Konferencija za medije

Nemanja Šarović: Dame i gospodo novinari, Srpska radikalna stranka pozdravlja odluku vladajućih stranaka da skrate mandat Vlade Republike Srbije, jer aktuelni režim za prethodne dve godine, koliko je skoro prošlo od prethodnih izbora, nije uradio ništa dobro za građane Srbije i nije ispunio ni jedno jedino obećanje, a obećanja je u predizbornoj kampanji zaista bilo kao pečuraka posle kiše. Podsetiću vas na to da je nakon prvih, možda šest ili sedam meseci Vlade započela ta priča o rekonstrukciji, da su nas mesecima, i nas i građane Srbije maltretirali sa tim pričama da li će Vlada Republike Srbije pasti ili će biti rekonstruisana. Na kraju je rekonstruisana i to je prvi put u istoriji srpskog parlamentarizma da u nekoj vladi bude promenjeno više od polovine ministara. Iako su nas ubeđivali da je i ta prva vlada Ivice Dačića kao mandatara bila odlična, da je odlično radila, promenili su više od polovine ministara i onda nastavili da ubeđuju građane Srbije kako je to najbolja vlada u istoriji Srbije, kako je to reformatorska vlada, kako će građani brzo osetiti i brzo ući u taj bolji život, kako će reforme koje sprovode ti čudesni ministri doneti mnoga dobra građanima Srbije. Međutim, ta kako kažu najbolja vlada u istoriji Srbije, bila je najkraća vlada u istoriji Srbije, trajala je svega neka četiri i po meseca i danas iako nas ubeđuju kako je odlično radila, kako su odnosi u vladajućoj koaliciji odlični, oni su uputili predsedniku Republike predlog da raspusti Narodnu skupštinu Republike Srbije. Možda najbolji primer koliko su nas lagali kada su govorili o tome da je Vlada Republike Srbije dobra i uspešna i da su reformatori i da su odnosi u Vladi odlični je i primer ministra Radulovića, koji je pre nekoliko dana podneo ostavku. Označio je Aleksandra Vučića kao glavnog kočničara reformi, a njega je pre samo nekoliko meseci isti taj Aleksandar Vučić predstavljao kao izuzetnog stručnjaka svetskog ranga i predstavljao ga kao do sada neviđenog reformatora u Vladi Republike Srbije. Od reformatora, Radulović je za svega nekoliko dana, kada je podneo ostavku, prešao put do kriminalca i kako kaže nekadašnji savetnik Aleksandra Vučića, gospodin Mali, za njega je Radulović sramota Srbije. Srpska radikalna stranka smatra da su sramota Srbije svi oni koji su učestvovali u prvoj i drugoj vladi Ivice Dačića, svi oni koji su doprineli na bilo koji način i potpisivanju Briselskog sporazuma i sprovođenju njegovih odredbi, daljem zaduženju Republike Srbije i daljem osiromašenju građana Republike Srbije. Najvažnije obećanje najmoćnije stranke u Vladi Republike Srbije, to je Srpska napredna stranka, bilo je poništavanje pre svega protivustavnih i protivzakonitih sporazuma koje vlada Mirka Cvetkovića potpisala sa Prištinom pod okriljem Brisela. Umesto da ispune to predizborno obećanje, oni su potpisali Briselski sporazum kojim su predvideli potpuno ukidanje institucija Republike Srbije na teritoriji Kosova i Metohije. Do sada su već ukinuli sudove, ukinuli su policiju, ukinuli su srpske opštine i pristali da izađu na izbore pod ustavom i zakonima Republike Kosovo. Kakvi su rezultati politike Vlade Republike Srbije, mi smo videli prethodnih nedelja i u Kosovskoj Mitrovici, gde se ubijaju odbornici, gde je Krstimir Pantić, koji je izabran za gradonačelnika, podneo ostavku, a gde je drugi najozbiljniji kandidat Oliver Ivanović u zatvoru. Svi oni koji su pristali da uđu u zakonski i pravni sistem Republike Kosovo sada na svojim leđima osećaju kako izgleda demokratija Hašima Tačija i drugih šiptarskih zlikovaca. Drugo obećanje, možda i najvažnije obećanje vladajuće koalicije, Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića bilo je dovođenje stranih investitora i sto milijardi stranih investicija. Od toga, naravno, nije bilo ništa i nivo investicija u 2013. godini bio je oko pet stotina miliona evra, što je najniži nivo od 2000. godine. Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić obećali su pokretanje javnih radova, zapošljavanje dve stotine hiljada ljudi u Srbiji, otvaranje dve stotine hiljada novih radnih mesta. Od toga, prema zvaničnim statistikama, broj nezaposlenih je povećan za 2 %. Da stvar bude još gora, preko dvadeset hiljada ljudi se zaposlilo u javnom sektoru i državnoj administraciji, što znači da se negde za oko pedeset hiljada ljudi smanjio broj radnih mesta u privredi, od koje država i čitav taj javni sektor i žive. Oni su nam obećali da će zaustaviti stranačko zapošljavanje, međutim, videli smo da su svi, i državni sekretari u Vladi i direktori agencija i direktori javnih preduzeća i članovi upavnih i nadzornih odbora izabrani isključivo po partijskoj pripadnosti i ova koalicija je u tome, u tom partiskom zapošljavanju, otišla i korak dalje jer su promenili čak i Zakon o Narodnoj banci kako bi zamenika predsednika Srpske napredne stranke, Jorgovanku Tabaković, mogli da postave na mesto guvernera Narodne banke Republike Srbije. Obećali su da će ukinuti 70% agencija za koje su tvrdili da su nepotrebne i da služe samo za zapošljavanje partijskih kadrova, nije ukinuta nijedna. Sijeti je promenjen naziv a ministar Radulović, koji je ukinuo agenciju za licenciranje stečajnih upravnika, ali nije smanjio broj zaposlenih, (oni su ostali u državnoj administaciji), je preko noći, kao što vidite, proglašen za kriminalca i za sramotu Srbije. Vladajuća koalicija je obećala i da će zaustaviti zaduživanje Republike Srbije. Umesto toga, Srbija se zadužuje brže nego ikada, u 2013. godini preko pet milijardi evra je novo strano zaduženje a budžetom za 2014. godinu je planirano neverovatnih 6,6 milijardi evra, što znači da će za prve dve godine rada vlade Aleksandra Vučića i Ivice Dačića Srbija biti zadužena za više od dvanaest milijardi evra. Prilikom dolaska na vlast ove koalicije ukupno zaduženje, ukupan spoljni dug Republike Srbije bio je 14,7 milijardi evra ali to je za znatno, znatno duži vremenski period. Borba protiv korupcije, koja se predstavlja kao najveći uspeh vladajuće koalicije, na čemu Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka temelje svoju popularnost, je po mišljenju Srpske radikalne stranke samo deklarativna, ona se vodi samo na rečima, samo kroz medije, potpuno je jasno da je selektivna, jer nisu baš svi tajkuni na tapetu. Oni koji su bliski Alkesandru Vučiću i Tomislavu Nikoliću, poput Miroslava Beka, oni nisu odgovorni ni za Luku Beograd ni za bilo koju drugu pljačkašku privatizaciju, dok neke druge, kao što vidimo, hapse. Ono što je najbitnije, borba, navodna borba protiv kriminala i korupcije je bez ikakvog rezultata. Koji je rezultat, te, kako kažu, do sada neviđene borbe protiv kriminala i korupcije? To što su uhapsili Miškovića i pustili ga na slobodu, pustili ga da slobodno putuje po inostranstvu? Da li su osudili bilo koga? Ima li ozbiljnih dokaza protiv bilo koga? Za sada nema. Da li je ijedan kriminalac ili narko-bos završio u zatvoru? Za sada nije. Nedavna akcija „Grom“ je od strane Srpske radikalne stranke ocenjena kao neuspešna. Oni su pretresli, po svojim rečima, hiljadu lokacija teških kriminalaca i pronašli dvadeset tri pištolja. U bilo kom gradu ili selu u Srbiji sad, ako pretresete hiljadu kuća ili hiljadu stanova, pronaći ćete više od dvadeset tri pištolja. Da li to nas Aleksandar Vučić ubeđuje da svega dva posto najtežih kriminalaca u Srbiji ima oružje, ili je istina drugačija, a to je da je ta borba protiv kriminala samo na rečima.

Što se tiče platforme Srpske radikalne stranke, i na ovim izborima dosledno, kao i na prethodnim, kao i za prethodne dvadeset i četiri godine političkog delovanja, Srpska radikalna stranka se zalaže protiv ulaska Srbije u Evropsku Uniju. Mi smatramo da treba prekinuti odmah evropske integracije i poništiti Briselski sporazum, jer je očigledno da je protiv osnovnih nacionalnih i ekonomskih interesa Republike Srbije. Srpska radikalna stranka smatra da je osnovni nacionalni, ali ono što je takođe podjednako važno, osnovni ekonomski interes najbliža moguća saradnja sa Ruskom Federacijom i uključivanje u evroazijske integracije, jer je to jedini put za rešavanje nagomilanih ekonomskih, političkih i socijalnih problema u Srbiji. Za razliku od drugih političkih stranaka, koje pred svake izbore smišljaju nekakve nove prevare, pa jedanput obećavaju hiljadu evra akcija po glavi stanovnika, drugi put obećavaju sto milijardi evra investicija i sve se to ispostavi, vrlo brzo kao laž, Srpska radikalna stranka pred građane Srbije i ovog puta izlazi uzdignuta čela i čistog obraza i građanima Srbije kao preporuku da nam ukažu poverenje na ovim izborima nudimo sve ono što smo radili u prethodne dvadeset četiri godine i podsećamo ih na činjenicu da smo ih i pred izbore 2012. godine upozorili i nažalost, bili u pravu, kada smo govorili da će Srpska napredna stranka u svakoj oblasti društvenog života biti gora od njihovih ideoloških klonova iz Demokratske stranke. Mi smo i tada upozoravali da je popuno svejedno hoće li glasati za Demokratsku stranku ili Srpsku naprednu stranku i sada je jasno i očigledno da između politike Srpske napredne stranke, LDP-a, SPO-a i Demokratske stranke nema nikakve razlike. Ako nekome nije jasno i ako nije siguran da li dobro procenjuje kakva je nečija politika, može proceniti veoma dobro i na osnovu toga ko tu politiku podržava. Ko danas podržava politiku Srpske napredne stranke? Podržava je Čedomir Jovanović, u njima vidi budućeg koalicionog partnera. Podržava je Vuk Drašković, podržava je Rasim Ljajić, podržava je Nataša Kandić, podržavaju je svi neprijatelji Srbije sa Zapada, svi oni koji su do juče podržavali Demokratsku stranku, koja je za dvanaest godina opustošila Srbiju i osiromašila njene građane. Danas svoje najveće uzdanice vide upravo u Aleksandru Vučiću i u Srpskoj naprednoj stranci. Na političkoj sceni u Srbiji osim Srpske radikalne stranke ne postoji niko drugi, nijedna druga politička stranka koja ima i mudrosti i znanja i što je najvažnije hrabrosti da se suprotstavi i Aleksandru Vučiću i Srpskoj naprednoj stranci i svim drugim političkim strankama koje zastupaju tezu „Evropa nema alternativu“. Možda je i najbolji pokazatelj te činjenice bila Narodna skupština Republike Srbije u prethodnom periodu, u periodu u kome nije bilo narodnih poslanika Srpske radikalne stranke i u kojima ni Demokratska stranka Srbije ni Demokratska stranka ni Liberalno-demokratska partija, koja je navodno izigravala opoziciju, nisu imali ni znanja ni hrabrosti da se značajnije suprotstave aktuelnoj vlasti, koaliciji Srpske napredne stranke i SPS-a. Još jedan pokazatelj da Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka strepe, kao što je to bio slučaj sa demokratama do 2012, jedino od Srpske radikalne stranke je činjenica da se Srpska radikalna stranka nalazi u do sada nezapamćenoj medijskoj blokadi. Ni danas na našoj konferenciji za štampu, iako su raspisani izbori, iako postoji zakonska obaveza svih televizija, a pre svega onih sa nacionalnom frekvencijom, da ravnomerno prate sve učesnike na izborima, ni danas na konferenciji nema kamera ni RTS-a, ni Pinka, ni B92, ni Prve televizije, ni Hepija, ni Studija B. Već dvadeset jedan mesec niko od članova rukovodstva Srpske radikalne stranke nije gostovao ni u jednoj emisiji, ni u jednoj sa nacionalnom frekvencijom. Svi su gostovali, i predstavnici parlamentarnih i vanparlamentarnih stranaka i kojekakvi stručnjaci i eksperti, politički analitičari i za svakoga su otvorena vrata televizija, jedino nisu otvorena, i jedino ne prenose ništa o aktivnostima Srpske radikalne stranke. Prošlo je pet i po godina otkako je osnovana Srpska napredna stranke, i to je podatak koji će vas možda iznenaditi, još uvek nije održana nijedna televiziska emisija u kojoj bi stavove sučelili rukovodstvo Srpske napredne stranka i neko iz Srpske radikalne stranke. Nebrojeno puta smo ih pozivali na televiziske duele, ali oni i dalje od nas beže kao đavo od krsta. Ja pozivam i koristim ovu priliku, da još jedanput pozovem, kako kažu najmoćnijeg čoveka u Srbiji, Aleksandra Vučića, a videćete koliko je moćan, ukoliko smogne hrabrosti da izađe na televizijski duel meni ili nekom drugom, ukoliko mu je to previše strašno, nekome drugom iz Srpske radikalne stranke, da bi konačno građani, nakon skoro šest godina mogli da uprede i sami u čemu se to razlikuje politika Srpske radikalne stranke od politike Srpske napredne stranke, mada su prethodnih godinu i po dana mogli na svojoj koži da osete kako je to kada je na vlasti Srpska napredna stranka. Srpska radikalna stranka je započela pripreme za predstojeće lokalne i parlamentarne izbore, na koje ćemo, kao i uvek do sada, izaći samostalno. O eventualnim koalicijama razgovaraćemo nakon izbora. Što se tiče republičkog nivoa, saradnja je moguća isključivo sa političkim strankama koje su protiv Evropske Unije, dok ćemo na lokalnom nivou razgovarati sa svima i praviti koalicije sa onima sa kojima budemo imali podudarne stavove u vezi sa rešavanjem najbitnijih problema za građane Srbije, građane Beograda, Negotina, Pećinaca, Aranđelovca i Bora, mislim da su to opštine u kojima su raspisani lokalni izbori. Ukoliko imate nekih pitanja, izvolite.

Novinar: Ko je nosilac liste, ako je odlučeno, za republičke izbore?

Nemanja Šarović: Nosilac liste, a lista će se zvati „ Srpska radikalna stranka-dr Vojislav Šešelj“, a prvi kandidat na listi će takođe biti dr Vojislav Šešelj, predsednik Srpske radikalne stranke. Takođe u Beogradu će prvi na listi biti predsednik Srpske radikalne stranke, dr Vojislav Šešelj. Ja ujedno pozivam sve one koji poštuju sve ono što prethodnih jedanaest godina dr Vojislav Šešelj radi u Haškom tribunalu, koji poštuju njegovu borbu, da izađu i da to svoje poštovanje pokažu i na predstojećim izborima. Veliki je broj ljudi koji kaže- glasaćemo kada se Šešelj vrati, ali je, ja mislim, postalo očigledno da Haški tribunal radi sve što je u njegovoj moći da Vojislava Šešelja u Hagu zadrži dok ne prođu i ovi izbori. U prethodnoj odluci o nastavku postupka koju je donelo sudsko veće, nadležno za predmet Vojislava Šešelja, sudija Antoneti je u svom mišljenju otvoreno napisao da je najdelikatniji problem u vezi sa eventualnim puštanjem Vojislava Šešelja na slobodu, činjenica da mu, u skladu sa Evropskim paktom o ljudskim pravima i slobodama, niko ne može zabraniti da učestvuje u političkom životu Srbije i to što mu je u skladu sa međunarodnim pravom dokumentovana prezumpcija nevinosti. U daljem razmišljanju kako da Vojislava Šešelja spreči da se bavi politikom i da koristi ta prava koja mu garantuju brojni međunarodni dokumenti, sudija Antoneti kaže da je jedno od mogućih rešenja da Vojislav Šešelj bude pušten, ali ne u Srbiju, već u neku drugu, daleku evropsku zemlju iz koje mu neće biti moguće da utiče na političku scenu u Srbiji. Mi smo od početka znali da su politički razlozi ti koji su diktirali podizanje optužnice protiv Vojislava Šešelja. To je potvrdila i Karla del Ponte, a evo, kao što vidite, i predstavnici sudskog veća koji sude Vojislavu Šešelju, potvrđuju da je jedini razlog zbog kog Vojislava Šešelja ne puštaju na slobodu to da ne bi mogao da utiče na političku scenu u Srbiji. Imate li još pitanja? Ukoliko nemate, hvala što ste došli.