Dr Šešelj: Zlatibor Lončar oštetio državu za 24 miliona evra

Prof. dr Vojislav Šešelj: Dobar dan.

Dame i gospodo, vi znate da u protekla dva meseca Srpska radikalna stranka u svojim aktivnostima primat daje ekonomskoj i socijalnoj problematici i u skladu sa tim jačamo našu borbu protiv kriminala i korupcije, bez kojih nema ekonomskog ozdravljenja zemlje. Pred Novu godinu smo vam najavili da ćemo na svakoj konferenciji za štampu obrađivati po jednog ministra iz Vučićeve vlade, koji je ogrezao u kriminalu i korupciji. Za danas smo vam najavili da će to biti ministar zdravlja Zlatibor Lončar.

Naše službe intenzivno rade, naše ekipe članova iz raznih državnih i društvenih organizacija su angažovane i mi taj materijal prikupljamo i danas smo u situaciji da vam predstavimo naša osnovna saznanja.

Zlatibor Lončar je na tajanstven način došao do stana u kome živi, koji je površine 180 metara kvadratnih, a nalazi se u ulici Slavka Ćuruvije, kod Belog dvora. Formalni vlasnik tog stana je izvesni Zoran Mitrović, jedan od suvlasnika Viktorija grupe. Za kliničkog asistenta Zlatibor Lončar je izabran krajem 2012. godine, između četiri kandidata, od kojih jedino on nije ispunjavao uslove za izbor. U momentu izbora za kliničkog asistenta nije mu bila prihvaćena doktorska teza. O tom nelegalnom izboru imamo original zapisnik koji je zaveden u sekretarijatu Medicinskog fakulteta 16. novembra 2012. godine pod brojem 014017/2.

Zlatibor Lončar objavio je samo jedan rad u nekom trećerazrednom časopisu. Pojavljuje se i kao deveti autor, praktično dopisni autor jednog jedinog naučnog rada. Lončar se samopromoviše kao ekspert za transplantaciju jetre, a njegove kolege iz Kliničkog centra dobro znaju da on nije izvršio nijednu transplantaciju.

Videli smo ga da daje izjave i na državnoj televiziji da je reč o prvim transplantacijama jetre u Srbiji, a ja vas podsećam da su prve transplantacije jetre i srca vršene pre više od dvadeset godina. Samo jedan lekar, prof. dr Zoran Milošević, iz Kliničkog centra Vojvodine, u Novom Sadu, izvršio je do sad 28 transplantacija jetre.

Umesto Zlatibora Lončara, transplantacije o kojima je reč vrše lekari iz Hrvatske, a on samo daje izjave za medije i lažno se predstavlja kao deo tog tima za transplantacije. Hrvatski lekari za svaku takvu operaciju dobijaju naknadu od više hiljada evra, i to u kešu, bez ikakvog traga u blagajni Kliničkog centra Srbije. Provereno je, s naše strane, da isplate ne idu ni iz Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja.

Dalje, na sajtu Ministarstva zdravlja stoji da je završio dva kursa iz transplantacije organa u čuvenoj londonskoj bolnici „Hamersmit“. U toj bolnici nema dokumenta o tom kursu Zlatibora Lončara, a ni u Kliničkom centru nikada nije priložio potvrdu o tom navodnom diplomiranju.

Pošto je poznato da Lončar ne govori engleski jezik, postavlja se pitanje na kojem je jeziku eventualno polagao taj kurs u londonskoj bolnici. Lončara u Urgentnom centru pamte kao mladog lekara koji je dežurao pored ranjenih kriminalaca i kada nije u smeni. Od tih dežurstava je zaradio prvi Audi A6, a danas vozi BMV 6 džip.

Dalje, prema pouzdanim informacijama iz Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja, Zlatibor Lončar je samo jednim dopisom oštetio državu za 24 miliona evra. Lončar je ovu štetu načinio kroz cenovnik lekova i njegovu primenu, koja je tada odložena za početak ove godine. To je verovatno i bio razlog da dr Momčilo Babić podnese ostavku na funkciju direktora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, ali dobro bi bilo i njemu da se obratite o tom pitanju.

Novi cenovnik lekova neće doneti najavljivane uštede zato što je promenjen obračunski kurs evra i tako cene povećane za deset posto. To znači da će ušteda biti onolika koliko Lončar ugovori s isporučiocima lekova. Radi se o nabavci lekova za bolnice i apoteke u vrednosti od 600 miliona evra, a očekivana pljačka Zlatibora Lončara i njegove družine planira se na oko 50 miliona evra. Lončar je za nabavku lekova formirao komisiju od svojih ljudi. U Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, to vode izvesni Maca i Đole, a nova direktorka, vršilac dužnosti, ukinula je kontrolu javnih nabavki i tako omogućila da se realizuje Lončarov plan pljačke od 50 miliona evra.

Dalje, Zlatibor Lončar je u krugu svojih prijatelja iz Zemunskog klana imao nadimak „Tibi“.

Vi se sećate Dejana Milenkovića Bagzija, jednog od kriminalaca i ubica iz Zemunskog klana, koji je stekao status zaštićenog svedoka i, naravno, kao zaštićeni svedok on je verovatno mnogo toga lagao u istrazi i u svedočenju pred Okružnim sudom u Beogradu, ali taj isti Bagzi je pominjao i Zlatibora Lončara.

E sad, da bi sebi pomogao, da bi sebi olakšao položaj, verovatno je Bagzi mogao da laže o nekim drugim ljudima poznatim u javnosti. Ali zašto bi on uopšte pominjao Zlatibora Lončara? Kako da mu Lončar padne na pamet? Dakle, sama činjenica da ga je pominjao, da je iznosio za njega takve podatke, koji možda još nisu sasvim provereni, ali moraju biti provereni, govori da je o njemu nešto znao. Taj Bagzi je za Tibija, odnosno za Zlatibora Lončara, rekao da je bio zadužen za medicinske egzekucije i Bagzi je Zlatibora Lončara direktno optuživao za ubistvo Veska Božovića, isto poznatog kriminalca iz beogradskog podzemlja.

Sve ovo što sam vam do sada rekao je potpuno pouzdano i to smo višestruko proverili, ovde se pozivamo na Bagzija pa sam morao dati ovaj mali uvod da to uslovno prihvatite.

Dalje, Zlatibor Lončar je čest gost u prestižnim beogradskim kafićima poput „Mitologije“ u Birčaninovoj ulici. Najčešće je u društvu sa Nikolom Petrovićem, direktorom Elektromreže i Aleksandrom Đorđevićem, šefom BIA, to je nekad bio SDB, sad je BIA, ali metode rada nisu promenili. Sastaju se sa predstavnicima farmaceutskih kompanija sa kojima ugovaraju stavljanje određenih lekova na listu. Naravno, sve to rade uz proviziju.

Ministrova žena, Vesna Lončar je advokat, ali je i član Upravnog odbora Pošta Srbije. Poznato je da je Vesna Lončar advokat Joce Amsterdama i Tomislava Nikolića. Dakle, kao crevo su svi uvezani.

Šurak Zlatibora Lončara, Goran Andrić je na takozvanom javnom konkursu izabran za javnog beležnika a to je samo jedan od pokazatelja koliko naprednjaci, njihova rodbina i prijatelji jurišaju tamo gde se najviše para može dobiti. Ta beležnička mesta, po našim informacijama, skoro sve sami naprednjaci su zauzeli.

Imamo dve posebne ekspertize koje se tiču aktivnosti Zlatibora Lončara. U njima se, između ostalog, i komentariše ovaj naš ekspertski izveštaj, ovaj završni ekspertski izveštaj, ali ima i nekih interesantnih detalja, pa ću vam i to navesti, ukoliko vas to interesuje.

Te medicinske egzekucije u Urgentnom centru su vršene špricom, ubrizgavanjem određenih hemikalija u cevi za infuziju. Što se tiče pomenutog Veska Božovića, on je likvidiran lično od strane Zlatibora Lončara i to kad mu se naglo počelo poboljšavati zdravstveno stanje nakon ranjavanja. On je bio ranjen od strane Zemunskog klana, a onda je počeo naglo da se oporavlja i tada je pritrčao Zlatibor Lončar da reši taj problem.

Sada je, pored toga što je ministar zdravlja, Zlatibor Lončar i neformalni direktor Urgentnog centra.

Srbija je jedina zemlja u Evropi koja je zdravlje i zdravstvenu zaštitu poverila asistentu i to asistentu koji nije ispunjavao uslove konkursa. Ona, dakle, nema nijednog profesora od poverenja da bude ministar zdravlja.

Klinički asistent, to vam je valjda poznato, je najniži rang lekarske branše, a na fakultetu na kome je izabran ima 200 docenata, 150 vanrednih i 100 redovnih profesora i baš su našli kliničkog asistenta da postave za ministra zdravlja.

Dakle, to i pokazuje koliko Vučićeva vlada vodi računa da stručne ljude dovede na odgovarajuća mesta u državnoj upravi, a to su najviši organi državne uprave. Zlatibor Lončar je završio Medicinski fakultet nakon osam godina studiranja, čak i specijalizaciju, navodno je završio dva kursa, za koja nema nikakve evidencije da su zaista završeni.

U službenoj biografiji koju je Vlada Republike Srbije stavila na svoj sajt stoji da ima specijalistički kurs iz hepatobilijarne hirurgije završen 2001. godine u Londonu, u bolnici „Hamersmit“, gde se navodno usavršavao i 2006. godine. Specijalizaciju iz opšte hirurgije završio je 2003. godine. I tamo na tom sajtu stoji da je završio i specijalistički kurs iz transplantacione hirurgije jetre u kraljevskom koledžu u Londonu 2011. godine, a već smo vam pomenuli da Zlatibor Lončar ne zna engleski jezik, pa se postavlja pitanje kako je završio sve te kurseve, ako ih je uopšte završio, a nema službene evidencije da je zaista završio.

Ima tu još detalja da je ministar sadašnji, Zlatibor Lončar, još kao mlad lekar, učestalo dežurao pored nekih ranjenih kriminalaca čak i kad nije u pitanju njegova smena. Dakle, on dođe u smenu nekog drugog lekara, svog kolege, pa sedne pored uzglavlja ranjenog kriminalca da doprinese njegovom lečenju, ukoliko je takav zadatak dobio od mafijaške centrale. Taj Lončar je i obilazio ranjene kriminalce, koje nije ni operisao ni lečio i tako, a paralelno s tim je sticao automobile, novac, stambene jedinice i slično.

To što se proglasio prvim transplanterom u Srbiji je veoma hrabro sa njegove strane, kad već imamo podatak da su prve transplantacije jetre vršene pre dvadeset godina. Ali, on je prosto zaštićen u srpskim medijima. Niko ne sme o njemu da piše. Mnogi su ministri na tapetu, čak je i Vučić na tapetu često, a o Zlatiboru Lončaru malo ko se usuđuje da nešto iznese u javnost. Bilo je, naravno, pokušaja, bilo je određenih nastupa novinarskih, ali sve je to bilo sitno i nedovoljno.

Sama ideja da se u Urgentnom centru rade transplantacije, naravno, izazvala je veliko čuđenje, jer Urgentni centar ima sasvim drugačiju namenu. To je, inače, najopterećenija zdravstvena institucija u našem sistemu, i sad baš oni da vrše transplantacije i da treba angažovati velika sredstva, veliki broj stručnjaka i tako, i posebnu brigu za oporavak lica kojima je izvršena transplantacija.

Još nekoliko detalja. Od kako je Zlatibor Lončar postao ministar, prestale su transplantacije. Dakle, ako nema njega, nema ni transplantacija. On nema vremena, a drugima ne da da to rade, čak ni Hrvate više ne zove u pomoć, jer bi morao neko posle obavljene transplantacije da daje izjave za javnost, a on je ministar, pa pošto nije vršio transplantaciju, ne ide da on daje, a do sada je radio samo on.

Dakle, ispada da je naša država sistem transplantacije bazirala na samo jednom čoveku, koji nema nikakav program, niti sam unosi neke sistemske karakteristike u taj rad, a to je najkomplikovaniji rad u medicinskoj struci.

U ministarstvu Zlatibor Lončar je najviše dva sata dnevno, a posle pravi razne kombinacije po kafićima, sa Nikolom Petrovićem i Aleksandrom Đorđevićem, koje se tiču otimanja para.

To je nešto što je, izgleda, opšti manir u sadašnjoj vladi Srbije, a tako, do krajnjih konsekvenci izveden u slučaju Zlatibora Lončara.

Dešava se čak da neke zdravstvene ustanove Zlatibor Lončar iz ministarstva plaća pre vremena, za određene usluge, a sve za veliku proviziju koja se na izvestan način ostvaruje.

Kad nekoga treba proveriti ko im predstavlja smetnju ili naći kompromitujuće činjenice, onda se angažuje BIA. BIA je ta, dakle, koja omogućava Zlatiboru Lončaru da se upusti nekažnjeno u ovoliki kriminal. BIA onda prisluškuje telefone, presreće i-mejl poruke, komentare na blogovima, duboko su i u sajber kriminalu, iz BIA-e curi mnogo toga, jer za njene operativce nema ni zakonske odgovornosti ni morala, ni bilo čega drugog.

Nikola Petrović i Aleksandar Đorđević su zajedno sa Zlatiborom Lončarem švajcarskoj medicinskoj kući, farmaceutskoj kući „Novartis“, obećali stavljanje na listu leka „đilenija“, na listu koju finansira naše zdravstveno osiguranje. A od njih su, kao za uzvrat, dobili donaciju za postradale u Obrenovcu u visini od 250 hiljada evra. Tu su bila sanitetska vozila, rendgen i ultrazvuk, kao da niko ne zna da farmaceutska industrija nikome ništa ne poklanja bespovratno ili bez usluge, pogotovo jednoj državi kojoj naplaćuje inače neke druge usluge.

I „Novartis“ je to sve što je isporučivao višestruko naplaćivao. „Novartis“ je obećavao i uštede našem zdravstvenom sistemu u lečenju obolelih od multiple skleroze, a profit ili prodaja tog leka će im doneti desetine miliona evra. Taj „Novartis“ je poznat po tome što odavno podmićuje lekare širom sveta, a radio je svojevremeno ovde i sa Tomicom Milosavljevićem u vezi vakcina protiv gripa.

Republički fond zdravstvenog osiguranja služi, kako kažu naši lekari, članovi Srpske radikalne stranke, koji su nam pomagali u sastavljanju ovih ekspertiza, kao protočni bojler za isporuku novca.

Za Obrenovac se, dakle, zna da je dobio opreme u vrednosti od 250 hiljada evra, a koliko je Zlatibor Lončar dobio još se ne zna, ali saznaćemo. Može se već nešto i provizorno sračunati.

Nikola Petrović, koji u svemu tome učestvuje, kupio je švajcarski sat „roleks“ od 480 hiljada evra, a nikome ne mora da ga prijavi, pošto to nije nekretnina, nego pokretna imovina.

Lončar se, inače, nekom prilikom mnogo uplašio Čumeta. Vi znate ko je Čume, sad je u zatvoru, to je vođa surčinskog klana. Navodno ga je negde Čume jurio vozilom po Dedinju iz nama nepoznatih razloga. Nama su nepoznati ti razlozi, ali Zlatiboru Lončaru nisu nepoznati. A on je, naravno, bio čovek koji je pripadao Zemunskom klanu, kad su se razdvojili Zemunci i Surčinci, kad su međusobno ratovali. Mislio je tada da ga Čume kao osvetnik juri da ga likvidira. Priveli su Čumeta u BIA-u, ispitivao ga je lično direktor BIA-e. Možete misliti koliko je važan Zlatibor Lončar.

Lončar niti čita knjige, a ne može ni da piše kad ne čita knjige. To se vidi i po njegovom siromašnom rečniku, bednim manirima, neznanju u vezi zdravstva.

Nedavno je u Narodnoj skupštini branio zakone iz oblasti zdravstva. Sve probleme tog katastrofalno vođenog sektora sveo je na volonterske specijalizacije i karticu zdravstvenog osiguranja. Zakoni koji su bili doneseni bili su nepotrebni i neadekvatni. Rasprava je bila višečasovna, ali bez ikakvog meritornog značaja. Jedinu je korist srpski narod imao od te rasprave, što se pokazalo prvi put javno, direktno u javnosti, koliko je Zlatibor Lončar nekompetentan i kao lekar i kao ministar.

Iste te večeri je opet bio u Urgentnom centru, gde su čekali satima hrvatske doktore da vrše, navodno, neku transplantaciju. Opet im je plaćan novac na ruke, bez poreza i dažbina. Tako nam provode tu medicinsku reformu.

Pošto je reč o asistentu u 43. godini, na predmetu na kome ima preko 50 profesora te životne dobi, dakle, ne docenata, nego profesora, on nadoknađuje svojim luksuznim životom nestručnost u naučnom radu. Taj njegov BMV navodno košta, taj njegov džip košta oko 100.000 evra. To je, dakle, ono što smo mogli o tim konkretnim pojedinostima danas da vam saopštimo.

Što se tiče njegovog šuraka Gorana Andrića, koji je postao beležnik, da vam još napomenemo, da je toj notarskoj kancelariji pripao novobeogradski blok, koji se planira da bude obuhvaćen projektom „Beograd na vodi”. Dakle, sa ove strane reke Save. Celi projekat Fond za lečenje dece u inostranstvu je njegov. On će tu uzimati donacije velikih farmaceutskih kompanija, trgujući s njima, i to po principu: vi meni pare, ja vama lekove na listi itd. Očekuje se da tu bude malo novca zaista fondu za decu a najviše novca Zlatiboru Lončaru. Za devet meseci Zlatibor Lončar nije nikakav ozbiljan projekat pokrenuo. Odobren je pre pola godine kredit Svetske banke za nabavku uređaja za zračenje malignih bolesti. Čuveni gama-nož, uređaj za lečenje tumora mozga je obećao u januaru, još nije raspisan tender. Znači, taj uređaj ne može da se zadugo još dobije. Obećao je da će rasvetliti slučaj nestalih beba, ni tu ništa nije uradio. Jedino što je bio spreman da govori o lekovitosti marihuane.

Urgentni centar je organizovao na Kopaoniku za skijaše i njihove pratioce, dakle to mu je mnogo značajnije od lečenja obolelih od raka i drugih teških bolesti. Trenutno oko 150 miliona evra stoji na računu jedne banke u Luksemburgu, koji je namenjen izgradnji kliničkih centara u Srbiji. Više plaćamo kamate za taj kredit nego za depozit. U Srbiji je na tržištu mnogo neregistrovanih i nekvalitetnih lekova. Ministarstvo na to ne obraća pažnju. Koristi se neki lek „lidokain”. Mesecima se koristi iako je Evropska unija upozorila na opasnost od njegovog korišćenja. Nije povučen sa tržišta. Preko određenih aktivista sindikata zdravstva podmićuje Lončar određene ljude da mu ne bi smetali, a čak imamo podatke da je instrumentalizovao i grupu novinara da za njega rade, da o njemu afirmativno pišu, i da za to dobijaju novac.

I treći elaborat: u njemu se ponavljaju mnogi od ovih detalja koje sam vam već izneo, ali i neki novi, da se u Urgentnom centru Zlatibor Lončar ponaša bahato, bezgranično samovoljno, nesavesno, viče, galami, postrojava starije i iskusnije od sebe. Dakle, maltretira one lekare koji stvarno nešto znaju i umeju da rade svoj posao. Drži vizite profesorima i daje im instrukcije za lečenje i negu. Smenjuje direktore klinika, Kliničkog centra Srbije i odeljenja, koji u struci imaju značajno mesto, a dovodi poslušne ljude. To bi, dakle, bilo u najkraćim crtama ono što smo vam obećali za Zlatibora Lončara. Ima tu još nekih detalja, ali nešto ćemo ostaviti i za sledeći put.

Zašto sam odlučio da ovo prekratim? Zato što imamo potrebu da vas obavestimo o još dve važne stvari. Mi smo na konferenciji za štampu od 4. decembra pokrenuli pitanje privatizacije Železare Smederevo i planirane kupovine od strane Esmarka, američke firme. I tu imamo neke nove informacije, pa želimo da vas danas o njima upoznamo.

Vlada Srbije je raspisala tender, kojim je pozvala firme zainteresovane za učešće u privatizaciji, ali poenta nije samo u tome, što je unapred Esmark favorizovan, nego što je Esmarku obećano da će se iz budžeta Republike Srbije uplatiti 208 miliona evra. To je donacija Vlade Srbije onome ko se pojavljuje kao neko ko vrši dokapitalizaciju Smederevske železare. Postoji obaveza od 1. januara, to je čak i Evropska unija naložila, pošto ovaj režim pokušava da nas uvede u to nesrećno članstvo, da se od 1. januara ne mogu davati dotacije javnim i društvenim preduzećima, ali oni traže varijantu da se to u ovom slučaju ostvari. Dakle, s jedne strane, Esmark ulazi sa beznačajnom sumom novca, a država unapred garantuje 200 miliona evra. Briselskim sporazumom od 31. januara je zabranjeno da se iz budžeta plaća državnim firmama. Ignorisana je, to smo vam pomenuli prošli put, ponuda firme izItalije, koja je imala i kineskog partnera i tražili su da iznajme kapacitete Železare i godišnju proizvodnju podignu na preko 700.000 tona, odnosno da sami doprinesu godišnjoj proizvodnji od 700.000 tona, koja bi uz postojeću proizvodnju od 300.000 tona obezbedila potpunu samostalnost u poslovanju Železare. Obezbedile bi se plate radnicima, porezi, doprinosi i uzimala renta na ime iznajmljivanja proizvodnih kapaciteta od 10 miliona evra mesečno. Dakle, nudili su državi na ime iznajmljivanja Železare 10 miliona evra mesečno. To je na godišnjem nivou iznos od 120 miliona. I više ne bi bilo potrebe da država subvencioniše proizvodnju. Država je sve, vlada je sve to ignorisala i okrenula se Esmarku, firmi koja se sve vreme protežira kao spasilac srpske čelične industrije i same srpske ekonomije, i to na jedan nesvakidašnji i u dosadašnjoj praksi neviđeni način. Jednostavno se nameće rešenje, kažu naši eksperti koji su se bavili tim pitanjem, kao jedino moguće i opravdano, nameće se to rešenje, a svi drugi modeli i partneri se potpuno zanemaruju. A tu se uključuje američki ambasador u Beogradu, Kirbi, na isti način na koji je to radio njegov prethodnik iz 2003. godine, to beše Montgomeri, koliko me sećanje služi.

Naravno, naša konferencija za štampu je verovatno zabrinula Vučićev režim i doprinela da se izmene uslovi u tenderskoj proceduri. Ali im je rok bio suviše kratak. Imali su samo jedan dan da to učine. Mi smo obelodanili njihove namere javnosti 4. decembra, a oni su objavili tender 5. decembra. Dakle, koliko su uspeli da naprave promena, promenili su suštinu time što se odustalo od svih već isplaniranih namera i obaveštavaju tada, da će se otkup dokumentacije, koji bi inače morao biti moguć istog dana kada je tender raspisan, znači, 5. decembra, da se može otkupiti tek četiri dana kasnije. Toliko im je trebalo vremena da nivelišu neke od naših kritika od 4. decembra i da se ne izlažu riziku da ćemo ih napasti još žešće povodom toga. Za sve vreme trajanja tendera, opet mimo svih procedura i pozitivnih iskustava iz prakse, kroz medije u Srbiji, od samog premijera Vučića i resornih ministara se u prvi plan stavlja samo Esmark. Dakle, besmisleno je bilo da se neko drugi pojavljuje. Kao što je i bilo očekivano, s obzirom na procedure i postupak priprema i posledica predradnji, do raspisivanja tendera niko od ozbiljnih igrača u metalskom biznisu se nije ni javio. Neće ti ozbiljni i veliki igrači stavljati svoju reputaciju i biti ikebana za neke potpuno neuobičajene i ekonomski neopravdane poteze vlade Srbije i premijera Vučića.

U izmenjenom tekstu tendera ključna stvar je u tome što se sada ide na model prodaje udela imovine dokapitalizacijom. I u tenderu stoji, da je novčani kapital Železare 16,7 milijardi dinara. Da se prodaje 80 procenata udela od 100 posto, a da razlika od 19,9, zapravo može se zaokružiti na 20 posto, ostaje u vlasništvu države. A s druge strane kažu da se ide na model dokapitalizacije. I u tom drugom delu se govori o prodaji. Ako je reč o dokapitalizaciji, onda ne sme da se otkupljuje već postojeća imovina, nego da se već postojeća imovina dopuni. Dakle, ako je procenjena vrednost Železare 16,7 milijardi dinara, onda bi Esmark u slučaju dokapitalizacije trebao tu da doda nekih 12-13 milijardi dinara, pa bi onda ukupna imovina dokapitalizacijom dostigla iznos od 30 milijardi. To je dokapitalizacija, a ne ustupanje 80 posto Železare a govoriti da je reč o dokapitalizaciji. Znači, oni nisu u stanju ni da razluče šta je to dokapitalizacija, a šta je prodaja. To je što se tiče Železare Smederevo. Ono što je tu najveći problem, to je da se Vlada Srbije obavezala da dotira Železaru sa 208 miliona evra. Zašto dotiranje, ako je izvršena dokapitalizacija? Dakle, za 80 posto povećana vrednost. Ta vrednost nije mogla biti povećana materijalnim sredstvima. Nije ugovorena nikakva nabavka novih visokih peći i tako dalje, nego je vrednost povećana gotovim novcem. Tako bi trebalo da znači. A šta će onda dotacija vlade?

I ono na čemu mi insistiramo je, da Esmark grupa mora zajedno da pokaže i dokaže da je platila 80,1 procenat od 16 milijardi dinara, bez obzira da li se radi o kupovini ili dokapitalizaciji. U oba slučaja, i kupovine i dokapitalizacije, oni moraju toliki novac da plate. Ako je kupovina, taj novac ide u budžet, 80 posto vrednosti, a ako je dokapitalizacija, onda država zadržava svoj deo, a povećava se ukupna vrednost Smederevske železare. Dakle, i tu će se desiti, tu se već dešava veliki kriminal, koji mi jednostavno ne možemo tolerisati. Pošto smo vam sada već mnogo vremena oduzeli, a u jedan sat imamo sednicu Izvršnog odbora Srpske radikalne stranke, treći elaborat koji smo za danas pripremili o kriminalnim radnjama naprednjačkog režima odložićemo za sledeću konferenciju za štampu. Izvolite, imate li neko pitanje?

Stefanović Jelena, novinar Dana: Želela bih, ako možete, da prokomentarišete današnju posetu, zvaničnu posetu Hašima Tačija Crnoj Gori. Kako to ocenjujete?

Prof. dr Vojislav Šešelj: U Crnoj Gori na vlasti je još uvek izdajnički mafijaški režim Mila Đukanovića. Milo Đukanović svih ovih godina čini sve ono što je na štetu srpskom narodu. On se povezuje i ulazi u savez sa svim srpskim neprijateljima. On, prvo, pokušava suzbiti Srpstvo u Crnoj Gori, a drugo, pokušava otežati život Srbima na svim prostorima gde oni žive. To nas ništa ne iznenađuje, jer ono što radi Milo Đukanović u dosluhu sa NATO-paktom, što radi u dosluhu sa Evropskom unijom, to je suština njegove politike, a dolazak Tačija je samo jedna ilustracija, posledica takve politike. Imate li još pitanja? Ako nemate, hvala vam.