Vladan Jeremić: Tema današnje konferencije za medije Srpske radikalne stranke je još jedan u nizu katastrofalnih predloga zakona Vlade Republike Srbije, možda i ponajvažnije, to je predlog Zakona o budžetu za narednu 2009. godinu i očito je da, ovako predloženi budžet u najboljoj meri oslikava Vladu Republike Srbije, s obzirom da je prilično neprincipijelan, tesno skrojen ili, kako oni vole da kažu, restriktivno razvojan, a ja bih pre rekao apsurdan i poguban kako po građane Republike Srbije tako apsolutno i po privredu. Ovako skrojen, donet nakon probijanja zakonskih rokova, jasno je da će pući po šavovima već prilikom prvog većeg iskušenja, a takvih će biti na pretek, tako da i ukoliko bude usvojen, jasno je da ćemo vrlo brzo, tokom naredne godine očekivati i jedan rebalans budžeta.
Sam predlog Zakona o budžetu nije ništa iznenađujuće imajući u vidu da je kabinet Mirka Cvetkovića zapravo zadržao profil vođenja ekonomske politike kakav se vodi u Republici Srbiji nakon onih takozvanih demokratskih promena od dvehiljadite godine, i jasno je da se nedvosmisleno pokazuje da su u oblasti zaduživanja u inostranstvu ispoljene negativne tendencije, pre svega u enormnom povećanju apsolutnog iznosa spoljnjeg duga i u povećanju stepena zaduženosti zemlje, a ja ću vam samo izneti podatke da je pretprošle godine recimo dva zapeta dvadeset osam puta, prema tom kriterijumu kvantitativnog odnosa spoljnjeg duga i bruto domaćeg proizvoda, dakle dva zapeta dvadeset osam puta je bilo u korist duga, što je iznad granice za visokozadužene zemlje prema kriterijumu Svetske banke. Inače, ukupan spoljnji dug Srbije na dan 31. avgusta 2008. godine iznosio je 28 milijardi devetsto dvadeset osam miliona dolara, što je ekvivalentno iznosu od devetnaest milijardi i šest stotina miliona evra. Takav jedan grafikon kretanja spoljnjeg duga Srbije je neumoljivo precizan, baš kao i činjenice o kojima sam govorio, a to je da je jedan isti, manje ili više isti tim ljudi, već ovih sedam, osam godina kroji ekonomsku i monetarnu politiku u državi Srbiji jer i sam podatak da je i aktuelni predsednik Vlade bio ministar finansija u prethodnoj Vladi, a pre toga i direktor Agencije za privatizaciju, kao da je kao da je i tadašnji, a i sadašnji Guverner Narodne banke jedna ista ličnost, da su ministri ekonomije i potpredsednici Vlade samo zamenili fotelje, i jasno je zašto smo dobili ovakav predlog budžeta.
Ono na šta bih ja hteo ovom prilikom da ukažem posebnu pažnju jeste da, iako su dakle probijeni zakonski rokovi do kada je budžet trebalo da bude usvojen na vladi, a potom i prezentovan, odnosno dat u skupštinsku proceduru, jedan od tih nesuvislih razloga kojima se Vlada Republike Srbije opravdavala jeste i svetska ekonomska kriza, za koju još uvek nismo utvrdili da li će doneti nešto dobro ili loše, s obzirom da se čeka konačno mišljenje Mlađana Dinkića, odnosno Božidara Đelića, kao i činjenice da je usaglašavan sa Međunarodnim monetarnim fondom. I dakle, na osnovu tog podatka, trebalo bi verovatno da budemo zadovoljni i srećni što je napokon usaglašen sa Međunarodnim monetarnim fondom, ali nešto što ću vam sada izneti u najboljom meri govori da od takvog aranžmana, odnosno od saradnje sa tom institucijom Srbija apsolutno nije imala do sada nikakve koristi, odnosno privreda zemlje, a najbolji pokazatelj toga je i nedavno održano predavanje čuvenog američkog ekonomiste i nobelovca Džozefa Stiglica, koji je jasno i glasno saopštio u sred Beograda da dogovor Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom uopšte nije doprineo stabilizaciji celokupne ekonomije.
Od MMF-a Srbija praktično nije imala neke koristi, i zbog aranžmana sa MMF-om doduše ima određeni pristup nekim fondovima, ali pod ograničenim uslovima, sa kamatnim stopama koje su visoke, i još više otežavaju domaćoj privredi. MMF tako, pod znacima navoda, pomažući tržištima nerazvijenih zemalja donosi više štete nego koristi, a naročito zbog preporuke da se smanji javna potrošnja i da se kamatne stope uvećaju. Inače, nekadašnji glavni ekonomista i viši potpredsednik Svetske banke je kritikovao i to što Srbija najviše kapitala prikuplja privatizacijom preduzeća, jer ako se nešto proda iza toga nema reinvestiranja, onda država gubi jer tako samo prenosi svoje resurse u tuđe ruke. Jasno vam je da ni tih sredstava od privatizacije praktično da u narednog godini neće ni biti, jer režim Borisa Tadića je tokom ovih osam godina rasprodao sve što je mogao u državi Srbiji. Direktne strane grinfild investicije su uvek bolje od svake privatizacije, a pogotovo od onih kakve su vršene u Srbiji. Takođe bih hteo da kažem da vladajuća skupštinska većina pokušava, preko medija, da javnosti prezentuje činjenicu da je opozija, a pre svih Srpska radikalna stranka, kriva za to što budžet još uvek nije usvojen, mada, kažem, svesno i namerno previđaju činjenicu da je problem nastao u tome što ministri unutar Vlade nisu uspeli na vreme da se dogovore koliko će ko od kolača da prigrabi za svoje Kataministarstvo i, kažem, to je samo još jedan loš pokazatelj situacije u kojoj se država nalazi, kao da su predstavnici Srpske radikalne stranke u Vladi Republike Srbije vršili opstrukciju, pa smo zbog toga dobili predlog Zakona o budžetu sa nekih mesec i par dana zakašnjenja u odnosu na zakonski rok.
Takođe, ono što želimo da istaknemo ovom prilikom je i činjenica da, kada je reč o ovako predloženom budžetu, Vlada je smanjenjem subvencija za poljoprivredu, a sve pod već tim čuvenim izgovorom svetske ekonomske krize, jasno odlučila da dodatno ovu stratešku granu države Srbije uruši, najveći rez je pretrpelo upravo Ministarstvo poljoprivrede, kome je namenjeno za četvrtinu manje novca nego u prethodnoj godini. Stoga i Srpska radikalna stranka postavlja pitanje Vladi da li je svojim predlogom odustala od ove strateške privredne grane. S druge strane je svakako nerazumna i odluka o jednostranoj primeni prelaznog trgovinskog sporazuma koje će, prema već nekim ekonomskim pokazateljima, proizvesti manjak u državnoj kasi u iznosu od dvestačetrdeset i sedam miliona dinara. Imajući u vidu ono što smo izneli danas, ne treba ni da čudi što je, prema najnovijem socio-ekonomskom barometru koji je obavljen ovih dana, čak pedeset dva zapeta trideset šest građana Republike Srbije ocenilo stanje u državi loše, dok je procenat onih koji očekuju da će situacija u predstojećem periodu biti još gora još za nekoliko procenata veći. Što se tiče Srpske radikalne stranke, mi smo sigurni da će biti sto posto bolje ukoliko ovo bude poslednji predlog budžeta koji podnosi jedna ovako socijalno neodgovorna vlada. Hvala, ako ima nekih pitanja, izvolite.
Novinar: (...)
Vladan Jeremić: Ja sam Vladan Jeremić, narodni poslanik u Skupštini Srbije. Hvala.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR