Konferencija za novinare Srpske radikalne stranke, 14. novembar 2019. godine

Prof. dr Vojislav Šešelj: Dame i gospodo, vi se sećate da sam u utorak postavio poslaničko pitanje predsedniku Republike Aleksandru Vučiću, problematizujući nagovešteno stvaranje takozvanog malog šengena, koji je već na izvestan način, iako to još nije ratifikovala Narodna skupština, uključio Srbiju, Severnu Makedoniju i Albaniju. 

Naveče, na Televiziji Pink, su najavili da mi Vučić odgovara na određen način, ali iz sadržine njegove izjave sam video da to uopšte nije odgovor na suštinu moga pitanja. 

Želim odgovor na suštinu moga pitanja, a ona je sadržana u tome – šta to može doneti takozvani mali šengen, a nije moglo biti obuhvaćeno CEFTA sporazumom? Zašto nismo ostali pri insistiranju da se dosledno sprovodi CEFTA sporazum i da se proširuju određene olakšice u trgovinskoj razmeni između zemalja članica, da se podstiče njihova ekonomska i politička saradnja? 

Pa, sam naziv „mali šengen“ je uvredljiv za Srbiju i srpski narod. Verovatno je uvredljiv, vidimo, i za Albance i za Makedonce. Zašto „mali šengen“, kakve veze to ima sa šengenom? Zašto to nije ostao CEFTA sporazum, jedna zgodna skraćenica koja se odnosi na sporazum zemalja jugoistočne Evrope i koja je imala različit sastav ranije? Ranije su bile članice i Poljska, i Češka, i Slovačka, i Mađarska, i Hrvatska, a vremenom, kako su primane u Evropsku uniju, one su izlazile iz članstva, a učlanjivale su se druge države koje nisu članice Evropske unije. 

A naročito je važno pitanje statusa članica. Status članica CEFTA sporazuma je sasvim jasno definisan. Postoje države koje su ravnopravne članice i u članstvu se nalazi teritorija Kosova i Metohije, s tim što je u jednoj data oznaka za fusnotu, a u fusnoti objašnjeno da je to teritorija pod kontrolom Unmika za koju važi Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. To je ono što je nama garantovalo da ne može doći do formalnog prejudiciranja statusa Kosova i Metohije. 

A ja sam izneo moguću opasnost da se tome priključi Kosovo, a da Srbija ne bude u mogućnosti da to spreči – Kosovo kao ravnopravni član, što bi bilo implicitno priznavanje nezavisnosti. Kako? Evo, vidite prve tri države su, dakle, učestvovale na Novosadskom i na Ohridskom dogovoru: Srbija, Severna Makedonija i Albanija. Treći susret je zakazan u Draču, 21. decembra, na Staljinov rođendan. Veliki je to datum, nemojte se smejati, to je veliki datum. To je kod nas bio i Dan armije svojevremeno. Na taj dan je formirana Prva proleterska brigada. Posle je Tito falsifikovao, pa je prebacio na 22, znate, ali u Rudom je bila postrojena 21. decembra.

Da se vratim na ono što je suština. Sad se vodi polemika žestoka između premijera Albanije i budućeg eventualno predsednika odmetničke vlade u Prištini, kao oni se ne slažu, kao predvodnici prištinskih Albanaca su protiv toga, oni žele direktno u Evropsku uniju, oni žele da se provodi Berlinski sporazum, Berlinski plan i tako dalje, a s druge strane Rama koji se žestoko tome suprotstavlja i čak kritikuje prištinske lidere. Počela je ona igra koju sam ja nagovestio. Ta igra će trajati još mesec dana. Još će se žešće u Prištini albansko rukovodstvo suprotstavljati, još žešće će Rama vršiti pritisak na njih. A onda će početi pritisak iz zapadnih zemalja, koje su pozdravile formiranje „malog šengena“, i u jednom trenutku, dva, tri dana pred sastanak u Draču, albansko rukovodstvo u Prištini, do tada formirana vlada, ako se formira, oni će iznenada pristati i poslati svoju delegaciju i ta delegacija će onda imati isti status kao delegacija Srbije. Gde je garancija da to neće biti tako? Ja je ne vidim. A očekujem da mi to predsednik Republike onda razjasni. Šta će on uraditi ako Rama dovede delegaciju na čelu sa premijerom Kosova ili takozvanim predsednikom Kosova da učestvuje ravnopravno na toj konferenciji? Koji je izlaz iz toga? Jedino napuštanje konferencije, ili neprisustvovanje ili otkazivanje „malog šengena“. Nema drugog načina, jer niko više tamo neće prihvatiti ono što su nam u jednom trenutku morali prihvatiti – oznaku za fusnotu, pa fusnotu. To više niko neće prihvatiti, to ste svesni. 

Izvolite, imate li vi neko pitanje? 

Izvolite. 

Novinar: ... 

Prof. dr Vojislav Šešelj: Faktičku vlast najvišu ima predsednik Republike. Ona ne proističe iz njegovih formalnih nadležnosti, nego i iz činjenice da je on i predsednik vladajuće partije. Takav smo slučaj imali u vreme Slobodana Miloševića, imali smo u vreme Borisa Tadića i to nije ništa čudno. On može da učestvuje u odlučivanju o svim pitanjima, gde se vlada ne suprotstavi njegovom učešću. On bi bio formalno obavezan da se kreće u okvirima koje mu zada vlada, a pošto je cela vlada pod njegovom kontrolom, faktičko stanje je takvo. 

Bora Jović je bio nepunu godinu dana predsednik partije kad je Milošević shvatio da je to pogrešno da se odrekne partijske funkcije, da mu više vredi funkcija predsednika partije, nego predsednika Republike. Vrlo brzo se vratio na tu funkciju. To samo glupi Tomislav Nikolić nije shvatio. 

Novinar: ... 

Prof. dr Vojislav Šešelj: Ja sam vrlo oprezan kad nešto potekne od prozapadne opozicije da idem na prvu loptu, osim ako se uverim da neke stvari stoje onako kako se prikazuju u javnosti. 

A ovde sam, da iskreno kažem, bio zauzet i završavanjem te svoje knjige o Srebrenici. Ja sam bio povučen iz javnog života više meseci, možda vi to niste primetili, možda je moj duh bio u tolikoj meri ovde prisutan da niko nije video da sam fizički odsutan. Ali, kad sam se posle Sajma knjiga vratio svim svojim dužnostima, počeo sam da se temeljito time bavim i meni je upala u oči jedna činjenica koja je ključna i ja na njoj insistiram – insistiram da se pruži objektivan, istinit odgovor na pitanje da li je Krušik prodavao privatnim firmama, bilo kojoj privatnoj firmi, oružje ispod cene koštanja, odnosno da li je prodavao oružje ispod cene po kojoj ga prodaje SDPR-u? To je za mene suštinsko pitanje. Evo, još nemam odgovor na to pitanje. 

Novinar: ... 

Prof. dr Vojislav Šešelj: Pa, možda sam šokantna ličnost pa su svi šokirani time. Znate, možda zato što su navikli da moje izjave javnost sa mnogo većim razumevanjem prima, jer je javnost navikla da ja govorim samo istinu, da nikad ne izmišljam, da nikad ne lažem. 

Novinar: ... 

Prof. dr Vojislav Šešelj: Ja sam prošli put dobio poziv, mene su i čekali ovde 45 minuta, ja se nisam pojavio. Nemam nameru da učestvujem gde god posreduju stranci. Mi se zalažemo da se vodi dijalog režima i opozicije u kome će učestvovati sve parlamentarne stranke, a ima veoma mnogo razloga da se to uradi pre izbora. Ali, da mi stranci vode glavnu reč i da oni budu moderatori rasprave, ja to ne mogu dozvoliti. 

Imate li još pitanja? 

Novinar: Imam ja. 

Prof. dr Vojislav Šešelj: Izvolite. 

Novinar: Šta će se desiti ako ipak Kosovo bude potpisnik ovog sporazuma, tog „malog šengena“? Šta ćete u stvari uraditi po tom pitanju? Da li Srpska radikalna stranka planira neke akcije... 

Prof. dr Vojislav Šešelj: Mi smo spremni na sve moguće akcije u Narodnoj skupštini i ostalim institucijama. Podnećemo opet predstavke Ustavnom sudu. 

Znate, mi smo se i protiv prvog paketa Briselskih sporazuma borili tako što smo ga osporavali u Ustavnom sudu. Ustavni sud je rekao da je to politički, a ne pravni akt. Tu je Ustavni sud izgubio strašno na svom ugledu. Kako je to samo politički akt kad proizvodi pravne posledice? Bilo kakav sporazum da se potpiše, on još nije potpisan, on mora doći na ratifikaciju u Narodnu skupštinu. 

Novinar: ... 

Prof. dr Vojislav Šešelj: Pa, mi smo uvek spremni da izađemo na ulicu, ali još nismo odlučili o tome. 

Novinar: Drugo, u vezi sa ministrom policije Nebojšom Stefanovićem... 

Prof. dr Vojislav Šešelj: Šta je on izjavio, to je njegova stvar. Ja želim samo službene akte o tome, da vidimo po kojoj je ceni Krušik davao privatnim firmama oružje i da li je ikada to bilo jeftinije nego što ga daje SDPR-u. SDPR mora imati prednost uvek, kao javno preduzeće. 

Imate li još pitanja? Hvala vam. 

 

Komentari

0 KOMENTARA

TVOJ KOMENTAR

VIDEO SNIMCI

TVITER