Zoran Krasić: Dobar dan. Za današnju našu konferenciju za novinare pripremili smo nekoliko vrlo važnih informacija i, naravno, stavova Srpske radikalne stranke koji se nekako ne obrađuju u javnosti i uopšte u političkom životu Republike Srbije, a smatramo da ovo vreme vrućina i godišnjih odmora može da omogući ljudima da se malo ozbiljnije posvete vrlo važnim stvarima koje se tiču ne samo 2017. godine nego, pošto se radi o nekim projekcijama, i 2019. godine.
Da krenem redom, ja ću danas na konferenciji za novinare samo saopštavati zvanične podatke nadležnih organa Republike Srbije. Nema ovde nijednog podatka koji je tvorevina Zorana Krasića ili Srpske radikalne stranke.
Ovo je zvanični dokument Ministarstva finansija i on govori o dinamici javnog duga Republike Srbije od januara 2012. godine zaključno do juna 2017. godine. Ovde su dva podatka najznačajnija. Prvi podatak je stanje javnog duga, datum juli 2012. godine, to je 15.848.000.000 evra. I ako preskočimo sve ovo po mesecima i dođemo na poslednji zvanično objavljeni podatak, to je jun 2017. godine – javni dug Republike Srbije iznosi 24.243.000.000 evra. Između ove dve cifre nalaze se rezultati koje je napravila vlast Srpske napredne stranke. Da ne bi bilo neke zabune, s obzirom da imate prilike da vrlo često čujete u javnosti da to baš i nije tako, da taj dug 2012. godine nije bio 15,8 milijardi, nego mnogo više, ja skrećem pažnju da je pre desetak dana predsednik Fiskalnog saveta prof. dr Pavle Petrović razrešio i tu dilemu. Kako? Metodologija iskazivanja javnog duga jula 2012. godine i juna 2017. godine je ista. Ako 2012. godine nije uključeno nešto što je još verifikovano kao javni dug, a odnosi se na direktne obaveze, onda je isti princip primenjen i 2017. godine, što znači da je potencijalno javni dug sa datumom kraj juna 2017. godine daleko veći od onoga koji sam malopre pročitao, a to je 24 koma nešto milijardi dinara. Drugi zvaničan podatak Republike Srbije je stanje i struktura javnog duga sa datumom jun 2017. godine. Skrenuću vam pažnju: na jučerašnji dan Republika Srbija je prema zvaničnim podacima dugovala 2.865 milijardi dinara, naglašavam – dinara.
Šta je važno u ovom dokumentu Ministarstva finansija? Naravno, sve je važno što je ovde napisano. Ali važno je da su prikazali da je javni dug Republike Srbije u BDP-u 2012. godine je bio 56,2 posto, 2013. godine 59,6 posto, 2014. godine 70,4 posto, 2016. godine 73 posto i procena je da u junu iznosi 65,7 posto. Ovo su podaci Ministarstva finansija i Uprave za javni dug. Kao što vidite, oni se ne hvale ovim podacima. Sledeći vrlo važan podatak jeste da, u ukupnom javnom dugu, 80 posto je sa fiksnim kamatnim stopama. Zašto ovo napominjem? Zato što se u javnosti vrlo često čuje kako se Srbija zadužuje emitovanjem hartija od vrednosti po vrlo povoljnim uslovima, ali tim zaduživanjem Srbija otplaćuje skupe kredite sa visokim kamatama iz naše bliske prošlosti. Tako da to što danas deluje kao da je navodno jeftino, vrlo brzo, za nekoliko meseci, takođe može da postane vrlo skupo. Zašto? Zato što je 80 posto sa fiksnim kamatnim stopama, a samo 20 posto našeg duga je sa nekim varijabilnim. Te fiksne kamatne stope su ogromne.
Vrlo interesantan podatak jeste da, kad se posmatra javni dug Republike Srbije, domaći kreditori potražuju skoro 42 posto, a strani kreditori 58 koma nešto posto. Kome Srbija najviše duguje? Evropskoj investicionoj banci, Evropskoj banci za obnovu i razvoj, pa onda idu Banka Inteza, Unikredit banka, AIK banka, Komercijalna banka i da ne ređam dalje.
Ako se pogleda kakvo je stanje u našim opštinama, koje su se takođe zadužile, najzaduženiji je Beograd i on gotovo da više nema prostora da se zadužuje za neki novi kredit. Zatim Novi Sad, pa Kragujevac, pa Niš. Ako se gleda zaduženje lokalne samouprave po glavi stanovnika u lokalnoj samoupravi, najzaduženija je Čajetina, 41.000 dinara po glavi stanovnika, pa Beograd, 26.000. Znači, nezavisno od duga centralne države, nezavisno od svega, lokalna vlast je zadužila svakog građanina svog mesta odgovarajućim iznosom. Skrećem pažnju, to je stanje i struktura javnog duga Republike Srbije za 2017. godinu. Vrlo važan dokument, to su podaci vlasti, to nisu naši podaci.
Drugi, takođe važan dokument jeste Strategija upravljanja javnim dugom od 2017. do 2019. godine. Takođe dokument Ministarstva finansija. Skrećem pažnju na dve vrlo važne stvari. Tu se dug razmatra po kriterijumima koje primenjuje Ministarstvo finansija i dug se razmatra po mastrihtskim kriterijumima. Kakve su projekcije do 2019. godine? Projekcija Ministarstva finansija originalno kaže da će u 2017. godini javni dug da skoči na 73,9 posto BDP-a, u 2018. godini na 70,7, a 2019. na 67 BDP-a. Što se tiče ovog drugog scenarija, po mastrihtskim kriterijumima, oni planiraju da će u 2017. godini dug biti 68,8 posto BDP-a, 2018. godine 65 posto i 2019. godine 61,2 posto. Zašto sam uzeo ova dva kriterijuma? Zato što je cela dijalektika ove vlasti između ova dva kriterijuma. U čemu se ogleda dijalektika ove vlasti, pošto tu ne mogu da pričam o politici? U Srbiji ne postoji politika vlasti praktično od 5. oktobra 2000. godine. Postoji samo doktrina, dogma – EU nema alternativu. I kada EU nema alternativu, nama se dešavaju svakodnevno ovakve stvari. Prva stvar – strahovito zaduživanje bez neke perspektive da to može da se servisira na prihvatljiv način, a kada ste mnogo zaduženi, onda zapadate u dužničko ropstvo i postajete politički ranjivi.
Politička ranjivost se ogleda pre svega u tome što je sada Srbija u fazi 35. poglavlja. U tim poglavljima nema politike, ima samo naloga šta Srbija mora da uradi, i uopšte nije pitanje da li je to u korist ili na štetu Srbije. Ne. To Srbija mora da uradi, jer su ovi na vlasti prihvatili da Evropska unija nema alternativu i kad se ide prema Evropskoj uniji, nema alternative. Zamislite paradoksalne stvari: brojnim kreditima Srbija je navodno osposobila neke svoje institucije da primenjuju standarde Evropske unije i kad je u pitanju poljoprivredna proizvodnja i kad je u pitanju prehrambena industrija. Videli ste tamo: ISO standardi, HASAP, i tako dalje i tako dalje. I šta se dešava? Dešava se da jedna članica Evropske unije kaže – puj pike, to ne važi, mi ćemo to da kontrolišemo. A oni nas ubeđuju kako je to jedinstveno, zajedničko tržište Evropske unije. Čim prođete Batrovce, vi ste u Evropskoj uniji. A onda saznate da niste u Evropskoj uniji, nego saznate da ste u nekoj državi koja navodno ima neke neraščišćene odnose. Na tom putu ka Evropskoj uniji stalno će biti takvih mina iznenađenja sa svih strana, apsolutno sa svih strana.
Ovo što sam ispričao je vrlo važno i zbog ovih performansa koji se dešavaju na deonicama naših puteva, na deonicama pruge, na nekim lokacijama gde se navodno stavljaju kameni temeljci ili puštaju u pogon neki novi proizvodni kapaciteti. Ja mogu da razumem da pogon svečano otvara građevinac koji je napravio taj objekat. Ali, oni to ne rade, jer jedva čekaju da naplate ono što su radili. Ali mi uopšte nije jasno zašto svečano otvaranje ako je nešto napravljeno skupim inostranim kreditom. Da li svi ti snimci treba da budu dokazi da se neko našao na mestu zaduživanja? Zar zaduživanje treba da služi kao pohvala da smo nešto epohalno uradili?! Ja namerno nisam pročitao podatke o tome koliko je odobreno sredstava, koliko je povučeno sredstava, koliko tamo spava negde nekih sredstava na koje se plaća takozvana interkalarna kamata. Mogu da razumem da je neko organizovao proslavu zato što je on nešto uradio, ali ako je uradio neki građevinac sa parama od zaduženja, kakva proslava? Mi radikali tumačimo sve te snimke kao dokaze šta se sve radilo, kako se radilo i gde se pričinjavala šteta.
Povodom Kosova i Metohije, ja skrećem pažnju. Vrlo korektno sam se obratio nadležnim organima povodom dva problema koji muče naše ljude na teritoriji Kosova i Metohije. Prvi problem je, što predsednici privremenih organa, jedinica lokalne samouprave Republike Srbije na teritoriji Kosova i Metohije, koji su istovremeno i funkcioneri lokalne samouprave po Tačijevim zakonima, ne priznaju pravosnažne sudske presude sudova Republike Srbije. Konkretno, Srbi koji su u Gračanici izbačeni s posla, bez ikakvog razloga, dobili su postupke pred našim sudovima i te jedinice lokalne samouprave su dužne da ih vrate na posao. Ne vraćaju ih na posao. Zašto? Ne priznaju odluke pravosuđa Republike Srbije. To u Gračanici radi kadar Srpske napredne stranke, koji se preziva Karadžić, koji prima platu iz budžeta Republike Srbije i iz budžeta terorističkog Kosova, i nema te sile koja može njega da natera da primeni i da poštuje pravosnažne sudske presude sudova Republike Srbije. I kada se priča o tome kako se štite interesi Srba na teritoriji Kosova i Metohije, molim novinare da postave ovo pitanje. Da li se ovako štite interesi Srba? Da li se ovako omogućava da u nemaštini, pošto ne mogu da obezbede egzistenciju, moraju da napuštaju svoje rodne kuće i da dolaze i da se na drugi način snalaze na sve moguće načine?
Takođe obaveštavam javnost: Srbija je po Briselskom sporazumu navodno u obavezi da formira svoje telekomunikaciono preduzeće za teritoriju Kosova i Metohije. I to je jedan od od onih 5:0, kako reče onaj iz vlasti. Kaže, u Briselu vodimo sa 5:0. Dobro. I to preduzeće je napravljeno. Ali, da li znate šta je to preduzeće prvo uradilo? Pozvalo je sve Srbe pretplatnike usluga da obnove ugovore. Da bi obnovili ugovore, Srbi su morali da donesu ličnu kartu terorističkog Kosova, da na toj ličnoj karti piše, ne da su Srbi, nego da su Kosovari. Znači, organ Republike Srbije tera Srbe da se izjašnjavaju da su Kosovari! Sa tim ugovorom i sa tim mobilnim telefonom ne mogu više da plaćaju usluge u Beogradu kao što su to ranije radili, jer je to već roming. Uplata svih troškova korišćenja mobilnih telefona vrši se samo u ekspozituri NLB banke u Kosovskoj Mitrovici. To su činjenice. To je naša stvarnost, pa vi izvucite zaključak, kako to ova vlast štiti Srbe na teritoriji Kosova i Metohije. To su dva primera. Takvih primera i u drugim oblastima možemo da ređamo, možemo da nabrajamo. Kažite da li je ijedno problematično pitanje za ovih pet godina, ova vlast rešila? Nijedno pitanje nije rešila. I zato ne čudi što je ova vlast postala vlast afera. Svakodnevno po neka nova afera. Sustižu se afere. Šta god su uhvatili u ruke, ispostavilo se da je ispala neka afera. I ako neko misli da sa ovakvom vlašću možemo da rešimo elementarne stvari, grdno se vara.
Šta je osnovni uzrok svemu ovome? To što još uvek važi deviza „Evropska unija nema alternativu“. I dokle god Srbija bude išla tom stazom prema Evropskoj uniji, nama će da se dešavaju samo loše stvari. Zašto? Zato što ovi koji vrše vlast, ne stavljaju na prvo mesto ovaj narod, ovu državu i naše fundamentalne interese. To je ono što smo imali da saopštimo na ovoj konferenciji za novinare. Nadamo se da to može da deluje dovoljno upozoravajuće, kako za one koji vrše vlast, tako i za sve građane, da što realnije shvate u kakvom se stanju Srbija nalazi.
Podvlačim ponovo, nijedan numerički ili bilo koji drugi podatak koji sam danas izneo na ovoj konferenciji za štampu nije podatak Srpske radikalne stranke, niti moj, već sve to stoji u zvaničnim dokumentima vlasti Republike Srbije.
Ako ima nekih pitanja, izvolite.
Novinar Bete Dejan Miljković: Gospodine Krasiću, rekli ste da je Beograd najzaduženiji, i ako sam lepo ukačio, 26.000 dinara po glavi stanovnika vlast je zadužila građane. Da li se radikali spremaju za beogradske izbore i kad ih očekuju?
Zoran Krasić: Samo da vam ja vrlo precizno to kažem, evo vidite ovako: kaže –pregled jedinica lokalne vlasti sa najvećim stanjem duga. Beograd ima 41 milijardu verifikovan dug. Druga kolona kaže – stanje duga po glavi stanovnika. Kod Beograda to je 26.000 dinara. Znači, svako ko ima prebivalište na teritoriji grada Beograda 26.000 dinara je dužan, praktično. Zato što su prethodne vlasti (ovde nema podataka koja je vlast) napravile, verovatno neke investicije koje su opteretile budžet.
Što se tiče Srpske radikalne stranke, pa znate i sami, mi smo opoziciona politička stranka i mi kao opoziciona politička stranka moramo uvek da budemo spremni ukoliko se raspišu izbori. Naravno, mi ne raspisujemo izbore, mi ne možemo ni da utičemo na to kada će ti izbori biti, ali mi moramo uvek da budemo spremni. Jer svrha svake političke stranke jeste da učestvuje na izborima i da se bori da osvoji što više mandata na izborima i da dođe u situaciju da vrši vlast. Tako da, što se tiče radikala, mi se spremamo, ali datum ne zavisi od nas.
Novinar Bete Dejan Miljković: Miljan je kandidat za gradonačelnika, je li tako?
Zoran Krasić: Pa, računamo da sa Miljanom Damjanovićem možemo ozbiljno da krenemo prema građanima Beograda. Ali ne samo Miljan, on je samo isturen u prvi plan, tu je cela ekipa, ceo Gradski odbor i cela stranka. Imate li još nešto?
Hvala što ste došli.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR