Genocid nad jermenskim narodom

Zoran Krasić: Dobar dan. Današnju konferenciju za štampu Srpske radikalne stranke posvetili smo Predlogu rezolucije koji je uputila Srpska radikalna stranka Narodnoj skupštini na usvajanje. To je Rezolucija Narodne skupštine Republike Srbije o osudi genocida nad jermenskim narodom, počinjenog u periodu od 1915. do 1923. godine od strane otomanske Turske.

Zašto smo podneli ovakav predlog? Podneli smo ga pre svega zato da se i Srbija priključi ovim državama, a već ih ima 20, koje su osudile taj genocid. U teoriji se kaže da je to prvi genocid u 20. veku. Međutim, što se tiče odnosa Otomanske imperije prema Jermenima, koji imaju svoju predistoriju praktično od 1870. godine, pa preko prvih genocidnih ne samo namera, nego i dela Otomanske imperije za vreme sultana Abdula Hamida II, počinjenih u periodu od 1894. do 1896. nad ženama, decom, muškarcima, intelektualcima, zanatlijama i viđenim Jermenima. Tada je po nekim procenama, dakle samo u periodu od 1894. do 1896, stradalo između 80 i 300 hiljada Jermena, koji su živeli na tlu Otomanske eimperije. Nešto slično se desilo i 1909. godine, u mestu Kilikej na tlu Otomanske imperije, gde je u toku nekoliko dana pobijeno 35 hiljada Jermena. Ono što cela civilizacija danas masovno osuđuje, 20 država je donele deklaracije ili rezolucije, neke države čak i zakone, u vezi je s progonom i genocidom nad Jermenima, koji je počeo od 24. aprila 1915. godine, i do 1918. godine je pobijeno oko milion i po Jermena, stradale su žene, deca, starci, oduzeta im je imovina, proterani su, i to su te posledice o kojima međunarodna javnost već godinama bruji.

Već 20 godina jermenska zajednica pokušava da skrene pažnju svetske javnosti na prvi genocid koji se desio u 20 veku. Recimo, tada je bila neka vrsta pašinskog triumvirata u Otomanskoj imperiji. Genocid nad Jermenima u okviru Otomanske imperije, ovako je obrazložio Kemal-paša Ataturk: „Rešio sam jermensko pitanje za tri meseca. Moji prethodnici to 30 godina nisu mogli da urade." Da su svi znali da je u pitanju takva vrsta maskra koja je izjednjačena sa genocidom, bilo je govora i 1916. godine, kad je nemački baron Fungelc objasnio, pošto su Nemci i Turci u toku Prvog svetskog rata bili saveznici, da je od 2,5 miliona Jermena, na tlu Otomanske imperije, možda te 1916. godine ostalo nešto malo manje od 300 hiljada. Naravno, 1920. godine Kemal Ataturk je nastavio sa istom tom politikom, i u to vreme je nastao je izraz „stjurk" koji na jermenskom znači, ne samo da su prognani, izbegli, nego jednostavno ljudi bez bilo kakave perspektive. To je ono što želimo mi da osudimo ovom rezolucijom. Jer, po nekim procenama, oko 2,5 miliona Jermena je stradalo od Turaka.

Ako bi se vratili u neku hronologiju, ovu skoriju, to se dešavalo 1923. godine, a 1955. godine bio je veliki pogrom u Instanbulu, protiv Grka i Jermena. I Hitler je svojevremeno, pre napada na Poljsku, rekao da nema šanse da bilo šta učine njegovi vojnici što bi moglo da bude zločin, s obzirom na ono što je urađeno sa Jermenima, i da niko o tome ne priča. E, upravo o tome i treba da se priča. I sada u ovom modernom dobu, interesantna je stvar da svakodnevno dobijamo poneku informaciju da parlamenti nekih država donose deklaracije i rezolucije, ili zakone kojima se osuđuje taj gedocid nad Jeremnima u vreme Otomanske imperije.

Samo da podsetim, Komitet za spoljne poslove američkog kongresa, doneo je jednu rezoluciju sa 23 glasa „za" i 23 glasa „protiv", onda je skočila Hilari Klinton da kaže da Obama, u aprilskom obraćanju naciji, verovatno neće da pomene genocid nad Jermenima, iako svi američki predsednici već godinama dobijaju takve rezolucije, ili od Kongresa ili od Predstavničkog doma, kojima se jednostavno skreće pažnja i traži da se jasno oglase s tim u vezi. Nedavno je i švedski parlament, sa 131 glasom „za" i 130 glasova „protiv", takođe osudio genocid nad Jermenima, i verovatno javnost zna da Turska odmah prekida privremeno diplomatske odnose, izražava svoje neprijateljstvo i neslaganje prema bilo kakvoj inicijativi da se to osudi. U Tutrskoj reč genocid, kad su u pitanju Jermeni, zabranjena je. Čuveni turski pesnik Orhan Pamuk je o tome 2005. godine nešto pričao u Turskoj i odmah je dobio optužbe zato što vređa ime turske države i turske vojske. Nekako se spasio te odgovornosti zato što je ipak poznati pesnik, pa je ceo svet stao na njegovu stranu. Ačli te 2005. godine u Instanbulu je i čuveni gruzijski novinar Hrant Vink takođe nešto rekao, protiv njega je vođen postupak, a već 2006. godine jedan mladi islamista, sa 16 godina, ga je ubio u centru Instanbulu. To je ta priča.

Zašto smatramo da je ova tema značajna? Zato što evidentno tamo gde se desio genocid, velike sile premišljaju i razmišljaju. Evo, kad je u pitanju Amerika, videli ste i sami da rezolucija kojoj se samo traži da predsednik u svom obraćanju naciji kaže u toku aprila, da se desio masakr koji je kao genocid, izaziva podozrenje a u pitanju je oko 2,5 miliona ljudi koji su jednostavno nestali. Da sad ne ulazimo u detalje kako se u Jerevanu obeležava svakog 24. aprila ovaj datum i podsećanje na ovaj genocid, kakav grandiozni spomenik su napravili da bi se pre svega oni kao narod setili toga i upozorili kompletnu međunarodnu javnost na genocid koji ne sme da se zaboravi i, naravno, to jeste pravi genocid, to je ono što treba da se osudi. I sada, uzmite u obzir ove naše ovde, koji guraju neku rezoluciju o Srebrenici, gde pokušavaju nekim veštim kombinacijama, uz izgovore da inostranstvo vrpši neki pritisak da se izgura ta rezolucija u kojoj bi se pomenula i reč gencoid vezano za Srebrenicu.

Ne treba biti mnogo inteligentan pa uporediti ove brojeve da bi bilo jasno da su to dve strane koje se ne mogu uporediti,. Treba reći da su u Turskoj, u okviru Otomanske imperije, postojale specijalne jedinice koje su vršile progon i istrebljenje Jermena. Treba uzeti primer Ruande, gde su dve posebne jedinice takođe radile u aprilu 1994. godine, od strane plemena Hutu, prema Tucima, milion i 75 hinjljada ljudi je stradalo, pa opet neki razmišljaju o tome da li da upotrebe reč genocid, pogotovo što su aprila meseca 1994. godine u Ruadni bile prisutne snage Ujedinjenih nacija. I one su se jednostavno povukle kada se to dešavalo i kada se to pripremalo.

Mi želimo na ovaj način da upozorimo i našu javnost i sve ove koji se bave politikom u Srbiji, da budu vrlo precizni kada upotrebljavaju neke termine, jer posledice mogu da budu strašne i po narod, a svesni smo činjenice da se posebno od strane nekih delova međunarodne zajednice insistira da Republika Srbija jednom svojom takvom rezolucijom pomene Srebrenicu. Mi smo tražili da se ovo uvrsti u dnevni red, očekujemo da će prevladati razum, pa da će Predlog rezolucije koja se tiče genocida nad Jeremenima da se uvrstu u dnevni red prve sledeće seenice Narodne skupštine. Ili one sednice gde bi se jednostavno razmatrale neke druge rezolucije koje se tiču genocida. Naravno, mora da se iskoristi i ova prillika s obzirom na ono juče što se desilo, da jedna privatna poseta, jedan ležerni susret u Opatiji, može da odluči o tome da li će biti tužbe ili protivtužbe, to je, što se nas tiče, potpuno neprihvatljivo i omalovažavajuće za Srbiju, da se na taj način devalviraju vrlo važni zahtevi srpskog naroda. Jer predsednik Republike nikad, gde god da se pojavi u toj funkciji, ne nastupa kao pojedinac sa svojim imenom i prezimenom. On jednostavno, dok je god na toj funkciji, mora da nosi teret te funkcije. I svaki takav susret je značajan jer to lice predstavlja Republiku, pošto državu Srbiju u inostranstvu predstavlja predsednik Republike. Ako je tako predstvaljao Republiku, ma koliko se trudio da je to bio jedan neformalan susret, smatramo da je to bio neformalan susret, mislimo da je to pogrešno i poražavajuće za vitalne interese ove države i ovog naroda.

To je ono što smo imali povodom ove naše inicijative u vazi s rezolucijom i stalo nam je da se malo više u javnosti čuje o tom genocidu nad Jermenima, pa neka svako razuman procenjuje, i posebno neka ima u vidu ovu činjenicu da se sistematski izbegava osuda tog genocida nad Jermenima, 100 godina je tačno prošlo otkad se to desilo. Turska i Jermenija još nemaju otvorene granice, pre nekoliko godina su krenuli sa nekim procesom pomirenja, međutim taj proces pomirenja ne može da stane, 12 velikih provincija gde su Jermeni većina na tlu današnje Anadolije, praktično je oduzeto, proterani su, treba da se zna da se procenjuje da danas ima između 6 i 8 miliona Jermena a da samo pola živi u Jeremnij, da je većina njih u inostranstvu. Da vas podsetimo i na neka vrlo značajna imena, koja su doprinela razvoju ljudske civilizacije, i uopšte koja su poznata, najviše njih rasejano je u inostranstvu: Kasparov, Petrosjan, vozač Alen Prost, Mikojan, tvorac „miga", Baronijan, naš čuveni kompozitor, Andre Agasi, pevačica Šer. Jermenski narod je dao veliki doprinos ljudskoj civilizaviji, oni maltene trpe te posledice genocida i progona i dan-danas i trebalo bi da Republika Srbija, preko Narodne skupštine, da se oglasi i da podigne svoj glas, da upozori javnost na ono što je teorijski već ušlo u sve moguće udžbenike, na prvi pravi primer genocida tokom 20. veka.

Ako ima neko pitanje, izvolite. Ako nema, vidimo se u nedelju i sledeći četvrtak.