Boris Aleksić: Dame i gospodo, hvala vam što ste došli u ovolikom broju na redovnu konferenciju Srpske radikalne stranke. Prvo bih želeo da kažem par reči vezano za predlog deklaracije o zločinima nad srpskim narodom, vi znate da je i predsednica Narodne skupštine Slavica Đukić-Dejanović govorila o toj temi juče. Stav naše stranke je veoma jasan: Vlada Republike Srbije ne želi ozbiljno da se bavi pitanjem zločina, ne želi ozbiljno da se bavi pitanjem međunarodnog krivičnog prava a pogotovo ne želi da se bavi zločinima koji su počinjeni nad srpskim narodom. Ja ću vas podsetiti da je u međunarodnom javnom pravu vrlo precizno definisano da je najteži zločin upravo zločin protiv mira. Zločin protiv mira je zločin iz kojeg proizilaze svi drugi zločini, uključujući i zločin genocida u ratu i zločin protiv čovečnosti, ratni zločin i tako dalje. Ovaj zločin je bio okosnica rada međunarodnih tribunala nastalih nakon Drugog svetskog rata u Nirnbergu i u Tokiju. Kada se sudilo nacističkim zločincima, prvo se sudilo za zločin protiv mira, kasnije je taj zločin definisan i deklaracijom Generalne skupštine Organizacije ujedinjenih nacija iz 1974. godine veoma precizno. Postavlja se pitanje zbog čega Vlada Republike Srbije ne želi da pominje ovaj zločin, zbog čega ne želi da traži odgovornost za izvršenje zločina protiv mira i zbog čega se zločin protiv mira ignoriše u srpskim medijima. Stvar je veoma jasna, prema deklaraciji Generalne skupštine Organizacije ujedinjenih nacija iz 1974. godine zločin protiv mira čini ona država koja u drugu državu ubacuje naoružane bande ali isto tako i ona koja šalje oružje, koja šalje instruktore, što omogućava rasplamsavanje rata. Vrlo dobro znate da se odgovornost za zločin protiv mira, kada je u pitanju bivša Jugoslavija, svodi na nekoliko zemalja. To su zemlje Zapada, Sjedinjene Američke Države, Nemačka i Vatikan pre svega. U ekspertskim izveštajima stručnjaka sa zapada to je nebrojeno puta pomenuto. To je pomenuo general Pjer Mari Galoa, to je naveo i Vladimir Volkov, to su, na kraju krajeva, naveli i predstavnici izvršne vlasti zapadnih zemalja, kao što je Đani de Mikelis, kao što su drugi državnici. Dakle, to nije sporno.
Vlada Republike Srbije nema hrabrosti da u deklaraciji pomene najteži zločin po međunarodnom pravu, dakle, zločin protiv mira. Zbog toga mi mislimo da je predlog deklaracije o zločinima nad Srbima koji se nudi Narodnoj skupštini Republike Srbije jedna farsa koja treba otprilike da zamaže štetu koja je naneta usvajanjem deklaracije o Srebrenici, koja je pogubna po nacionalne interese. Mi kao stranka pozivamo Vladu Republike Srbije i većinu u parlamentu, ako žele ozbiljno da se bave zločinima, da poštuju hijerarhiju zločina koja je utvrđena u međunarodnom pravu i da postave pitanje odgovornosti za zločin protiv mira.
Kao što znate, još jedna veoma interesantna tema je aktuelna, opet se govori o otpočinjanju pregovora o Kosovu i Metohiji. Vi ste videli da je i gospodin Danijel Server, koji je šef balkanske inicijative u okviru Američkog instituta za mir, a poznatiji kao saradnik Mortona Abramovica i svojevremeno šef za jugoistočnu Evropu, izneo predlog da Srbija treba što pre da uđe u pregovore o Kosovu i Metohiji, pre nego što se donese presuda stalnog Međunarodnog suda pravde. Postavlja se pitanje gde se to žuri Amerikancima. Problem je u tome što su se pojavile informacije da su Beograd i Priština, kako se kaže, već započeli sa pripremom tih pregovora, dakle očigledno je da se vrši određeni pritisak na srpsku stranu, da se srpska strana ucenjuje, ukoliko ne prihvati određene modele za Kosovo i Metohiju, da će presuda Međunarodnog suda pravde biti štetna za Republiku Srbiju (ti podaci se dosta pominju u ruskim diplomatskim izvorima), a sa druge strane, ako izađu u susret zapadnim zemljama i krenu u nekakve pregovore o Kosovu i Metohiji, onda bi presuda Međunarodnog suda pravde mogla da glasi otprilike onako kako je predsednik suda, gospodin Ovada, naveo, da sadrži varijante i za jedno i za drugo rešenje, i za rešenje koje zastupa Republika Srbija i za rešenje koje zastupaju šiptarski separatisti.
Mi smatramo da jednostavno Srbija ne sme da ulazi u bilo kakvo kockanje, u bilo kakve pregovore vezano za teritoriju Republike Srbije. Teritorija Republike Srbije je jasno definisana ne samo Ustavom, definisana je i međunarodnim sporazumom sa Republikom Albanijom koji je potpisan u Firenci 1926. godine, definisana je i Rezolucijom 1244, ali definisana je i sa tri prethodne rezolucije, a definisana je u okviru Pariskog mirovnog sporazuma, gde se precizno navodi da Srbija, Savezna Republika Jugoslavija ima suverenitet nad Kosovom i Metohijom. U Međunarodnom pravu nije sporno da je naslednik Savezne Republike Jugoslavije Srbija. To su, uostalom, priznale i zapadne zemlje i ta činjenica nije sporna. Dakle, Vlada Republike Srbije bi napravila ogromnu grešku ukoliko bi ušla u pregovore vezane za srpsku državnu teritoriju. Mi kao stranka postavljamo otvoreno pitanje prozapadnim partijama u Srbiji vezano za pristupanje Evropskoj uniji, šta će oni da urade kada se u Evropskoj uniji bude odlučivalo većinom glasova vezano za spoljnopolitička pitanja. Kao što znate, od Mastrihtskog sporazuma pa do Lisabonskog sporazuma prerogativi Evropske unije, njena nadležnost u odnosu na države-članice se sve više i više povećavaju. U Lisabonskom sporazumu nadležnost Evropske unije je dodatno proširena. Pitanje je vremena kada će se ona proširiti na odlučivanje o spoljno-političkim pitanjima. Šta to znači? To znači da će se u Evropskoj uniji pre ili kasnije postaviti pitanje da li većina priznaje nezavisno Kosovo ili ne priznaje. Vi vrlo dobro znate da samo pet članica Evropske unije ne priznaje Kosovo i Metohiju, da je to ubedljiva manjina. Oni će pri tom glasanju imati kvalifikovanu većinu i Evropska unija će u budućnosti na taj način moći vrlo jednostavno da prizna nezavisnost Kosova. E sad, mi postavljamo pitanje da li su predstavnici Vlade Republike Srbije u svojim zalaganjima za evroatlantske integracije razmišljali o ovom sitnom detalju. Šta će onda oni da urade? Neće moći ništa da urade, jednostavno, to će biti završena stvar.
Ja bih želeo da podsetim da je Evropski parlament svojevremeno pozvao sve članice Evropske unije da priznaju Kosovo. Zašto ovo navodim? Zato što je jedan od najvažnijih razloga vladajuće većine zbog čega treba prihvatiti deklaraciju o Srebrenici bio da je sličan akt usvojen u Evropskom parlamentu. Dakle, Evropski parlament je sa 424 glasa za i 133 glasa protiv pozvao članice Evropske unije da priznaju nezavisno Kosovo. U toj rezoluciji, koju je podneo jedan od holandskih poslanika, vrlo jasno se navode predlozi koji su sada aktuelni kada se pominju pregovori između, kako oni kažu, Beograda i Prištine vezano za Kosovo i Metohiju. Tu se pominju pitanja Irske i Velike Britanije, odnos Zapadne i Istočne Nemačke i sve te predloge upravo navodi ovaj holandski poslanik na čiju je inicijativu usvojena rezolucija kojom Evropski parlament poziva da se prizna nezavisno Kosovo. Dakle, ukoliko bi neko iz Ministarstva spoljnih poslova, ukoliko bi Boris Tadić uzeo ovu rezoluciju, on bi jasno mogao da zaključi o čemu se tu radi i shvatio bi da su predlozi koji se nude Srbiji vezano za Kosovo i Metohiju, vezano za počinjanje pregovora, u stvari jedna zamka za Srbiju.
Vrlo je jasno da je međunarodno pravo na strani Srbije i mi ćemo pre ili kasnije doći u situaciju da će se na međunarodnoj sceni pokazati da samostalno, nezavisno Kosovo jeste neodrživo. Kao što Albanija teško opstaje, samostalno Kosovo će još teže opstajati kao samostalna tvorevina. Vi znate da se tamo švercuju narkotici, da se prema podacima koji dolaze upravo iz Američkog kongresa, evo na primer od gospodina Džozefa Bodanskog, koji je bio šef, vođa posebnog tima kongresa za borbu protiv terorizma i pitanja bezbednosti, tamo nalazi logistička baza Al kaide, da su odatle, preko Bosne i Hercegovine, ubacivani teroristi na zapad i da su upravo odatle došli ljudi koji su izvršili terorističke napade u Njujorku, Vašingtonu, Madridu i u Londonu. Dakle, ta tvorevina će se pre ili kasnije pokazati neefikasnom i tada će Zapad moliti Srbiju da uspostavi red i zakon na Kosovu i Metohiji. To je jednostavno jedna istorijska neminovnost i Srbija treba da sačeka taj trenutak.
Ukoliko bi ušla u pregovore oko podele Kosova vezano za granice, po predlozima koji dolaze iz Forin ofisa, koji dolaze iz Sjedinjenih Američkih Država, Srbija bi tu zaista napravila katastrofalnu grešku, tako da Srpska radikalna stranka još jednom poziva Vladu Republike Srbije da obrati pažnju na ono što radi. Ako ne znaju šta rade, neka pročitaju Ustav Republike Srbije, neka štite interese građana Repulike Srbije na taj način i zaista neće biti problema.
Veoma je interesantno, još bih i to želeo da podvučem, da je pitanje regionalizacije potencijalno velika opasnost za Republiku Srbiju. Vi znate da se pitanje regionalizacije Srbije pre svega provlači kao decentralizacija. Međutim, prema nadležnostima koje će se polako davati regionima, to je više teritorijalna autonomija. Kao što znate, demokratija u jednoj zemlji se ceni prema stepenu decentralizacije ali decentralizacija je vezana za lokalnu samoupravu, teritorijalna autonomija je nešto sasvim drugo. Postoji realna opasnost da regionalizacija Srbije dovede do novih separatizama. Između ostalog, ta opasnost se vidi i po jednoj organizaciji koja deluje uz sponzorstvo Evropske unije, uz sponzorstvo Evropske komisije i Nemačke vlade, nemačkog ministarstva spoljnih poslova, a koja se naziva Federalna unija evropskih etničkih grupa. To je organizacija koja se bavi pitanjima nacionalnih manjina, ne samo u Srbiji, već i u celoj Evropi, ali bavi se i konstrukcijom novih regiona, jer oni smatraju da će se prava nacionalnih manjina upravo najbolje razviti kroz regionalizaciju određenih država. Ta organizacija koja deluje u Republici Srbiji počela je sa radom odmah posle 5. oktobra 2000. godine, kada su održali jedan kongres u Subotici. Koliko je ona opasna, možemo da zaključimo po činjenici da je njen rad zabranjen na teritoriji Francuske i na teritoriji Italije, upravo zbog separatističkih težnji. Ja sam svojevremeno postavio pitanje u parlamentu Republike Srbije o delovanju ove organizacije u Republici Srbiji. Prošlo je više od mesec i po dana, nije mi odgovoreno. Dakle, kao što sam naveo, mogli bi da pratimo praksu određenih zapadnih država kao što su Italija i Francuska, jer su oni upravo zabranili rad ovoj organizaciji.
Da stvar bude još tragičnija, glavni stratezi ove organizacije, koja deluje na teritoriji čitave Evrope, koja je sponzorisana od strane nemačkog ministarstva spoljnih poslova su bivši nacisti. Ovo bivši možemo slobodno da stavimo pod znake navoda. To su osobe koje su se bavile pitanjima nacionalnih manjina svojevremeno u okupiranoj Čehoslovačkoj. Časopis te organizacije otvoreno promoviše naciste. Kada imamo sve te podatke, zaista moramo da postavimo pitanje vladi zbog čega dozvoljava da se Federalna unija evropskih etničkih grupa bavi svojim prljavim poslom i da unosi razdor na teritoriju Republike Srbije. Eto, to su neke potencijalne opasnosti po našu državu. Velika iskušenja očigledno očekuju Vladu Republike Srbije. Očigledno je da će oni nastaviti da tretiraju parlament Republike Srbije kao jednu glasačku mašinu i da će se ponašati kao da su izvršna vlast kojoj ne trebaju ni zakonodavna ni sudska grana vlasti, osim ako nisu poslušni. To će, naravno, dovesti do teških posledica po građane Republike Srbije, tako da mi pozivamo Vladu Republike Srbije da preispita svoj odnos prema ovim pitanjima. Eto, toliko sam imao za danas. Da li ima možda nekih pitanja? Ukoliko nema, ja vam se zahvaljujem.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR