Boris Aleksić: Dobar dan dame i gospodo. Dobro došli na redovnu konferenciju za novinare Srpske radikalne stranke, moje ime je Boris Aleksić, a pored mene su Jelena Živković i Sreto Perić. Danas bih želeo da vam kažem nekoliko reči vezano za događaje pred Parlamentarnom skupštinom Saveta Evrope. Kao što znate, 22. juna je usvojena rezolucija pod naslovom Situacija na Kosovu i uloga Saveta Evrope. Problem sa tom rezolucijom je bio odmah kada je ponuđen njen nacrt, kao i preporuke koje su pratile tu rezoluciju, zbog toga što se uspostavljaju posebni specijalni kontakti između Saveta Evrope i, kako oni kažu, vlasti na Kosovu. Naravno, kada se kaže vlasti na Kosovu, podrazumeva se da su u pitanju šiptarske vlasti na Kosovu i Metohiju koje ne poštuju ni povelju Organizacije ujedinjenih nacija, niti Rezoluciju Saveta bezbednosti 1244. A ja ću vam detaljno navesti sadržaj te rezolucije, pa ćete videti kroz koju formu su oni pokušali sve to da upakuju. Dakle, u nacrtu, to jest u samoj rezoluciji Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, koja je usvojena, generalnom sekretaru saveta Saveta Evrope se upućuju sledeće instrukcije: da se uspostave sledeći radni kontakti na svim nivoima sa vlastima Kosova, kada je to opravdano razlozima efikasnog sprovođenja aktivnost Saveta Evrope, pa onda imamo nastavak i poštovanja statusne neutralnosti, dakle, prvi element koji je veoma bitan jeste ovaj kada Savet Evrope ima razloge za efikasno sporovođenje svojih aktivnosti. Jasno je da će oni direktno uspostaviti komunikaciju sa šiptarskim teroristima koji su skinuli uniforme, obukli odela i predstavljaju se za političare na Kosovu. Naravno, predstavnici Srpske radikalne stranke, Nataša Jovanović i Dragan Todorović, nisu mogli da podrže ovakav tekst rezolucije i oni su glasali protiv. Ono što je zaista problematično, to je da su predstavnici Srbije, evo ja ovde ispred sebe imam izvod sa glasanja, dakle, drugi predstavnici Srbije iz vladajuće koalicije su podržali ovakvu rezoluciju. Gospodin Željko Ivanji je glasao za, Nataša Jovanović protiv, Dragan Todorović protiv, gospođa Nataša Vučćković za. Ovu rezoluciju su podržali i svi predstavnici Republike Albanije. Dakle, predstavnici Albanije su smatrali da je ova rezolucija veoma korisna za šiptarske separatiste na Kosovu i Metohiji, da ona ide korak dalje ka potvrđivanju takozvane nezavisnosti Kosova i Metohije, ka udaljavanju Kosova od Srbije i uspostavljanju takozvanih paralelnih, različitih koloseka pristupanja Evropskoj uniji, s jedne strane Republike Srbije a sa druge strane takozvanog Kosova. Da vidimo dalje šta se navodi u rezoluciji Saveta Evrope. Navodi se da je neophodno pripremiti studiju izvodljivosti o primenjivosti sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava po pitanjima restitucije imovine i kompenzacije. Pazite vi, na Kosovu i Metohiji imate najgori kriminal, imate otmice ljudi, imate trgovinu ljudskim organima, imate ubistva svedoka u procesima pred tribunalom u Hagu, u procesu protiv Ramuša Haradinaja, a oni kao prioritet navode pitanje restitucije. Pa, šta je sa ljudskim životima koji su ugroženi na Kosovu i Metohiji? Dakle, Savet Evrope to preterano ne inetersuje. Da Komitet ministara predvodi aktivnosti za unapređenje vladavine prava, borbe protiv korupcije i, zamislite, ekonomskog kriminala. To se navodi u Rezoluciji Saveta Evrope, dakle, oni verovatno Kosovo zamišljaju kao neku zemlju iz bajke, gde cveta ekonomski kriminal, a u stvari u toj narko-državi cveta ono što se zove trgovina narkoticima, i tu je, ja mislim, vreme da kažemo otvoreno, kao što znate, prema sporazumima, međunarodnim, koje je potpisala Vlada Republike Srbije sa Sjedinjenim Američkim Državama, sa NATO-om, vojna vozila, vozila NATO-a, naše vlasti ne mogu da kontrolišu. To je veoma čudno obzirom da postoje konkretni podaci da je baza Bondstil centar za rasturanje narkotika iz Avganistana širom Evrope, dakle, centar za rasturanje heroina, i da se upravo u tim zaštićenim vozilima, vojnim vozilima Sjedinjeih Američkim Država, taj heroin distribuira širom Evrope. Imamo, dakle, jednu zaista zastrašujuću situaciju. Da se vratimo dalje na preporuke i teme koje su vođene pred Parlamentarnom skupštinom Saveta Evrope. Uzgredno je pomenuta jedna tema vezana za kidnapovane Srbe i za trgovinu ljudskim organima, i videćete ovde da Parlamentarna skupština Saveta Evrope sebi uskače u usta iako to nisu naveli u tekstu rezolucije, naveli su u nekim propratnim aktima i kažu sledeće: ono što su morali da navedu vezano za švajcarskog parlamentarca Dika Martija koji je zadužen za istraživanje trgovine ljudskim organima otetih Srba na Kosovu i Metohiji, kao i u Albaniji, tokom sukoba 1999. godine, navode da je specijalni izaslanik Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija, Filip Alston, još krajem februara 2010. godine javno optužio Albaniju da opstruiše međunarodnu istragu, pazite, to nije ušlo u tekst ove rezolucije, ušao je jedan detalj vezan za ekonomski kriminal. Pogledajte sada koliko je teže ovo delo koje sam upravo pročitao od onoga što su izdvojili predstanici Saveta Evrope. Dalje, problem sa zaštitom svedoka kao osnov za pravdu, kaže se u ovom delu, izdvaja se problem nedovoljne zaštite identiteta svedoka, navodeći primer suđenja Ramušu Haradinaju koje je bilo otežano. Pazite sad ovaj detalj, koliko oni pokušavaju da ublaže svaki termin koji koriste, da upotrebe što blaže reči, koje je bilo otežano usled znatnog pritiska na svedoke, pa onda u zagradi stoji - od kojih su neki ubijeni. Pazite, znatan pritisak na svedoke od kojih su neki ubijeni. Dakle, ljudi koji su bili uključeni u „odbranu“ Ramuša Haradinaja pred tribunalom u Hagu su ubijali svedoke. Najmanje četiri svedoka je ubiejno tom prilikom i Ramuš Haradinaj je oslobođen, a dalje se kaže - dok je veliki broj odustao od svedočenja. Dakle, sam Savet Evrope u nekim propratnim aktima demantuje navode iz svoje rezolucije, demantuje da je glavni problem na Kosovu i Metohiji ekonomski kriminal, borba protiv korupcije, i pokazuje da skriva podatke vezane za najgore zločine koji se odvijaju na Kosovu i Metohiji pod šiptarskom vlašću, i pod čizmom NATO-a. Prateći dokumenti uz ovu rezoluciju, zvanični prateći dokument je takođe i Preporuka 1923. U toj preporuci se kaže, između ostalog, sledeće: insistira se na zaštiti kulturnog nasleđa Kosova. Pazite, kakvo kulturno nasleđe Kosova? Ovde se misli na kulturno nasleđe Srbije, misli se na pravoslavne manastire, misli se na kulturu koja je nasleđena od Vizantije, međutim ovde su upotrebljava jedan zaista neprimeren termin i svo to kulturno-istorijsko, nasleđe koje je srpsko, biseri evropske kulture, proglašava se za kosovsko. Takođe, Srbi se nigde ne pominju u preporukama, međutim pominju se neke druge etničke nacionalne grupe kao što su Romi, Aškalije, Egipćani na Kosovu i Metohiji, i na kraju se insistira na radnim kontaktima između Saveta Evrope, njegovih zasposlenih funkcionera sa kosovskim vlastima na svim nivoima, dakle i sa ovim teroristima, koji su ubijali srpski narod, koji su optuženi pred nekim sudovima, koji su na poternicama Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije. Najstrašnije je da su ovakve preporuke podržali neki predstavnici Republike Srbije. Ovakve preporuke je podržao gospodin Željko Ivanji, ja imam te izvode, mogu da vam dam bez ikakvih problema, gospodin Dragoljub Mićunović je takođe podržao ovakve preporuke, gospođa Nataša Vučković takođe. Naravno, predstavnici Srspke radikalne stranke nisu podržali ovakve preporuke. E sad, postavlja se pitanje zašto Vlada Republike Srbije, zašto predstavnici parlamenta ne angažuju određena stručna lica da pripreme te poslanike vladajuće koalicije kada odlaze pred Palamentarnu skupštinu Saveta Evrope i da im objasne neke stvari koje su jasne svim građanima Republike Srbije, pre svega da je kulturno-istorijsko nasleđe Kosova i Metohije srpsko, pre svega da najugroženiji narod na Kosovu i Metohiji jeste srpski narod, koji živi u getima, i da ih nauči da Savet Evrope jednostavno ne može da kontaktira i održava sastanke i veze sa vlastima Kosova, misleći na šiptarske vlasti, bez saglasnosti Srbije, da oni tako nešto ne smeju da podrže. Međutim, očigledno je da su ove evroatlanske integracije otišle pogrešnim putem. Mi smo pričali prošli put o rezoluciju koju je usvojio Evropski parlament, gde su pozvane sve članice Evropske Unije da priznaju nezavisnost Kosova i Metohije, evo i sada nedavno Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta usvojio je rezoluciju u kojoj se državama članicama Evropske unije, koje nisu priznale Kosovo, jednostavno preporučuju da to učine što pre. Tim povodom osoba koja je napisala tu rezoluciju, nacrt rezolucije koji je usvojen, izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo, Lunaček, poslanik Stranke zelenih Austrije, navodi da bi Evropski parlament pozdravio priznanje nezavisnosti Kosova od strane svih članica Evropske unije, kao i drugih država. Dakle, imamo još jednu jasnu poruku upućenu vlastima u Srbiji. Koji je odgovor naših vlasti? Prevarili ste se ako mislite da Boris Tadić nije spremio odgovor, on je rešio da stvori u međunarodnim odnosima konkurenciju Evropskoj uniji, i šta se desilo? Na nedavnom samitu koji je održan u Istambulu, turski predsednik Abdulah Gul izjavio je na samitu procesa saradnje jugoistočne Evrope da bi Kosovo trebalo uključiti u proces regionalne saradnje. Dakle, umesto ka Evropskoj uniji, polako se Boris Tadić okreće ka turskoj uniji, stvara konkurenciju Evropskoj uniji na međunarodnom nivou i zaista to je neverovatan potez u skladu sa onim što se dešavalo, otprilike u 14. veku, na teritoriji Srbije i na teritoriji drugih evropskih zemalja. Na ove izazivačke reči, gde predsednik Gul želi Kosovo da uključi u neko novo osmansko carstvo, Boris Tadić izjavljuje za narode jugosistočne Evrope, da su vekovima povezani muzikom u kojoj su često pozajmljivali jedni od drugih delove, uvek dodajući i ponešto svoje. Dakle, ove stvari koje izjavljuje predsednik Tadić su pre svega neprimerene, on nije na pravi način odgovorio na izazove koje je uputio predsednik Turske, gospodin Gul, i zaista je vreme da svoje odluke i svoje poteze Vlada Republike Srbije preispita. Da ne bismo bili oni koji samo kritikuju a ne nude nikakva rešenja, postoje konkretna rešenja kojima Srbija može da se odbrani od ovakvih napada i da postane zaista ozbiljan igrač u međunarodnim odnosima, ozbiljan subjekt međunarodnih odnosa, a ne neko ko će bespogovorno da sledi politiku Vašingtona i Brisela. Prvo rešenje jeste strateško partnerstvo sa Ruskom Federacijom, već smo više puta istakli, pristupanje novom konceptu evropske bezbednosti od strane Srbije, koncept koji je ponudila Ruska Federacija. Što pre to uradimo, imaćemo bolju poziciju, ne samo bezbedonosnu, već i ekonomsku, a kada je u pitanju izazov koji nam upućuju s jedne strane pitanjem Kosova i Metohije, a sa druge strane tribunalom u Hagu, mi smatramo da budući da su oba ova pitanja vezana za glavu 7 Povelje Organizacije ujedinjenih nacija, naša država, Ministarstvo spoljnih poslova, u saradnji sa Ruskom Federacijom, moraju da pokrenu i upotrebe jedan institut poznat u Ujedinjenim nacijama koji se zove „ujedinjeni za mir“, a koji omogućuje Generalnoj skupštini Organizacije ujedinjenih nacija da preuzme inicijativu vezano za glavu 7 Povelje Organizacije ujedinjenih nacija od Saveta bezbednosti. Kao što znate, Srbija ima veću podršku u Generalnoj skupštini Organizacije ujedinjenih nacija od zastupnika nezavisnog Kosova, a mi smatramo da bi mogla da se pribavi i velika podrška za reviziju odluka tribunala u Hagu, jer su one suprotne međunarodnom pravu, uopšte funkcioinsanje ovog tribunala je suprotno i Povelji Organizacije ujedinjenih nacija, a pre svega vezano za izmišljeno krivično delo udruženi zločinački poduhvat, koji je izmišljen 8 godina posle osnivanja tribunala u Hagu, 2001. godine, koji nije propisan statutom tog istog tribunala. Dakle, upotrebivši institut ujedinjeni za mir, Srbija bi mogla da postigne pobedu po pitanju Kosova i Metohije pred Generalnom skupštinom Organizacije ujedinjenih nacija. Taj institut je mnogo jači od rasprave koja bi usledila nakon odluke Međunarodnog suda pravde po pitanju savetodavnog mišljenja, koje je naša država postavila, i on naprosto mora da bude upotrebljen u onom trenutku kada prijateljska zemlja bude predsedavala Savetom bezbednosti. Sada se postavlja samo pitanje da li vlast u Srbiji, vlast u Beogradu ima hrabrosti da to učini i da li zastupa srpske nacionalne interese. Ja sam imao toliko za danas. Ukoliko ima nekih pitanja, izvolite. Ukoliko nema, hvala.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR