. Vodi neozbiljnu politiku, jednostavno zamajavajući narod pričama o približavanju Evropskoj uniji, dok je ekonomska situacija sve gora. Šta je alternativa? Alternativa je u svakom slučaju postizanje strateškog partnerstva sa Ruskom Federacijom. Ukoliko bi se potpisalo to opšte strateško partnerstvo, to znači da bi pozicija Srbije bila ojačana na međunarodnom nivou. Dakle, ne samo u regionu već uopšte na međunarodnoj sceni, pa bi na taj način ojačala i pregovaračka pozicija Srbije prema Evropskoj uniji. Kao što znate, Evropska unija zavisi od energenata koji dolaze iz Ruske Federacije, ali već odavno je postavljeno pitanje bezbednosti, to jest uticaja novog ruskog koncepta bezbednosti na bezbednost Evropske unije. Jer postoje određeni glasovi u Evropskoj uniji koji žele da se oslobode patronata NATO-a, a jedina izlazna karta u tome im je Ruska Federacija. Dakle, vrlo jasno je da bi saradnja sa Ruskom Federacijom bila profitabilna za Republiku Srbiju. S druge strane, mi zaista ne možemo da čekamo da se dalje nastavlja sa neiskrenim porukama koje dolaze iz Brisela prema Srbiji, da se gubi dragoceno vreme, jer oni s jedne strane govore da će Srbija možda jednog dana ući u Evropsku uniju bez konkretnog rešenja, ali isto poručuju Srbiji da se ne približiva previše Ruskoj Federaciji. Na taj način Srbija gubi dragoceno vreme. Građani Republike Srbije sve više siromaše, čekajući da se Evropska unija umilostivi i da napokon da Srbiji status kandidata. Šta se dešava kad Srbija dobije status kandidata? Može da se desi ono što se desilo sa Turskom, koja je pre mnogo mnogo godina dobila taj status i još uvek nije u Evropskoj uniji. Dakle, očigledno je da Srbija mora da se posveti bilateralnim sporazumima sa državama koje žele da sarađuju sa njom a u interesu naših građana. Treća tema koja je veoma interesantna, to je, kao što znate, sporazum o saradnji vojske Srbije i vojske Hrvatske koji treba da se potpiše u junu. Dakle, gospodin Dragan Šutanovac je izašao sa zaista određenim neprimerenim izjavama. Mi smatramo da se ovi sporazumi potpisuju u funkciji približavanja Srbije NATO-u, što je zaista suprotno interesima Republike Srbije, a gospodin Šutanovac je otprilike izjavio sledeće, govoreći o Hrvatskoj: „to je zemlja sa kojom smo imali ratna dešavanja, koja i danas ima određene traume iz devedesetih godina, znatno veće nego što je imala Srbija”. Dakle, ovo su prosto neverovatne izjave čoveka koji je ministar odbrane Republike Srbije, jer najveća žrtva rata iz devedesetih godina jeste Srbija i srpski narod koji je najviše stradao, najviše teritorija je izgubio, a Hrvatska je postala etnički čista, zato što je njeno rukovodstvo ostvarilo Pavelićev testament i sprovelo genocid nad srpskim narodom. Njihova strategija je oduvek bila da se srpska populacija dovede na ispod pet procenata na teritoriji te Hrvatske i oni su uspeli u tome. Dakle, to je jedna genocidna tvorevina, ja ću vas podsetiti da su Tuđman i Mesić davali izjave u tom pravcu, da su bili sponzorisani, da su promovisali ustašku emigraciju, da je Tuđman na mitingu u Zagrebu izjavio da rata ne bi bilo da ga Hrvatska nije htela, a da je Mesić, to svi dobro znamo, svojevremeno izjavio da je njegov posao završen, da Jugoslavije više nema. E, upravo to razbijanje Jugoslavije jeste i najteži zločin o kome smo pričali ranije, zločin protiv mira iz kojeg su proizašli i drugi zločini. Dalje, gospodin Šutanovac najavljuje mogućnost zajedničkih vežbi, treninga, kako on kaže, edukacije, razmene iskustava i informacija. Da li će mu možda hrvatska vojska poslati informacije kako da sprovodi etničko čišćenje protiv određenih etničkih nacionalnih verskih grupa do samog kraja? Kako da stvori etnički čistu državu? Dakle, to je zaista zastrašujuće i mi smatramo da nikakve vojne saradnje sa Hrvatskom ne može da bude, da je ona usmerena protiv interesa Republike Srbije i naših građana. Eto, toliko za danas. Da li imate možda nekih pitanja? Ukoliko nemate, ja vam se zahvaljujem.