Krasić: Prekinuti put ka EU, a vlast izvesti pred sud

Zoran Krasić: Ovo je naša redovna konferencija četvrtkom, posvećena političkim dešavanjima i stavovima Srpske radikalne stranke sa kojima želimo da upoznamo javnost – šta to radikali misle i predlažu da bi Srbija izašla iz ove sveobuhvatne krize u kojoj se nalazi već 13. godinu.

Napokon možemo da kažemo da sada više niko ne može da osporava ono što su nam godinama osporavali, a mi smo godinama tvrdili, da građani Srbije ne žele da Srbija ide ka EU, jer znamo da nikada Srbija neće biti član EU, zato što nas u EU ne žele. Zato je dobro što je došla do izražaja svojevrsna hrabrost u ovom stavu, koji čak ni anketari ne mogu da ospore – da je 60 odsto građana, a siguran sam da je taj procenat daleko veći, protiv ovakvog proevropskog približavanja EU. Jer, u tom približavanju, sve ove dosmalnijske vlasti u raznim fluidnim stanjima i kombinacijama, uvek su davale prioritet tim zahtevima nauštrb naših vitalnih interesa.

U ovolikom procentu građani praktično podržavaju političke stavove Vojislava Šešelja i SRS. Međutim, vlast ne razmišlja o tome. Vlast tera svojim putem. Sad možemo da konstatujemo da je vlast izgubila legitimitet, jer kada u ovako velikom procentu - koga oni priznaju – narod ne prihvata taj put, to onda znači da su sve odluke vlasti koje imaju za cilj da se Srbija nekako približava u suprotnosti sa narodnom voljom i da ovi nemaju legitimno pravo da dalje rade taj posao.

Vlast mora da prekine to putanje prema Evropi, odnosno prema EU. To je vrlo važna poruka. Nas posebno ohrabruje u SRS što su građani došli na naše pozicije. Mi u tom smislu imamo legitimitet narodnih predstavnika.

Šta možemo da konstatujemo? Pa evo, Srbiju 13 godina ka EU vode tzv. proevropske stranke. Poznate su po tome da svako može sa svakim, jer im je cilj isti: da Srbija bez obzira kako će da izgleda, koliko će da bude velika ili mala, korača, puzi prema EU i dostojanstveno propada. I, mi 13 godina dostojanstveno propadamo kao da nismo orijentisani u vremenu i prostoru. Sledeća karakteristika proevropskih stranaka je upravo ono što mi pričamo 13 godina: kriminal, do nivoa zvanog zločin. I, evo, ovih 7 ili 8 meseci imamo da jedni druge optužuju za kriminal, korupciju, destrukciju, uništavnje.

Toliko je to ogrezlo u kriminalu da se više ne koriste imena i prezimena nego nadimci. Nadimak je ono kada se nekome tepa iz milošte. Svi su u tom začaranom mikseru: i vlast, i proevropske stranke i kriminalci koji su poželjni i pogodni, koji se vole i oni koji se ne vole. A, ustavri, samo je bitan datum od kad se kriminalac više ne voli. Zato čujemo: te neki se zove „banana“, neki „amsterdam“, neki „žabac“, ovaj, onaj...

Predstavnici vlasti, koji vode ovu državu, tepaju kriminalcima. U tim okvirima se razvija društveni život. U tim okvitima se razvija državna politika. Zato ohrabruje ovaj podatak koji priznaju, a broj je veći, da se 60 odsto građana ne miri sa ovim – sa ovom dozom proevropskog kriminala.

Koliko je tih značajnih ljudi iz vlasti za ovih 13 godina predstavljalo Srbiju u međunarodnim institucijama, ili su bili predstavnici Srbije u inostranstvu, a danas čujemo da su kriminalci, da su saradnici organizovanog kriminala? Pa, mi smo objavili knjigu „Vikiliks mi javlja“; ne gadi se Amerikancima, ne gadi se EU da sarađuje sa kriminalcima na vlasti. Njima su takvi potrebni. Takvi će da završe prljav posao sa Srbijom.

Ako je zločin svaki akt kojim se krši Krivični zakon, ako je kriminalitet ukupnost svih zločina u nekom vremenu na nekoj teritoriji, ako je krivično delo - delo čoveka suprotno zakonu, kažnjivo po zakonu, protivpravno, svesno i namerno urađeno delo, onda mi možemo da pričamo o vlasti kao kriminalnoj organizaciji zločinaca. Jer, oni ta dela rade i na nacionalnom, ekonomskom, privrednom, na socijalnom i na svakom drugom nivou. Otići u Brisel i razgovarati sa predstavnikom terorističke „države Kosovo“! Pa da li treba da čitamo čitavu člavu Krivičnog zakonika o krivičnim delima protiv ustavnog uređenja Republike Srbije.

Ko to danas ima kredibilitet na vlasti, kada ne izlaze iz novina sa nekim aferama. Razlika je samo u tome što je trenutni odnos snaga takav, pa se iznose afere o nekima, a ne iznose se afere o onima koji proizvode te afere medijski.

Zamislite moćnu EU – razgovara sa predsednikom Srbije, a on ima falsifikovanu diplomu. Zamislite koja omalovažavanja trpi ovaj srpski narod, ni kriv, ni dužan, zato što neko smatra na bazi medijske manipulacije – ukoliko je i ostvario neki rezultat na izborima – da je dobio neprikosnoveno pravo da sprovodi svoju volju i svoje kriterijume, i ono što je naučio u dopisnim školama, poput one „kursadžije“. Kursadžije vode državu!

I, onda se čudimo što nema napretka u ekonomiji, privredi, poljoprivredi, što Srbije polako, ali dostojanstveno propada.

Ovu priliku koristimo da obavestimo javnost, da izrazimo zadovoljstvo što ogroman broj građana Republike Srbije ne vidi dobru, svetlu perspektivu u ovom dugotrajnom trpnom procesu približavanja. To je dobro. Ali, koristimo priliku da obavestimo i da upozorimo ove na vlasti da se ne igraju sa državom, da zbog te ljubavi prema fotelji i vršenju vlasti ne podrede vitalne interese srpskog naroda i Republike Srbije. Jer, u protivnom, sigurno će prilikom sledeće promene vlasti i oni biti predmet medijskih afera i ne samo medijskih, nego pravih krivično – pravnih postupaka zbog svega ovoga što su uradili. Neće biti prilike da se neko krije iza rezolucija, deklaracija ili nekih nazovi akata koje njihova većina bude donela.

Paradoksalna situacija: čovek hapsi ljude koji su mu napravili stranku, koji su mu dali pare da napravi medijsku kampanju. Sve je jasno u ovoj zemlji. Vidite i sami kako drže tenziju između jedne stranke i DS i ne biraju sredstva, posipaju se, gađaju se, iznose prljav veš, samo da bi održali pažnju javnosti kako su samo te dve alternative i ne postoji treća. E, treća alternativa je ovih više od 60 odsto građana Srbije koji ne žele da čuju za približavanje EU. Oni ne žele više da čuju za proevropske stranke ni za manire proevropskih stranaka koji ne vode računa o vitalnim interesima Republike Srbije.

Nama je drago što ćemo 24. februara da obeležimo 10 godina otkako je Vojislav Šešelj u Haškom tribunalu. Ovim putem pozivamo ljude da nam se pridruže u Domu sindikata, u 12 časova i podsećamo da to što Vojislav Šešelj kao pojedinac preživljava i izdržava 10 godina u Haškom tribunalu, to građani Republike Srbije 13 godina doživljavaju u Srbiji u kojoj se na vlasti nalaze proevropske stranke. Zato je Vojislav Šešelj simbol borbe srpskog naroda za slobodu.

Toliko smo imali za današnju konferenciju. Sve stvari su jasnije. Ukoliko neko misli da Srbija sa proevropskim strankama može da izađe iz ovog blata, grdno se vara: teško kupusu koga čuva koza, teško stadu ako ga vuk čuva. Problem je u tome što mi nismo izabrali ni kozu, nu vuka, nego su oni nametnuti sa strane. To je ta naša surova istina.

Hvala i vidimo se sledećeg četvrtka.