Prof. dr Vojislav Šešelj: Dobar dan.
Dame i gospodo, Srpska radikalna stranka nastavlja sa raskrinkavanjem korupcionaških i kriminalnih afera režima i nastavlja da istražuje korupcionaške afere pojedinih ministara posebno. Mi smo vam do sada u nekoliko navrata govorili o kriminalnim aferama Zlatibora Lončara, ministra zdravlja i Srđana Verbića, ministra prosvete.
Danas ću vas upoznati sa najnovijim podacima, do kojih smo stigli radom naših eksperata, radom stručnjaka iz određene problematike koji su upućeni u zbivanja u nadležnim ustanovama društvenih delatnosti, odnosno nadležnim državnim ustanovama.
Ministar prosvete Srđan Verbić je čovek čiji je zadatak da nastavi kontinuitet dosmanlijskog režima u procesu uništavanja obrazovnog sistema u Srbiji. Taj proces je počeo svojevremeno bivši ministar Gašo Knežević, čija je opsesija bila takozvana denacifikacija obrazovnog sistema. On je bio prvi dosmanlijski ministar prosvete i obrazovanja. Njegovi tadašnji najbliži saradnici su bili Srbijanka Turajlić i Tinde Cerović-Kovač. Oni su sada Verbićevi saradnici iz senke. Ta ekipa na čelu sa ministrom Verbićem, lažnim doktorom nauka, sprovodi politiku srpskog obrazovanja i nauke. Naravno, sve to uz lično bogaćenje kamarile u ministarstvu i oko njega. Ministarstvom prosvete faktički upravlja i dalje Boris Tadić, koji nije uspeo svojevremeno da na mesto ministra progura svoju miljenicu Tinde Kovač, pa su njih dvoje učestvovali u predlaganju i postavljanju svog saradnika na dotadašnjim projektima Srđana Verbića. Preko Srđana Verbića praktično je Boris Tadić pripadnik vladine koalicije, jer je Srđan Verbić čovek Borisa Tadića i Tadićeve stranke. Verbić je bio inače vrlo loš srednjoškolac i još lošiji student i on je lažni doktor nauka koji je, navodno, doktorirao na studijskoj grupi koja uopšte nije matična za oblast iz koje je Verbić dobio doktorat. Odmah po imenovanju Srđana Verbića za ministra prosvete i nauke, Tinde Kovač se aktivirala na Filozofskom fakultetu. Iako ranije mesecima nije dolazila na fakultet, sada je tamo svakodnevno. Ona kadrira i usmerava ubrzano otimanje novca od lažnih i loših projekata, čija bi implementacija u obrazovni sistem Srbije u potpunosti razorila i urušila tradicionalni sistem obrazovanja koji je ranije postojao na Filozofskom fakultetu.
Kroz postavljanje Srđana Verbića i angažovanje njegovih saradnika Boris Tadić je, kao što sam rekao, postao faktički koalicioni partner Aleksandru Vučiću, a Tadićev krajnji cilj je uništavanje obrazovanja, kao što je to već učinio sa vojskom i sistemom odbrane zemlje. Naravno, iza tog projekta uništavanja našeg obrazovnog sistema, kao i ranije vojske stoje zapadne sile, interesi stranih agentura.
Međunarodni projekti, kao što su IPA; TEMPUS i ERAZMUS realizuju se samo radi ličnog bogaćenja te Tadićeve ekipe i naravno, sa ciljem urušavanja sistema obrazovanja, takođe.
Na primer, IPA projekat je nametnuo malu maturu, a vrednost tog projekta je šest miliona i šeststo hiljada evra. Rukovodilac projekta je Danac Piter Mogensen. U toku je ubrzano privođenje kraju ovog projekta, koji je 2011. godine preuzeo izvesni Ilanov iz Sofije, a njegov zamenik je sadašnji muž Tinde Kovač, Austrijanac koji se specijalizovao za uzimanje novca u sličnim projektima. Interesantno je da taj muž Tinde Kovač ne zna nijednu reč srpskog jezika, a aktivno učestvuje u pripremi transformacije srednjeg obrazovanja u Srbiji. Rezultat tog projekta treba da bude takozvani dualni sistem, o kome se mnogo govori u poslednje vreme, čije je uvođenje u naš obrazovni sistem planirano za 2017. godinu. Sa svim detaljima IPA projekta upoznati su penzionisani profesori Ivan Ivić (sećate se Ivana Ivića, bio je svojevremeno ministar u vladi Milana Panića – On je redovni profesor) i s njim je tu redovni profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Ljiljana Pešikan-Ljuštanović. Oni učestvuju u komisijama Srpske akademije nauka i umetnosti, pa treba i Akademiji postaviti pitanje zašto ćuti iako je upoznata sa svim detaljima ovog lošeg i štetnog projekta. U ovaj, kao i u ostale nametnute i poručene projekte uključena je ista grupa ljudi na čelu sa Verbićem i njegovim Zavodom za vrednovanje kvaliteta.
Prošli put smo govorili o Petnici, koja zauzima posebno mesto u realizaciji projekata Evropske unije. Država je investirala u objekte, opremu i infrastrukturu Petnice i sve predala na upravljanje nevladinoj organizaciji kojom upravlja Vigor Majić, ranije pomoćnik ministra Gaše Kneževića. Interesantno je da je Vigor Majić bio pomoćnik ministra bez fakultetske diplome, koju je naknadno dobio po ubrzanom postupku. Predsednik Upravnog odbora Petnice je Sonja Liht, a njen zamenik prof. Jovan Radunović, profesor Elektrotehničkog fakulteta i član RATEL-a, a i muž je vanrednog profesora Matematičkog fakulteta, koja je inače višegodišnji, izgleda doživotni predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta – profesor Desa Radunović brine o svim obrazovnim programima osim petničkog i o udžbenicima, a u pitanju je je 75 izdavača sa dvotrećinskim potencijalom „Kleti“ i „Hrvatske školske knjige“, koja je dogovoreni vlasnik „Bigza“.
Petnica je godinama posebna stavka u budžetu Ministarstva prosvete, finansira se, dakle, iz budžeta Srbije, a radi mimo svih srpskih zakona. Nastavni planovi obrazovanja i programi boravka najboljih đaka iz Srbije u Petnici nikada nisu prošli nijednu instituciju koja ih finansira, pa samim tim nikada nisu podnosili izveštaj o svojim aktivnostima i načinu trošenja državnog novca.
Ovi novi podaci o ministru Verbiću su dokaz više o njegovoj ulozi u uništavanju sistema obrazovanja u Srbiji i kontinuitetu sa dosmanlijskim režimom koji je to započeo pre 15 godina i naravno, razlog više za njegovu smenu, koju smo zahtevali na prethodnoj konferenciji za novinare. Vi ćete se setiti još devedesetih godina da je profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Dejan Popović bio jedan od glavnih propovednika prihvatanja takozvane Bolonjske povelje, a posle je ta Bolonjska povelja, zapravo, upropastila kompletan srpski obrazovni sistem. Srđan Verbić je tog istog Dejana Popovića, inače jednog velikog hohštaplera i prevaranta, o kome je Kosta Čavoški, profesor istog fakulteta i akademik, napisao vrlo interesantnu knjigu pod naslovom „Kameleon“, nedavno postavio, predložio za predsednika Prosvetnog saveta Srbije. Srđan Verbić mora što pre da napusti ministarsku funkciju.
Na drugom mestu su novi podaci koje smo dobili za Zlatibora Lončara. Vi se sećate, u javnosti se mnogo govorilo o donošenju takozvanog Zojinog zakona, nazvanog po imenu deteta preminulog od Batenove bolesti, retkog ali uvek smrtonosnog oboljenja. Zbog osetljivosti teme, donošenje ovog zakona naišlo je na opšte simpatije. Istina je da je i donošenje ovog zakona samo jedna od mahinacija Zlatibora Lončara, koji se u ovom poslu udružio sa poslanikom Demokratske stranke, doktorom Dušanom Milisavljevićem, koji se pre svega na društvenim mrežama predstavio kao veliki humanitarac i tako dobio simpatije u narodu. Taj humanitarac je u stvari obični diletant koji često koristi decu u političke svrhe. On mesečno zarađuje četiri hiljade evra radeći na četiri radna mesta. Direktor je u Kliničkom centru Niš, profesor Medicinskog fakulteta, narodni poslanik i naučni radnik na projektu Ministarstva nauke. Milisavljević je zloupotrebio nestručnog Lončara i nagovorio ga da zajedno donesu takozvani Zojin zakon. Smisao ovog zakona su novi troškovi u ionako razorenom zdravstvenom osiguranju kroz dijagnostiku u inostranstvu. U Srbiji ima dovoljno adekvatnih uređaja koji mogu da rade sve analize krvi koje se šalju u inostranstvo. Ti uređaji su neiskorišćeni. A imamo i kvalifikovane i stručne ljude, koji bi to mogli da rade kod nas. U svetskim laboratorijama trljaju ruke i uzimaju pare, a usput nam se smeju zato što poznaju naše vrsne stručnjake, genetičare, koje su upoznali na međunarodnim kongresima i uverili se u njihovo znanje i stručnost. Prof. dr Oliver Stojković, prof. Marija Guć-Šćekić, dr Snežana Branković su vrhunski stručnjaci za koje ne zna jedino Zlatibor Lončar, jer Zlatibor Lončar je samo bio klinički asistent. To mu je vrhunski domet na univerzitetu. A uz bolju organizaciju i finansiranje njihovog rada imali bismo isti ili čak bolji rezultat u dijagnostici retkih bolesti.
Sada ću vam reći nešto što smo saznali i o timu Zlatibora Lončara u Ministarstvu zdravlja. Pomoćnik za organizaciju zdravstvene službe je Zlatiborova kuma dr Tatjana Rajović, epidemiolog iz Prištine, potpuni stručni diletant.
Lončarev glavni savetnik je dr Dragana Jovanović, koja je bila gradski sekretar za zdravstvo i koja je uhvaćena u korupcionaškom poslu sa farmaceutskim firmama sa kojima radi, poput firme „Roš“.
Kadrovsku politiku Srpske napredne stranke u oblasti medicine inače vodi dr Gradimir Gaga Dragutinović, koji im je predsednik Saveta za zdravlje. On je bivši julovac, ali i bivši docent Medicinskog fakulteta koji je izbačen sa posla zbog neispunjavanja uslova za zvanje docenta. Napunio je 65 godina ali nije penzionisan. Vlasnik je dva dijagnostička centra u Beogradu, „Hram“ i „Evrodijagnostika“. Ima tri skenera i tri magnetne rezonance. Vi znate da su to aparati od kojih svaki vredi po nekoliko miliona evra. I među kolegama je poznat kao Gaga lopov.
Dijagnostički centar „Hram“ se nalazi u blizini Kliničkog centra, a „Evrodijagnostika“ kod KBC Zvezdara. Određeni lekari u KBC imaju zadatak da kvare skenere i magnetne rezonance u državnim zdravstvenim ustanovama i da pacijente upućuju u centre naprednjačkog predsednika Saveta za zdravlje. Doktori koji to rade dobijaju proviziju od dr Gage, a oni koji odbijaju bivaju smenjeni i proglašavani neznalicama. Zbog doktora Gage produžavaju se liste čekanja na preglede u državnim ustanovama. Taj doktor Gaga je svog sina Dejana postavio za predsednika upravnog odbora „Apoteka Beograd“, iako za to nema odgovarajuće kvalifikacije. Inače, ustanova „Apoteka Beograd“ ima oko 120 apoteka i promet od sto miliona evra godišnje.
Lončareve kolege su bile zaprepašćene imenovanjem Verice Lazić za v.d. direktora Fonda zdravstvenog osiguranja. Vi znate, tamo je ranije bio Momčilo Babić, pa je on nateran da podnese ostavku. Lončar i ona su se upoznali kod pripadnika zemunskog klana, a tu Vericu Lazić sa zemunskim klanom upoznala je pevačica Lela Andrić, za koju su ti naši istražitelji ustanovili da je bila bliska sa Zemuncima.
Verica Lazić je imala zubarsku ordinaciju i bila je lični zubar članova zemunskog klana. Bila je član Socijalističke partije, JUL-a, Demokratske stranke, G17 plus, opet socijalista, pa Demokratske stranke Srbije i naravno, sada je član Srpske napredne stranke. Uoči izbora 2012. godine bila je istovremeno član Demokratske stranke i Srpske napredne stranke. Posle pogibije i hapšenja članova zemunskog klana zaposlila se u Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja, a poznata je i kao policijski doušnik. Vi znate da su svi pripadnici zemunskog klana svojevremeno imali legitimacije MUP-a i da su bili angažovani kao službenici Državne bezbednosti. U Republički fond zdravstvenog osiguranja vratio je Boris Tadić, jer je u to vreme već bila član Demokratske stranke i tada je postala zamenik direktora kontrole u Republičkom zavodu zdravstvenog osiguranja.
Prvi saradnik Verice Lazić u Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja je izvršna direktorka Anđelka Radenković, koja je sa Nebojšom Čovićem opljačkala oko 10 miliona evra. U ovoj pljački učestvovalo je šest saučesnika i protiv svih je podignuta optužnica u Specijalnom sudu.
Udruženje „Pravnici protiv organizovanog kriminala i korupcije“ pokrenulo je postupak za razrešenje javnog tužioca Dubravke Dmitrović zbog višemesečnog odugovlačenja sa podizanjem optužnice protiv te kriminalne grupe.
Centar za istraživanje transparentnost i odgovornost, skraćenica mu je CRTA, utvrdio je brojne nepravilnosti u nabavci lekova Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja od kada je na čelu fonda Verica Lazić. Radi se o tenderu za nabavku lekova za državne apoteke u vrednosti od 92 miliona evra. Nabavka kakvu je sprovela Verica Lazić za sve apoteke prvi put je sprovedena u Srbiji, a nije zabeležena nigde u svetu. Po ovom nameštenom tenderu na privatnim računima završilo je oko deset miliona evra.
Ranije sam vam govorio da je bila planirana nabavka lekova za snabdevanje državnih apoteka, bolnica i domova zdravlja za 2015. godinu u vrednosti od 250 miliona evra. Neposredno posle ostavke bivšeg direktora, nova direktorka je smanjila vrednost tendera na 92 miliona evra i nabavku ograničila na pola godine. To nije ni polovina planirane nabavke, ali je manje upadljivo i lakše za mahinacije. Namera naprednjačke novoizabrane direktorke Verice Lazić i ministra Lončara je preusmeravanje potrošnje lekova sa državnih na privatne apoteke. Cilj je finansijski krah većine državnih apoteka i njihova privatizacija. Nameštanje tendera vidi se po tome da je jedna nabavka raspisana po fabričkim nazivima lekova iako su lista lekova i cenovnik napravljeni po generičkim nazivima; da je tender raspisan po generičkim nazivima uštedelo bi se bar deset miliona evra. Tender po fabričkim nazivima precizira koji proizvođači će dobiti koliki deo državnog novca i to je realizacija, dogovora koliko će od kojih proizvođača biti kupljeno lekova. Cena je unapred dogovorena, sve je unapred dogovoreno, a tender je samo farsa i pokriće za pljačku od deset miliona evra. Interesantno je još da tender nije raspisan za oko hiljadu privatnih apoteka koje imaju ugovor sa Republičkim fondom zdravstvenog osiguranja. Njima je omogućeno da nesmetano i bez ograničenja u količinama i cenama nabavljaju lekove i prodaju ih na recept.
Po procenama stručnjaka, u ovim apotekama od marta do avgusta prodaće se lekova u vrednosti od oko pedeset miliona evra. Na ovaj način omogućeno je dilovanje novca za interesnu grupu koja je ovo organizovala i do kraja godine će se ispuniti plan prodaje državnih apoteka budzašto, a oko četiri hiljade farmaceuta i farmaceutskih tehničara ostaće bez posla.
To je, dame i gospodo, ono što smo na osnovu izveštaja naših eksperata i naših istražitelja pripremili za današnju konferenciju za štampu. Izvolite, ako vi imate neko pitanje.
Novinar: An Mari Ćurčić,Televizija Al Džazira. Izjavili ste za „Sarajevske dane“ da ćete doći u Hrvatsku na tenku i naoružani. Da li i dalje to treba da tumačimo kao nastavak provokacija hrvatske javnosti, kojoj se, kako ste naveli, radujete i što vam je cilj?
Prof. dr Vojislav Šešelj: Možete da protumačite kako god hoćete. Novinarka je pitala da li bih želeo da dođem u Sarajevo. Rekao sam čim dobijem pasoš, i doći ću. Pitala me je – Da li bih išao u Hrvatsku. E, kažem, tamo bih išao na tenku i naoružan do zuba. Vi tumačite kako god hoćete.
Novinar: Kako komentarišete uticaj vašeg poslednjeg poteza na odnose Beograda i Zagreba?
Prof. dr Vojislav Šešelj: Ti moji potezi su samo razotkrili pravu suštinu tih odnosa. Ti odnosi nikada nisu bili dobri, nikad nisu bili pošteni, prijateljski, nikad nisu bili zasnovani na poverenju. Hrvati su se uvek ovako ponašali u internim kontaktima, a naši su, što bi Srbi rekli, neprekidno skidali gaće. Moja je zasluga što je sad to sve izneseno u javnost. Inače, da nije tako, pa koja bi ozbiljna vlast reagovala na jednu, takoreći, sitnu provokaciju. Ali, rekao sam vam već i povodom načina reagovanja Hrvata u novembru i decembru prošle godine, da su oni kao somovi. Upecaju se najlakše na durdubak. Znate li šta je durdubak? To je jedna vrsta crva koja živi u zemlji i najbolji je mamac za somove. Oni su se opet upecali. I šta ja tu mogu? I opet će se upecati nekoliko puta. Naravno, ja im uvek pripremim iznenađenje i oni nisu spremni na tu vrstu reagovanja. Imate li još pitanja?
Novinar: Da se vratimo na Hag.
Prof. dr Vojislav Šešelj: Molim? Da se vratimo?
Novinar: Rekli ste da nećete dobrovoljno da se vratite. Čuli smo premijera, kaže, neće biti nasilnog hapšenja. Kako se, po vama, ta situacija može rešiti?
Prof. dr Vojislav Šešelj: Ja se sigurno dobrovoljno neću vraćati. Pružiću pasivni otpor. A to što premijer kaže da neće biti nasilnog hapšenja, to pitajte njega šta je mislio. Nekada, dok je Aleksandar Vučić bio član Srpske radikalne stranke, bio je mnogo pametniji i obrazovaniji i znao je da je svako hapšenje nasilno. Država ima, zapravo, monopol fizičke sile i jedino ona ima pravo da hapsi. Hapšenje je proizvod upotrebe fizičke sile. Nema drugog načina hapšenja. Nekada može hapšenje može biti brutalno, da vas pretuku na licu mesta, nekad mogu da budu finiji, pa da kažu – Pođite sa nama. Ali, sve je to primena sile. Jer, ako ja kažem – Hvala, neću da pođem sa vama, tad sledi po leđima. Imate li još pitanja?
Novinar: Mislite li da je vaše ponašanje ponovo narušilo odnos između Srbije i Hrvatske, da li šteti državi i njenim građanima?
Prof. dr Vojislav Šešelj: Nikako moje ponašanje ne može da šteti Srbiji i građanima Srbije. Sve što ja radim, radim u interesu građana Srbije i srpskog naroda u celini. A najviše priželjkujem da Evropska unija prekine pregovore sa Srbijom zbog mog ponašanja. Moj je cilj da Srbija nikada ne postane član Evropske unije. Mi tamo nemamo šta da tražimo. Tamo su koncentrisani svi srpski neprijatelji. To bi nas definitivno upropastilo. Imate li još pitanja?
Novinar: Vuk Stanić, novinar „Tabloida“. Da li je Aleksandar Vučić pokušao da vas kontaktira vezano za to da se dobrovoljno predate?
Prof. dr Vojislav Šešelj: Ne, nikakvog kontakta nisam imao ni sa Vučićem ni sa bilo kim drugim iz režima, niti je bilo njihovih pokušaja u tom pravcu.
Novinar: Ja bih još jedno pitanje.
Prof. dr Vojislav Šešelj: Izvolite.
Novinar: Kakav je stav stranke po pitanju obavezne vakcinacije?
Prof. dr Vojislav Šešelj: Znate šta, nismo o tome u vrhu stranke još razgovarali, nismo zauzimali stranački stav, ali ja ću vam reći svoje mišljenje. Već punih 25 godina ja se redovno vakcinišem protiv gripa i već punih 25 godina nisam imao grip niti neku sličnu bolest što se zove viroza, pošto traje nešto kraće od gripa. U detinjstvu sam vakcinisan od svih dečjih zaraznih bolesti. Vakcinisan sam i protiv velikih boginja, i protiv tuberkuloze i ne znam šta je još bilo. Dakle, ja lično ne mogu biti protiv vakcinacije. Ja savetujem svim članovima moje porodice da se svake godine vakcinišu protiv gripa, ali niko me ne sluša. Niko neće osim mene. I u Hagu dok sam bio, svake godine sam se vakcinisao. I ove godine. I ovo što malo promuklo govorim, to je zato što mnogo govorim svakog dana, ne zato što me je napao grip.
Novinar: Niste sumnjali u namere lekara u Hagu kad su vas vakcinisali?
Prof. dr Vojislav Šešelj: Pa vidite, to su zapečaćene vakcine koje dođu za sve, a ja se ne mogu odbraniti ako oni pokušaju da me na neki način zaraze i tako. I zato sam dva puta zahtevao u bolnici u Hagu da mi vrše ispitivanje krvi na hepatitis B, hepatitis C, HIV virus, odnosno virus side i koksaki virus i uvek su nalazi bili negativni. Dakle, nisu me zarazili ničim što bi bilo nepopravljivo. A sad, uvek to može, znate, kad god se poverite nekom lekaru, možete da razmišljate – šta će on da mi uradi. Ali ja mislim da se to kasnije može lako otkriti šta je ko uradio. Doduše, Slobodanu Miloševiću su u krvi našli teške antibiotike, najteže antibiotike kojima se leči lepra i tuberkuloza i ti teški antibiotici su poznati po tome što potpuno neutrališu dejstvo lekova za srce. Iako je on dobijao propisanu terapiju, iako je taj lekar Van Dajk iz holandske bolnice Bronovo, veoma stručan, on je bio moj kardiolog sve vreme tamo i ja nemam nijedne primedbe na njega. Ali ko je Slobodanu Miloševiću podmetao te antibiotike, to je ključno pitanje. Meni su jednom, ja sam ih uhvatio na delu, pokušali da daju lek koji mi nije bio propisan. Odmah sam aferu od toga napravio. Pa su davali razna nebulozna objašnjenja – to je isti lek, samo drugo pakovanje, drugi oblik i tako dalje. Problemi sa lekarimau Hagu su problemi u Pritvorskoj jedinici, a ne u holandskim bolnicama. U holandskim bolnicama u kojima sam ja bio, a to je Bronovo, Lajden i Gauda, svi su bili veoma savesni, ozbiljni i dobro obavljali svoj posao. Mislim u Lajdenu da su mi spasili život pre nekoliko godina na žalost ondašnjeg dosmanlijskog i sadašnjeg naprednjačkog režima. Imate li još pitanja? Još mogu da vas obavestim da ću sa svojim najbližim saradnicima sutra u 11 časova doći u Palatu pravde da prisustvujemo nastavku procesa po zahtevu za rehabilitaciju generala Draže Mihailovića. Hvala vam što ste došli.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR