Milan Škrbić:Braćo i sestre, poštovani građani zapadno-bačkog okruga, Srpska radikalna stranka postoji. Srpska radikalna stranka nije ugasila svetlo i nestala sa političke scene Srbije onako kako to hoće da predstave neki mediji, ili mogu slobodno da kažem svi mediji u Srbiji koji su pod kontrolom samozvanog gospodara Srbije Aleksandra Vučića. (Ua!) (Nemanja Šarović: Ajte i sledeće)
Dakle, mi postojimo i zato nam je ostao jedini način kako da dođemo među građane, da razgovaramo sa vama i da se pojavljujemo. Jeste ovaj način mirnih protestnih šetnjih, u hodu, što mi inače radimo po celoj Srbiji. Danas je centar Sombor, zapadno-bačkog okruga, domaćin ovakvog mirnog protestnog skupa.
Samo smo poželeli da poručimo da željno očekujemo Vojislava Šešelja da nam dođe živ i zdrav. (Vojo! Vojo!) To je ono najvažnije i zato smo ovo protestnu šetnju i nazvali „Sloboda Šešelju, Srbija ispred svih“, jer tako nam se sam Vojislav naučio od prvog dana na političkoj sceni Srbije i zato smo mi tu verni Vojislavu Šešelju. Ostali smo, a oni koji su otišli, sretan im put. Jedni odlaze, drugi dolaze. Dolaze nam mladi sve više i više. Mladi koji su svakog dana sve svesniji šta se dešava u Srbiji. Mi ne odstupamo od svoje ideologije. To je najvažnije. Mi smo dosledni sve ove godine, od postojanja do danas. Mi smo jedina opozicija u Srbiji, sami ste svesni toga da opozicije u Srbiji ne postoji, ostala je Srpska radikalna stranka sa svojim narodom i ne plaši se nikoga, da u oči kaže svima i onima na vlastima i onima van Srbije, nalogodavcima, koji naloge davaju ovoj slugenjarskoj vladi, kao i onoj prošloj. Čini mi se da su ovi još savesniji i odgovorniji prema njima, jer slepo izvršavaju sve ono što im Brisel i Vašington nalažu.
Kosovo je Srbija i jedino Srpska radikalna stranka govori istinu o Kosovu. Svesni ste šta vlada, ova vlada, slugenjarska vlada šta govori. Priprema vas i priprema građane Srbije da će potpisati Kosovo. Ko su oni kada ustav decidno govori šta mogu i šta ne mogu. Da li ova vlada sme tako da se ponaša. Ne sme! Ko može da im sudi? Može samo da im sudi narod, građani, a to smo mi i zato održavamo ove skupove da vam prenesemo te poruke istine, poruke istine, a ne laži. Mi smo dosledni i u stavu da nećemo u Evropsku uniju. Zato imamo stotinu razloga. Ja ću sada vama navesti neke i siguran sam da ćete razumeti. Po svaku cenu uništili su Srbiju, sve grane i segmente života u Srbiji. Građani sve više i više idu ulicom i pričaju sami sa sobom. Sve je više tragedija u porodicama. To su posledice ove politike, politike u zadnjih trinaest godina.
Srpska radikalna stranka je ostala uz svoj narod i ostaće uvek uz svog Vojislava Šešelja, sigurni u jednom ... Srpske radikalne stranke. Nećemo ostupati.
Godine 2007. Rumunija i Bugarska su ušle u Evropsku uniju, 2004. godine ušlo je deset zemalja, tu su i Litvanija, Češka, Poljska, Mađarska, Slovenija. Pa ljudi moji, ako je ova vlast spremna da sve uništi zarad dobijanja početka datuma za početak pregovora o pristupu Evropskoj uniji, a daleko je pristup, pa imamo primedbu. Zemlje koje su pre šest, sedam godina i deset godina u Evropskoj uniji propadaju i raspadaju se. Raspadaju se, svedoci smo toga, to nije tajna, to ne mogu da sakriju od nas i od vas. Pa šta onda mi očekujemo i sve dadosmo, samo da uđemo u tu Evropsku uniju koja se raspada. Kako to da su evroskeptici koji su bili sa nama, preko noći promenili svoja mišljenja i postali evrofanatici koji govore da Evropska unija nema alternativu. Ima, alternativa, ima, alternativa je da oni odu sa vlasti, da oni odu sa vlasti i da dođe Srpska radikalna stranka, konačno.
Na vama je da nam date poverenje, nije ovo predizborna kampanja, ovo je samo istina o kojoj govorimo svakodnevno, ali ne možemo doći u medije, ne možemo da se prikažemo i borimo se na razne načine i pokazujemo da smo živi, da nas ima sve više i više i da će, braćo i sestre, Srbija uskoro govoriti „radikali su bili u pravu“. Živeli, uzdravlje! Živeo Vojislav Šešelj! (Živeo!) Živela Srbija!
Na kraju moram da kažem „Srbija je večna dok su joj deca verna!“
Đurađ Jakšić: Braćo Srbi i sestre Srpkinje, uvaženi Somborci, 5. oktobra 2000. godine, posle „Buldožer revolucije“ i uspostavljanja podaničkog dosmanlijskog režima, šta se dogodilo, šta se desilo? Počeo je sunovrat srpske države, srpske privrede, ekonomije, industrije, započeo je sunovrat celokupnog srpskog društva.
Uništena privreda, opljačkana država, sa druge strane ojađeni srpski seljak, posledice su dvanaestogodišnje dosmanlijske tiranije, dosmanlijske vladavine.
Kada je 2003. godine dr Vojislav Šešelj, jedina realna i prava prepreka podaničkom režimu u Beogradu, utamničen u Haškom tribunalu, jasno je bilo da će i posao uništavanja srpske države i srpskog društva znatno biti olakšan. Tako se i dogodilo. Deset godina haške tiranije nad Vojislavom Šešeljem poklapa se sa deset godina dosmanlijske tiranije nad Srbijom i srpskim narodom. Deset godina robija dr Vojislav Šešelj, deset godina propada Srbija, deset godina propadaju srpski gradovi i srpska sela.
Nažalost ova zla sudbina nije mimoišla ni ovaj prelepi grad. Somboru nisu uzeli dušu, ne mogu mu uzeti prebogatu istoriju i tradiciju, nisu mu uzeli preparandiju, učiteljski dom, narodno pozorište, ne mogu mu nikako uzeti Avrama Mrazovića, patrijarha Georgija Brankovića, Milana Konjovića i druge nacionalne junake i heroje, velikane, ali su mu uništili privredu, uništili su njegove fabrike, uništili su sve privredne subjekte koji su poslovali ovde i zapošljavali hiljade Somboraca i ljudi širom zapadno-bačkog okruga, prodali su za šaku dolara raznim Miškovićima i drugim novopečenim bogatašima, kako ih popularno nazivaju tajkunima, prodali su za šaku dolara hiljade hektara najplodnijih oranica ovde u somborskom ataru.
I onda kada smo mislili da nema ništa gore od dosmanlijskog režima Vilijam Montgomeri izmisli najveću podvalu na srpskoj političkoj sceni, izdajničku, takozvanu Srpsku naprednu stranku. (Ua!)
Takozvana Srpska napredna stranka obećavala je posle đurđevdanskih izbora promene, umesto promena dobili smo veleizdaju. U svojoj izdaji otišli su čak i korak dalje od demokratske stranke i Borisa Tadića. Kako i na koji način? Sramnim pregovorima i predajom Kosova i Metohije šiptarskim teroristima i separatistima. Aleksandar Vučić, Tomislav Nikolić i Ivica Dačić postali su najveći izdajnici u istoriji srpskog naroda.
Vučić nam neki dan reče, kaže – šta se dešava, šta se događa, mi moramo da živimo, ako ne dobijemo datum za početak pregovora, Srbija će biti gladna. Laže Aleksandar Vučić kada to kaže i istovremeno kaže – mi ćemo naše mitove, epove, naše legende i našu istoriju smestiti u istorijske čitanke. Kakav je narod ako nema svoje mitove i epove. To nije narod. Šta je srpski narod bez kosovskih mučenih, bez Lazara, Obilića, bez Gračanice, Deviča, Bogorodice Ljeviške i svih drugih srpskih svetinja širom Kosova i Metohije - jednostavna tikva bez korena, sa druge strane telo bez duše i bez srca. Najveća izdaja je na Kosovu i Metohiji. U saradnji sa svojim šiptarskim i američkim prijateljima spremili su novu podvalu Srbiji. Ta podvala se desila pre neki dan, zato što žele da prikažu kao uzvišeno delo, kao herojstvo to što su odbili da potpišu nešto što po njihovom priznanju praktično nikada nisu ni videli, niti im je bilo šta ponuđeno, nekakvu imaginaciju, nekakav fantomski sporazum, a sada će u narednim danima, u narednim mesecima jahati na tome, pritiskati i putem mas medija narodu Srbije prati mozak ne bi li on pristao na tu brutalnu izdaju Kosova i Metohije. Ovih dana, pošto su poradili poslove sa južnom srpskom pokrajinom, pošto su odradili taj najprljaviji deo posla i praktično šiptarima na tacni predali Kosmet, sa južne prelaze na severnu srpsku pokrajinu. Oglasio se ovih dana Bojan Pajtić koji traži da Skupština Vojvodine usvoji nekakvu deklaraciju o ustavnim i zakonskim pravima AP Vojvodine. To je separatistički čin. Srpska radikalna stranka već godinama unazad upozorava da je na čelu autonomaškog fronta u srpskoj Vojvodini ne Nenad Čanak i njegova Liga socijaldemokrata Vojvodine, već Bojan Pajtić i njegova demokratska stranka. Zašto to kažem, pa da nije hteo Bojan Pajtić i Demokratska stranka nikada onaj zloglasni protivustavni statut AP Vojvodine ne bi bio izglasan, ne bi bio donet. Da nije tako hteo Bojan Pajtić i njegova Demokratska stranka nikada Vojvodina ne bi dobila kancelariju u Briselu. Da nije tako hteo Bojan Pajtić i Demokratska stranka, ona karikatura koju nazivaju vojvođanskom zastavom nikada se ne bi viorila na zgradi Banovine niti na drugim institucijama širom srpske Vojvodine. Za srpsku Vojvodinu gazde iz Brisela i Vašingtona pripremile su potpuno identičan scenario kao u srpskoj Crnoj Gori, kome smo svedočili pre nekoliko godina. Da li će se Milo Đukanović u Vojvodini zvati Bojan Pajtić ili imenom nekog drugog (Nemanja Šarović: Igor Mirović) funkcionera Demokratske stranke ili Srpske napredne stranke, pokazaće vreme. Ali imaju jedan problem. Taj problem i nepremostiva prepreka zove se Srpska radikalna stranka i dr Vojislav Šešelj.
Braćo i sestre, nema oporavka Sombora, nema oporavka srpskoj Vojvodini i kompletnoj Srbiji bez povratka dr Vojislava Šešelja i dolaska srpskih radikala na vlast na svakom državnom nivou.
Živela Velika Srbija! Živela Srpska radikalna stranka! (Živela!) Sloboda Vojislavu Šešelju.
Milan Ćuk: Braćo i sestre srpski radikali, poštovaoci i sledbenici programa i ideologije Vojislava Šešelja i Srpske radikalne stranke, evo i danas smo došli idući po Srbiji i radeći posao, sveti posao, božiji posao, ovde u Sombor da sa zapadno-bačkog okruga pošaljemo da Srpska radikalna stranka ima krov nad glavom, ima temelje, ima punu kuću svega. Siguran sam u jedno, da Srpska radikalna stranka i danas šaljući poruku građanima Srbije uverava sve da je jedina snaga, politička snaga, koja može da se suprotstavi ovom zlu koje se nadvio nad Srbijom.
Danas smo ovde da pošaljemo i poruku našem predsedniku, najvećem junaku današnjice, najvećem heroju i borcu protiv globalizma, Vojislavu Šešelju, da izdrži još malo, da nam se vrati na leto i da nas predvodi ovde. Obećavamo mu da će ga njegova vojska čekati.
Avet smrti se nadvio nad prostorima Srbije. Svih ovih trinaest godina, ništa manje danas nego u vreme DOS-a, vladavine Zorana Đinđića, posle toga Vojislava Koštunice, posle toga Borisa Tadića i danas Tomislava Nikolića. Avet smrti nad Srbijom se nadvio toliko da je jednina istina u našoj državi beda i glad. Gde nam se danas okupljaju građani Srbije? Pored kontejnera, pored narodnih kuhinja, ispred Crvenog krsta. A gde su nekad okupljali se? U pozorištima, na sportskim manifestacijama, kulturnim manifestacijama. Siguran sam u jedno, da sigurno velikosrbin, lečeni evropejac, Aleksandar Vučić sa svojim lažima i prevarama ne samo predizbornim, izbornim, nego i postizbornim, ništa novo, bolje i kvalitetnije ne može Srbiji doneti. Ništa nam bolje neće doneti ni vojvoda od Bajčetine ili vojvoda od Antina do Brisela Tomislava Nikolića, još manje ona lopuža Bogoljub Karić, ništa slabiji od njih nije ni kriminalac, veliki kriminalac, Ilić Velja, a šta da kažemo za velikog Mirinog antiglobalistu Aleksandra Vulina. Sve u isti koš, sve na smeće istorije, na političko smeće istorije da se baci. Znam samo jedno da mi srpski radikali ćemo se zalagati za zajednički život svih građana Srbije, znamo samo jedno da Srbija bez Vojvodine ne može, Srbija bez Vojvodine je isto kao čovek kad bi obukao sako bez pantalona, to ne ide nikako. Izgledaćemo još smešnije, još nakaradnije. Znam samo jedno, da u ovom trenutku velike aspiracije Hrvatske, prema zapadno-bačkom okrugu, južno-bačkom okrugu i Sremu, sve ovo što što uz Dunav, su velike i samo čekaju ove naše izdajnike da kroz kojekave deklaracije, rezolucije i slične odluke stvore prostor za takvo njihovo delovanje, ništa manje aspiracije i ambicije nisu ni mađarske prema severno-bačkom okrugu i nekim drugim opštinama. Ništa mirnije ne sedi i skrštenih ruku ne čuči ni Rumunija kada je u pitanju deo Banata. Svi mi koji smo došli iz Like, sa Korduna, Banije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, prokuplja, jablaničkog okruga, Niša, Vranja i tako dalje, svesni smo toga da za nas postoji samo jedna država, najleša država na ovom svetu, a to je Srbija. Kom je malo, hajde da napravimo Veliku Srbiju, pa ako može biti Velika Britanija, Velika Albanija, ili slične neke velike države, zašto ne bi bila i Velika Srbija. (Tako je!) Srbija pa sve ostalo! Sloboda Šešelju! Živeli!
Saša Santovac: Braćo i sestre, dragi prijatelji, danas u Srbiji ne postoji razlika između republičke i pokrajinske vlasti. Jesu različite partije, ali ideja i želja je potpuno ista. Srpska napredna stranka i Demokratska stranka imaju istu ideju, a to je kako da se rasparča Srbija. Njihov cilj, promena ustava, jasno vodi tom pravcu, a to je da se smanji površina Republike Srbije.
Srpska napredna stranka ovih dana radi na tome da Srbija ostane bez dela teritorije. Spremna je zarad podrške Amerike, Evropske unije i bolje rečeno radi ispunjavanja obećanja koje je dato u predizbornoj kampanji, da preda svetu srpsku zemlju Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohiju.
S druge strane Demokratska stranka intenzivno radi na projektu koji je započet kada je donešen ustav, to jest kako oni kažu ustav, a on je u stvari Statut Autonomne pokrajine Vojvodine, a to je prvo stvaranje Republike Vojvodine, a zatim i države Vojvodine. Potpuno isto slaže se i zalaže se Srpska napredna stranka. Tomislav Nikolić, predsednik Republike Srbije u predizbornoj kampanji je rekao da ako dođe na vlast neće menjati Statut Autonomne pokrajine Vojvodine. To jasno pokazuje da između te dve političke partije ne postoji nijedna razlika.
Ovih dana smo svedoci deklaracije koja se predlaže Skupštini Autonomne pokrajine Vojvodine. I to jeste put kako da se izvrši internacionalizacija takozvanog vojvođanskog pitanja i kako da predstavnici Evropske unije i Amerike svoje smernice sa Kosova i Metohije koje je Aleksandar Vučić spreman da preda, usmere na Autonomnu pokrajinu Vojvodina. Krajnji cilj je optpuno jasan, kao što je danas republička vlast spremna da preda Kosovo i Metohiju, tako će uskoro biti spremna da preda Autonomnu pokrajinu Vojvodina da postane nezavisna država. Mi srpski radikali se borimo protiv toga i mi smo tu ukazivali i ranije kada smo rekli da se Srpska radikalna stranka formira samo sa jednim ciljem, a to je da se nađe politička partija koja je spremna da preda Kosovo i Metohiju, tako smo isto rekli da je Demokratska stranka ta koja treba da stvori nezavisnu Vojvodinu i rekli smo, kao što se u Crnoj Gori se desilo odvajanje, da to neće uraditi one političke partije koje su prvenstveno u toj borbi, kao što su u Crnoj Gori bili liberali, u Vojvodini ligaši, nego da će to uraditi ona partija koja bude imala najveću podršku, u Crnoj Gori Milo Đukanović, u Vojvodini to radi Bojan Pajtić. Ali ni Igor Mirović iz Srpske napredne stranke ne bi imao ništa protiv da bude on taj koji je i koji će se dodvoriti Evropi i predati Autonomnu pokrajinu Vojvodinu na taj način što će postati nezavisna država, jer jednostavno oni su formirani da to urade i sve ovo i danas što se dešava je samo maska, zamajavanje građana sa navodnom borbom za očuvanje nečega što su oni odavno obećali da će da potpuno razore, razdele i unište. Zato mi srpski radikali i odavde i danas iz Sombora šaljemo poruku, Srbija pa sve ostalo! Živeo Vojislav Šešelj! (Živeo!)
Zoran Krasić: Moglo je sve da završi i 2007. i 2008. godine, moglo je da da napravi koaliciju sa Srpskom radikalnom strankom i da se spreči Tadić i da se spreče svi oni koji treba da rasture Srbiju. Nije hteo, zašto nije hteo? Zato što je Evropska unija rekla – ne mogu radikali, ne mogu jer oni štite Srbiju, Srbija mora da se rasturi. Da li ćemo da budemo nemi posmatrači rasturanja kućnog praga, zato obilazimo Srbiju, zato šaljemo poruke ljudima. Neki put nas nisu razumeli dobro. Za ove četiri godine nas nisu razumeli, smejali su se, nisu mogli da poveruju da će da se tako nešto desi. Pa videli ste i sami šta se desilo. Ko su sada najomiljeniji likovi u Briselu i u Vašingtonu? Silikonski vojnik, vojnik od silikona, Vučić, master ekonomista Toma diploma, jednog dana položio dva ispita u Novom Sadu i gle čuda tog istog dana bio u Strazburu, pametan čovek, to je taj loš komentar koji se čuje, to treba da se kazni. Svakoga u politici treba da kaznimo, a treba da mu sudimo prema delima, a ne prema onome šta je pričao. E to je naš problem. Zato nam je potrebno jedinstvo. Ili volimo Srbiju ili volimo Evropsku Uniju.
Nemoguća je situacija, istraživanja kažu 80, 90 posto građana nije za Evropsku uniju, voli Srbiju, 92 posto je protiv NATO pakta, a onda na vlasti imamo ljude koji potpuno suprotno rade i teraju narod tamo gde narod neće. Narod mora da se podigne, mora da podigne svoj glas, ako ne može sedam i po miliona ljudi, tu je Srpska radikalna stranka, ona je zadužena da podigne glas, glas istine, glas pravde, samo glas istine i glas pravde može da nas izvuče iz ove situacije, a ne lažna obećanja, a ne lažna verovanja, a ne lažna očekivanja. Niko u Evropskoj uniji više nije za Evropsku uniju, Srbija vapi za Evropskom unijom. Pa da li je to normalno, ljudi moji? Zar je normalno da neko više voli imaginarnu Evropsku uniju od svoje Srbije, zar je moguće da neko bude ravnodušan što se ovako brutalno otima Kosovo i Metohija. Pa kome će sutra da bude bolje ako nemamo Kosovo i Metohiju. Kome će sutra da bude bolje ukoliko Nemci uzmu Vojvodinu, kome će sutra biti bolje ako Turci uzmu rašku oblast? Nikome neće biti bolje. Trinaest godina slušamo obećanja o boljem životu, a nikako da dođe. Zašto? Srbija nikada neće biti član Evropske unije, ništa ne zavisi od Srbije, sve zavisi od velikih sila. Velike sile ne žele srpski narod u Evropskoj uniji. Evropska unija se raspada, poslednje upozorenje – u se i u svoje kljuse. Srbija pa sve ostalo! Živeo Vojislav Šešelj! Živela Velika Srbija! (Živela!)
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR