Dr Vojislav Šešelj – konferencija za novinare, 9. juli 2020. godine

Vojislav Šešelj: Dame i gospodo, u utorak, 7. jula, održana je sednica Centralne otadžbinske uprave Srpske radikalne stranke. Na toj sednici je bilo određenih kadrovskih promena, a ja vas obaveštavam da je danas ovde sa nama novoizabrani predsednik Izvršnog odbora Srpske radikalne stranke, Đurađ Jakšić. Đurađ Jakšić je inače predsednik Gradskog odbora Srpske radikalne stranke za Novi Sad i pokrajinski poslanik u Skupštini Vojvodine.

Srpska radikalna stranka smatra da je veliki revolt građana Srbije opravdan i da se taj revolt izražava kroz protestne skupove u najvećim srpskim gradovima. Međutim, mi smo protiv upotrebe nasilja u političkim sukobima, potpuno smo protiv upotrebe nasilja. Mi izražavamo saosećanje sa policajcima koji su ranjeni u tim uličnim sukobima u Beogradu u protekla dva dana, ali i sa građanima koji su povređeni u policijskom nasilju. Naravno, deo primenjenog policijskog nasilja bio je opravdan, tamo gde se vrše napadi na policiju, gde se ruši državna imovina, ali je došlo i do prekoračenja upotrebe sile. Ne može se ničim opravdati kad policija tuče čoveka koji već leži na zemlji, kad prilazi ljudima koji sede u parku pa ih tuče ili kad tuče ljude koji sede u uličnoj bašti nekog restorana, dižu ruke u znak da nemaju agresivnih namera, a oni udaraju palicama po njima.

Zbog tog prekoračenja policijskog nasilja do kojeg je došlo treba prvenstveno da odgovara ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, iako je on sada na privremenoj funkciji, pošto su novi izbori završeni. Njega treba ukloniti odmah sa te funkcije i imenovati vršioca dužnosti do postavljanja novog ministra.

Onaj ko je totalno odgovoran za sve loše što se dešava u Srbiji je onaj koji totalno drži vlast u svojim rukama, a to je trenutno Aleksandar Vučić.

Vlast je napravila dve teške greške, pokazala je smetenost, smotanost, nevešta je bila u svom odgovoru na izazove koje je donela epidemija virusa korona. Nije bila najgora u tom pogledu u odnosu na neke druge režime u svetu, ali je napravila dosta grešaka. Prvo je nekad maltretirala građane određenim zabranama preko svake mere, a onda pred same izbore omogućila i sportske susrete sa 25.000 gledalaca i pokazala neobuzdanu masovnu radost prilikom proglašenja izbornih rezultata, na stranu to što ti izborni rezultati nisu odgovarali narodnoj volji.

Mi smatramo da stručnjaci treba da odlučuju o merama koje će se preduzimati i da to budu ozbiljni stručnjaci (već su se neki dokazali kao ozbiljni, a ne kao prevaranti i hohštapleri poput onih koji su tvrdili da je ovo najsmešniji virus na svetu), a da vlast sprovodi samo ono što je zaista nužno kao ograničenje ljudskih sloboda i prava, a ne da proglašava policijski čas i neka druga ograničenja koja iritiraju ljude, a zapravo ne doprinose, u pravom smislu reči, borbi protiv epidemije.

Mi smatramo da upravo održane republičke izbore treba odmah poništiti. Nije bilo ni sednice Republičke izborne komisije u ponedeljak, koja bi proglasila izborne rezultate. Rezultati su proglašeni a da uopšte sednica nije održana. Kao, kontaktirali su sa nekim članovima Republičke izborne komisije putem mejla. Mi imamo pet članova Republičke izborne komisije, što članova, što njihovih zamenika, tri u stalnom sastavu, dva na koje smo dobili pravo podnošenjem izborne liste, niko od njih nije dobio poziv za bilo kakvu sednicu Republičke izborne komisije. Ako nije zasedala Republička izborna komisija, onda nema izveštaja. Ne može izveštaj da napravi grupa naprednjaka, imejlom da kontaktira sa nekoliko svojih istomišljenika koji će potvrditi da se slažu šta god bilo u tom izveštaju.

I mnoge druge nepravilnosti su uočene. Najčešće je zapisnike sa biračkih mesta potpisivao samo po jedan član biračkog odbora, i to uvek iz Srpske napredne stranke, drugi su ignorisani, drugi su sprečavani da vrše kontrolu. Najavljena je obuka instruktora pre raspisivanja izbora, ogromne pare su tu potrošene, a instruktori nisu ništa obučeni. Nikada nije bio veći broj izbornih nepravilnosti.

Srpska radikalna stranka se borila preko svojih predstavnika u Republičkoj izbornoj komisiji, ali oni su ostajali usamljeni kad god bi ukazivali na neke nepravilnosti. Četrnaest izbornih lista je stavljeno na glasački listić, a da nisu ispunjavale uslove, da su im naprednjaci sakupljali potpise. I tu su takođe ogromne nepravilnosti vršene.

Na Kosovu i Metohiji održani su izbori bez članova biračkih odbora iz proširenog sastava, glasački listići nisu brojani na licu mesta nego su voženi u unutrašnjost Republike Srbije i tamo noćili ko zna u čijim rukama da bi, kao, sutradan bili prebrojavani. Veliki je broj tih nepravilnosti. Mi smo upravo u toku izrade elaborata koji ćemo podneti uz naš zahtev Ustavnom sudu da se izbori ponište.

Koje bi sad bilo jedino regularno rešenje iole saglasno sa Ustavom? Mi smatramo da treba da se sastane postojeća Narodna skupština, da dvotrećinskom većinom glasova donese ustavni zakon kojim će se produžiti njen mandat, na primer do decembra meseca, da bi se u decembru ponovo održali izbori na regularan način, da se do tada isprave svi nedostaci, da se spreči potkupljivanje biračkog tela, da se spreči podela poklona u nezanemarljivoj vrednosti biračima, da se spreče ucene onih koji su zaposleni na određeno vreme da moraju glasati za naprednjake, da se proverava za koga je ko glasao, da se snimaju glasački listići i tako dalje. Sve to mora strogo da se zabrani.

Imamo, na primer, slučaj u Hrtkovcima, gde su moji saradnici iz tima za pomaganje moje odbrane pred Haškim tribunalom napravili negde od oktobra meseca pa donedavno 700 intervjua sa građanima Hrtkovaca. Mi smo tih 700 intervjua objavili u pet knjiga na po 1.000 strana, 700 tih knjiga smo podelili građanima Hrtkovaca koji su dali intervjue. Svako je dobio onu knjigu u kojoj je objavljen njegov intervju. Na to su reagovali naprednjaci i počeli da dele televizore i druge tehničke aparate, nema šta nije deljeno. Pa kakva je to izborna kampanja? Štampani materijal, knjige, novine, prospekti, leci, to se svuda u svetu deli, a niko ne podmićuje birače tako što im poklanja televizore, veš-mašine, frižidere ili bilo šta drugo i što im da novac. Pojave se naši kontrolori na biračkom mestu pa ih zezaju naprednjaci, kažu – Vi radite danas za 1.000 ili 1.500 dinara, a mi smo dobili po 50 evra ili 5.000 dinara. I te se stvari dešavaju.

Vučić je stao iza svih tih nepravilnosti i busa se u prsa postignutim rezultatima. U demokratiji ovakvi rezultati nisu mogući, da samo jedna stranka, ili formalno tri stranke koje su na vlasti ili uz vlast, uđu u parlament: Šapićeva stranka, koji je pre izbora sa Vučićem sklopio sporazum da ga progura u parlament ili socijalisti, koji su još uvek na vlasti. Gde to može u svetu? U demokratskom svetu to ne može.

Ovaj saziv Narodne skupštine nije demokratski izabran, nije na regularan način izabran i on nema legitimitet. Legitimitet svih ostalih organa vlasti u tesnoj je sprezi sa legitimitetom Narodne skupštine ili na taj način što Narodna skupština bira druge organe izvršne i sudske vlasti, ili na taj način što predsednik Republike, koji se ipak bira direktno, zavisi od volje Narodne skupštine, a Narodna skupština ne sme da mu se potčinjava.

Mi imamo slučaj da je sada sva vlast u rukama Aleksandra Vučića. Aleksandar Vučić je imao ogroman politički autoritet, to niko ne spori, ali njegov autoritet se ubrzano topi utoliko što njegova vlast postaje autoritarna, nedemokratska. Jedno je imati politički autoritet, a drugo je služiti se autoritarnim metodama. Autoritarne metode su daleko od svake demokratije, od parlamentarne demokratije.

Mi moramo sačuvati demokratski parlamentarizam u Srbiji, a on se može sačuvati samo ako se republički izbori ponove. Naravno, potrebno je ponoviti i ostale izbore, i pokrajinske i gradske i opštinske. Ali da se ne bi sad opet to pretrpavalo i da ne bi bio džumbus oko toga, spremni smo da se istim ustavnim zakonom ti izbori pomere za 2022. godinu, kad i tako moraju da se drže predsednički. Dakle, urgentni su ponovljeni republički, parlamentarni izbori, a ovi drugi izbori mogli bi i da sačekaju, da budu uz predsedničke.

Dok se čeka taj termin održavanja izbora, mora da se prečešlja još jednom izborno zakonodavstvo. Vidite šta su radili, pred same izbore, u toku kampanje menjali su zakon, pa su uveli da se manjinskim listama, osim toga što su privilegovane pa imaju prirodni cenzus, dodaje 35 posto glasova na ono već osvojeno.

Dalje, umesto da notari overavaju potpise, ili bar sudski činovnici, kako je bilo ranije, sudski pisari, to je sad pravo dato opštinskim službenicima, a oni su potpis proveravali bez prisustva građanina koji potpisuje. Oni su na osnovu spiskova iz centara za socijalnu pomoć ili zdravstvenih institucija, zdravstvenih kartona ili bog te pita na koji način dolazili do osnovnih podataka i potpisivali, overavali potpise, navodne potpise.

Ne može 14 veštačkih stranaka da se uvali na glasački listić kako bi svaka od njih dobila određeni broj glasova ispod cenzusa, a to se onda prelivalo posle izbora najviše u kutiju pobedničke stranke.

Ovo je bila Pirova pobeda Srpske napredne stranke. Posle ovoga, kola Srpske napredne stranke ubrzano će ići nizbrdo. Vučić je trebalo da shvati, čim ga je pohvalio američki ambasador u intervjuu „Politici” što je preuzeo toliku kontrolu vlasti, da ta pohvala vredi kao poljubac zvečarke u nos, u oko, u uvo ili u usta. To znači – e, sad imaš svu vlast u svojim rukama. Baš nas briga za demokratiju u Srbiji, sad imaš da izvršavaš sve što ti naložimo. Ranije je mogao da se izgovara – ne da opozicija, ne da ovaj faktor, ne da onaj.

Što se tiče revolta na beogradskim ulicama, ponavljam, protiv smo nasilja i apelujem na te mlade ljude da ne učestvuju u sukobima, da izbegavaju sukobe, a da su to većinom ljudi čiste duše, neiskvarenih namera, govori i činjenica da su se svi prozapadni opozicioni lideri, koji su hteli da iskoriste njihovo okupljanje, loše proveli, i Dragan Đilas i Sergej Trifunović i Boško Obradović, a čujem i za Borisa Tadića da su mu psovali majku izdajničku kad se pojavio na trenutak tamo.

Ne isključujem mogućnost da ima i nekih grupica provokatora koje je režim tamo ubacio, jer postavlja se pitanje kome ovo nasilje najviše odgovara. Ovo nasilje najviše odgovara režimu, ne odgovara građanima Srbije, ne odgovara tim mladim demonstrantima na beogradskim ulicama, nego samo režimu. Režim može sad da vodi kampanju protiv nasilja do mile volje da bi se zaboravili drugi problemi koji nas tište, i epidemija i nelegitimna Narodna skupština i sva ostala moguća iznenađenja koja Vučićeva vlast sprema i zbog čega je Vučiću posebno bilo stalo da na protivpravan način ukloni srpske radikale iz Narodne skupštine.

Dakle, apelujem na te mlade ljude da izbegavaju sukobe, da se ne tuku sa srpskom policijom. Apelujem i na srpske policajce da budu strpljiviji, iako su mnogi do sad pokazali veliko strpljenje, da se ne koriste tolike količine suzavca. Celi centar Beograda nije mogao da diše satima. U Beogradu je mnogo starih ljudi kojima taj suzavac najviše smeta, smeta i astmatičarima. Da vam iskreno kažem, ja sam u jednom trenutku i pomislio da se tamo pojavim. Ja imam astmu, ne mogu da podnesem suzavac, a s druge strane, ne bih se pojavljivao i da ne bih smetao tim ljudima koji imaju čiste namere, da se ne bi nazvalo da neka stranka zloupotrebljava taj skup.

Skup je izbio, po mom mišljenju, spontano. Govori se o učešću nekih stranih službi. Strane službe neprekidno deluju u Beogradu, ali bojim se da režim sad veštački izaziva sukob sa Rusijom. Već smo imali jednu veštačku aferu kad je ruski diplomata optužen za špijunažu, bilo je to pre nekoliko meseci, kad smo mi, srpski radikali, takođe oštro reagovali u Narodnoj skupštini. I evo, sad se dešava da su našli jednu Ruskinju koja se izjasnila protiv diktature, i Jeljcinove nekadašnje diktature u svojoj zemlji i ove sadašnje, za koju ona smatra da postoji u Srbiji i odmah su je predstavili kao da je ona zastupnik zapravo zvanične Rusije. Predstavljaju i neke opozicione lidere kao predstavnike Rusije: ovoga, je li se Nemanja Đorđević zove ovaj, onda ovoga Srđana Nogu i Boška Obradovića. Po mom mišljenju, oni nikad nisu bili predstavnici ruske politike, niti sprovode naloge bilo koje ruske službe, u to sam ubeđen. Odavno se Boško Obradović orijentisao na američku stranu, to sam dokazao u televizijskom duelu s njim. Nemanja Đorđević je najbliži saradnik Dragana Đilasa.

Vjerica Radeta: Mladen Đorđević.

Prof. dr Vojislav Šešelj: Mladen, Mlađan Đorđević, kako li se zove?

Đurađ Jakšić: Mlađan, Mlađan.

Prof. dr Vojislav Šešelj: Ko će sve zapamtiti, koliko ih ima tamo.

Dakle, on je najbliži saradnik Dragana Đilasa, koji je uvek bio prozapadni, izrazito antiruski usmeren, a onaj nesrećnik Srđan Nogo, on zapravo nije ničiji, nije ni sasvim svoj. On je za bolničko psihijatrijsko lečenje i ništa drugo.

Komentari

0 KOMENTARA

TVOJ KOMENTAR

VIDEO SNIMCI

TVITER