Miljan Damjanović: Poštovani novinari, za danas smo pripremili dve teme. Prva i ona najaktuelnija tema jeste, i ove godine, agonija srpskih seljaka koji se bave uzgojem malina. Srpska radikalna stranka se i pre par dana oglasila putem saopštenja za javnost, gde smo upozorili na obavezu Komisije za zaštitu konkurencije da u ovom slučaju ispita i nekonkurentnost, odnosno monopolističko ponašanje hladnjačara koji su pre samo neki dan sklopili sporazum u Valjevu, gde su dogovorili da maksimalna cena, otkupna cena malina, treba da bude 120 dinara, a uz to su čak potpisali i blanko menice da bi bili sigurni da će se taj protivzakonit sporazum poštovati. Takva vrsta sporazuma se po Krivičnom zakonu tretira kao krivično delo – zaključenje restriktivnih sporazuma. Ovde imamo obavezu da pozovemo i Tužilaštvo da reaguje, jer je zakon decidan u ovom slučaju. Sa druge strane, imali smo nemušto ponašanje ministra Nedimovića koji je pre nekoliko dana, na televiziji sa nacionalnom frekvencijom, rekao da država malinare mora kako zna i ume da pomogne, te da će im izaći u susret, jer – kako je i sam istakao – malinari učestvuju sa 250 miliona dolara u izvozu. Tačno je da ih je primio, ali do dogovora nikakvog nije došlo, jer je ovo samo još jednom dokaz da je Srpskoj naprednoj stranci, njihovom režimu, njihovim koalicionim partnerima – da su im važniji tajkuni od seljaka.
Podsetiću ministra, podsetiću javnost da, ukoliko zaista žele da pomognu srpskim seljacima, moraju da primene programska načela, ekonomska načela Srpske radikalne stranke, a to je da se mi moramo okrenuti sebi, našem seljaku, a ne da dozvoljavamo, kao što se i prethodnih godina dešavalo – nekontrolisani uvoz robe (sada iz Poljske), tako da su onda naši proizvodi nekonkurentni na našem tržištu. To je uslovio sporazum koji je potpisan o jednostranoj primeni, Sporazum SSP koji Srpska napredna stranka nastavlja da koristi. Kada je donet sporazum SNS je tada bila u opoziciji. I podsetiću da je to i kao obaveza za pridruživanje Evropskoj uniji, a podsetiću javnost i na vrlo bitnu činjenicu: da je upravo Srpska napredna stranka ta koja je imala medijsku moć (i to od prvog dana kad su njihovi funkcioneri napustili, a pojedini su bili i isključeni iz Srpske radikalne stranke), maksimalno su koristili medijsku moć koju im je Boris Tadić dao – naređeno je da se Srpska napredna stranka predstavi kao ona koja je pored njih najveća i najjača stranka.
Tada su oni iskoristili srpske seljake i obećavali im da su oni ti koji će im rešiti sve probleme onog momenta kada dođu i preuzmu vlast, odnosno formiraju vladu. Takve situacije smo imali u avgustu mesecu 2011. godine, prvo 4. avgusta, zatim 5. avgusta. Eksperti Srpske napredne stranke, kako su sebe nazivali, tada su optuživali bivši režim da je ono što se dešava širom Srbije posledica odsustva ozbiljne agrarne i ekonomske politike – i to baš za vreme protesta malinara. Takođe su govorili da su upravo demokrate ti koji su na taj način favorizovali tajkune i hladnjačare. Tada je gospodin Dželetović, predstavnik Ekonomskog saveta Srpske napredne stranke, rekao (citiram): „Mi smo dozvolili da hladnjačari, nakupci pokupe kajmak, da se radnički i seljački znoj i muka preliju u njihove džepove“. Nedugo zatim, samo dan nakon toga je gospodin Marko Đurić, koji je tada bio član Predsedništva Srpske napredne stranke, prihvatio da se vidi sa predstavnicima malinara podržavši njihove zahteve. Malinari su tada takođe bili nezadovoljni otkupnom cenom, kao i sad. Protestovali su, a Marko Đurić je zatražio da se dozvoli protest u Beogradu istih tih malinara. Godine 2012. ni manje ni više, svoju ulogu u obećanjima srpskim seljacima uzeo je i sadašnji predsednik, bivši premijer Aleksandar Vučić, koji je tom prilikom rekao da će rešiti, da će pronaći, odnosno, ponuditi dugoročno rešenje problema otkupa, prerade i plasmana malina. Citiram: „Predstavnici Saveza malinara podneće zahtev Ministarstvu finansija da Republička direkcija za robne rezerve po tržišnim uslovima otkupi deo malina, čime bi se stvorili uslovi za povećanje njene otkupne cene“. Tada ih je gospodin Vučić savetovao. Takođe je, u ime svoje stranke, zatražio u saopštenju da nadležni ispitaju da li je bilo zloupotrebe dobijenih subvencionisanih kredita za otkup malina, i tako dalje . Ovo je dokaz da su Aleksandar Vučić i njegova Srpska napredna stranka obmanuli srpske seljake i da nije prvi put da ih obmanjuju, ali ovo je dokaz jer imamo i njihova saopštenja.
Podsetiću vas da su sva ova saopštenja, njihove konferencije redovno pretile sve televizije sa nacionalnom frekvencijom, a imate ih i na sajtu državne Radio-televizije Srbije. Oni ništa nisu učinili da se pomogne proizvođačima malina, da se pomogne seljacima, čak naprotiv – za ovih pet godina, koliko vladaju i koliko su na vlasti, seljacima su pogoršali položaj. Podsetiću vas da je prošle godine otkupna cena bila za 30 posto veća nego ove. Ako Srpska napredna stranka nastavi da vodi ovu državu na način na koji ju je vodila do sada – srpski seljak će u potpunosti propasti!
Druga tema, kojom se danas bavimo, je nova ekonomska politika koalicije Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije. U pitanju je Opština Lazarevac i javno preduzeće, odnosno Komunalno preduzeće „Lazarevac“. Od 2014. godine na čelu tog preduzeća je direktor Milisav Krstović, koji je zbog svog lošeg poslovanja doveo ovu firmu u blokadu. U tom trenutku, zaključno sa 2013. godinom, dug je narastao na preko 350 miliona dinara. S obzirom na činjenicu da je ova koalicija vođena novom ekonomskom politikom njihovog režima uvode se i novi principi poslovanja. Došli su do genijalnog rešenja kako da nastavljaju da zapošljavaju svoje kadrove, svoje aktiviste, a da sa druge strane uštede novac i vrate dug, koji u ovom trenutku iznosi i dalje preko 300 miliona dinara. Znači, tri godine nakon toga što je ovaj dug izašao u javnost, oni su doneli odluku da na svakih par meseci do deset radnika ovog komunalnog preduzeća šalju na prinudni odmor sa platom od 60 odsto. Podsetiću takođe javnost da je prosečna plata u ovom javnom preduzeću (Komunalnom preduzeću „Lazarevac“) oko 38.000 dinara. Tada je za ovaj svoj postupak nove ekonomske politike direktor ovog preduzeća rekao da će godišnje uštedeti osam miliona dinara. Takvom nenormalnom politikom, još nezabeleženom, dug neće vratiti u narednih 100 godina. A neverovatna je i činjenica da i dan-danas, dok iznosim ove podatke, da je ovo preduzeće u blokadi, a da smo apsolutno sigurni, imamo informacije da se pred ove predsedničke izbore još jedan veliki broj ljudi iz Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije zaposlio u ovom komunalnom preduzeću. Ukoliko imate nekih pitanja, izvolite.
Maja Nikolić, N1: Imam pitanje za gospodina Šarovića, ako može.
Nemanja Šarović: Miljan Damjanović drži konferenciju. Mislim da je to neuobičajeno. Vi znate kakva su pravila u Srpskoj radikalnoj stranci.
Maja Nikolić, N1: Vi ste poslanik, meni treba nešto u vezi sa tim.
Vjerica Radeta: I on je.
Maja Nikolić, N1: Dakle, zanima me jeste li dobili poziv za sutrašnju inauguraciju predsednika Vučić? Ako jeste, da li ćete se odazvati tom pozivu?
Nemanja Šarović: Zaista ne znam da li sam ga dobio, a što se tiče odazivanja, koliko razumem, vi ste rekli „predsednika Vučića“. To znači da je predsednik Vučić već inaugurisan i zaista ne znam – tu se može raditi o nekakvom balu vampira, nekakvoj njegovoj ličnoj proslavi, ali svakako ne može o inauguraciji. Jer, ne može se biti inaugurisan pet puta. Ne može ni dva puta. Jedanput je dovoljno.
Maja Nikolić, N1: Pamtite li vi da se dešavalo nešto slično ovako? Dakle, imamo inauguraciju, pa onda svečanost povodom nje. Dugo ste u politici.
Nemanja Šarović: Mogao je biti održan neki svečani prijem isto veče nakon inauguracije, ali svakako se ne može govoriti o novoj inauguraciji. To je završeno, jedanput je završeno i to je kraj. Dakle, svečani prijem je moguć. Ne vidim razlog da se svečani prijem održava nakon tri ili četiri nedelje, ili koliko je već prošlo, nebitno. Svakako nije reč o novoj inauguraciji, već o nekakvoj novoj farsi.
Maja Nikolić, N1: Šta mislite o spisku zvanica? Da li vam se čini da su predsednika Vučića mnogi ispoštovali ili, pak, da ga oni glavni nisu ispoštovali?
Nemanja Šarović: Potpuno je jasno da on nema nikakav međunarodni ugled u svetu i to se vidi najbolje i po tim visokim, nazovi visokim, zvanicama koje će doći. On pokušava da nadoknadi to što u prvom trenutku, očigledno, nije bilo raspoloženih da dođu. Ali, to nije najbitnije pitanje. Najbitnije je u kom pravcu ide Srbija, a stvari se odvijaju veoma loše.
Maja Nikolić, N1: Kako ćete se vi poneti u vezi sa tim na sednici koja će biti u subotu?
Nemanja Šarović: To ćete videti na sednici u subotu.
Maja Nikolić, N1: Dobro, ali šta mislite kako...
Nemanja Šarović: Zar mislite da ćemo vam mi sad otkriti unapred šta ćemo reći? Sačekajte. Dođite u subotu u Skupštinu, pa ćete videti.
Maja Nikolić, N1: Da li to znači da postoji mogućnost da glasate za izbor Ane Brnabić, ili ne?
Nemanja Šarović: Srpska radikalna stranka potpuno je sigurno – neće glasati za izbor Ane Brnabić. Mislim da je to pitanje smešno i vama. Ali, konkretne argumente zašto to nećemo učiniti iznećemo u samoj raspravi i siguran sam da ćemo biti izuzetno aktivni.
Maja Nikolić, N1: Da li to ima veze sa njenim seksualnim opredeljenjem ili ne?
Nemanja Šarović: Rekao sam – sve argumente ćemo izneti u subotu na samoj sednici.
Maja Nikolić, N1: Hvala.
Nemanja Šarović: Hvala i vama.
Miljan Damjanović: Ima li još nekih pitanja? Ukoliko ne, hvala vam što ste bili na konferenciji.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR