(Prenosimo u celosti 343. Konferenciju Tima za odbranu, objavljenu na sajtu predsednika Srpske radikalne stranke prof. dr Vojislava Šešelja)
Zoran Krasić: Za danas imamo nekoliko važnih informacija. Prva se odnosi na odluku koju je donelo pretresno veće koje vodi postupak za nepoštovanje suda, a to je da su se proglasili nenadležnim da odlučuju o zahtevu Vojislava Šešelja da koristi godišnji odmor. To su odlučili iako je Vojislav u sudnici detaljno objasnio da neće pogrešiti ako budu koristili termin „godišnji odmor“, jer već postoji u praksi Haškog tribunala. I iz ove odluke možemo da zaključimo da je Haški tribunal apsolutno nenadležan za sve što se tamo dešava. Ako su nenadležni da odlučuju o godišnjem odmoru, mada sam iznenađen da Vojislav nije tražio i regres, onda nisu nadležni ni da sude za dela koja su naveli u optužnici. Neverovatno je da čovek osam i po godina bude u pritvoru, nazovi-međunarodnog suda, koji se hvali time da je vrhunac međunarodnog pravosuđa. Oni su bruka i sramota pravničke struke i zato ne čudi što je ceo svet izuzetno negativno raspoložen prema Haškom tribunalu.
Siguran sam da Haški tribunal nikada neće naći odgovor na nekoliko prostih pitanja. Pritvor je mera kojom se obezbeđuje prisustvo optuženog suđenju. Ona je po svojoj suštini privremenog trajanja, jer je svaki optuženi zaštićen prezumpcijom nevinosti. Ako nekome pritvor traje osam i po godina, onda ta početna pretpostavka, da je nevin, postaje trajna. Ta pretpostavka svakim danom dobija veći stepen verovatnoće, do sigurnosti da je Vojislav Šešelj nevin. Setimo se da je dobrovoljno otišao, s tim da je reč dobrovoljno pod navodnicima, jer je dobio optužnicu. Stvarno se postavlja pitanje kojoj sve vrsti iživljavanja bi trebalo da bude podvrgnut Šešelj. Jer, kad se kaže Šešelj i tribunal, svima je jasno da je tu reč o pojedincu za koga tribunal više ni ne krije da ga mrzi. Kada se pokaže taj stepen i ta vrsta emocija, postavlja se pitanje da li je suđenje uopšte moguće. Da li mogu da mu sude ako iz njih, na svakom koraku, izbija mržnja? Kakvo je to suđenje kada vam sudi neko ko se diči time što vas mrzi?
Mera pritvora se može odrediti i zato što postoji opasnost da optuženi nastavi sa činjenjem krivičnih dela. Ali, kada je reč o Vojislavu Šešelju, ni to naravno nije slučaj. Da li je uopšte moguće da optuženi koji je u pritvoru, lišen slobode kretanja, može da izvrši krivično delo? Sve što bi on, eventualno, uradio što se navodno ne uklapa u neke disciplinske propise, podleže disciplinskoj odgovornosti u disciplinskoj jedinici. Kako je moguđe da optuženi iz ćelije sistematski vrši krivična dela nepoštovanja suda?
Dolazimo do situacije da je ovo ustvari postupak za strahopoštovanje. Znači: mrzimo te, Šešelju, moramo da te polomimo na svakom koraku, povodom svakog pitanja i svakog prava koje uživaju svi građani sveta. Tebi je zabranjeno. U takvim okolnostima se obavlja suđenje Šešelju, već osam i po godina, a vlast u Srbiji sa oduševljenjem gleda kako se neko iživljava nad državljaninom Republike Srbije. Tu nema šta više da se komentariše, sve je jasno.
Zašto se to radi samo protiv Šešelja? Dva su razloga. Prvi je: zadrži ga što duže kako bi se ovde sproveli izbori i omogućio se novi mandat proevropskim i pro-NATO snagama koje nisu završile saučesnički doprinos u uništavanju Srbije i srpskog naroda. Drugi razlog je, istorijski posmatrano, još značajniji, da se sa postupkom odugovlači, u očekivanju da će se desiti nešto što će da prekine postupak. Nije bitno kako će ga prekinuti, ali u svakom pogledu treba sprečiti da se sazna istina. Najbolnija istina za tvorce Haškog tribunala je činjenica da ne postoji udruženi zločinački poduhvat na srpskoj strani. Ako se pogleda optužnica protiv Vojislava Šešelja, ne mora da se gleda dokazni postupak tužilaštva. Optužnice protiv lica za koja Haški tribunal kaže da su im predmeti povezani po geografskom poreklu, odnosno, ako se pogledaju ti pravosnažno okončani predmeti (Galić, Dragomir Milošević, Momčilo Krajišnik, vukovarska trojka), vidi se da je tokom pisanja optužnice protiv Šešelja, mentalno stanje autora teksta bilo krajnje problematično. Svi ovi predmeti su pravosnažno okončani, a pravosnažne presude obavezuju kako optužene, osuđene, lica na ulici, tako i tužilaštvo, sud i sudije. Kako je moguće da „nema zločinačkog poduhvata i zločina protiv čovečnosti“, a preko noći može da se tumači kao da ima i da se zato podigne optužnica protiv Šešelja? Da pojednostavim: svi koji su odgovarali za Sarajevo, odgovarali su ne kao učesnici udruženog zločinačkog poduhvata. U Vukovaru, Radić je oslobođen, Mrkšić i Šljivančanin su osuđeni ne za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu, već se u presudi konstatuje da ga nije bilo. Pa, kako je moguće da se to onda navodi u optužnici protiv Šešelja? Osuđeni su za pomaganje i podržavanje, mučenja i ubistva, a Radić je oslobođen iako se nalazio na teritoriji opštine Vukovar u tom trenutku, i utvrđeno je da nikakav doprinos i vezu sa tim nije imao. Kakvu je onda vezu mogao da sa tim ima Vojislav Šešelj, kada se tih dana nalazio u Banjaluci?
Ovo pričam zato što optužnica protiv Šešlja suštinski ne postoji i ne može da postoji. Da kojim slučajem Šešelj ćuti u sudnici i da nije ništa radio za ovih osam i po godina, a nisu postojali ni razlozi ni dokazi da se protiv njega podigne optužnica. Kada na to dodate da je on iskoristio samo pravo da unakrsno ispituje svedoke tužilaštva i da to podigne na nivo opštepoznatih činjenica, onda vam je jasno o kakvom debaklu Haškog tribunala je reč. I onda je jasno zašto se koristi nešto sporedno da bi se prekratio postupak protiv Šešelja, jer još nisu spremni ni voljni da donesu oslobađajuću presudu. To svi znamo. Svi nepogrešivo znamo da je Vojislav Šešelj politički zatvorenik. Njega prosto mrcvare i pokušavaju da slome sporednim postupcima za nepoštovanje suda. Oni hoće da svima pošalju poruku: morate da imate strahopoštovanje prema sudijama Haškog tribunala. Jer, oni su nepogrešivi čak i kada se u papirima Haškog tribunala nalaze mentalno neodržive konstrukcije za neke događaje na teritoriji bivše SFRJ od 1991-1995. godine.
Gotovo da nema rečenice iz koje ne izbija mržnja, laž i falsifikat. Zato je borba koju vodi Šešelj teška – sa gledišta činjenica i istine nije teška, ali sa gledišta falsifikata i laži koje on uspešno skida, ona jeste teška, jer je sam protiv sistema. To je sistem laži i falsifikata, a poduprt je medijskim silama i magnatima koji na razne načine dezavuišu sve što se u predmetu dešava. Gde su veliki mislioci i analitičari koji su pričali da Šešelj ne traži da privremeno bude pušten na slobodu, jer mu “odgovara da sedi u tribunalu“. Kad pretresno veće nema razlog kako da odbaci njegov zahtev, proglase se nenadležnim. Da li mislite da će pomenuti analitičari i mislioci da reaguju? Neće. Ćutaće sve dok se ne pojavi neka nova floskula koju će eksploatisati sledeća dva-tri meseca.
Šešelj mora da se bori sa poznatim i nepoznatim protivnicima koji su na slobodi i koji, na levak, u javno mnjenje sipaju veliku količinu dezinformacija, poluistina ili najodvratnijih laži o Vojislavu Šešelju.
Za sam kraj, od 25. jula do 12. avgusta će biti letnja pauza u radu Haškog tribunala. Neće biti suđenja. Za sledeću nedelju, prema informacijama sa sajta Haškog tribunala, nije planirano pojavljivanje Vojislava Šešelja u sudnici.
Ako nema pitanja, hvala i vidimo se sledeće nedelje.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR