Konferencija za novinare, 10. februar 2022. godine

Vjerica Radeta: Dame i gospodo, Srpska radikalna stranka je još u prethodnom skupštinskom sazivu podnela predloge za izmene i dopune nekoliko zakona. Podneli smo i nov predlog zakona o izvršnom postupku i obezbeđenju. U međuvremenu smo pripremili više tekstova zakona, koji su od najvećeg interesa za celokupni narod i te zakone ćemo pustiti u proceduru odmah posle narednih izbora. Ako budemo deo vlasti, onda ćemo to, naravno, raditi kao vlada, a ako budemo u opoziciji, onda će to raditi poslanička grupa Srpske radikalne stranke.

U predizbornoj kampanji predstavićemo javnosti sve predloge zakona koje smo pripremili, naravno, ono najbitnije iz svakog zakona.

Danas ću ukratko da kažem da smo pripremili nov Zakon o radu. Taj zakon je zaista problematičan sa aspekta prava zaposlenih i on je donet, sećate se svakako, na inicijativu stranih investitora i uglavnom je taj zakon u interesu poslodavca, a ne u interesu zaposlenih. Mi srpski radikali mislimo da to mora da se menja i zato smo pripremili novi predlog zakona, kojim svakako nećemo ugrožavati poslodavce, ali ćemo zaposlenima vratiti neka prava koja su im u međuvremenu bila oduzeta.

Najpre, niko neće moći da prima zaradu manju od garantovane, od takozvanog minimalca, koji, po našem mišljenju, mora biti 40.000, a ne 35.000 dinara, jer je naš stav da minimalac ne može biti niži od najniže potrošačke korpe. I neće se dešavati ono što se dešava sada, da poslodavci, da bi ispunili tu obavezu, isplate zaposlenom taj minimalac, a onda zaposleni mora u kešu određeni deo novca da vrati poslodavcu. Mislim da svi u Srbiji znaju da se to dešava, zato što maltene svako ima nekoga u svom okruženju ko na taj način funkcioniše.

Drugo što je velika anomalija postojećeg zakona, a čega neće biti i što ne postoji u našem tekstu, je rad na određeno vreme. Rad na određeno vreme, po predlogu Srpske radikalne stranke, biće moguć samo ako to zaista na određeno vreme zahtevaju uslovi rada, ako to zahteva proširenje proizvodnje, proširenje delatnosti u nekom kratkom roku. Neće se moći desiti da neko bude zaposlen po četiri, pet, šest godina i da sve te godine radi na određeno vreme, tri meseca pa još šest meseci, pa tri meseca i da svaki dan strahuje kada se približi isteku ta tri meseca na koja je dobio ugovor, da li će poslodavac da mu kaže – Hvala, više nam ne trebaš.

S druge strane, vlast zloupotrebljava godinama zaposlene na određeno vreme tako što od njih traži, kao uslov da bi ih zaposlili za stalno, da im obezbeđuju te takozvane kapilarne glasove za izbore. Ljudi to moraju da rade, članovi porodica moraju da glasaju da bi taj njihov zaposleni član dobio stalno zaposlenje, koje, naravno, ne dobije, nego opet se tako vuče do nekih sledećih izbora. To je jednostavno nedopustivo, to je zloupotreba.

Osim nesigurnosti tog ko radi na određeno vreme, postoji još jedan objektivan problem, što ljudi koji su zaposleni na određeno vreme ne mogu da funkcionišu kao oni koji su zaposleni za stalno. Recimo najbanalniji primer, ne mogu da uzmu kredit, ne mogu da uzmu ni potrošački kratkoročni kredit, a kamoli da uzmu dugoročni kredit za rešavanje, recimo, stambenog pitanja, pogotovo kad su u pitanju mlađi ljudi. Tu anomaliju smo našim predlogom zakona ukinuli.

Takođe, po predlogu zakona Srpske radikalne stranke prekovremeni rad neće biti regulisan kako je to sada. Svaki sat prekovremenog rada moraće da se plati. Prekovremeni rad će takođe biti moguć samo tamo gde to uslovi zahtevaju u nekom kraćem roku, a ako je to duže, onda će morati da zapošljavaju ljudi koji će raditi zakonom garantovano radno vreme. Postoje, naravno, neki poslovi gde je prekovremeni rad zaista trajno potreban, recimo kada su u pitanju lekari, medicinsko osoblje, policija, neke komunalne službe. Tu zaista postoji potreba da se stalno radi i da zaposleni moraju da rade prekovremeno. Ali problem je što je zakonom regulisano da se prekovremeni rad može platiti samo 48 sati sedmično, a ljudi rade i po 60, 70 sati sedmično prekovremeno. I onda im umesto zarade kažu – Dobićete slobodne dane, koje uglavnom ne dobiju, jer dobiće ih kad poslodavac bude mogao da ih da, a to se ne dešava, ali i da se dešava, niko ne želi da radi za slobodne dane, ljudi žele da rade za platu. Zamislite lekara koji operiše, koji pogleda na sat, kaže – U, isteklo mi je 48 časova za ovu nedelju, ja moram da prekinem, da idem kući, policajca koji vrši uviđaj neke saobraćajke – A, isteklo mi je, ja sam već 48 sati ove nedelje radio prekovremeno, više ne mogu, idem kući. To više ne sme da se dešava. Dakle, prekovremeni rad tamo gde mora da postoji, postojaće. Postoji i po našem predlogu zakona, ali za razliku od sadašnjeg, svaki minut proveden u prekovremenom radu moraće biti plaćen. Naravno, to se odnosi i na rad praznicima. Opet su tu najviše pogođeni lekari i policija, koji moraju da rade i za praznike, i lične, i državne, i verske i koje god i to zaista mora konačno da se uvede u red.

Naravno, ima još mnogo izmena u ovom predlogu zakona, ali nam se činilo da su te tri stvari najbitnije i neka javnost razmišlja o tome da će Srpska radikalna stranka odmah u aprilu predati ovakav predlog zakona.

Da li vi imate pitanja? Ako nemate, hvala što ste došli.

Komentari

0 KOMENTARA

TVOJ KOMENTAR

VIDEO SNIMCI

TVITER

INSTAGRAM