Vladan Jeremić: Dobar dan, dame i gospodo novinari, dobrodošli na konferenciju za novinare Srpske radikalne stranke. Sa moje desne strane je narodni poslanik Bojan Mladenović, sa moje leve strane narodni poslanik Dejan Stevanović. Tema današnje konferencije su pregovori između predstavnika Vlade Srbije i Međunarodnog monetarnog fonda. Dakle, to je tema koja je u proteklih nekoliko dana, za vreme boravka misije MMF-a u Beogradu, zaokupljala najviše pažnje srpske javnosti.
Podsetiću vas samo da je cilj dolaska MMF-a, barem kako nam to saopštavaju zvaničnici, bila redovna kontrola primene sporazuma između MMF-a i Srbije koji je zaključen u prvoj polovini 2009. godine, i u slučaju da se predstavnici ove međunarodne finansijske institucije izjasne pozitivno o tome kako Srbija sprovodi ono što oni od njih zahtevaju, biće odobren i treći deo kredita u iznosu od 350 000 000 evra.
Suština cele priče je ta da cilj boravka misije Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji nije, dakle, dogovor o sprovođenju reformi u oblasti zdravstva, obrazovanja i penzija već, to treba istaći, novi dodatni ekonomski pritisak na državu Srbiju.
Još pre razgovora, ovih najnovijih razgovora sa MMF-om, ako se ne varam, potpredsednik vlade Božidar Đelić je izjavio da će Srbija ispuniti sve ono što Međunarodni monetarni fond bude tražio od nje, što je praktično u startu značilo da pravih konkretnih razgovora ni ovoga puta neće biti sa delegacijom koju predvodi Albert Jeger. Javnost je u proteklih nekoliko meseci mogla da se informiše o tome da Međunarodni monetarni fond i Svetska banka iznose neke od preporuka tipa stezanja kaiša ili kako sa manje uraditi više, a zapravo iza tih fraza se krije novo otpuštanje zaposlenih u prosveti i zdravstvu. Dakle, lekara i nastavnika, dok će zamrzavanje penzija do aprila naredne godine, pri projektovanoj godišnjoj inflaciji od sedam odsto, realno značiti njihov pad.
Ja ću vas podsetiti na činjenicu da su Vlada Republike Srbije i Narodna banka Srbije, u decembru mesecu prošle godine, poslale takozvano pismo o namerama Međunarodnom monetarnom fondu, i to po oceni Srpske radikalne stranke ne predstavlja ništa drugo nego jedno priznanje, odnosno odavanje lojalnosti srpskih vlasti svemu onome što od države Srbije traži Međunarodni moentarni fond. Pre svega, jako je bitno istaći da se u tom dokumentu, između ostalog, ističe i da su pojedinim sektorima efekti globalne finansijske krize na našu privredu, kako stoji, bili nepovoljniji od prognoziranih. Posebno se to odnosi na naglo zaustavljanje ekspanzije domaćeg i spoljnog zaduživanja sektora preduzeća. Dakle, očigledno je da se srpska vlast u tom dokumentu praktično žali, ili bolje rečeno, pravda pred Međunarodnim monetarnim fondom što srpska preduzeća, ona koja su još uvek učesnici u privrednom životu, ne mogu i dalje da se nekontrolisano zadužuju na Zapadu kao što je to bio slučaj i pre početka krize.
Takođe se izražava i žaljenje zbog pada uvoza u Srbiju, a sa druge strane, naravno, od predstavnika vlasti nije bilo uopšte pomena o padu izvoza srpskih preduzeća, o načinu, odnosno o ponašanju zapadnih banaka koje funkcionišu na srpskom tržištu, o visini kamata, i tako dalje. Mi u Srpskoj radikalnoj stranci smo nekoliko puta isticali da je, dakle, omogućeno da na taj način i takvom politikom dolaze do izuzetno velikog profita, a naravno sve to kao posledicu ima dodatno otežan životni standard građana Srbije. Dakle, nekakve suštinske reforme javnog sektora naravno da neće biti, a kao što sam već istakao, o toj navodnoj, dakle, reformi u sektoru zdravstva i obrazovanja, ništa drugo to nije već najava novog otpuštanja i lekara i nastavnika. To je praktično novi odlazak kvalifikovanih kadrova i to će samo dovesti do neminovno slabijeg kvaliteta usluga koje pruža država. Dakle, iza celokupnog učešća Međunarodnog monetarnog fonda krije se zapravo prikriveni udar na najugroženije slojeve srpskog stanovništva, kao što su penzioneri, đaci i oni kojima je potrebna zdravstvena pomoć.
Srpska radikalna stranka se zalaže, kada smo već pomenuli penzije i penzionere, a pogotovo u kontekstu najnovije izjave ministra finansija Diane Dragutinović, Srpska radikalna stranka se zalaže za sveobuhvatnu reformu penzijskog sistema, ali ono što je bitno jeste da reforma penzionog sistema nikako ne sme da bude priča koja se dovodi u kontekst kreditnog aranžmana sa Međunarodnim moentarnim fondom. Zašto mi to tako smatramo? Zato što jednostavno država na taj način pokazuje svoju slabost jer se vezuje za novo zaduživanje, a Srpska radikalna stranka smatra da reforma penzionog sistema mora da bude takva da sistem bude ekonomski održiv i da mora da bude u funkciji sveobuhvatnog ekonomskog razvoja države, što znači da se o penzijama ne može razgovarati isključivo kao o socijalnoj kategoriji. Reforma penzionog sistema treba da bude u funkciji ne samo zadovoljenja apsolutnih već i relativnih potreba najstarijih građana.
Sveobuhvatna reforma penzionog sistema podrazumevala je pravovremenu reakciju kada je država bila ekonomski snažnija i stabilnija, tako da ovih, to jest punih deset godina otkako se na vlasti u Srbiji nalaze Demokratska stranka i stranke koje su njeni sateliti. Država je nekada raspolagala sredstvima koja su pristizala na osnovu privatizacije preduzeća, bilo je i priliva stranih investicija, znatno većih nego što su danas, ali očigledno da je uzalud potrošeno celih deset godina, tako da se današnja priča o reformi penzionog sistema svodi zapravo samo na nužnost, zbog ekonomskog kolapsa u kojem se nalazi država Srbija, pritiska Međunarodnog monetarnog fonda, i ono što je evidentno, to je zbog negativnog bilansa u srpskim finansijama.
Čuli ste izjavu ministra finansija Diane Dragutinović o tome da će reforma penzionog sistema dovesti do smanjenja broja penzionera. Mi u Srpskoj radikalnoj stranci smatramo da to može da bude samo jedna od stavki kada se govori o reformi penzionog sistema, da je mnogo važnije govoriti o indeksu zamene, odnosno odnosu prosečne plate, modelu usklađivanja rasta prosečne plate i rasta penzija, broja stubova penzionog sistema, strukturi fondova penzionog sistema, učešća fondova u BDP-u, kao i smanjivanju administrativnih troškova u okviru samog funkcionisanja penzionih fondova.
Poražavajući je podatak da je u Srbiji svega 18 procenata ljudi otišlo u redovnu penziju, da je sve ostalo otišlo po nekom drugom osnovu. Jasno je, ponoviću još jednom, da prava suštinska reforma penzionog sistema mora da bude sveobuhvatna i da predstavlja čvrst osnov za socijalnu sigurnost najstarijih građana Republike Srbije.
Ja vam se zahvaljujem na pažnji, a ukoliko ima pitanja, stojimo vam na raspolaganju. Ukoliko nema, hvala vam što ste došli.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR