Ivan Ninić: Tema današnje konferencije za štampu Srpske radikalne stranke je predstojeća privatizacija naše nacionalne avio-kompanije „Jat ervejz“, koja je osnovana 1947. Srpska radikalna stranka ocenjuje da je odluka Vlade Srbije da kroz model strateškog partnerstva proda „Jat ervejz“ predstavlja plan Tadićevog režima da se strancima za bagatelu pokloni imovina „Jata“, a da se, sa druge strane, državi ostave dugovi od 210 miliona evra.
Ovu odluku o prodaji „Jata“, Vlada Republike Srbije je donela kako bi zaobišla rupu bez dna, koja je prisutna u „Jat ervejzu“. Ministarstvo infrastrukture je, 1. avgusta ove godine, raspisalo javni poziv, ostavilo rok do kraja septembra da se zainteresovani strateški partneri jave na tender. Uslov ovog tendera je da potencijalni učesnici plate naknadu od 10.000 evra, a na tender se mogu javiti kompanije koje su u prošloj godini prevezle najmanje milion i po putnika i koje su imale bilans od 200 miliona evra, što je nešto više od bilansa „Jata“. Na tenderu mogu da učestvuju i kompanije koje se na bave prevozom, a koje imaju bar 5 odsto učešća u proizvodnji aviona.
Plan vlade je da se osnuje nekakvo novo preduzeće, ne znamo kakvo, da se imovina, flota, avioni, piloti i poslovni objekti „Jata“ izdvoje u tu novu kompaniju, a da se dugovi od 220 miliona evra ostave državi i da novi kupac dobij imovinu vrednu 210 miliona evra. U javnom pozivu se ne navodi koji akcijski kapital je država spremna da proda i mi to ne znamo. Ali, iz vlade poručuju da su sve opcije u igri, na stolu, od većinskog partnerstva do kombinacije pola- pola.
Za Srpsku radikalnu stranku je zabrinjavajuća činjenica da vlada dugove preuzima na sebe, na poreske obaveznike, na grbaču građana Srbije. To su dugovi prema bankama, dobavljačima, kooperantima, itd. Samo u 2010. godini „Jat“ je zabeležio gubitak od 25 miliona evra, što je astronomska cifra. Prema nekim informacijama, dakle nezvaničnim,“ Jat“ ima gubitke koje ne može da izmiri i koji prevazilaze vrednost njegovog kapitala. Ovo ukazuje da će budući kupac dobiti „Jat“ praktično gratis. Niko iz vlade nije izašao da saopšti kako će pokriti gubitke „Jata“ nakon prodaje kompanije.
A kako treba oterati na doboš i prodati preduzeće, vladu je po ceni od 500.000 evra, savetovala konsultantska kuća Diloit, koja će dobiti još toliko novca ako se „Jat“ proda uz njenu asistenciju. Zbog toga Srpska radikalna stranka ima obavezu da upozori stručnu javnost u Srbiji da se konsultant za priatizaciju „Jata“, preduzeće Diloit, nalazi u direktnom sukobu interesa, s obzirom na činjenicu da je u tom preduzeću prethodno radio aktuelni ministar ekonomije Nebojša Ćirić. Pozivamo gospodina Ćirića da izađe pred građane i da se izjasni da li će u postupku privatizacije štititi javni interes , odnosno interes države i „Jata“, ili će štititi innteres njegove matične kuće Diloit, u kojoj je radio i u koju će se, najverovatnije, po isteku mandata vratiti.
Srpska radikalna stranka postavlja pitanje republičkom javnom tužiocu i tužiocu za organizovani kriminal: kako je moguće da za višegodišnje malverzacije i kolaps i dug „Jata“ od 220 miliona evra nema odgovornih? Zbog toga zahtevamo da tužilaštvo i služba za borbu protiv organizovanog kriminala saslušaju visokog funkcionera Demokratske stranke i bivšeg direktora „Jata“, Sašu Vladisavljevića, u pogledu činjenice, šta je mislio kada je 25. maja 2009. izjavio da je „Jat“ svojim nečinjenjem, citiram , nečinjenjem ili korupcijom oštećen za oko 50 miliona evra. Takođe pozivamo državnog revizora da konačno, pre okončanja privatizacije „Jata“ objavi izveštaj o izvršenoj reviziji poslovanja ovog preduzeća, čiji nacrt je urađen u julu ove godine.
Ovde se nameće pitanje odakle dugovi „Jatu“ i zašto ide na doboš. Mi u Srpskoj radikalnoj stranci podsetićemo da je to zbog činjenice koja je svima poznata, a to je da režim tretira „Jat“ kao partijski plen, da se „Jat“ deli nakon svakih izbora po partijskom ključu, da se u „Jatu“ nestručno i partijski rukovodi i da su direktori „Jata“ ljudi bez fakultetskih diploma. Sve je to oteralo kompaniju u zaduživanje. Danas se „Jat“ nalazi pred dobošem.
S kakvim problemima se „Jat“ suočio u proteklom periodu? U novembru 2010. „Jatu“ je zbog dugova isključena struja, isključena je voda, 15,7 miliona dinara je bio dug Elektodistribuciji Beograd, dug prema „Jat tehnici“ 110 miliona dinara naterao je to preduzeće u štrajk, dug prema „Jat keteringu“ od 41 milion dinara doveo je do obustave isporuke obroka“ Jatu“. Dug prema Agenciji za kontrolu leta narastao je na 10 miliona evra, dug prema Aerodromu Nikola Tesla 5-6 miliona evra, prema dobavljačima u zemlji i inostranstvu za rezervne delove i pružene usluge 10 miliona evra. Sudske vlasti Ujedinjenih Arapskih Emiratasu, pred kraj 2010. godine, upozorile su našu državu da će zapleniti prvi avion „Jata“ koji sleti u Dubai, zbog neizmirenih dugovanja. „Lufthanzina“ tehnika, koja je obavila remont motora „Jata“, zadržala je kod sebe dva motora dok ne izmiri svoja potraživanja. „Jat“ je zakinuo i svoje pilote, nije im isplatio određen broj dnevnica i taj novac je preusmerio za plaćanje dugova prema stranim kontrolama leta.
„Jat“ je potražio spas u kreditima i zaduživanju. U februaru 2009, zbog kolapsa „Jata“, vlada je dala budžetsku pozajmicu od 10 miliona evra, u aprilu 2008, da bi „Jat“ to vratio, morao je da proda svoju poslovnu zgradu na Novom Beogradu. Prodao je 8.590 metara kvadratnih preduzeću Telekom Srbija. Ova prodaja izvršena je ispod tržišne cene, i to za svega 1.200 evra po kvadratu, iako se zna da je poslovni prostor na toj lokaciji preko 2.000 evra. Šta radi menadžment „ Jata“ i Vlada Srbije posle toga? U septembru 2010. daju garanciju „Jatu“ za kredit od 51,5 miliona evra, koji dospeva za naplatu u drugoj polovini 2012, i tu je kamatna stopa 3,95 odsto, plus euribor. Kredit je namenjen za vrađanje dugova, za remont aviona i, gle čuda, namenjen je za rentiranje dva tuđa boinga koja će „Jat“ koristiti.
Zbog ove odluke Vlade Srbije, na ovakav način, prodaja „Jata“ nameće pitanje ko će vratiti kredit. Ko će vratiti kredite „Jata“ ako oni ne dospeju na naplatu budućem kupcu? Podsećanja radi, jedan neuspeli pokušaj privatizacije „Jata“ dogodio se 2008, kada je raspisan tender za prodaju 51 odsto kapitala „Jata“ po ceni od 51 milion evra, na koji se nije javio niko. Pre toga, sredinom 2007, ruska kompanija Aeroflot je pokazala interesovanje za strateško partnerstvo sa našim „Jatom“. Između „Aeroflota“ i Vlade Srbije je čak potpisano tzv. Pismo o namerama. Prema nezvaničnim informacijama Srpske radikalne stranke, ponuda Rusa je vredela 300 miliona evra, i pored kupovine vlasničkog udela u „Jatu“, podrazumevala je zadržavanje broja zaposlenih, vraćanje dugova, i, ono što je najvažnije, obnovu neodržive flote „Jata“. Međutim, lider G17+ i tadašnji ministar finansija Mlađan Dinkić je ultimativno sprečio dolazak „Aeroflota“ i prema rečima jednog od tadašnjih ministara, Dinkić je na sednici vlade rekao, citiram, da Evropska unija ne želi da vidi Ruse na nebu nad Evropom.
Iz ove perspektive sada, za Srpsku radikalnu stranku nema nikakve dileme da je jedini put za spas „Jata“ od propasti bila prodaja investitorima iz Ruske Federacije. O tome govori i primer NIS-a koji je, pod upravom Rusa i ruske kompanije, samo u prvih šest meseci ove godine ostvario čistu dobit od 200 miliona evra. Međutim, kada mentori iz Vašingtona i Brisela umešaju prste, onda Boris Tadić i Mlađan Dinkić, ako žele da još koju godinu zadrže vlast u Srbiji, moraju da zadrže prodor Ruske Federacije na Balkan. To je slučaj sa preduzećem „Jat ervejz“.
Na kraju se postavlja jedno logično pitanje: kome opvaj kolaps „Jata“ i njegov put u nedogled najviše koristi? Koristi konsultantskim kućama koje su do sada uzele preko četiri miliona evra, za razne savete. Potpredsednik Srpske radikalne stranke, Dragan Todorović, za skupštinskom govornicom izneo je podatke o astronomskim naknadama koje su konsultanti dobili, preko 1,2 miliona evra, od kojih je oko 99 odsto otišlo za dnevnice tih konsultanata, a koje su dnevno iznosili po nekoliko hiljada evra.
Eto, to su u najkraćim crtama razlozi zbog kojih je danas „Jat“ u kolapsu. To bi bilo to. Da li ima nekih pitanja povodom „Jata“? Uopšte ikakvih pitanja? Hvala.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR