Miljan Damjanović:Poštovani novinari, nova stara vlada, kako rekoše, obeležila je 100 dana ove vlade i u tom izvešaju predsednika vlade Ane Brnabić mogli smo da čujemo hvalospeve sa jedne strane, ali ne i probleme i rešenja problema koja su i te kako ovih dana, ovih meseci, zatrpali građane Srbije, i to po dva osnova.
Prvi jesu, da kažemo, strujni udar i najava poskupljenja i naftnih derivata, što će, kao što znamo, za uzrok i posledicu imati pogoršanje inače veoma lošeg socijalnog položaja većine građana Srbije, i s druge strane prekomerni uvoz poljoprivrednih proizvoda i mesa, koji je uništio ove godine naše male proizvođače, poljoprivrednike i seljake. Stoga želim da napomenem i da podsetim građane Srbije da u izveštaju Ane Brnabić o radu 100 dana vlade i njenim rezultatima nisu saopštili da je poskupljenje struje, koje je stupilo na snagu 1. februara, za 3,4 posto, koliko će sačekati u novim računima sve potrošače, nisu podsetili građane Srbije da su upravo oni, pre nego što su došli na vlast 2012. godine i njihov visoki funkcioner Zorana Mihajlović, obećali građanima Srbije ne poskupljenje struje, nego za čak do 20 posto pojeftinjenje struje. Od tada do danas, koliko su godina na vlasti, struja nije prvi put poskupela. Posle tog obećanja, samo godinu dana nakon toga, povećana je za preko 10 posto, tačnije 10,9 posto. Zatim, pre izvesnog vremena takođe je poskupela struja za nekih 4posto, sada je ovo treće poskupljenje, tačnije 1. decembra 2019. godine, za 3,9 posto i sada za 3,4 posto. Kao što vidimo, svaki put je to poskupljenje bilo direktno za vreme grejne sezone,kada, da se ne lažemo, jedini cilj tog poskupljenja jeste bio da se napuni budžet na uštrb građana Srbije. S druge strane, mogli smo samo da čujemo izveštaj Zorane Mihajlović da je to poskupljenje sada bilo obavezno, jedino moguće, jer se godinama nije vršio i nije vodio EPS na način na koji je trebalo.
Podsećamo Anu Brnabić da kaže Zorani Mihajlović da na čelu EPS-a i EPS ne vode ljudi iz opozicije, već se godinama biraju direktori iz, naravno, vladajuće stranke, koja je na vlasti od 2014. godine do danas i da ako neko treba da snosi posledice i političku odgovornost, jeste Srpska napredna stranka, ako je istina, kako govore, da je EPS urušen.
S druge strane najavljuju i povećanje cena naftnih derivata. Kako je to moguće?Kada je bilo veliko pojeftinjenje na svetskoj berzi, tada nije došlo do tog velikog pojeftinjenja u Srbiji; a kada god kažu da je došlo do poskupljenja sirove nafte na svetskoj berzi, brže-bolje poskupljuje nafta na našem tržištu. Država ne reaguje.
Podsećamo vas da će opet posledice snositi građani Srbije. Poskupljenjem struje i poskupljenjem nafte kao osnovnih sirovina, poskupeće i svi ostali proizvodi, i socijalni status naših građana će biti još gori i još teži. Život postaje sve skuplji. Najave njihovih povećanja plata i penzija će anulirati ova poskupljenja i još teže će se živeti.
S druge strane, Ana Brnabić nije rekla ključnu stvar – za čiji račun i u čije ime je dozvolila Vlada Republike Srbije da srpski proizvođači, poput sada proizvođača krompira, bacaju na tone krompira koji su proizveli dobrim delom i subvencijama države koje su dobili i dozvolom prekomernog uvoza krompira iz Holandije i Francuske pre svega, a zatim i nekih okolnih zemalja. Cena krompira je pala na rekordni minimum. Otkup cene krompira je danas osam dinara, a da vas podsetim, proizvodnja krompira je oko 15 dinara. Naravno, naši proizvođači nisu hteli da prihvate da prodaju za duplo manju cenu i tako dožive potpuni krah. Imamo paradigmu da zbog tog velikog uvoza i nemogućnosti da oni prodaju svoj krompir, kao finalna cena u prodavnicama kreće se od 30 dinara, gde je najmanja, u Leskovcu 30 dinara, do 80 dinara u Beogradu u prodavnicama. Govorimo o ceni krompira. Dakle, država ih nije zaštitila, potpuna ludost. S jedne strane subvencioniše, a onda kaže – Nećemo vršiti otkup po makar proizvodnoj ceni, ili makar dinar preko, da mogu da zarade i žive od svog rada.
Kada bi država stala na stranu proizvođača, četvoročlana porodica koja se bavi proizvodnjom bilo kojeg poljoprivrednog dobra bi mogla da živi, ali kada bi imala siguran plasman sa normalnom cenom. Zašto je to tako? Zato što vlast Srpske napredne stranke, od kada su na vlasti, nije promenila svoj odnos prema uvozničkom lobiju. Radi isto što je radila i vlast Demokratske stranke, a to je da Srbija uvozi ono što joj apsolutno nije potrebno. Uvozimo i paradajz i luk i pasulj i boraniju i krompir i to nije izdrživo više.
Podsetiću vas da je samo prošle godine, kada je u pitanju paradajz, isto bila cena – uvoz je išao iz Albanije i Grčke – preko 50 posto i na taj način su uništili proizvođače paradajza. Ništa nije bilo drugačije ni kada je u pitanju voće – proizvođači malina, kupina, jabuka i svega ostalog. Država ima katastrofalan pristup kada su proizvođači u pitanju u Srbiji.
Kada sam već spomenuo paradajz, u prethodnoj godini uvoz paradajza je bio plaćen u visini od 21,4 miliona evra, a uvoz krompira 10 miliona evra. To su podaci koji se kriju od građana Srbije i pokazuju kako se naša vlada maćehinski, kontraproduktivno, odnosi prema našem seljaku i našim proizvođačima.
Završiću sa uvozom mesa, gde je uvoz mesa u 2020. godini iznosio, uvoz svinja, u visini od tri miliona evra, a uvoz u konfekciji zamrznutog mesa čak 390 miliona evra. U poslednje dve nedelje veliki proizvođači mesa poput Nemačke, koji su izgubili tržište Kine i Južne Koreje zbog pandemije Koronavirusa, sada izvoze sve to meso na teritoriji Srbije i teritoriji Balkana. Taj izvoz nemačkog mesa ide preko Mađarske, gde se prepakuje, a zatim se prepakivanje vrši i u Srbiji i prodaje se kao domaće meso. Na taj način se stvara problem tako što je cena našeg proizvođača, odnosno našeg proizvođača svinje i konfekcijskih proizvoda nekonkurentna na domaćem tržištu u odnosu na uvoz koji se desio iz zemalja Evropske unije, pa je ujedno i cena domaćeg proizvođača, na primer meso žive vage, sa 250 dinara, palo samo na 180 dinara, a cena same svinje od 110 do 120 dinara. Da biste uopšte došli do prodaje svinje, na hranu i sve ostalo, da biste izvršili proizvod, treba da bude cena minimum 150 dinara, da bi proizvođač bio koliko-toliko rentabilan ili, što bi se reklo, da bude knap. Ovo su suštinski problemi sa kojima se građani Srbije suočavaju i ovome se može stati na put jedino ukoliko se, kao što smo i ranijih godina govorili, slomi kičma uvozničkom lobiju.
Mi proizvodnjom krompira, proizvodnjom ostalih poljoprivrednih proizvoda, možemo da hranimo svoju zemlju, a nakon toga treba da pospešujemo dalju proizvodnju, da mi izvozimo, a ne da imamo kontrasituaciju.
Jutros je na televiziji Nova S gostovao potpredsednik Narodne stranke gospodin Aleksić iz Trstenika i izneo je strašnu neistinu, a to je da je Stanko Subotić Cane finansirao Srpsku radikalnu stranku sve dok, kako reče, Srpska napredna stranka nije došla na vlast.
Stanko Subotić Cane nikada nije finansirao Srpsku radikalnu stranku. Ako gospodin Aleksić, gledajući kroz svoju stranku i stranke koje je menjao, misli da je to normalno, kao što su uzimali mnogo novca od Miškovića, rasprodavali fabrike, poljoprivredna dobra, zemljište tajkunima, to ne znači da je radila i Srpska radikalna stranka. Ovim putem pozivam ga i na TV duel, da se suočimo i da razmenimo tačno ko je koga finansirao. Sledeći put bićemo prinuđeni da protiv takvih lažova podnesemo i tužbe. Pozivam i televiziju Novu S, koja ne poziva nikad srpske radikale, da nam omoguće da gostujemo i da iznesemo podatke koji su vezani za marifetluke Aleksića i njegove stranke, šta su u prošlosti radili i ko ih je finansirao. Tražimo da, zbog ljudi koji su gledali taj jutarnji program, iznesu podatak kako je to i na koji način Stanko Subotić Cane finansirao Srpsku radikalnu stranku.
Za danas smo imali ovoliko. Imate li nekih pitanja? Ukoliko nemate, hvala vam što ste bili na konferenciji Srpske radikalne stranke.
https://www.youtube.com/watch?v=_a_VXl-ZDmM
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR