Krasić: Vlada za godinu dana dva puta Srbiju dovela do bankrota

Zoran Krasić:U merama koje je Vlada predložila za spas Republike Srbije nema ni jedne mere koja se ne primenjuje već 13 godina, po evropskim standardima – i javno-privatna partnerstva, otkazi, pad životnog standarda, rupe u javnim finansijama. To je sve već viđeno.

Šta je još viđeno?

I Đinđić je 2001,kada je došao na vlast, rekao da će Srbija da bankrotira i da moramo da idemo ka EU i da uzimamo kredite. Kada je nova vlast došla, juna prošle godine, i ona je rekla da mora da spreči da država bankrotira i zato su se zadužili se oko 4,5 miljarde evra. Sada opet kažu da je država u opasnosti, da može da bankrotira i da moramo da nastavimo sa osiromašenjem – nema para.

Nema tu novih mera. To su mere koje Srbiju 13 godina vode u propast.

Ako neko misli da ovim merama nešto može da se poboljša u ekonomskom životu Republike Srbije, taj je ili neobavešten, ili je u teškoj zabludi, ili je, još gore, pod dejstvom verovanja u EU i evropske standarde.

Mora da se kaže da ekonomija SAD i konglomerata koji se zove EU već 10 godina beleži negativne ekonomske pokazatelje. To su ekonomije u recesiji i koje propadaju. Ako se pogleda kretanje BDP-a: sve što kažemo da je razvijeni Zapad i uzmemo za primer SAD – one su pre 10 godina same imale veći BDP nego cela desna strana zemljine kugle. Kada se uporedi prošlogodišnji BDP SAD, cele zapadne Evrope – i napravimo crtu kod Konstantinopolja – videćemo da sve što je levo je izjednačeno sa onim što je desno. Što znači da se rast i ekspanzija ekonomije nalazi na Istoku, gde se roba i proizvodi. BDP Kine i Rusije će 2040. godine biti tri puta veći nego BDP ostatka sveta.

Srbija mora da se okrene na pravu stranu. Ne sme da ide tamo gde je propast. U EU je propast.

EU i SAD više se zadužuju na inostranim tržištima nego što su u mogućnosti da nekoga pomognu izmišljenim evrima i izmišljenim dolarima.

Nemačka je prezadužena država. Neuporedivo uzima da bi opstala, nego što plasira.

Šta predlažemo kao izlazak iz krize?

Neka prekinu sa primenom SSP-a i vrate carine. To je 300 miliona evra svake godine.

Neka sa 75 odsto, kao Francuzi, oporezuju prihode i dobit banaka u Srbiji. Zašto? Jer onda te strane banke, po evropskim standardima, ne bi mogle da svake godine odnose između 450 i 480 miliona evra.

Sve što je javno privatni interes sa stranim faktorom ili pre stupanja na snagu tog zakona, što je urađeno poveravanjem komunalnih delatnosti nekim, navodno, privatnicima – sve njihove cene usluga koje su izvan ili iznad onih cena koje su bile u vreme zaključenja ugovora, prihodi po tom osnovu neka se oporezuju sa 75 odsto. Zašto? Pa, da bude iznošenje smeća što jeftinije za građane Republike Srbije.

Ima tu još mera. Jedna od vrlo efikasnih je da ova vlast istera sa posla sve što je zaposlila u javnim službama za proteklih godinu i po dana, a ne da nastavljaju mere po nalogu EU – u raspadanju – koje za krajnji cilj imaju osiromašenje i svođenje Srbije na Beogradski pašaluk.

Đinđić je jednom pričao o bankrotstvu, a ova Vlada se za godinu dana dva puta pohvalila da je Srbija na dobrom putu da bankrotira.

Zašto? Da bi zaplašili ljude! Da bi fatamorganu zvanu „put ka EU“ zadržali na snazi.

Sa nekoliko konkretnih mera mogu da izađu iz ove situacije, bez bilo kakvog stezanja kaiša, što se tiče socijalne politike i drugih stavri. I neka napokon izađu sa istinom koliko se zadužuu svakog dana. Svakog dana se zadužuju na tržištu, jer imaju ambis u javnim finansijama. Pozajmljuju čak i za gorivo! Toliko su sposobni.

Ta nesposobnost neminovno vodi osiromašenju i propadanju Srbije.