Briga za građane, ne monopoliste

Dejan Mirović: Dame i gospodo novinari, sa moje desne strane je Milan Avramović, narodni poslanik, a sa moje leve strane je Vladan Jeremić, takođe narodni poslanik. Ja sam Dejan Mirović, narodni poslanik, a ovu konferenciju hteli smo da posvetimo najvažnijoj stvari koja pre svega brine naše građane, a to je ekonomija. Tačnije, to je dolazak misije MMF-a, takozvane spasonosne misije, 24. avgusta, i događaji koji prate tu misiju. Kao što znate, u našoj javnosti se vodi rasprava o time da li povećati PDV ili ne, da li će taj kredit MMF-a biti uložen u devizne rezerve ili u budžet, itd. Ja želim da vam jasno i glasno kažem da smo mi protiv bespogovornog slušanja saveta MMF-a, i mislim da smo mi možda jedina stranka u Srbiji koja je protiv tih štetnih naloga MMF-a. Mi smatramo da Srbija taj manjak u budžetu treba da sredi na sledeći način: dodatno oporezivanje kompanije Delta, naravno vi to nećete objaviti, ali naša je dužnost da to kažemo, s obzirom da znate da ta kompanija ima dobit od nekih tri milijarde evra godišnje. Uostalom, gospođa Forcan je to i sama izjavila, ako se ne varam, pre nekoliko meseci, i plaća porez od nekih 200 000 000 evra. U tom slučaju, pošto mi verujemo kompaniji Delta, da su te cifre tačne, mi predlažemo da se uvede dodatan porez i tu bi, recimo, vlast mogla da nađe dodatna sredstva za zdravstvo, za obrazovanje i za ve one oblasti koje uništavaju zbog MMF-a. S druge strane, mi takođe smatramo da vlasti treba da oporezuju drugu vrstu monopolista i drugi centar moći u državi, a to su strane banke. Vi sigurno znate da naša industrija ne može da postigne nivo iz 1998 godine, a profit osvaruju strane banke. U tom smislu, one čak povećavaju retroaktivne kamate, što je skandalozno, jer jedna Bosna i Hercegovina koja, priznaćete, da ni blizu nije tako ozbiljna država kao Republika Srbija, oni kažnjavaju te strane banke kada postupaju na isti način i uvode im kazne i dodatne poreze. Kompanija Delta i strane banke, eto, tu se mogu naći dodatna sredstva i, naravno, treći izvor prihoda bi bio kreditni aranžman sa Ruskom Federacijom koji nije politički uslovljen, koji nije štetan za našu privredu kao onaj sa MMF-om, a kao što vidimo, to je naš glavni argument. Ako je ruski ministar finansija, gospodin Kudrin, izjavio da će uložiti 10 miliona dolara u hartije od vrednosti MMF-a, a mi tražimo novac od istog tog MMF-a, ne znam što ne bismo to tražili direktno od Ruske Federacije. Dakle, to su naše sugestije za rešavanje ekonomske krize i mi imamo inicijativu. Za razliku od svih drugih koji ne kritikuju MMF, mi nudimo alternativu, mi nemamo iluzija da vlast ima političku moć ili hrabrost da postupi onako kako mi predlažemo. Znamo i da ove kvazi-partije to ne smeju da kažu. U tom smislu, to su naši predlozi koji, naravno, potiru ovo suludo i besmisleno insistiranje na povećanju PDV-a. Videli ste šta se dešava u Hrvatskoj, koja je čak primorana da prodaje delove svoje teritorije, kao što su Brioni, vidite šta se dešava kad imate ogroman dug i na kraju, treba otvoreno reći, može nam se desiti isto što se desilo SFRJ 1973. godine, kada je došlo do suverenizacije duga , do spajanja javnog i privatnog duga i tako, hipotetički govorim, može se desiti da tih 700 000 000 ili 900 000 000 evra koje duguje kompanija Delta bude plaćala država Srbija, tj. naši građani. U tom smislu posmatramo i kredite Evropske investicione banke. Čuli ste jednog političara koji kaže - Ne možemo da živimo bez kredita Evropske investicione banke i Evropsknje banke za obnovu i razvoj. Mislim, to uopšte nema veze sa ekonomskom logikom, jer su svi ti krediti povezani sa uslovima MMF-a. Pogledajte Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, gde se jasno kaže da su to krediti Svetske banke i Evropske banke za obnovu i razvoj. Prema tome, to je jedno začarano finansijsko kolo u koje je ušla Republika Srbija. Ja znam da ćete vi imati pitanja u vezi s nekim drugim temama. Iako znam da nećete ovo da objavite, mi smo morali da vas upozorimo.

Novinar: Da li će radikali sutra na Voždovcu podržati formiranje vlasti?

Dejan Mirović: Narvno da neće. Ali vidite, ovde je došlo do zamena teza. Mi stalno moramo da se nešto pravdamo u smislu šta će se desiti u jednoj opštini dok se zemlja stalno zadužuje, a monopolisti preuzimaju čitavu državu, strane banke naplaćuju retroaktivne kamate i, naravno, iz poštovanja prema vama ja ću odgovoriti na to pitanje iako smatram da je to sporedno pitanje. Biću vrlo jasan. Naravno da nećemo podržati vlast na Voždovcu, kao što to nismo uradili ni u Zemunu.

Novinar: A da li će vaši odbornici doći sutra na sednicu?

Dejan Mirović: Ja ne bi sad da spekulišemo, videćemo sutra. Ali sigurno nećemo podržati vlast. Uostalom, potpuno je bila legalna vlast u Zemunu i znate na koji je način srušena. I kao što naši ugledni analitičari kažu, ti koji su izveli tu operaciju su stvorili nešto što nisu očekivali. Zašto bismo mi uopšte učestvovali u tim njihovi odnosima? Imamo mi mnogo boljih i interesantnijih tema koje su bitne za našu Srbiju. Recimo, ovo što govori Ratko Knežević, to treba istraživati, to je jako interesantno jer taj čovek je potpuno neutralan. Mi smo već govorili o tome i proglašavani smo za neke sile mraka koje kunu i bacaju kletve i ne misle dobro narodu, ali ovo je sad neutralan izvor, koji je čak je i iz druge države.

Novinar: Na osnovu koji propisa biste izdvojili „Deltu“ i strane banke za oporezivanje, na osnovu čega?

Dejan Mirović: Pa, na osnovu Ustava Srbije. To je realnost, a ona je sledeća: ako predstavnik kompanije Delta kaže da oni imaju prihod od tri milijarde evra, znate koliki je prihod budžeta Republike Srbije? Dovoljno vam je da uporedite prihode i rashode Republike Srbije i da sa druge strane uzmete tri milijarde evra i biće vam sve jasno. Zatim imate izjavu Dijane Bajalović, predsednice Komisije za zaštitu konkurencije, koja je rekla da je „Delta“ monopolista na našem tržištu sa 70 odsto, i na osnovu Ustva Republike Srbije koji garantuje da ovde postoji ekonomska i socijalna ravnopravnost. Ako bi postojala politička volja, a mi tvrdimo da ona ne postoji, mi bismo svakako podržali taj zakon. Dovoljno je videti, kada imate neku konstruktivni politiku u smislu svih monopolista, onda vidite koji mediji to objave a koji ne. I biće vam jasno ko drži monopol čak i u medijskoj oblasti. I tu se nameću neke teme koje uopšte nisu primarne, primarno je ko u ovoj zemlji ostvaruje prihod a ko ne, ko ostvaruje prihod na osnovu Prelaznog trgovinskog sporazuma. Ja vam tvrdim, evo, pozvaću se na izjavu gospodina Filipovića iz „Delta Maxija“, koji je jedini izjavio da je to dobro za Srbiju. A kako je to dobro za Srbiju kada je gospođa ministar finansija izjavila da ćemo igubiti 300 000 000 evra? I niko ne sme o tome da piše. Mi nismo za renacionalizaciju, ili bilo kakve druge ekstremne mere, ali pogledate, normalna država u kriznim vremenima brine, pre svega, o svojim građanima a ne o monopolistima. Mislim da je ovo dokaz da smo mi jedina partija na koju tajkuni nemaju uticaja. Mi možemo slobodno da govorimo o tome. Mi o tome govorimo i u Skupštini i ovde. A što se tiče stranih banaka, znate, kad strane banke iz jedne zemlje, Austrije, imaju oko 30 odsto našeg tržišta, to je onda monopol, ako zapadne banke imaju oko 70 odsto, to je monopol. Ako ruske banke, evo, sad je došla Moskovska banka, godinama ne mogu da rade na našem tržištu, onda tu nešto nije u redu. Forsiraju samo banke iz Evropske unije, da ne pominje onaj čuveni stečaj naše najveće četiri banke. Eto, to su naši argumenti. Ako nema više pitanja, zahvaljujem.