Konferencija za novinare, 3. oktobar, 2017. godine

Nemanja Šarović: Dame i gospodo novinari, Srpska radikalna stranka insistira od državnih organa Republike Srbije da konačno počnu da se bave onim čime ih je Ustav obavezao i da počnu da štite građane Srbije bez obzira na to gde se oni nalaze. Mi želimo danas da čitavoj javnosti skrenemo pažnju na slučaj srpskih državljana koji su već skoro punih godinu dana u pritvoru u Crnoj Gori pod besmislenim optužbama da su pokušali nekakav atentat i puč. Praktično, pokušali su sa nekoliko domaćica i mladića da izvrše državni udar u Crnoj Gori. Najdrastičniji slučaj je slučaj Branke Milić, žene koja ima 62 godine, koja je građevinski tehničar u penziji iz Novog Sada, i koja se, evo, već puna 322 dana nalazi u pritvoru.U ćeliji od šest kvadrata u kojoj je 24 sata pod neonskim svetlom. Dakle, lišena je mogućnosti da normalno spava, da normalno živi, lišena mogućnosti da se leči. To je žena koja boluje od angine pektoris i koja je, pokušavajući da se izbori za svoja osnovna ljudska prava, u petak započela štrajk glađu. Da situacija bude još gora i da biste i vi shvatili da ovde jednostavno nema nikakvog osnova da gospođa Branka Milić bude u pritvoru, mi smo doneli (i to ćemo vam pokazati) i rešenje Ustavnog suda Crne Gore, koji je konstatovao da je Vrhovni sud Crne Gore povredio zakon, povredio Ustav, povredio Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava time što je bez ijednog valjanog razloga odredio pritvor Branki Milić. Za sve ovo vreme niko od predstavnika Republike Srbije nije pružio nikakvu pomoć Branki Milić koja je državljanin Srbije. A ja vas podsećam da bi državni organi tu obavezu imali čak i da je Branka Milić lično pred kamerama streljala Mila Đukanovića. Dakle, čak i u slučaju da je nesumnjivo da je neki građanin Srbije izvršio neko krivično delo, država ima pravo da mu pomogne, da mu obezbedi pravnu pomoć i da se postara da ta kazna, koja bi eventualno bila izrečena, bude što je moguće blaža.

 

U ovom slučaju, ponavljam, nema nikakve odgovornosti. Mi smo još 12. decembra, odnosno predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav Šešelj je još 12. decembra prošle godine uputio pitanje ministru unutrašnjih poslova Republike Srbije i ministru inostranih poslova. Zahtevao je od njih da obaveste nas,narodne poslanike, šta su uradili kako bi zaštitili prava građana Srbije koji su uhapšeni u Crnoj Gori, i zahtevao da oni tu pomoć pruže. Iako Zakon o Narodnoj skupštini i Poslovnik obavezuju ministre da daju odgovor, mi do dana današnjeg nikakav odgovor nismo dobili. Država ćuti. Zašto ćuti? Da bi Aleksandar Vučić mogao da kaže – kako Srbija ima idealne odnose sa Crnom Gorom, a kao što vidite ti odnosi su sve drugo, samo nisu idealni.

Ja ću vam pročitati svega nekoliko rečenica iz odluke Ustavnog suda Crne Gore.

Prvi stav: „Usvaja se Ustavna žalba“.

 

Drugi stav: „Utvrđuje se da je Rešenjem Vrhovnog suda Crne Gore podnositeljki Ustavne žalbe povređeno pravo iz člana 29, stav 1 i 2 i člana 30, stav 1 Ustava Crne Gore, kao i člana 5, stav 1, tačke Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda“.

Dakle, ovo je nešto što kaže Ustavni sud Crne Gore. Ovo je nešto što je nesumnjivo. I još nešto, ono što je možda najbitnije iz obrazloženja. Ustavni sud kaže da je Vrhovni sud propustio da navede detaljne individualizovane razloge iz kojih će biti vidljivo na koji je način podnositeljka Ustavne žalbe dovedena u vezu sa okrivljenim, kao i da konkretizuje radnju u odnosu na podnositeljku Ustavne žalbe. Dakle, Vrhovni sud nije dao bilo kakve argumente, neke koji nisu ubedljivi.Nije dao bilo kakve argumente u obrazloženju osporenog rešenja, iz kojih bi objektivni posmatrač mogao zaključiti da je podnositeljka mogla izvršiti navedeno krivično delo, a prema članu 5, stav 1 Evropske konvencije je bio dužan dati takve argumente. Dakle, ja želim da upozorim i vas i javnost i republičke organe države Srbije da je zdravstveno stanje Branke Milić kritično. Žena boluje, ponavljam, između ostalog boluje i od angine pektoris, lekarska nega joj je u pritvoru uskraćena, a od prošlog petka ona štrajkuje glađu. Ja se zaista nadam da će ovaj apel pokrenuti nekoga od državnih organa i predsednika Republike, koji je objektivno ministar u svim ministarstvima, ali pre svega u ministarstvima inostranih i unutrašnjih poslova.

 

Druga stvar o kojoj smo želeli da govorimo na konferenciji je maločas održan Odbor za Kosovo i Metohiju, na kome je bila tema, „Podrška Srpske liste ratnom zločincu i zlikovcu Ramušu Haradinaju“. Sednica je zakazana na predlog poslanika Srpske radikalne stranke i drugih poslanika, međutim niko od predstavnika vladajuće koalicije i niko od poslanika vladajuće koalicije, iako su svi tu u sali, nije se pojavio.Niko nije želeo da obrazloži i da još jedanputa odgovori, pre svega srpskoj javnosti i građanima Srbije, koji su to razlozi zbog kojihsu – ono što je bio državni projekat Vlade Republike Srbije, a to je Srpska lista, kako su sami govorili zašto su oni podržali ubicu, silovatelja, zločinca, kriminalca Ramuša Haradinaja. Njihovo opravdanje kako im smeta to što je politički stav Albina Kurtija da se zalaže za veliku Albaniju – je bledunjavo. To je nešto zašta se zalažu sve albanske partije. Ali, za razliku od Ramuša Haradinaja Albin Kurti nije okrvavio ruke, nije silovao, nije klao, nije ubijao. I da ne pomislite da je Srpska radikalna stranka bila za to da Srpska lista uđe u takozvanu vladu sa Albinom Kurtijem.Ne. Naš stav je jasan. Mi smo bili protiv učestvovanja na šiptarskim izborima, i mi smo protiv toga da se učešćem na izborima, i time što će predstavnici takozvanih Srba, mi kažemo Tačijevih Srba, evo sad i Haradinajevih Srba sedeti u skupštini, i sedeti u vladi, da se time samo daje legitimitet onome što nikada ne može imati legitimitet, a to je teroristička i takozvana država Kosovo.

 

Izvolite, ako imate nekih pitanja?

 

Novinar: Ja bih postavila pitanje u vezi sa ovim što je na dnevnom redu, a to je formiranje Nacionalne akademije. Kako vama izgleda ta ideja?

Nemanja Šarović: Ideja mi izgleda očajno, znate, najbitnije je dati nekakav naziv, kažete Nacionalna akademija. Pa evo, mi smo imali Nacionalnu štedionicu, šta to znači „nacionalna“? Šta to znači? U ovom slučaju ne znači ništa. I šta znači „akademija“? Da neće neki akademici imati... pa, evo mi imamo hiper produkciju doktora nauka u Srpskoj naprednoj stranci, znate, preko noći svi na privatnim fakultetima postaju doktori nauka. Ništa od toga građani Srbije neće imati. Mi čekamo odgovore na druga pitanja. Dakle, pre svega, kada će biti ukinut zakon kojim su smanjene plate i penzije. Priča se o nekakvom povećanju. Ne mogu se plate i penzije povećati dok se ne vrate na staro. Vratite prvo ono što se oteli. Ali, večito predstavnici Vlade Republike Srbije pokušavaju da bacaju prašinu u oči i stalno daju tako nekakve velike izjave, velika obećanja... Nacionalna akademija. Evo procvetaće državna uprava – verovatno od sledeće godine kad niz tih akademika poteče iz te Nacionalne akademije.

Novinar: Mislim da je ministrima .....

Nemanja Šarović: Njima je potrebno pre svega da poštuju zakon, međutim ne može se poštovati zakon dok god postoji u Srbiji jedan čovek koji se pita za sve, dok god se za sve pita vrh vlasti. Znate, osnova demokratije je podela vlasti na izvršnu, zakonodavnu i sudsku. Takva podela u Srbiji ne postoji, apsolutno ne postoji. Prema tome, kada budemo imali slobodne medije, kada bude mogla da se čuje javna kritika na rad državnih organa, kada se bude poštovao zakon, kada predsednik Republike ne bude komentarisao pojedinačne presude, pa govori: eto vam tajkuni. Jer, kad se hapsi, hapsi Vučić, a kada se pušta, pušta sud i tužilaštvo. Pa, čekajte, zar nismo mogli reći uhapsila policija, evo sad pustio Vučić. On je pustio Miškovića. Ako ga je hapsio, onda ga je on i pustio. Valjda ga je držao u podrumu svom u Jajincima, pa pretpostavljam, ne znam gde bi drugde mogao. Dakle, dajte da konačno počnemo da gledamo istini u oči i da nazovemo stvari pravim imenom. Onda će nam biti bolje – dotle neće, potpuno sigurno. Ja sam siguran da postoji veliki broj stručnih državnih službenika, ali da njima vlast ne dozvoljava, režim im ne dozvoljava da se bave svojim poslom na adekvatan način.

Novinar: Možete kratak komentar na pismo koje će premijerka poslati u Brisel.

Nemanja Šarović: Ako je to iznenadilo i predsednika Vlade i predsednika Republike i ministre koji su juče išli, meni je ono smehotresno. Smešno je delovao taj odlazak na hitne konsultacije. Jel to prvi put da Evropska unija iznosi taj stav? Ako oni ne znaju da nas je Evropska unija bombardovala 99-e, da bi nam oteli Kosovo i Metohiju, ako ne znaju da je to zvaničan stav Evropske komisije već duže vreme, ako ne znaju da su vodeće 22 zemlje Evropske unije priznale Kosovo i Metohiju, ako ne znaju da postoje, kako oni kažu, dva odvojena puta za evrospke integracije Kosova (ne Kosova i Metohije), Kosova i Republike Srbije, onda ne da ne treba da obavljaju dužnosti na kojima su, nego mislim da im je potrebna neka ozbiljnija intervencija mnogo stručnijih ljudi nego što sam to ja... medicinske struke, psihijatrijske struke. Oni su šokirani, a to je još jedna obmana, znate, oni su šokirani!? Pa dobro, evo, kada taj prvi šok prevaziđete, hajde da obustavimo evropske integracije. Mi 20 godina upozoravamo šta je cilj. Cilj je otimanje Kosova i Metohije. Jesmo li spremni da platimo tu cenu? Nismo. Niko na to nema pravo. Hajde onda da ih obustavimo. Ivica Dačić je pre nekoliko dana rekao: biće primljena Srbija. Sad su nam opet pomerili datum – bilo je 2005, pa 2007, pa 2012, pa 2019, evo sad je 2025. I, kaže Ivica Dačić: „Ako bude dotle postojala Evropska unija!“ Pa, zašto onda ispunjavamo uslove, zašto se ponižavamo? To su pitanja na koja ne treba da odgovori Evropska komisija, nego upravo državni organi Republike Srbije. Ako nam otimaju Kosovo i Metohiju, šta ćemo u tom društvu? Čemu dalje evropske integracije? Stav Evropske komisije je potpuno jasan, ne treba dodatno objašnjenje. Ostaje samo da naši državni organi kažu koja je naša reakcija, a na žalost njihova reakcija je bila usmerena samo ka domaćoj javnosti.

Novinar: I danas ste na Kosovo i Metohiju uneli zastavice. Šta je konkretno povod i šta ste time hteli da postignete?

Nemanja Šarović: Mi smo time hteli da pokažemo sa kime je režim u Beogradu u koaliciji. Oni nisu u koaliciji sa nekim iz Prištine. Oni kažu „institucije iz Prištine“. Ne. Oni su položili zakletvu, poslanici takozvane Srpske liste (ona nije srpska, suštinski nije) su položili zakletvu na vernost „Republici Kosovo“, a ministri u takozvanoj „vladi republike Kosovo“ nisu se zaklinjali na vernost privremenim institucijama, nego institucijama „republike Kosovo“. Oni su ti koji grade nezavisno Kosovo, koji rade protiv državnih interesa Srbije. Zato ih mi nazivamo Tačijevim Srbima, Haradinajevim Srbima. Oni su izdajnici. Nema druge reči u srpskom jeziku jer to je ogoljena izdaja, i mi smo hteli tu njihovu izdaju da žigošemo i to smo uradili na pravi način. Ta cena, koju ćemo platiti kroz nekoliko opomena, znate, u odnosu na istorijski sud koji čeka te izdajnike... Pa, šta je platiti? Privilegija je i čast biti kažnjavan od onih koji sarađuju sa ubicom, zlotvorem, krvnikom, silovateljem Ramušem Haradinajem. E, oni kad nas kažnjavaju, to je za nas čast.

Novinar:

Nemanja Šarović: Čim budemo imali priliku, njega je teško videti, on se slabo kreće u narodu.

Komentari

0 KOMENTARA

TVOJ KOMENTAR

VIDEO SNIMCI

TVITER