Prof. drVojislavŠešelj: Dame i gospodo, aktuelni naprednjački režim još jednom je pokazao svoju nesposobnost da na ispravan način obavlja osnovne državne poslove. Vi ste videli, Srpska radikalna stranka je zakazala protestni miting za 24. mart ispred srušene zgrade Generalštaba. Prethodnog dana oko 17 časova dobili smo rešenje o zabrani održavanja tog skupa, koje je izdala policijska uprava grada Beograda, policijska stanica Savski venac. Dobili ste i kopiju tog rešenja.
Dobili smo rešenje, službeno uručeno od strane pripadnika MUP-a, a na rešenju nigde ne piše da je rešenje. Zatim, kažu da je nemoguće realizovati taj miting, pa da će istog dana na tom prostoru biti održana državna ceremonija povodom obeležavanja godišnjice NATO agresije. Šta nas briga za državnu ceremoniju, ako je Srpska radikalna stranka pre Vlade prijavila taj skup. Pitanje da li je Vlada i prijavila. Mi smo pravno lice ravnopravno sa Vladom i sa svim drugim državnim institucijama i onaj ko prvi podnese prijavu, taj ima prednost. Ne može se nekome ko je uredno i blagovremeno podneo prijavu uskratiti pravo da drži taj skup. Ali možete zamisliti još kakva je sledeća argumentacija. Oni kažu, da će njihovom skupu prisustvovati visoki državni zvaničnici i predstavnici Međunarodne zajednice. Pa mi uopšte ne smatramo da postoje visoki državni zvaničnici koji su viši u rangu od nas. Kako mogu takvu besmislicu da napišu na jednom službenom dokumentu. E, ovo je kompetentnost naprednjačke vlasti. Ovoliko su oni kompetentni da obavljaju svoje državničke funkcije.
Mi smo na taj miting izašli, naravno, nisu nas mogli pokolebati, nismo se uplašili, i bili smo spremni da uđemo i u pravni okršaj sa režimom ako pokušaju da nas na silu rasteraju. Šta se desilo tog dana, 24. marta. Desilo se nešto mnogo neverovatnije. Ministar policije Nebojša Stefanović drži konferenciju za štampu i kaže da oni nisu hteli da zabranjuju miting. Ako ste izdali rešenje, morate sprovesti rešenje. Ko si ti da usmeno obustaviš rešenje upravnog organa. Ne može. Jedan upravni akt može se opozvati samo drugim upravnim aktom, kao što se jedan zakon može opozvati drugim, novim zakonom, a ne izaći na konferenciju za štampu i novinarima reći – eto, mi smo odustali od zabrane. I na tu konferenciju za štampu on dovodi onog idiota Aleksandra Vulina, koji jadikuje zbog zle sudbine svoje stranke. Ne voli ga narod. To je njegov argument. Naišli neki i oteli mu zastavu i spalili. Pa zašto je, idiot, uopšte tu zastavu iznosio? Zna valjda šta narod o njemu misli. Kako niko nigde nije oteo radikalsku zastavu i spalio? Dakle, on mora da bude odgovoran prema tvoj svojoj kombi-stranci, i da njene aktiviste ne eksponira, kad zna dobro šta narod o njima svima misli.
Nebojša Stefanović na konferenciji kaže da on i kao stranački predstavnik nešto govori. Onda je trebao da ode u sedište svoje stranke, pa da govori kao stranački predstavnik, a ne u sedištu Ministarstva unutrašnjih poslova. I šta će mu Vulin u Ministarstvu unutrašnjih poslova? I ne može on kao ministar da izdaje pridike, nego ima da šalje policiju ako se krši zakon. Ako se ne krši zakon, treba da ćuti, a ne da daje političke izjave. To je što smo imali povodom ovoga.
Drugo nešto, što je takođe veoma važno, mi smo vam se obavezali već krajem prošle godine, da ćemo na svakoj ili skoro svakoj konferenciji za štampu otvarati aferu u kojoj će centralnu ulogu imati po jedan od ministara naprednjačke vlade. Danas je na redu Srđan Verbić. Mi smo temeljito do sada obrađivali druge ministre, a danas smo obradili Srđana Verbića, i tu nam je značajnu pomoć pružio naš dugogodišnji član, naučni savetnik doktor Filip Vukajlović, penzionisani naučni savetnik Nuklearnog instituta u Vinči. On će vam detaljnije izložiti naše gledište na određenu problematiku koja se tiče Ministarstva prosvete i njegovih ustavnih nadležnosti, a ja bih vam samo nekoliko reči izrekao, kojima dopunjavam sve iznete zahteve u javnosti za smenu ministra Srđana Verbića.
Vi znate već za ovaj dugotrajni štrajk prosvetnih radnika. Mi srpski radikali smo u nekoliko navrata izražavali solidarnost sa našim profesorima, podržavali smo njihov štrajk. Nismo se mešali u njihove ulične aktivnosti, jer smatramo da sindikalni pokret ima šansu za potpuni uspeh samo ukoliko je jedinstven i ukoliko se političke stranke ne mešaju u njegove aktivnosti. Sindikati treba da ostanu zaštićeni od mešetarenja političkih stranaka. Ne bismo mi srpski radikali svakako mešetarili, ali vi znate dobro da većina stranaka bi.
Šta je to što mi dodatno sada iznosimo za Srđana Verbića? Prvo, Srđan Verbić je u Ministarstvu zadržao, ili vratio skoro sve kadrove nekadašnjeg ministra prosvete Gaše Kneževića. To su krajnje kompromitovani ljudi, krajnje nesposobni, ljudi spremni na sve da opljačkaju sopstvenu državu i narod. Sada su Verbić kao ministar i njegovi pomoćnici, njegovi saradnici, preuzeli svoje dužnosti a da nemaju nijednog radnog dana u normalnim prosvetnim ustanovama u Srbiji. Nikad se nisu bavili prosvetnom delatnošću, a preuzeli su Ministarstvo. Tako, prema ovim podacima kojima raspolažemo, pomoćnik ministra za visoko obrazovanje Milovan Šuvakov, i šef kabineta, navodni umetnik Nemanja Đorđević,ovo im je u Ministarstvu prvi nehonorarni posao. Nema veze sa prosvetom.
Dakle, nikada nigde nije bio zaposlen i došao u Ministarstvo i postao šef kabineta ministra. Kako je to moguće, bez ikakvog radnog iskustva? To je radno mesto gde se traži veliko radno iskustvo. Nije to politička funkcija, pa da se kaže – može neko i bez fakulteta, može i bez ikakve škole, može neko koga je narod izabrao. Ovo je stručna, profesionalna funkcija koja zahteva kompetentnost.
Šta je glavni zadatak Verbića i ovih njegovih pajtosa u Ministarstvu, koje je sam izabrao, a neke od njih je nasledio od Gaše Kneževića? Oni se ne bave problemom prosvete. Oni se ne bave problemom naučnog razvoja u Srbiji. Oni samo tragaju za načinima da što lakše i bezbolnije otmu ogromne količine novca iz budžeta. To su, osim budžetskih, i sredstva koja su zatečena u preostalim kreditnim aranžmanima, za koje se zadužila država, a koji se odnose na oblast prosvete i nauke. I te pare oni traće preko nekih agencija, koje zapravo niko ne može definisati u pravnom smislu reči, i koje nemaju nikakvu stvarnu ulogu u našem naučnom i prosvetnom životu, a to su: Nuklearni objekti Srbije, to je fatomska agencija kojoj je namenjeno 150 miliona dinara. Jedinica za upravljanje projektima, istraživanje i razvoj, možete misliti, sam naziv govori – Jedinica za upravljanje projektima, istraživanje i razvoj – 110 miliona dinara, Centar za promociju nauke – 90 miliona dinara. Pa ko to promoviše nauku? Kako se to nauka promoviše? Nauka može samo sama sebe da promoviše. Ne može u prilog nauci da se iznajmi neko ko će je promovisati. Nije nauka estrada. Nije nauka vokalno-instrumentalni sastav, pa ga treba promovisati.
Zatim, pored Centra za promociju nauke, to je Fond za inovacionu delatnost, 65 miliona dinara. Tu postoji sada i 50 miliona dinara za specijalizovane usluge. Koje su to specijalizovane usluge, to zna sam ministar. Ali pouzdano sam obavešten da i u drugim ministarstvima postoje stavke koje se odnose na specijalizovane usluge i te specijalizovane usluge zapravo predstavljaju nekontrolisano trošenje novca iz budžeta, i ko zna čije sve bogaćenje. Zatim, mi smo otvorili i to pitanje, izvesne nevladine organizacije, koja se zove Istraživačka stanica Petnica. Njoj je namenjen iznos od 30 miliona dinara. Dakle, srpski budžet finansira nešto što rade privatnici. Još su dobili iz nekog kredita, koji je preuzeo još bivši ministar Đelić, preko 10 miliona evra za izgradnju mnogih objekata i njihovo sređivanje i opremu. Tu opremu, koja je zaista nabavljena, koja bi trebalo da bude oprema naše države, našeg društva, i kapacitete koji su otvoreni, ne može da koristi niko, ni stručna društva ni fakulteti, nego samo odabrani pojedinci i grupe. Dalje, zamislite još u Savetu Istraživačke stanice Petnica, kao član je i magistar Srđan Verbić. A, već je doktorirao, a izabran je kao magistar. U međuvremenu je doktorirao, a to ćemo posle istraživati kako je doktorirao, na koji način. Doktore, to ćete onda vi posle da kažete, ja nisam stigao da istražujem.
Dakle, on je kao ministar prosvete član Upravnog odbora Petnice. Zamislite, jedan ministar član upravnog odbora u nekoj privatnoj organizaciji koja se delimično finansira iz budžeta. To vam je klasični sukob interesa. To je neodrživo. Što se tiče tog Đelićevog kredita, on je navodno uzet za nauku, a ostalo je još da se iz njega potroši 250 miliona evra. Oni to počinju ubrzano da rade. Formirano je neko društvo sa ograničenom odgovornošću, JUP istraživanje i razvoj, o kome je već bilo reči. Tu je država kao svoga predstavnika odredila i Verbićevog državnog sekretara Aleksandra Belića. A za tog Aleksandra Belića se od ranije zna da ima sklonosti za mešetarenje državnim novcem. To su sve stvari koje bi morale da se istraže.
To su sve stvari koje bi morale da se istraže. U sklopu tog velikog rasipanja novca nalaze se i takozvani Festival nauke i takozvana Noć istraživača, pa se javlja i kao nevladina organizacija Noć muzeja i tako dalje. Taj Festival nauke, kao jedina manifestacija tog tipa u Srbiji, inače i deci naplaćuje ulaz. Vrlo interesantno. I naravno, služi za pranje para ovih navodnih popularizatora nauke. Izražavam svoje protivljenje daljem ostanku ministra Verbića na toj funkciji i u ime Srpske radikalne stranke solidarnost sa prosvetnim radnicima. Mi zahtevamo i da se obustavi izdvajanje para predviđenih za navodno usavršavanje nastavnika i učitelja i da se sve to prebaci u fond za plate. Ako profesori ne mogu da žive od svojih plata, onda je besmisleno da se deo budžetskog novca ubacuje u navodno njihovo usavršavanje, jer niko ne može ni da kontroliše način tog usavršavanja, ni kako se pare troše.
To je što sam ja imao da vam kažem, a sad ćemo čuti dr Filipa Vukajlovića, pošto je on, kao rukovodilac našeg Saveta za prosvetu i nauku, imao zadatak da prikupi detaljne informacije o osnovnoj problematici koju mi danas potežemo pred javnošću. Izvolite.
Dr Filip Vukajlović: Ja ću samo da preciziram reči predsednika pre nego što počnem. Na sajtu Istraživačke stanice Petnica i dalje stoji da je, istina magistar Srđan Verbić u upravnom odboru ispred zaposlenih. Inače, Istraživačka stanica Petnica je privatna organizacija u koju je država nedavno uložila deset miliona evra. Po projektnom zadatku iz 2010. godine i strategiji razvoja trebalo je da se uloži 7,3 ali je Đelić svojim banditskim postupanjem (slobodno možete to pisati, ja imam ovde ugovore, svim novinarima mogu, ako ostave svoj mejl, da dostavim ugovore u elektronskoj formi) pred svoj odlazak iz ministarstva potpisao 14. marta 2011. godine i 27. decembra 2010. godine uvećanje sredstava koja su se izdvajala za Petnicu sa sedam na deset miliona i, što je još tragičnije, za Centar za promociju nauke, koji je trebalo da košta i po projektnom zadatku je bilo predviđeno 15 miliona evra, povećao je cenu na 65 miliona evra. To je direktni lopovluk – 50 miliona. O tome sam pisao, postoje članci u „Pečatu“, izašli pre dve godine i tako dalje. Uglavnom, niko ne odgovara, svi ćute. Za ovo Đelić mora da odgovara, za njim mora da bude izdata poternica, jer je ovo uradio bez ikakvog konsultovanja sa bilo kim odgovornim, bez ikakvih zakonskih i drugih osnova. To je uradio da bi svojoj nekadašnjoj šefici kabineta Aleksandri Drecun, koja je poznata po tome što mu je, izgleda, slaba tačka bila, što je prvi ministarski rođendan proslavio uz tortu Aleksandre Drecun, ona mu je spremila, ovo je pouzdan podatak, insajderski, iz Ministarstva tadašnjeg finansija, da znate. Znači, postoji dokumenat gde je rađeno, kako se zove, koliko, Centar za promociju nauke.
U ovom trenutku, kad bih sve vas pitao koliko se ove godine novaca otima penzionerima i ljudima u javnim službama, ja mislim da niko ne bi znao iz fonda za to. Otima se u ovom trenutku. Ove godine će se oteti milijardu i sto sedamdeset pet miliona evra da bi se uštedelo efektivno osamsto miliona evra, koliko je predvidela država da uštedi na račun penzionera, pri čemu ta ista vlast koja otima to penzionerima i javnim radnicima, za pare koje će im oteti sledeće godine i sledeće još godine, ne računa da uopšte ništa otima. Oni misle, kad su jednom oteli, da se to ne računa. Ništa za to ljudi ne dobijaju. Da su ovih pedeset miliona koje su oteli za Centar za promociju nauke samo odvojili za plate naučnika i ljudi koji rade u visokom obrazovanju, ne bi morali da im smanjuju plate sledećih pet godina sigurno. U ovom trenutku sreća u nesreći je, gospodo, to hoću da vam kažem, što su pare od kredita koje je Đelić – Đelić je došao 2010. godine i počeo da govori ljudima da treba da dignu kredit za nauku od 400 miliona evra. To je kao kad bi meni neko rekao da ja treba sutra da postanem kosmonaut i da me u 68. godini izbace na mesec. To je za ljude koji su radili u nauci, pogotovu posle utrošenih 24 miliona evra od onog nacionalnog investicionog plana. Nauka nije dobijala više za opremu od dva, tri miliona evra godišnje. Bilo je tu mnogo promašenih investicija, kao što je ciklotron u Vinči koji je građen 40 godina, nikad nije izgrađen, a potrošeno je 40 miliona evra. Za to niko nije odgovarao. U vreme ministra Domazeta je izvučena dokumentacija o tom projektu iz ministarstva i uklonjena i uništena. Znači, apsolutni haos. Sreća u nesreći je da su se oni svađali oko novca i ostalo je još 250 miliona evra od kredita. Treba odustati od tog kredita.
Centar za promociju nauke, umesto da ukupno košta 15 miliona evra, koliko je predviđeno, a naravno da nije trebalo dati ni dva miliona evra za to. To srpskoj nauci uopšte ne treba. Centar za promociju nauke treba da ima još 80 zaposlenih, 80 zaposlenih predviđeno je ovim projektnim zadatkom da taj centar ima. To je bacanje neverovatnih količina ljudi na budžet. U poslednje tri godine je primljeno na projekte iz nauke oko četiri hiljade novih ljudi. To ne može da podnese Rusija, toliko novih ljudi ili država pet puta veća od Srbije, pri čemu je to apsolutno neselektivno. Ja sam vršio istraživanje, primljeno je u februaru 2011. godine 14 ljudi kod kojih je prosek studiranja bio do 26,3 godine, a ja sam doktorirao u 27. godini i to nije bilo nešto izuzetno u to vreme. Znači, to su ljudi koji su apsolutno za rashod, a ne za nauku i ne mogu da budu u nauci.
Ministarstvo prosvete i nauke uopšte ne ocenjuje šta su srpski naučnici proizveli u poslednje četiri godine, kasni sa novim projektnim periodom. Projektni period je trebalo da bude završen 2014. godine. Još uvek se ne zna kakva su pravila i kakvi će biti uslovi konkurisanja u sledećem projektnom periodu. Znači, prosto ništa se u ovom slučaju ne zna. Očigledno ide rat među njima oko resursa, bore se. Najvažnije mesto u ovom trenutku je Jedinica za upravljanje projektima, koja raspolaže kreditom ili sa ovih 250 miliona evra.
Oprema koja se kupuje, uzmite jedan primer, u Institutu za fiziku kupili su dva klastera od po devedesetak hiljada evra. To su računari klasteri, jako dobri računari, ja sam čitavog života maštao da dobijem priliku da radim na takvim računarima. Ta dva računara sada stoje. Kupljen je još jedan super-računar, kod ovog Aleksandra Belića, koji je državni sekretar i koji je u upravnom odboru Jedinice za upravljanje projektima. To je čovek za koga je postojalo pismo iz Instituta za fiziku da ima lepljive prste, da tako lepo kažem, da je drugim ljudima uzimao novce, koji nisu njegovi, od evropskih projekata, navodnih, da u stvari treba njemu dati da bude tamo gde se dele pare. To je kao kozu da pustite da čuva kupus, to sam rekao i 3. novembra prošle godine u Akademiji nauka. Znači, taj čovek u ovom slučaju kadrira, postavlja direktore instituta. Na primer, interesantan podatak za novinare, ženu pomoćnika ministra Bugarskog, Dijanu Bugarski je postavio za direktora Medicinskog instituta uprkos protivljenju naučnog veća tog instituta. Slična situacija se desila malo ranije, kad je vladao „mašinski klan“, kako ga ja zovem, mašinska mafija u Ministarstvu prosvete, u doba Radivoja Mitrovića, kad su u Vinči postavili mašinca za direktora instituta, apsolutno čoveka ispodprosečnih sposobnosti, koji sada upravlja, direktor Instituta i Institut sve više i više tone. Otprilike, niti se šta radi, niti se ima ideja. Najtragičnija stvar je što kadrovi pokojnog Gaše Kneževića ponovo jašu u Ministarstvu prosvete, totalno su se povampirili. Ovaj Verbić je čauš, običan čauš petničarskog dona za srpsko naučno obrazovanje, kako se on popularno zove don Vigor Majić od Hrvatske, nekadašnji zamenik ministra prosvete, čovek koji je bio zamenik ministra prosvete u Srbiji a da nije završio nijedan fakultet. To se čuva kao najveća tajna. Možda je pribavio neku diplomu u međuvremenu. Videli, smo, i potpredsednik je pribavio mnoge diplome.
Prof. dr Vojislav Šešelj: Je li mislite na Tomislava Nikolića?
Dr Filip Vukajlović: Da, da. Potpredsednik, on je za nas potpredsednik uvek ostao.
Ovde je u prosveti u poslednje vreme popularna inkluzija, uključivanje ometenih u razvoju u nastavu. Vode se diskusije koliko je to dobro za tu decu, koliko je dobro za drugu decu i tako dalje. Ja imam osećaj, to je moje lično razmišljanje, ali vi ćete prosuditi koliko je ono logično, da ovi iz Evrope, kada komuniciraju sa našim političarima, oni tu rade određeni tip inkluzije. Očigledno oni osećaju da su svi retardirani poslednjih deset godina i neku inkluziju, nešto bi im dali, neki deo, ali još vide da ne mogu ništa da im daju, nikako ne mogu da im daju. Glavni naš problem je, krajnje je vreme da se svi uozbiljimo, a pogotovo srpska inteligencija na čelu sa Akademijom nauka, koja se ne meša ni u kakve poslove, koja samo vodi računa da li je tamo onaj dodatak koji treba da dobiju, na mestu. Ukoliko im to isplaćujete, niko od njih se neće buniti. I još jedan možda predlog, o tome se nisam konsultovao sa predsednikom – prosvetarima, koji sada štrajkuju tako što drže časove po 30 minuta, možda bi bilo dobro da oni koji štrajkuju produže ove časove još 15 minuta i da u tom delu časa drže neka patriotska, rodoljubiva predavanja, da pročitaju neku narodnu pesmu deci. Meni je koleginica, žena mog kolege, fizičarka, rekla da je u jednoj školi jedno dete u osmom razredu reklo da je „Lica“ mesto gde se rodio Nikola Tesla. Ne Lika, nego Lica. Toliko deca ne znaju u ovom trenutku. Ne bih više da vas zadržavam. Možete dobiti sva ova dokumenta o povećanjima, možete dobiti prave ugovore, koje sam ja dobio iz ministarstva. Dobio sam od pomoćnika ministra na ruke ne bih li ja to negde rekao. Ja sam o tome pisao, oni ne smeju, svako se drži, ima neke ciljeve. Još nekoliko promašenih investicija se vidi koje treba da budu. Ta oprema uopšte nije trebalo da bude kupovana. Umesto povećanja za četiri hiljade broja istraživača trebalo je, ja sam to pisao i dokazivao, da se smanji za tri hiljade ljudi. Uopšte kredit nije morao da se uzima. Nikakav kredit nije bio potreban. Nametnuo ga je Đelić, kao što je nametnuo Vinči kredit od 25 miliona dolara za odnošenje istrošenog nuklearnog goriva od reaktora, a sve je to moglo da se pokrije da smo prodali sveže nuklearno gorivo koje je 2002. godine Domazet zajedno sa Đinđićem vratio u Rusiju. Znate, to je bilo unikatno gorivo, niko u svetu nije imao to, to je neprocenjive vrednosti gorivo. Toliko za sada.
Prof. dr Vojislav Šešelj: Izvolite, imate li vi neko pitanje?
Novinar: Srbin info, Dejan Zlatanović. Rekli ste da su kadrovi Gaše Kneževića sad u Ministarstvu prosvete. Dok je bio ministar, Gaša Knežević se hvalio da je sarađivao sa Soroš fondacijom i da su njegovi saradnici isto radili u Soroš fondacijama. Da li to znači da sad srpsku decu i mladu Srbiju vaspitava Soroš i da li Soroš ima uticaj na novi obrazovni program u Srbiji?
Hteo bih jedno pitanje konkretno za Vojislava Šešelja, kao doktora prava, profesora prava. Da li je ovo što je izneto dovoljno da sud za organizovani kriminal počne predistražne radnje i ako ne počne sa predistražnim radnjama, da li će nešto Srpska radikalna stranka uraditi po tom pitanju u smislu, recimo, da te državne organe počne da po nekoj tužbi goni zato što ne rade svoj posao? Hvala.
Dr Filip Vukajlović: Ako mogu ja da vam kažem. U Savetu Petnice, pri čemu vlasnička struktura Petnice apsolutno nije tako jasna. Ja sam napisao u svom tekstu u „Pečatu“, izašlom pre dve godine, kako tamo stoji stvar, ali je to privatna firma u koju je država uložila 10 miliona evra i niko nema pravo u to da se meša. Tu je Sonja Liht. Prva stvar koju je Verbić uradio kada je došao za ministra prosvete prošle godine, otišao je sa gospodinom Kirbijem (tako se zove ovaj novi ambasador, stalno se menjaju, ovaj američki) i tamo je bila velika fešta, bili su lideri iz Srbije, lideri iz Hrvatske. Imali su neku konferenciju od sedam dana.
Znate, ta Petnica je rak-rana srpskog obrazovanja. U kom smislu? Ona je smišljena da popiše svu najpametniju decu, da one koji su najbolji odmah meredovom (znate šta je meredov, za ribu veliku kad uhvatite) odvedu tamo da studiraju u inostranstvu, da one isto dobre povedu da studiraju, a oni koji tamo ne ostaju, kao što je ovaj Aleksandar Belić, koga sam ja sreo u Americi, da se vrate ovde i da nama sole pamet. Šta im oni usade? Usade im da budu apatridi oni koji odu, a oni koji ostanu da mrze sve ovo ovde što je srpsko i što je rodoljubivo. To im usađuju. Gospodin ovaj, kako se zove, Verbić, zovu ga don Majić od Hrvatske, bez škole, on je glavni čovek za vaspitanje naše dece. Srpska akademija nauka, srpska inteligencija sve to trpi, to se zna, to nije tajna. Kako to može, to je za mene tajna. U stvari, nije tajna. Srpska inteligencija je najodgovornija za sve ovo što se nama događa. Aspolutno je tanka, nikakva, malo zna, malo može, maloumna je. Ja znam poslednjih 40 godina, znam poslednjih 20 godina koga su primali u Akademiju. Sistem testere radi, ovaj gore prima glupljeg, ovaj još glupljeg i tako dok ne dođe neko toliko glup da ne razlikuje glupog od pametnog pa primi pametnog, i tako to ide. To je univerzitet i Akademija nauka.
Prof. dr Vojislav Šešelj: Dobro, što se tiče drugog dela vašeg pitanja, Srpska radikalna stranka nastoji da učestvuje u pritiscima najšire srpske javnosti, da se natera režim Aleksandra Vučića na smenu ministra Srđana Verbića. Mi iznosimo dodatne argumente u odnosu na one koji su se do sad čuli u javnosti. Naravno, moguće je da mi podnesemo i krivičnu prijavu protiv nadležnih državnih faktora zbog ovakvog stanja, ali ono što je sad najvažnije je da pritisak javnosti bude što veći i da u perspektivi dođe i do vanrednih parlamentarnih izbora, jer ova sadašnja naprednjačka vlada je duboko zaglibila u razne negativne poslove, pokazala se nekompetentnom i nesposobnom da zemlju izvuče iz ekonomske krize i reši probleme socijalne bede, a ministri su se razmahali u krađi i otimačini državnog novca, a među njima, videli ste, i ministar Srđan Verbić.
Dr Filip Vukajlović: Mnoge privatne firme stavljaju svoje ljude na budžet za nauku. Ne postoji uopšte, nisu napravili nikakav registar ljudi koje finansiraju, tako da hiljadu – dve, fluktuiraju cifre ljudi iz Ministarstva kad saopštavaju kroz novine, ili kroz medije, tako da oni se apsolutno osećaju nedodirljivim i nekažnjivim jer niko ih ne proverava.
Još jedna važna stvar. Najvažnija stvar koja je dovela do ovog haosa, to je ocenjivanje naučnika. Ocenjivanje je potpuno idiotsko. Ocenjivanje je takvo da, ako jedan čovek uradi jedan rad za godinu dana i ako se njih deset dogovori i uradi po jedan rad i potpišu se svih deset, onda su ovih deset deset puta uspešniji. Taj sistem dovodi do toga da se biraju sve gori i gori na rukovodeća mesta. Šta se desilo u Vinči? Ovo zapišite, ovo je kuriozitet. Jedan od direktora je poveo pre dve godine tri savetnice na konferenciju u San Francisko. Slučajno ga je sreo moj bliski saradnik i rekao mi je da mu zbog jedne oprašta što je to uradio. Prošle godine je išao na konferenciju od juna do septembra jedan od direktora laboratorije u Institutu za fiziku (pošto se ja fizikom bavim) ne znam sve detalje, imate ludosti neverovatnih. Mesec i po dana bio je u Bugarskoj, pa je otišao u Vašington, sve je išao, vraćao se, pa je otišao u Brazil. Mislim, za trivijalne radove, to su ljudi koji rade trivijalno. Na svetskom nivou su ništa, ništa na svetskom nivou kao naučnici. U moje vreme, osamdesetih godina, u vreme kad sam ja bio u punoj snazi, da odete u Ameriku, mogli ste samo da dobijete kartu do kraja Evrope, ostalo ste morali sami da platite i to jednom u pet godina. Sad se putuje naveliko, a zemlja siromašna. U Africi tako ne postupaju ljudi, izgubili su potpuno kontrolu nad sobom i nedodirljivi su. Taj isti čovek koji je vodio tri saradnice, prošle godine je imao 29 radova u međunarodnim časopisima. Znači, potpisuje se na praktično svaki rad iz laboratorije. A pretprošle je imao 28. U moje vreme 20 radova u međunarodnim časopisima je bilo dovoljno da postanete savetnik. To je i sada normalno. Normalno je jedan i po do dva rada. Sistem potpisivanja, nekontrola uopšte, to je upropastilo srpsku nauku. Onda ti isti primaju ogroman broj ljudi, brzo, hitno doktoriraju, stavljaju se na budžet i dolaze ljudi koji misle da sad država o njima treba da vodi računa, oni su veliki ljudi. U stvari, što ste gluplji, to vi mislite da ste pametniji, i što manje znate. To je opštepoznata stvar. Tragika situacije je ogromna i niko ništa na tome ne radi, zato što je sve zatvoreno. Ja sam nudio Boži Đeliću, imam i moj razgovor, to je malo duže, tako da mogu preko skajpa poslati, kad sam se prepirao sa njim protiv kredita, da ne diže kredit, kad nas je pozvao na to savetovanje. Čak mi je pretio. Zapisivao sam, tako da se uplašio, pošto sam zapisivao taj razgovor. Inače, među 60 ljudi mi je pretio, sve naučnika. To je retka bitanga i ja sam nedavno napisao članak u kome sam rekao da će se on pojaviti onog trenutka kad Srbija propadne i evo, sad je došao kao privatizacioni savetnik da prodaje, da kupuje „Telekom“, a bio je nedavno zadužen za prodaju u vladi. To postoji po internetu, sve možete da proverite.
Prof. dr Vojislav Šešelj: Imate li još pitanja? Izvolite.
Novinar: Oprostite, je li mogu samo da proverim jedan podatak. Vi ste malopre kazali da je za Petnicu dato 30 miliona dinara, a u stvari je 10 miliona?
Dr Filip Vukajlović: Ne, ne, ne, 30 miliona je ove godine iz budžeta dato za rad Petnice, čiji rad košta otprilike oko 70 miliona godišnje. Ali je država investirala u Petnicu, pravila je zgrade, kupovala je opremu. Sve ću da vam kažem...
Novinar: Znači, 10 miliona evra investicija?
Dr Filip Vukajlović: Deset miliona evra investicija, samo da čujete šta je za Petnicu...
Prof. dr Vojislav Šešelj: Ranije iz kredita, koji je Đelić preuzeo, uloženo je 10 miliona evra i građeni su objekti.
Dr Filip Vukajlović: Objekti su građeni...
Prof. dr Vojislav Šešelj: Vršeno je sređivanje i opremanje. A iz ovog godišnjeg budžeta je namenjeno 30 miliona dinara.
Dr Filip Vukajlović: Gospođice, ili gospođo, procenjeni troškovi izvođenja radova za Petnicu, ovo je potpisano 27. decembra 2010. godine, šest miliona evra. Procenjeni troškovi nabavke nameštaja, opreme za restoran i perionicu 1,125.921 evro. Procenjeni troškovi informativnih tehnologija 301.403 evra. Nikad Vinča nije dobila trista hiljada, Institut Vinča za informacione tehnologije. Procenjeni troškovi opreme za laboratorije milion i šeststo hiljada. Takve pare mi u Vinči nismo viđali ni posle onog nacionalnog investicionog programa. I to dobija i time suvereno raspolaže Sonja Liht, kako se zove, Belić, Verbić, imam spisak ovde, mogu da vam dam kasnije i Vigor Majić, don Vigor od Hrvatske.
Prof. dr Vojislav Šešelj: Imate li još pitanja? Izvolite.
Novinar: Šta izvori iz vaše stranke kažu na ovo, da li je ova afera „Crna ruka“ možda medijski trik ili je stvarna opasnost Aleksandru Vučiću?
Prof. dr Vojislav Šešelj: Ma, to je smešno. Ne mogu da kažem da je medijski trik. Moguće je da je to negde neko plasirao. Znate, još 1990. godine „Crna ruka“ je oglasila da je mene osudila na smrt i ja sam se na to smejao. Nije mi palo na pamet da krivičnu prijavu podnosim, iako je postojala jedna grupa ljudi u Knez Mihajlovoj ulici koja se proglasila „Crnom rukom“. A sad da će neka „Crna ruka“ da ubije Vučića i da izvrši genocid nad novinarima, pa shvatate kolika je to nebuloza. I sad je novinarima interesantno da to objave, da malo podignu tiraž, a ovi naprednjački ministri kao ovce na solilo, odmah se zalete i kukaju na sva zvona kako je Vučić ugrožen. I ko prvi? Prvi Aleksandar Vulin, zamislite!
Imate li još pitanja? Ako nemate, hvala vam što ste došli.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR