Dragan Todorović: Dame i gospodo novinari, Srpska radikalna stranka postavlja pitanje Borisu Tadiću čega se plaši i zbog čega ne dozvoljava da direktor Bezbednosno-informativne agencije, Saša Vukadinović, dođe na sednicu Odbora za kontrolu službi bezbednosti i iznese neke činjenice vezane za tri operacije tadašnje službe državne bezbednosti 2001. godine, „Kaktus“, „Šumadija“ i „Mačva“, kojima je obuhvaćeno oko 56 lica prema kojima je sprovođeno kompletno praćenje, znači prisluškivanje njihovih razgovora, fizičko praćenje, otvaranje pošte i svega onoga što se u takvim akcijama primenjuje.
Iako smo gospodinu Tadiću 23. marta uputili pismo kao članu Komiteta za bezbednost, šestoro poslanika članova Odbora za odbranu i bezbednost, da je ugrožena civilna kontrola, do dana današnjeg nismo dobili odgovor. Javnost je već obaveštena da je jedna sednica Odbora, na koju je trebalo da dođe direktor Bezbednosno-informativne agencije i odgovara na postavljena pitanja poslanika. Tom prilikom se Odboru obratilo sedmoro poslanika za zahtevom da se pre tog sastanka obave neke konsultacije kako bi se dogovorili oko toga kako bi taj sastanak tekao, odnosno način kako bi postavljali pitanja direktoru Bezbednosne agencije.
Isti slučaj se ponavlja i danas. Iako je Odbor za odbranu i bezbednost zakazan za sutra za 10 časova, sedmoro poslanika vladajuće većine takođe je ponovo poslalo zahtev za odlaganje sednice Odbora za odbranu i bezbednost. I sad već ovo ne može da bude slučajnost. Nešto se krupno valja u ovim akcijama. Nekih činjenica se Boris Tadić i Demokratska stranka plaše, nečega šta to ne treba da čuje javnost jer je već nekoliko puta rečeno da bi neke informacije vezano za ove akcije mogle, verovatno, da objasne neke činjenice, možda i pozadinu ubistva Zorana Đinđića jer su informacije koje mi imamo, koje su tačne, da je neko iz najbližeg okruženja Zorana Đinđića bio praćen u ovim akcijama, što će reći da je praćen i Zoran Đinđić. Na posredan način. Zašto Boris Tadić ne učini sve, pre svega kao predsednik Republike, kao predsednik Demokratske stranke, da pomogne da javnost sazna te činjenice? Ovako nama ostaje da probamo na neki drugi način, ukoliko Demokratska stranka i Boris Tadić budu istrajali na ovim stvarima, da zatražimo forimiranje anketnog odbora kako bi došli do ovih informacija jer ovo na najozbiljniji način govori da Demokratska stranka i Boris Tadić neće da se saznaju sve činjenice oko ubistva Zorana Đinđića. Ima tu još i drugih stvari, ali za nas je ovo najozbiljnije i najbitnije i mislim da više ne bi trebalo da se na ovakav način izbegava da javnost dobije punu istinu oko ubistva Zorana Đinđića. Posebno je opasno što je ugrožena civilna kontrola službi bezbednosti. Odbor za odbranu i bezbednost Skupštine Republike Srbije, pre svega, kao svoju najvažniju ulogu ima kontrolu službi bezbednosti, i civilnih i vojnih. Kad se kaže civilna kontrola, misli se na parlament, ali pre svega se misli na opoziciju jer pozicija ima vlast, ona postavlja i direktore ovih agencija tako da njoj i nije cilj da se te agencije kontrolišu, i ono što je posebno važno, vladajuća većina i danas, a i ranije je zloupotrebljavala službe bezbednosti u političke svrhe za obračun sa političkim neistomišljenicima. To je svima poznato, ne treba nikoga ubeđivati posebno koliko je to istina i koliko je to tačno. Ako vi na ovakav način sprečavate poslanike i članove Odbora za odbranu i bezbednost, to na najbolji način govori da u Srbiji ne postoji mogućnost kontrole službi bezbednosti. Međutim, ja kao predsednik Odbora ću pokušati, normalno u skladu sa Poslovnikom i u skladu sa zakonom, da učinim sve kako bi javnost napokon dobila pune informacije vezane oko ove tri akcije 2001. godine, posebno imajući u vidu činjenicu da tada Vrhovni sud nije odobrio ove akcije, da su one vođene protivzakonito, u dugom vremenskom periodu, što je potvrdio i direktor BIE prilikom razmatranja šestomesečnog izveštaja Bezbednosno-informativne agencije.
Druga stvar, vezano za današnju konferenciju, je pitanje koje postavlja Srpska radikalna stranka Vladi Republike Srbije šta misli da uradi kada je u pitanju ova velika ekonomska kriza koja polako sve više zahvata državu Srbiju i građane Srbije i preti da Srbiji i njenim građanima nanese nepopravljivu štetu. Posebno postavljamo pitanje Vladi šta namerava da uradi kako bi zaštitila pre svega mala i srednja preduzeća, sve poljoprivrednike i sve one koji su uzeli kredite, uložili neka gotovinska sredstva i u velikoj meri založili svoje nepokretnosti kao osiguranje za kredite koje su dobili za kupovinu opreme ili priplodnih grla sa kojima su nameravali da povećaju proizvodnju i da ostvare neki dodatni dohodak. Nesporna je činjenica da se u Srbiji smanjio obim proizvodnje u skoro svim sferama od 30 do 70%. I sad se postavlja pitanje kako neko ko je uzeo kredite, pedeset, sto i više hiljada evra a računao na određen obim posla, može da vrati te kredite ukoliko Vlada ne bude nešto učinila. Doći ćemo u situaciju da će banke kao prvu meru krenuti da oduzimaju mašine i sve ono što je kupljeno za te kredite ili će kao jednostavniji način uzimati stanove i kuće koje su bile obezbeđenje za uzimanje tih kredita. I postavljamo pitanje šta Vlada ima nameru da uradi po pitanju galopirajuće nezaposlenosti koja pogađa Srbiju. Mi imamo podatke da navodno 10.000 radnih mesta, odnosno 10.000 radnika ostaje bez radnih mesta u toku jednog meseca, ali te cifre su mnogo veće. A sem razmišljanja kako da opljačkaju građane Srbije, mi ne vidimo ni jedan jedini drugi potez Vlade. Navodno, Vlada preduzima niz akcija u vidu štednje, racionalizacije kako bi se teret krize prevalio na one bogatije, kako bi navodno preko smanjenja broja zaposlenih u državnoj administraciji i tako dalje, ali sve to pada u vodu na prvom koraku na koji naiđete ili na prvom slučaju na koji naiđete. Jednostavno sve to može da se podvede pod dve reči - laž i prevara. Kao što je bilo najavljeno oporezivanje penzija i plata većih od 12 000 dinara, pa onda da će smanjiti plate u državnoj upravi, pa da će povećati PDV i akcize i tako dalje, samo se razmišlja kako da se opljačkaju građani Srbije i da se popuni budžet koji je ispražnjen zahvaljujući neadekvatnim ili nikakvim merama Vlade. A kad pogledate šta radi, onda vam je jasno da je ova Vlada ne samo nesposobna da nađe bilo kakva rešenja, nego da ona traži rešenja samo kako bi do kraja iskoristila mogućnost zato što je na vlasti i kako bi se pojedinci u njihovim redovima dodatno obogatili.
I evo, ja ću vam pokazati jedan najsvežiji slučaj kada je u pitanju pojedinac, ali tako vam je svuda, imali ste dosta puta prilike da čujete, vezano za plate u javnim preduzećima, kolike su plate direktora, predsednika upravnih odbora, predsednika nadzornih odbora i tako dalje. Evo, ovde se radi o rešenju koje je izdato Vukčević Nadeždi koja je od 16. 3. 2007. godine ostala neraspoređena u Gradskoj upravi grada Beograda, u Sekretarijatu za upravu, kaže „prestaje radni odnos u Gradskoj upravi grada Beograda sa danom 19. 3. 2007. godine i zaključno sa tim danom ostvaruje pravo na platu i druga primanja u Gradskoj upravi grada Beograda. Kaže, „imenovanoj se isplaćuje otpremnina u iznosu od 1.784.498,98 dinara sa danom prestanka radnog odnosa iz tačke 1. ovoga rešenja.“ To je nešto oko 22.000 evra, tada. I ne bi to ništa bilo čudno kada se ne bi znale činjenice koje govore da je ovo drastična zloupotreba od strane nadležnih jer gospođa Nadežda Vukčević za dva meseca bi napunila pun radni staž od 35 godina i ona bi uživala u zasluženoj penziji. Dakle, dva meseca pre dobijanja penzije, odnosno napunjenih 35 godina radnog staža, Nadežda je dobila stimulativnu otpremninu, stavila 22 000 evra u džep i završila posao, ali to joj je neko omogućio. Načelnik Gradske uprave, Tamara Stojčević, sada je sekretar u Vladi. E, to su stvari koje govore u kakvoj državi mi živimo i kako se zloupotrebljava službeni položaj. Navodno sve po zakonu, ali u pozadini se kriju još neke činjenice. Postavlja se pitanje zašto baš gospođi Nadeždi Vukčević jer ona i nije na nekom visokom položaju na radnom mestu. Možda ona ima posebne zasluge, pa da vidimo koje bi te zasluge bile. Ja pretpostavljam da su ti razlozi vrlo jednostavni. Ona je žena gospodina Vukčevića, specijalnog tužioca. Zar posle svega treba posebno objašnjavati koji je Vukčević u pitanju? Onda se postavlja vrlo jednostavno pitanje - pa kako Vladimir Vukčević može da bude na tom mestu? Kako uopšte ova država može da opstane u ovakvoj situaciji i sa svim ovim što se dešava u ovoj državi?
E, zato se mi nalazimo tamo gde se nalazimo i zato nema mogućnosti da se za Srbiju ukažu bolji dani dokle god su ovakvi ljudi na vlasti.
Mi smo imali danas toliko, izvolite gospodo novinari ako imate neko pitanje s obzirom na broj koji je danas prisutan, čini mi se da ću moći da odgovorim na sva pitanja ali dobro, to pokazuje i ovo pokazuje odnos vladajuće većine, odnosno medija prema Srpskoj radikalnoj stranci koja treba da se na svaki mogući način uguši, odnosno da nema mogućnosti pristupa medijima.
Izvolite.
Novinar: Zbivanja u Skupštini, šta se dešava, prekidi sednica, nastavak...?
Dragan Todorović: Ja sam odmah u utorak rekao da ovo što se dešava u Skupštini Republike Srbije može samo na jedan jedini način da se definiše, a to je žuti teror, teror Demokratske stranke prema Srpskoj radikalnoj stranci. Sve je bilo planirano, sve je bilo inscenirano, znalo se i tačno kako će reagovati Srpska radikalna stranka na ovo što se dešavalo u Domu Narodne Skupštine, ovaj takozvani raspored sedenja koji je odredila vladajuća većina i na koji mi nismo pristali od prvog dana i nismo pristali na bilo kakve razgovore, na farsu koja bi, na neki način, omekšala ili dodatno zbunila javnost ili prevarila javnost o tome kako smo, eto, mi učestvovali u razgovorima, kako nismo bili ubedljivi, verovatno, ili naši argumenti nisu uvaženi, pa je onda većina donela odluku kakvu je donela. Mi već tri meseca ne učestvujemo u ovim konsultacijama zato što su te konsultacije potpuno besmislene, one imaju za cilj samo da se obmanu građani Srbije jer nemaju za cilj da se postigne dogovor, nego idu logikom svršenog čina, uzmi ili ostavi, i to je kraj. Mi na to nećemo da pristanemo, mi smo pokušali i u utorak kada je Slavica Đukić-Dejanović izrekla dve opomene, da joj ukažemo na to da ona ima pravo kao predsednik Skupštine da zakaže pauzu, da na pauzi pokušamo da nađemo neko, bar privremeno rešenje, dok se ne nađe trajno rešenje, ali njima to nije bio cilj. Ako pratite kako se ta sednica odvijala, a možete da dođete na sajt Srpske radikalne stranke, pa ćete imati prilike da vidite kompletan tok, kako je to izgledalo, videćete Nenada Konstatinovića koji je prilazio Slavici Đukić-Dejanović i govorio joj šta treba da radi i u kom momentu kako da postupi, znači, njima je bio cilj da se isteraju radikali iz Skupštine Republike Srbije, odnosno da ispune nalog američkog i engleskog ambasadora koji kao glavni problem u Srbiji vide Srpsku radikalnu stranku zato što je Srpska radikalna stranka jedina stranka koja štiti interese države Srbije i građana Srbije, posebno kada je u pitanju Kosovo i Metohija, kada je u pitanju kriminal i korupcija. Između ostalog, evo imali ste prilike da čujete za jedan takav slučaj i na ovoj konferenciji za štampu. Juče se taj teror takođe nastavio, ali evo sad imate nešto što potpuno, na neki način, dezavuiše sve one priče o Srpskoj radikalnoj stranci i o krivici koju pripisuju Srpskoj radikalnoj stranci. Danas je takođe četvoro poslanika isključeno sa sednice zato što su seli na mesta na kojima smo mi sedeli u ponedeljak i utorak, ali sednica se nastavila potpuno normalno. Ali imate i jednu drugu stvar. Ja sam to i juče rekao, nas prisluškuju, prisluškuju naše telefonske razgovore, prisluškuju nas u Skupštini Srbije, po nekim informacijama oni su prislušne uređaje montirali i u klupe gde sede poslanici tako da imaju uvida u sve ono što govorimo i u klupama. Takođe, danas nismo imali prilike ali ćemo postaviti i pitanje za ove nove kartice koje smo dobili, koje su navodno zaštićene, sa njima apsolutno ne postoji tajnost glasanja, znači, apsolutno ne postoji mogućnost tajnosti glasanja, zato što će pomoću čipa koji je urađen biti evidentiran svaki poslanik kako je glasao. Tako da mi jednostavno živimo u kući Velikog blata gde je apsolutna kontrola sve vreme. I najbolji dokaz za to je ne samo jučerašnja sednica, gde sam u telefonskom razgovoru, pošto sam ja bio isključen, davao naloge, govorio šta će raditi u sali i oni su na osnovu tih naloga preduzeli korake i isterali su sve poslanike Srpske radikalne stranke koji su u tom momentu bili u skupštinskoj sali.
Danas, takođe zbog informacije da Marina Raguš treba da sedi u sredini polja koje je predviđeno za Srpsku radikalnu stranku zato što bi se prilikom njenog izlaganja sve vreme video prazan prostor, prazne klupe gde bi trebalo da sede poslanici Srpske radikalne stranke, što bi imalo, normalno, efekat kod građana Srbije odjedanput pokvario sistem i odjedanput mi više nismo bili u stanju, odnosno nisu bili u stanju ni da se evidentiraju ni da govore sa mesta, nego moraju da izlaze za govornicu i to je nešto što prevazilazi čak i onu Orvelovu 1984. godinu, ali znate kad neko ima za instruktore CIU i MI 6, onda nije ni čudo što se ovakvi potezi primenjuju i što se sve ovo dešava u Skupštini Republike Srbije.
Novinar: Gospodine Todoroviću, rekli ste da ste od početka bili protiv tog rasporeda sedenja. Da li od početka sednice u toj drugoj skupštini ili od početka donošenja odluke, nekih možda mesec dana pre ulaska u Skupštinu?
Dragan Todorović: Ima više vremena kako je meni sekretar Skupštine Veljko Odalović doneo skicu na kojoj su bojama označena mesta gde treba da sede poslaničke grupe. I ja sam mu odmah rekao da to ne dolazi u obzir, da treba da pogleda gde je sedela Srpska radikalna stranka 2007. godine, kad god su sednice održavane u Domu Narodne Skupštine, i 2007. i 2008. godine, i da bi trebalo da uvaži isto to i u ovom novom rasporedu. On mi je rekao da će videti, verovatno je razgovarao sa Demokratskom strankom, rekao mi je da nema mogućnosti za bilo kakve promene, da su oni napravili takav raspored, da taj raspored svi prihvataju sem srpskih radikala, ali njima je i bio cilj da srpski radikali to ne prihvate. Oni su i pravili raspored koji ne odgovara Srpskoj radikalnoj stranci. Ja neću da govorim ni o jednoj poslaničkoj grupi, ni o njihovoj veličini ni na bilo koji način, ali pogledajte vi raspored u Skupštini i on govori sve. On govori sve i to je ono što sve vreme Srpska radikalna stranka želi da kaže građanima Srbije i javnosti. Ne pristajemo na teror, ne pristajemo na gaženje, mogu oni sve. Mogu da nam odrede i tri sedišta i da kažu, možete da se menjate u toku sednice, pa ko stigne stigne. Zašto da ne, većina donese takvu odluku. Setite se 2001. godine. Većina može sve. 2001. godine oni su isključili 54 poslanika Demokratske stranke Srbije. Sećete se toga. Zašto da ne, donesu odluku, radikali imaju tri mesta. Zbog čega - pa radikali ukazuju na kriminal, radikali ukazuju na izdaju zemlje, radikali ukazuju na korupciju, radikali ukazuju na nesposobnost Vlade, radikali ukazuju da će posledice ekonomske krize biti katastrofalne za Srbiju. Ali ništa se ne dešava. Pogledajte sada, evo, interesantno, niko ne postavlja pitanje Mlađanu Dinkiću, zašto gospodine Dinkiću, niko ne postavlja pitanje Demokratskoj stranci zašto niste poslušali Srpsku radikalnu stranku kada su vas upozoravali i pozivali da sarađujete sa Belorusijom. Pa mi od 2006. godine i ranije, ali neprestano otkako su naši predstavnici, članovi Slovenskog parlametarnog saveza u Minsku, pozivamo našu državu i naše čelnike da sarađuju sa Belorusijom, da je to ozbiljna država sa ozbiljnom proizvodnjom, koja ima ozbiljnu saradnju sa celim svetom, posebno sa Evropskom unijom, da je njihova razmena samo sa Nemačkom preko 5 milijardi dolara, da je svaki osmi traktor u svetu proizveden u Belorusiji, a oni su se sada setili i sada Mlađan Dinkić slavodobitno najavljuje da smo potpisali sporazum o saradnji koja im omogućava da naša roba bez carine odlazi u Belorusiju, a mi to godinama pričamo. Pa ko je bio za saradnju sa Rusijom i Belorusijom ako ne Srpska radikalna stranka, a smejali su nam se. Smejali su se, potcenjivali su to, za Lukašenka su govorili da je poslednji diktator u Evropi. A šta je sad? Šta je sad? Znamo mi sve to, nemamo mi ništa protiv, treba da se sarađuje, kao što treba da se sarađuje i sa Rusijom, ali šta je za ove izgubljene godine, ove godine koje su pojeli skakavci, šta je sa njima? Šta je sa ovima koji su opljačkali državu Srbiju? Šta je sa besplatnim akcijama? Šta je sa Fijatom? Aprilili. Laž, prevara, pljačka. To je problem ove države. E, zato treba Srpska radikalna stranka i poslanici Srpske radikalne stranke da tako sede u parlamentu Republike Srbije.
Novinar: Samo da dodam, neću vas zamarati potpitanjima, u javnosti se stvara mišljenje i običan građanin pita, pa šta to izvode radikali, još dodaju na to, u Skupštini se čuje sa govornice da je dogovoreno?
Dragan Todorović: Obmana, evo i danas na Administrativnom odboru je i ta obmana razobličena. Na sastanku je prisustvovao Filip Stojanović, ali on je išao samo kao predstavnik Srpske radikalne stranke da čuje o čemu razgovaraju, bez javljanja, apsolutno nije imao ingerencije da on o bilo čemu odlučuje. Ali oni obmanjuju građane Srbije. Naši u tome nisu učestvovali. Prvo na konsultacijama. Ali, znate ko je tu informaciju dao - onaj ko je juče sedeo na Administrativnom odboru i dao kvorum. Jedini navodni prestavnik opozicije, štaka Borisa Tadića. I danas štaka postala i tužibaba pa iznela informaciju da, kaže, nije tačno da nisu bili predstavnici Srpske radikalne stranke, bio je Filip Stojanović. Evo čime se sve služi. Ali znate, Borisu Tadiću trebaju ljudi iz stranke za obavljanje prljavih poslova. I znate, zato je i napravljen puč u Srpskoj radikalnoj stranci, rezervna stranka, štaka Borisa Tadića ima dvostruku ulogu. Pre svega da malo smanji apetite u vladajućoj koaliciji u nekim strankama, a onda kad god je potrebno za kvorum, kad god je potrebno za neke prljave poslove, onda se uzima štaka.
Hvala vam veliko što ste prisustvovali našoj konferenciji za štampu.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR