Milorad Mirčić: Dame i gospodo, Srbija se nalazi u sve većoj i dubljoj političkoj, ekonomskoj i socijalnoj krizi. Politička kriza, naravno, otežana je i dalje sa pitanjem Kosova i Metohije. Umesto da se insistira na primeni Rezoluciji 1244, vladajući režim i dalje priča, viče, telali po Srbiji da Kosovo i Metohija neće biti samostalno, ali daje vreme Amerikancima da izvrše još veći pritisak i pridobiju još više zemalja za priznavanje samostalnosti Kosova i Metohije.
Insistiranje na Rezoluciji 1244 u svakom slučaju je jedino rešenje, diplomatsko i političko, koje spašava Kosovo i Metohiju, ostavlja ga u sastavu Srbije. Evidentno je da se politička kriza produbljuje samom činjenicom da se i dalje ne stavlja Statut AP Vojvodina van snage, bez obzira što su i Boris Tadić i njegovi politički sledbenici priznali da je protivustavan. Oni i dalje vode raspravu o Statutu AP Vojvodine i vidimo da nove ucene, odnosno nove pretnje od strane evropskih institucija, na čijem čelu se nalaze Oli Ren, Havijer Solana i Doris Pak, govore da je ispit demokratije i demokratičnosti usvajanje Statuta AP Vojvodine.
Ipak, to predstavlja opasnost i mi u Srbiji moramo da budemo spremni na to da će Vojvodina biti potencirana kao veliki problem, bez obzira što je Statut AP suprotan Ustavu Republike Srbije. To će biti povod da međunarodna zajednica, u liku Olija Rena i Havijera Solane, i dalje uslovljava i ucenjuje Srbiju. Kao da se nešto urotilo ili zaverilo protiv Srbije. Imamo sada pitanje koje je proisteklo iz nedavno usvojenog Zakona o regionalizaciji, gde tri opštine na jugu Srbije bukvalno traže poseban tretman i traže da za početak budu poseban region. U suprotnom, doći će do internacionalizacije pitanja tri opštine na jugu Srbije, kao što preti opasnost da dođe do internacionlizacije pitanja Vojvodine. Internacionalizacija podrazumeva već viđeno mešanje stranog faktora, dolazak emisara ispred Evropske unije ili NATO pakta, a onda sve ide po poznatom scenariju. Prvo pokušavaju da uspostave vojnu kontrolu, a onda dovode svoju civilnu kontrolu i nakon toga nastaje potpuna okupacija. Tu opasnost vidimo i kada su u pitanju ove tri opštine na jugu Srbije i kada je u pitanju budućnost AP Vojvodine. Očito da im je cilj da u ovom trenutku iskoriste položaj nacionalnih manjina na jugu Srbije.
U ove tri opštine albanska nacionalna manjina sve više izražava i artikuliše svoje političke stavove, koji se zasnivaju prvenstveno na činjenici da su njihova nacionalna prava ugrožena i da oni trpe pritisak i represije od strane aktuelne vlasti u Srbiji. Zar nas to ne podseća na sve ono što se ne tako davno dešavalo na Kosovu i Metohiji? Zar nas to ne podseća na scenario koji je imao za cilj da se instališu međunarodne snage na Kosovu i Metohiji? Neće nas iznenaditi, nas srpske radikale, ako dođe do instalisanja međunarodnih snaga i kada je u pitanju AP Vojvodina i kada je u pitanju jug Srbije.
Šta predlaže Srpska radikalna stranka? Mi insistiramo da režim Borisa Tadića krajnje ozbiljno shvati političku situaciju u kojoj se nalazi Srbija. Osim insistiranja na Rezoluciji 1244, mora se Statut AP Vojvodine staviti van snage, mora se pristupiti novoj izradi Statuta AP Vojvodine. Poštujući proceduru, Statut mora da prođe kroz Skupštinu AP Vojvodine, a kada je u pitanju jug Srbije, onda se mora krajnje ozbiljno razgovarati sa predstavnicima političkih partija nacionalnih manjina koje deluju na prostoru ove tri opštine. Ne može se ekskluzivno pravo i ekskluzivitet davati pojedinim partijama, pogotovo ne pojedincima. Očito da politički partneri i koalicioni saveznici Borisa Tadića sa ovog područja imaju neke druge namere, a podršku za te druge namere imaju upravo u Demokratskoj stranci ili delovima Demokratske stranke. Tako smo svedoci da u Vojvodini Boris Tadić i njegov režim, u koalicionim partnerima Nenadu Čanku i Pastoru, u jednom trenutku nema dobru saradnju. Zbog toga se potencira problem statusa Vojvodine, a sa druge strane Riza Haljimi na jugu Srbije, kao koalicioni partner Borisa Tadića, uživajući poverenje i podršku Demokratske stranke, u jednom trenutku potencira probleme čije postojanje ili nepostojanje treba da potvrdi režim, da oceni koliki su ti problemi sa Albancima na jugu Srbije i u ove tri opštine. Srpska radikalna stranka i dalje će insistirati na primeni Rezolucije 1244. Nećemo sedeti skrštenih ruku i čekati odluku Međunarodnog suda pravde, koja za godinu dana najverovatnije neće ni stići na red. Pritom, ta odluka je čisto savetodavna, ne obavezuje nikoga, što bi rekli, niti pomaže niti odmaže. Hvala vam. Ako imate pitanja, izvolite.
Novinar: Kako srpski narod posmatra zbivanja u Vojvodini?
Milorad Mirčić: Pa, pre svega vidite kako ide sa zamenom teza. Pitanje internacionalizacije Vojvodine počinje sa tezom da je ugroženo pravo Vojvođana. To je jedna nova kovanica, jedna nova podvala, gde se pod Vojvođanima podrazumeva najverovatnije stvaranje jedne nove nacije. Nešto slično kao što su Crnogorci. A kada se raskrinka ta njihova podvala, oni počinju da zloupotrebljavaju položaj nacionalnih manjina, bukvalno manipulišu sa predstavnicim političkih partija nacionalnih manjina. Vidite da su u tom cilju stavili i upregli u kočije Šandora Egerešija. Vidite da je predsednik Skupštine AP Vojvodine, u cilju obrazlaganja usvajanja Statuta AP Vojvodine počeo da obilazi Srbiju. Demokratska stranka to je znalački iskoristila i počela da manipuliše, računajući, po nalogu Amerikanaca, da će to dodatno da podigne političke tenzije u Vojvodini, da će tu biti ogorčenost prema Egerešiju, odnosno prema Savezu vojvođanskih Mađara ili Mađarskoj koaliciji, a onda eto prilike da dođe do međunacionalnih incidenata. Kad dođe do međunacionalnih incidenata, već po viđenom scenariju trebalo bi da nas već podseti Doris Pak, Oli Ren ili Havijer Solana. Redosled ovde nije bitan koliko je bitna suština da bi to bio povod da se internacionalizuje pitanje nacionalnih manjina. Kakva je reakcija većinskog stanovništva po nacionalnom sastavu? Pa, prosto smešno sad zvuči kada imate u vidu da odredba novog statuta prdeviđa da tamo ne postoji narod i nacionalne manjine, nego su to sve nacionalne zajednice. Statut AP Vojvodine jasno definiše da je većinski srpski narod, u stvari nacionalna zajednica koja je većinska. Nacionalne manjine, kao što su Mađari, Slovaci, Rusini, Rumuni i ostali, to su nacionalne zajednice koje su manjinske. Tako da u definiciji u Statutu nemate većinski narod ili nacionalne manjine, nego je to definisano kao većinska i manjinska nacionalna zajednica. Mislim da u svakom slučaju političku zrelost i političku odgovornost u ovom slučaju pokazuje i iskazuje većinski srpski živalj koji živi u Vojvodini i potpuno je razumljivo da je politički odgovorniji nego politički režim u Srbiji, svestan situacije i svestan posledica kakve mogu da proisteknu iz eventualnih pojedinačnih, a da ne govorim o nekim drugim sukobima. Imate li još pitanja?
Novinar: Kakav je stav Srpske radikalne stranke po pitanju Zakona o informisanju?
Milorad Mirčić: Političke kalkulacije, politička trgovina unutar koalicionog saveza ne pojavljuje se prvi put. Ne suočavamo se sa njom u smislu da reč o nečem novom. Ova politička trgovina traje od kada je koalicija uspostavljena, ali tragično je što je većinska Srbija žrtva te koalicije i te političke trgovine. U ovom slučaju, žrtve su ljudi koji pre svega rade i koji su vezani za informisanje usvajanjem novog zakona. Međutim, vidite kakvu oni trgovinu sve prave, kakve se sve kalkulacije sprovode. Oni jednostavno u toj svojoj političkoj trgovini, u tim svojim trgovačkim odnosima, ne vode računa kako će se to odraziti na ljude, pre svega kako će se odraziti na sredstva javnog informisanja, kako će se odraziti na zaposlene. U krajnjem slučaju, kako će se ordaziti na građane Srbije. Za to njih savršeno boli briga. Njima je do političke trgovine, oni u ovom trenutku jedan drugog ucenjuju da daju do znanja koliko je ko vredan u koalicionom savezu,a pritom ne vode računa da i te kako velike posledice trpe i građani Srbije i da velike posledice trpi Srbija. Ako nemate više pitanja, hvala vam.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR