Vjerica Radeta: Dame i gospodo novinari, danima se već u Srbiji iščekuje 15. mart kao neki „dan de”, koji je trebalo valjda konačno da oslobodi Srbiju nasilnih i nezakonitih blokada. Tako je najavljivano. Doduše, oni koji podržavaju ove blokadere nisu to nazivali ni nasilnim, ni nezakonitim blokadama, ali svakako su najavljivali da podržavaju, ovi koji podržavaju studente blokadere. Tu su proglasovci, (proglasovci su najavljivali taj „dan de”) plaćenički antisrpski orijentisani profesori, naivni roditelji koji su poverovali da će im deca dobiti visoke ocene iako ne idu u školu, zapravo zato što ne idu na nastavu, plaćenički mediji i, naravno, proevropski opozicioni lideri koje studenti nisu hteli u svojim prvim redovima. U subotu će oni svi, videćete, biti skupa i tako, zapravo, obelodaniti narodu ono što su pokušavali da sakriju, da su oni sve ovo radili u konsultacijama sa istim nalogodavcima iz Hrvatske, iz Velike Britanije i ostalih naših neprijatelja, po principu obojene revolucije. Mi to pričamo već više meseci, a, evo, za koji dan uveriće se cela Srbija. Zapravo, velika većina Srbije i danas u to veruje.
Oni su najavljivali veliki protest studenata koji će doći iz cele Srbije u Beograd, u subotu. To je trebalo da bude završetak tih studentskih protesta, tako su i najavljivali, s obzirom da im je ispunjen i poslednji, taj četvrti zahtev, kroz donošenje izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju.
Međutim, sinoć čujemo u ovim prozapadnim plaćeničkim medijima, pojavljuje se nešto novo. Kažu oni – 15. mart nije finale (citirala sam ih), već samo dokaz da se Srbija podigla na noge i da hoće promene. Videćemo šta to znači. Da li će oni nastaviti da šetaju u subotu, da li će šetati do sudnjeg dana, da li će negde praviti neku pauzu, to, zaista, u ovom momentu mi ne znamo, ali pretpostavljamo da službe bezbednosti znaju, jer ako ne znaju, onda nam se ne piše dobro.
U međuvremenu slušali smo o raznim promenama, govorim o ova prethodna četiri meseca, od komunističkih plenuma, preko ljotićevskih zborova, pa preko prelazne vlade i sad konačno vlade kabineta društvenog poverenja. To su sad proglasovci smislili da bi to, kao, privuklo narod da se bira kabinet društvenog poverenja. Naravno, da oni budu u tom kabinetu.
Ovih dana su interesantni i ovi događaji koji se odnose na napade na studente koji hoće da studiraju, studente koji se okupljaju u Pionirskom parku. Šta mi to sad slušamo u tim medijima? Prosto nešto što zdrav razum i zdrav mozak ne može sam sebi da objasni. Ovi koji hoće da studiraju i koji su, inače, u ogromnoj većini, oni smetaju. Može da protestuje onaj kome se ne studira, ne može onaj ko hoće da studira. Svi mogu da pomažu i podržavaju one koji neće da studiraju, niko ne sme da podržava i da pomaže ove koji hoće da studiraju. Prosto su obrnuli igricu. Naravno, ni tamo gde su ovi blokaderi nisu samo studenti, ima ljudi i različite starosne dobi i obrazovnog nivoa i tako dalje. Tamo može da se nađe čovek od sedamdesetak godina i oni ga intervjuišu – A što ste došli? A vi ove podržavate, lepo od vas. A u Pionirskom parku se pojavi, recimo, čovek od pedesetak godina, odmah trče da ga pitaju da li on to glumi studenta. Prosto ne možete da verujete koliko je sve izokrenuto i to u dobrom delu javnosti.
Ne smemo mi da se zavaravamo, biće njih u subotu dosta. To je uticaj na mase ovoliko koliko je trajao i kroz ova mala okupljanja po svim mestima, kroz, inače, nezadovoljstvo ljudi. Ljudi su iz raznih razloga nezadovoljni. Neko će se posvađati sa ženom pa će da izađe iz kuće, otići na blokadu studenata. Neko ima neki problem, nema da plati ratu za kredit, pa je nezadovoljan, isfrustriran, takođe će izaći. Nisu oni svi na njihovoj strani, ali da će biti dosta tog naroda, biće. Zato je mnogo važno da se iskoriste i ova dva dana koliko su nam ostala i medijski, pre svega, da se time bavimo i da i po komšiluku i po narodu i tako dalje, gde god možete, o tome razgovarate. Prosto, kad se ljudima neke stvari objasne, onda se to stvarno drugačije i doživljava.
Vidite koliko u tom Pionirskom parku, ovi mediji, ti prozapadni, plaćenički, vređaju odlične studente. Neverovatno je, nazivaju ih „ćacijima”, jer oni su valjda nepismeni. Ovi su đaci, oni su ćaci, šta god to značilo.
Onda, recimo, neko ko ih posebno svakodnevno napada je „Danas”. „Danas” novine, plaćeničke, koje izlaze u možda hiljadu i nešto primeraka, ne mogu nikako da se izdržavaju od toga što prodaju, ali glavni i odgovorni urednik „Danasa”, koji napada, i danas ima kolumnu za „ćacija”, kako naziva Miloša Pavlovića. On, taj glavni i odgovorni urednik „Danasa”, nešto je studirao na Fakultetu dramskih umetnosti, probao čovek, nije išlo, odustao, dobro.
Zatim redakcija „Vremena”, sećate se „Vremena” od početka izlaženja, do dana današnjeg, antisrpske proustaške novine. Njihovi novinari su organizovali nekakvu školu novinarstva i, eto, tu školu novinarstva je taj Draža Petrović završio. On danas sebi dozvoljava da na najbezobrazniji način vređa studente sa odličnim prosekom, jer, bože moj, oni nisu pametni kao on, nisu probali sve to što je on probao.
Posebno im smeta student Miloš Pavlović. To je onaj momak, student medicine, koji se prvi osmelio i pojavio u javnosti, koji je bio đak generacije u osnovnoj školi, pa u srednjoj školi i do sada najbolji student u svojoj generaciji sa prosekom 10,00. Ali, verujte, ne smeta njima Miloš Pavlović zbog tih svojih rezultata. On njima smeta zato što je iz Republike Srpske, što državu Srbiju doživljava kao svoju otadžbinu, što i jeste tačno i što im svaki put, kad se pojavi, stavlja do znanja i podseća ih da nema tog plenuma koji može izglasati bilo kakvo razdvajanje Republike Srbije i Republike Srpske. To je ta njihova muka.
Što se tiče plaćeničkih medija i njihovih gostiju ovih dana, ceo dan danas, pogotovo juče, traže nešto što je neverovatno. Traže da država izvrši bezbednosne provere za sve učesnike protesta koji su na strani studenata koji žele da studiraju. Dakle, svi ovi koji su okupljeni i koji će se još okupljati u Pionirskom parku, za sve njih da se izvrše bezbednosne provere, a oni koji su blokaderi, koji slobodno šetaju kud god hoće, oni su valjda bogom dani, oni su neka viša rasa, njima se veruje na reč i njih niko ne treba proveravati. Ja kažem da oni koji propagiraju ovako nešto, da propagiraju fašisoidne stavove. Nikako drugačije to ne može da se tumači.
Nama u Srpskoj radikalnoj stranci bezbednost naroda i države je, kao i uvek, na prvom mestu i nadamo se i očekujemo od državnih organa da budu apsolutno spremni da se suoče sa svim potencijalnim izazovima koje u subotu možemo da očekujemo a, nažalost, biće ih sigurno. Daj bože da ne bude, ali biće ih. Svi ti naši nadležni organi moraju biti spremni da sačuvaju svaki život. Ne sme se desiti da padne srpska krv. Pokušaće i to, nameštaće i takve stvari. Dakle, svaki život mora biti sačuvan i sve državne institucije moraju biti sačuvane. Ne sme se dozvoliti da bilo kakva rulja, bilo koji deo, oni koji će šetati, koji će se okupljati, da upadnu u neku državnu organizaciju. Ko pokuša, ko krene nasilu, policija mora da reaguje i vodenim topovima i suzavcima i konjicom i svim što im stoji na raspolaganju. Nema više cile-mile i nema više igranja sa ovakvim stvarima.
Ne smemo, kako je nagovešteno, da dozvolimo da 28. marta, kada je Vučić najavio veliki skup u Beogradu, da se tada borimo da eventualno vratimo ukradenu državu od onih koji su spremni to da urade 15. marta, već moramo sve da uradimo da do toga u subotu ne dođe.
Predsednik Republike Srbije je rekao da će državni organi sačuvati Srbiju. Rekao je da će biti uhapšen svako ko bude kršio zakon i da će se narod uveriti da ima državotvornu vlast. Svaka čast, podržavamo u potpunosti.
Mi srpski radikali kao državotvorna, vanparlamentarna opozicija podržavamo rečenicu Aleksandra Vučića, a ta rečenica je: „Srbija će u subotu da odsvira kraj”. Mi dodajemo – Ako ne bude tako, onda će oni odsvirati kraj Srbiji.
Ako imate pitanja, izvolite. Ako nemate, hvala što ste bili.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR