Milorad Mirčić: Dobar dan. Pogrešna i pogubna politika koju vodi vlast u Srbiji, na čelu sa Borisom Tadićem, ima katastrofalne posledice po građane Srbije. One se najviše ogledaju na delu Srbije koji se zove Kosovo i Metohija. Srbi na Kosovu i Metohiji su, zbog ovakve pogubne politike Borisa Tadića, osuđeni da se svojim životima bore za elementarna ljudska i građanska prava. Bez obzira što su ta prava, kao i svim građanima, zagarantovana i Ustavom Srbije i međunarodnim pravnim aktima, kakav je Rezolucija 1244, Srbi su primorani da, zbog pogrešne politike Srbije i politike koju vodi međunarodna zajednica na čelu sa Amerikom, izađu na barikade. Da se svojim telima, svojim životima, bore za elementarna prava, za osnovno pravo na slobodu.
Priča koja ima za cilj da Srbe razuveri u loše namere Amerike i NATO pakta, sastoji se u politici koju vodi Boris Tadić. Ona je u onoj krilatici da Evropa nema alternativu. Potpuno je jasno da je alternativa toj njihovoj priči to da Srbija nema alternativu. Sa druge strane, žele da se nametnu kao neko ko i te kako dobro razmišlja o građanima Srbije na delu Kosova i Metohije, tako što govore da njihova politika mira nema alternativu. Samo sloboda nema alternativu. Sve ostalo ima alternativu. Politika koju vodi Beoris Tadić i njegov režim ima alternativu u politici koja bi se vodila pametno, politici koja je osmišljena i koja bi se striktno držala sprovođenja Ustava ove države i pridržavala se svih onih pravnih normi i regulativa koje su potpisane od strane Saveta bezbednosti, odnosno Ujedinjenih nacija. To je alterntivna politika ovoj pogubnoj politici koju vodi Boris Tadić.
Delegacija Srpske radikalne stranke bila je u subotu na prostoru severnog Kosova i Metohije. Išli smo da se lično uverimo kakva je situacija i kakvo je stanje. Stanje je alarmantno. Ljudi su svesni da poverenje, koje su imali u rukovodstvo Srbije, polako nestaje. Rukovodstvo Srbije, na čelu sa Borisom Tadićem, već dugi niz godina zagovara politiku podaništva i kompromisa, politiku koja ima krajnji cilj da međunarodna zajednica, u vidu Kfora, Unmika i Euleksa, okupira ovaj deo Kosova i Metohije, a onda da ga preda u ruke Hašimu Tačiju. Takva politike je odavno prozrena od strane građana Srbije koji žive u ovom delu Kosova i Metohije. Bez obzira na njihovu versku ili nacionalnu pripadnost, svi su jedinstveni u stavu da je ovo početak priznavanja nezavisnosti Kosova i Metohije.
Srbima se tamo pričaju različite priče. Te priče imaju samo jedan cilj da se primeni jedan model gde će se sva odgovornost za ono što se ubuduće bude dešavalo na području Kosova i Metohije, prebaciti na lokalne skupštine, na lokalnu samoupravu. Da li je to možda model koji Boris Tadić sa svojom vlašću osmišljava da bi primenio na dve opštine, kao što su, recimo, Bujanovac i Preševo? Da li će možda opštine Preševo i Bujanovac , sutra na svojim zajedničkim skupštinama, donositi neku sličnu odluku o suverenitetu i integritetu dela teritorije? Samo, odluke po Ustavu donosi Skupština Republike Srbije i organi kao što su predsednik i Vlada Srbije. Oni su vlasti i oni su nadležni da, po zakonu i Ustavu ove države, tako postupaju, a lokalne samouprave treba da raspravljaju o nekim drugim problemima. Možda je ovo matrica da se sutra nekoliko opština na severnom delu Srbije, koje se nalaze u Vojvodini, odluče za održavanje zajedničke skupštine. Da li to Boris Tadić krije, ne sme da kaže, ili će to uslediti nakon ovakvog odlučivanja koje želi da primeni u opštini Leposavić, gde će se održati zajednička skupština? Njegovo ubeđivanje, njegovo insistiranje da Srbija stoji iza građana koji žive na Kosovu i Metohiji, odavno se potvrđuje kao zaludno obećanje. Od toga nema ništa. Građanima Srbije koji žive na prostoru Kosova i Metohije preostalo je da koriste svoj najjači adut, a to je da ove razgovore i pregovore privedu kraju tako što će se poštovati Rezolucija 1244. Garancija za to će biti Vlada Srbije, njen predsenik i republički parlament. Mora se razgovarati na Skupštini Republike Srbije o svim problemima sa kojima se suočavaju građani Republike Srbije koji žive na Kosovu i Metohiji. Bez obzira da li su severno ili južo od Ibra.
Polazna i završna osnova je Rezolucija 1244. Insisitiranje na sprovođenju Rezolucije 1244 ne sme se svoditi samo na verbalno i deklarativno. Svaka odredba Rezolucije 1244 mora da bude primenjivana, pre svega ona odredba koja se odnosi na povratak prognanih sa Kosova i Metohije, a zatim i na povratak oko 1000 pripadnika Vojske Republike Srbije. O tome se ćuti. Kako mogu specijalci Hašima Tačija da, pod okriljem međunarodnih snaga koje se zovu Kfor, odnosno NATO, zauzimaju granične prelaze, a ne može 1000 vojnika da bude postavljeno na granicu Srbije prema Makedoniji i susednim državama. Kako može Kfor da štiti takvu jednu činjenicu koja nije predviđeni nijednim delom rezolucije 1244, a ne može da garntuje bezbednost 1000 vojnika koji bi stali na zvanične granice države Srbije? O tome treba razgovarati jasno, tamo gde je mesto, a to je u Savetu bezbednosti.
Srpska radikalna stranka je protiv ovakvih sporazuma i žestoko se suprotstavlja ovakvim manipulacijama. Srpska radikalna stranka jasno ukazuje da je zabluda sve ono što se pričalo, u smislu da je izlazak iz ove krize Evropska unija, da su najveće zablude, dole na Kosovu i Metohiji, upravo Kfor, Unmik i Euleks.
Rešenje koje nudi Srpska radikalna stranka, i na čemu insistira, je da se cela rasprava vrati u parlament Republike Srbije, da zvanične institucije i organi ove države preduzmu sve mere kako bi zaštitili svakog građanina na području Kosova i Metohije, i da se traži rešenje u Savetu bezbednosti. Zalud je više insistirati i tražiti da se uđe u Evropsku uniju. Ta Evropska unija mora da bude jasno suočena sa stavom Srbije. Ako želimo da sačuvamo Kosovo i Metohiju, rukovodstvo na čelu sa Borisom Tadićem mora jasno da kaže da se odriče ulaska u Evropsku uniju zarad Kosova i Metohije. Jeno i drugo ne može.
Boris Tadić ima, za ovakvu jednu pogubnu i suludu politiku, podršku Amerikanaca, Evropske unije i nekih njegovih političkih istomišljenika, koji porede Kosovo i Metohiju, stavljaju u istu ravan, kao da su im sinovi. Jedan sin je Evropska unija, a drugi je Kosovo i Metohija. Od takvih će uvek imati podršku i pomoć, jer je njihov zadatak isti kao onaj koji ima Evropska unija, a to je da Kosovo i Metohija sve više klizi u samostalnost i nezavisnost.
U delegaciji Srpske radikalne stranke su bili članovi Predsedničkog kolegijuma, među njima je i general Božidar Delić koji je prisutan na konferenciji.
Generale, izvolite.
Božidar Delić: Ono što je ključno što naši građani moraju da znaju je da Unmik, Euleks i posebno Kfor nikada nisu bili statusno neutralni. Kada govorimo o Kforu, uvek ga možemo izjednačiti sa NATO-om. Tako je bilo 1999.godine i tako je danas. Snage Kfora su apsolutno izašle iz okvira koji im je dala Rezolucija 1244 i tu treba da se angažuje naša diplomatija i naša vlada.
Što se tiče našeg stanovništva na Kosovu i Metohiji, posebno u severnom delu, sada se nalazi u posebno teškoj situaciji. U ruci imam taj sporazum, i to u onoj formi kakva je data predsednicima sve četiri srpske opštine da o njima raspravljaju i da sutra u Leposaviću donesu odluku. Ukoliko postoji mogućnost da se to iskopira i da to dobijete, možete da zaključite da je ovo sve ono što je tražio Tači. Ako naši pregovarači kažu da su obezbedili da na našim granicama do 15.septembra nema carinika iz Prištine, odnosno šiptarskih carinika, onda treba pogledati da ovde piše da na istim tim granicama nema nikakvih roba. Za šta bi i služili carinici ako je zabranjen promet komercijalnih roba? Kaže se da samo humanitarna roba, i to se precizira da na osnovu odluka nezavisnih međunarodnih humanitarnih organizacija može proći samo humanitarna roba, i da je dozvoljen samo prolaz robe za Srpsku pravoslavnu crkvu. Ništa više. Praktično je svaka tačka ovog sporazuma suprotna stanju koje je postojalo pre 25.jula.
Naši pregovarači su bili neuspešni. Neću d kažem da su pregovori bili laki. Ali, oni su tražili da imaju mandat i podršku Skupštine i dobili su tu podršku. Ali, ovde ovaj sporazum samo potvrđuje da Euleks, Unmik i Kfor rade na tome da ono što nisu uspele šipštarske institucije i Šiptari silom, da to sada, za njihov interes, odradi Kfor. To ste i kroz svoje novinarske izveštaje i vi saopštili građanima Srbije.
Ono što je dobro je da dole postoji jedinstvo srpskog naroda da odbrani tu teritoriju, taj severni deo Kosova i Metohije, posebno ove četri opštine. Vi, takođe, znate da na jednom drugom delu teritorije živi mnogo više Srba. Svi su oni ipak usmereni na taj severni deo, jer njihovo snabdevanje, sanitetsko zbrinjavanje i lečenje je vezano za Kosovsku Mitrovicu. Ukoliko iz Srbije ne bude bila data adekvatna podrška stanovništvu severnog dela Kosova i Metohije i ako budu prepušteni da o njihovoj sudbini odlučuje Kfor ili Euleks, na taj način će sve srpske enklave na Kosovu i Metohiji biti ugašene.
Ono što ljudi u razgovorima sa nama ističu je da su rešeni da odbrane svoje pravo na život. Ne nekakvim nasilnim metodama, nego ostankom na barikadama. Ne plaše se ni Šiptara ni njihove specijalne jedinice ROSU, ni Kfora, nikoga. Jedino čega se plaše je da ih sopstvena država, odnosno Beograd, ne izda i ne isporuči Šiptarima.
Na barikadama smo sreli profesore univerziteta, i sudije, i lekare, sve ljude, iz svih institucija, i svi su jednoglasni. A sećamo se vremena od pre nekoliko godina, kada se tačno gledalo ko će biti na protestu, da bi onaj ko je bio na barikadama i protestu ostao bez posla. Evo, mi šaljemo pruku predsedniku Srbije, premijeru i svima ostalima da možda ne posegnu za takvom metodologijom. Jer, ovo je vruć krompir koji je pre dve večeri gurnut u ruke predsednicima lokalnih samouprva: mi smo pregovarali, postigli sporazum, a vi se sad dogovorite kako ćete da ga sprovedete. To liči na to. Ako niste zadovoljni i ako to ne prihvatate, mi ćemo seograditi od vašeg daljeg postupanja. A ljudi su barikadama i mirnim protestom ukazali na to da je ovo sve praktično protiv interesa Srba na Kosovu i Metohiji i da traže da ih njihova država podrži. Neko pominje balvane, pa to biva podsmešljivo. Pa, normalno, tamo su i balvani i teške mašine, mehanizacija. Ali, te barikade su upravo doprinele da uopšte bude nekih pregovora. One treba da ostanu dok Srbi ne kažu: da , ovo što se naša država dogovorila, naša vlada, naš predsednik, ministarstvo inostranih poslova, to je to i to štiti naše interese. Onda će i same barikade nestati. To je simboličan vid otpora i mirnog protesta. Neće niko od tih građana krenuti na Kfor i neke duge institucije, isto kao što mi očekujemo da će Kfor, valjda, gledati da se vrati u okvire svog mandata i da neće učiniti ništa protiv građana. Sam ovaj papir nikako ne bi mogao da služi na čast našoj državi, vladi i pregovaračima.
Hvala.
Novinar: Ako je taj sporazum maksimum koji smo mogli da dobijemo, šta će onda postići novi protesti i ostanak na barikadama?
Milorad Mirčić: Pre svega, taj sporazm nije ništa u smislu zvaničnog dokumenta. On je postignut više na osnovu usmenog dogovora sa predstavnicima Kfora. To su predstavnici vojne formacije koja je zadužena za očuvanje bezbednosti svih građana na Kosovu i Metohiji. Postignut je, kako smo obavešteni u javnosti, sa glavnokomandujućim Kfora. To je čovek koji je na neki način, u interpretaciji, dao svoju reč da će ovo sve ovako da bude. To nije zvanični dokument iza koga stoje institucije kao što je Savet bezbednosti ili Ujedinjene nacije, ili da stoji administracija Unmika iliEuleksa. Ne. Postoji vojna formacija koja se zove Kfor, čiji je glavnokomandujući obećao da će sve ispuniti što stoji na papiru. Prvi preduslov je da sklone barikade. Šta ako se taj čovek smeni? Ako za koji dan dođe drugi? Zar nemamo dovoljno iskustva sa takvim prevarama kojima se služe Amerikanci? Zar nije dovoljno to iskustvo da bi izrazili sumnju u takvu vrstu dogovora? Šta ako kažu zvanične institucije da ih ne interesuje to što je glavnokomandujući i Kfor dogovorio sa lokalnim stanoviništvom ili sa predtavnikom bilo koje vlade? Šta će tada Srbi? Koji im je argument da ponovo sednu za pregovarački sto? Da predstavnik vlade i Borisa Tadića ode u Brisel i razgovara, to je još veća zabluda.
Srpska radikalna stranka insistira na tome da razgovori budu u skladu sa Rezolucijom 1244, vođenje tih razgovora je tačno precizirano od strane Rezolucije 1244, u krajnjem slučaju, sve je to definisano međunarodnim pravnim normama. O ovakvim pitanjima se razgovara za pregovaračkim stolom, gde imate predstavnike Saveta bezbednosti Ujediljenih nacija i predstavnika Republike Srbije. To je suština.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR