Kreditni rejting nije popravljen

Boris Aleksić:Dobar dan, dame i gospodo. Dobro došli na redovnu konferenciju Srpske radikalne stranke. Moje ime je Boris Aleksić, a sa mnom su moje kolege: Vjerica Radeta i Moma Marković. Danas, imamo nekoliko tema, o kojima želeli da s vama razmenimo mišljenje. Čuli ste, da predstavnici Vlade Republike Srbije, uveliko i danima, najavljuju da je kreditni rejting Republike Srbije popravljen. Pri tome, pozivaju se na izveštaje američke firme „Standard i Pur“. Međutim, Srpska radikalna stranka ima pouzdane podatke, da je kreditni rejting Republike Srbije daleko od toga da bude poboljšan. Govorimo o kreditnom rejtingu Srbije i činjenica je, da je Vlada Republike Srbije, odnosno - da su neki njeni predstavnici netačno predstavili podatke iz izveštaje ove američke firme.

O čemu se radi? Navodno je rejting Srbije do sada (prema ovoj firmi) bio BB minus, a od prošle, to jest pretprošle nedelje on je BB stabilan. Dakle, popravljen je. Ono što nisu objasnili je činjenica da je oznaka „B“, ustvari, oznaka za špekulativne finansijske instrumente, ili za špekulativno stanje na tržištu. Dakle, mi nismo ušli u onu kategoriju – „A“. Da vas podsetim, znači u ovoj kategoriji se podrazumevaju kvalifikacije od A, AA pa do AAA. Dakle, najstabilniji sistemi bi posedovali finansijske instrumente sa oznakom AAA. Međutim, veoma je interesantno, da se predstavnici Vlade Srbije pozivaju, upravo, na izveštaje jedne američke firme „Standard i Pur“. Zbog čega? Podsetio bih vas, da je svojevremeno jedna od najpoznatijih banaka „Credit Suisse Group“ imala oznaku AAA, i da su upravo obveznice, hartije od vrednosti sa tom oznakom firme , „Standard i Pur“ na koju se poziva Vlada Republike Srbije dovele do gibitaka u toj firmi od 80 miliona dolara. Dakle, one su bile precenjene. „Standard i Pur“ je tu pogrešio za nekih 460 miliona dolara. Sada za Vladu Republike Srbije možda to nije mnogo, ali jeste za građane Srbije. Šta se dalje dogodilo? Takođe, „Standard i Pur“je procenjivao stanje islandskih banaka. Međutim, ovoj američkoj firmi, tokom 2008. godine, uopšte nije pošlo za rukom da predvide krah tih firmi i njihovih finansiskih instrumenata. A upravo je do kraha došlo, iako su sve te banke imale rejting AAA. Kao i sam Island. Dakle, došlo je do problema, jer su mnoge banke otišle u bankrot. Veliki problemi su zadesili građane te države. Jasno je šta Srpska radikalna stranka misli o ovoj informaciji. Vlada Republike Srbije je plasirala ovu informaciju, da bi opravdala buduću zaduženost građana Republike Srbije. Vlada želi da kaže da je popravljen kreditni rejting Republike Srbije, a to nije tačno. On je, zaista, loš. Očigledno je, Vlada namerava da se i dalje zadužuje. Ja ću vas podsetiti, da je trenuto spoljni dug Republike Srbije 30 milijardi dolara. Veći je od duga Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Socijalistička Federativna Republika Jugoslavije je imala spoljni dug malo veći od 20 milijardi dolara, ali je stara Jugoslavija imala tri puta više stanovnika, dakle 22 miliona, a Republika Srbija ima samo 8 milona. Jedan građanin Republike Srbije bi morao da plaća ono što bi morala da plate tri građanina bivše Jugosalvije. Ako naša država nastavi s dodatnim zaduživanjem, doći će do katastrofalnih posledica i u našoj privredi i kod našeg stanovništva. Prosečna srpska porodica je, trenutno, zadužena iznosom od nekih 18 hiljada dolara. Dete koje se rodi, zaduženo je s 5 hiljada dolara. Kako će to da se otplati kada sve više ljudi gubi posao, kada je država sve zaduženija? Kada sam naveo ovakav iznos od 18 hiljada dolara za prosečnu srpsku porodicu, nisam imao u vidu i kamate, koje slede i čiju visinu nije lako izračunati. Nije to izračunala ni Vlada Republike Srbije.

Sledeća teme su: budžet Republike Srbije i izveštaj Državne revizorske institucije. Kao što znate, u nekim medijima se pojavila informcija, da opozicija nije zainteresovana za izveštaj Državne revizorske institucije. Te, da se o njemu ne raspravnja u Skupštini Republike Srbije - pre nego što se obavi rasprava o budžetu. Ovo je skandalozna izjava. Koliko znam, takav stav od političkih partija, jedino ima Srpska napredna stranka. A ta stranka je počela sa stvaranja nekog dvopartijskog sistema sa Demokratskom strankom. Ja ću vas podsetiti, da je Srpska radikalna stranka, u više saopštenja, istrajavala da se rasprava o tome obavi u Parlamentu - pre rasprave o budžetu. Kako mi možemo da rastparvljamo o troškovima u narednoj godini, ako ne vidimo kako su potrošena sredstva građana Republike Srbije u prethodnom periodu. To je nezamislivo. Evo, ja ću vam skrenuti pažnju na nekoliko detalja iz tih saopštenja. Mi smo jasno istakli, da, pre rasprave o budžetu za iduću godinu, mora da se nađe na dnevnom redu izveštaj Državne revizorske institucije. Nedopustivo je, da Narodna Skupština raspravlja o trošenju novca poreskih obveznika u sledećoj godini, a da nije imala priliku da iznese svoj stav o potrošenim sredstvima – u ranijem periodu. Kao što znate, obaljena je kontrola, kako kažu u Vladi, na slučajnom uzroku od nekih 27 odsto celokupne strukture budžeta - u 14 ministarstava, 3 uprave i jednoj direkciji. Veliki broj nepravilnosti je otkriven. Neke, čak, podrazumevaju i krivičnu odgovornost. Korisnici budžeta troše određena sredstva, a to ne pravdaju. Kako je to moguće? To je slučaj u mnogim ministarstvima. Ministarstva ne polažu račune o trošenju sredstava.

I kao što znate, manjak prihoda je utvrđen sa oko 20 milijardi i 2,2 milina dinara. Međutim, taj manjak je mnogo veći. Samo želim da kažem, da je u izdanju Srpske radiklane stranke izašla jedna knjiga „Revizija demokratije“ mladog autora Ivana Ninića, gde se, do detalja, objašnjavaju zloupotrebe s budžetom Republike Srbije. Tamo imate podatke finansijskih inspekcija i drugih državnih organa, što je dokaz da smo mi prvi pokrenuli ovu temu i upozoravali da se 9 godina u Republici Srbiji ne radi kako treba i da Državna revizorska institucija ne radio svoj posao. A taj nerad Državne revizorske institucije je omogućio sve malverzacije. Mi smo na dobrom putu, da utvrdimo koliko je novca ukradeno od građana Republike Srbije. O tome ćemo vas obavestiti. Sledeća tema o kojoj ćemo govoriti je proces pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu. Srpska radikalna stranka ima pouzdane podatke o odlikama presude Suda. Zaključak se nameće i na osnovu izjava presdsednika tog suda - i pojedinih sudija. Ja ću vam navesti šta je predsednik Međunarodnog suda pravde - organa Ujedinjenih nacija, Hasasio Ovada, predstavnik Japana, rekao. Obrazložio je buduću odluku Suda kao savetodavni zaključak, na trideset stranica. “U njemu neće biti preciznog odgovora o pravu na secesiju Kosova i Metohije. To će biti dokument koji će se proučavati i svako može doneti svoj zaključak. Sudije mogu da imaju katkad neusaglašena i različita mišljenja i to je sasvim normalno”. Hasasio Ovada nam je stavio do znanja da će odluka Međunarodnog suda pravde predstavljati nešto neodređeno. Svako će moći da nađe ono što želi da nađe. U takvoj situaciji, oni koji su najmoćniji, a to su zapadne sile, mogu da realizuju one delove presude koji im odgovaraju. Zanemariće delove koji im ne odgovaraju. Dakle, imaćemo isto ono što i sa Rezolucijom 1244. Kao što znate, Rezolucija 1244 nije primenjena do kraja. Srpska vojska i policija se nisu vratile u određenom broju u južnu srpsku pokrajnu Kosovo i Metohiju, iako to izričito piše u Rezoluciji 1244. Takođe, piše da su teritorija Kosovo i Metohija neodvojivi deo Republike Srbije, što je potvrđeno i u prethodnim rezolucijama. Takođe, određene države članice Ujedinjenih nacija, pre svega Evropske unije i, naravno, SAD, otvoreno krše takav stav. Šta je još Ovada, kao predsednik Suda, pomenuo? Rekao je, da je savetodavni zaključak neobavezan za sprovođenje. Insistira na tom detalju, a taj detalj je veoma indikativan. Japan je priznao nezavisnost Kosova, to znate. Kaže “mišljenja i razmatranja su izuzetno pozitivna i veoma korisna, zato što omogućavaju da se sagledaju različita gledišta” Ali ovde nije reč o tome - da li je zakonito ili nije zakonito jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova. Gospodin Ovada predstavlja rad Međunarodnog suda pravde kao jednu vrstu neobaveznog skupa, gde ljudi raspravljaju o toj temi - na ovaj ili onaj način, kao da Međunarodni sud pravde nije organ Ujedinjenih nacija. Proizilazi da on nema obavezu da odlučuje o veoma važnoj temi, a da za svoj nejasan stav ne snosi odgovornost. Da bi se definitivno skinula odgovornost sa Međunarodnog suda za sudbinu Kosova i Metohije, gospodin Ovada je rekao da će konačne zaključke dati Generalna skupština Ujedinjenih nacija, koja se i obratila sa odgovarajućom molbom Međunarodnom sudu pravde. Dakle, plan je vrlo jasan - kosovski krug treba da se zatvori, i da albanski šovinisti dobiju državu, a nisu mogli da održavju ni svoju matičnu državu u Albaniji. Ja ću vas podsetiti na neke od argumenata. Pre svega, želim da kažem da je 12 država istupilo u odbarnu srpskog stava, da su Kosovo i Metohija deo Srbije, a 19 država je istupilo suprostavljajući se stavu Republike Srbije - podržavajući stav terorista sa Kosova i Metohije i stav njihovih sponzora, pre svega SAD-a i Evropske unije. Pre svega, sama deklaracija o nezavisnosti je suprotna Rezoluciji 1244. Privremena vlast na Kosovu i Metohiji je imala jasno utvrđene nadležnosti, a u njih nije spadalo pravo na samoopredeljenje. To pravo ne može biti realizovano bez posebnih uslova – a oni nikada nisu postojali. Pogotovo, nisu postojali u trenutku kada je doneta šiptarska deklaracija, t.j, odluka o nezavisnosti. Još jednom, želim da podvučem, da među ovih 19 zemalja - koje su na strani nezavisnosti Kosova i Metohije, prednjače SAD i većina zemalja Evropske unije. To su oni koji su razbili i Jugosalviju. Sada promovišu nezavisnost Kosova. Zanimljivo je da sada imamo postupak Međunarodnog suda pravde. On je donosio ranije slične odluke, a sad ih je najavio i predsednik suda i u vezi s pitanjem nuklearnog oružja. Bilo kog čoveka na ulici da pitate, da li je dozvoljena upotreba nuklearnog oružja, on bi rekao da nije. Ili bi rekao da je to zabranio neki Međunarodni sud. Međutim, Međunarodni sud pravde to nije učinio. On je jednostavno doneo zaključak, da ne postoje izričita pravila u Međunarodnom pravu o zabrani upotrebe nuklearnog oružja. Šta je dalje zanimljivo? Vi ste videli kako je tekla rasprava o Kosovu i Metohiji pred Međunarodnim sudom pravde. Rusija je imala 45 minuta - da brani svoje stavove, a predstavnicima Kosova iako oni nisu svrstani u kategoriju država, dobili su 3 sata. Tri puta im je dato više vremena od Rusije. Da li je to idikativno? Pred tim sudom se upotrebljava i izraz „kosovska strana“. Za koju se smatraju isključivo Albanci. Dakle neko legalizuje etničko čišćenje koje je tamo sprovodi nad srpskim narodom. Takođe, Srbe na Kosovu i Metohiji tretiraju kao nacionalnu manjinu. Postavlja se pitanje, kako je moguće da predstavnici Vlade Republike Srbije daju izjave - u kojima navode da rasprava pred Međunarodnim sudom pravde ide u dobrom pravcu. Da sumiramo sve, ja vas podsećam da je Novi Zeland priznao nezavisno Kosovo - samo nekoliko dana pre rasprave pred ovim sudom.

Prema sadašnjem stanju, stvar je ovakva: 6 sudija je za priznavanje međunarodne protivpravne nezavisnosti Kosova, 1 je pod zakom pitanja, a 8 je protiv te nezavisnosti. To je neka situacija, u kojoj bi mogla da se izvuče odluka o kojoj je govorio predsednik Međunarodnog suda pravde. Vlada Republike Srbije mora da analizira ove podatke i da upotrebi sva diplomatska sredstva, kako bi zaštitila Srbiju. Situacija je veoma ozbiljna. Još sam hteo da vam kažem, da je navršena godina dana kako je Euleks na Kosovu i Metohiji. To je jedna protivpravna misija Evropske unije. Njeni pripadnici su postali poznati po kršenju ljudskih prava Srba. Ne rade ništa drugo osim ono što je radio i visoki predstavnik Evropske unije u Bosni i Hercegovini - Edi Esdaun, kada je zabranjivao dela književnika i nobelovca, Ive Andrića, kada je uskraćivao u BiH demokratska prava, a Parlamentu i izvršnoj vlasti onemogućavao donošenje odluka. Tužioci Euleksa su podigli optužnicu protiv lidera Srba sa severa Kosova, koje nazivaju teroristima. Na zvaničnom sajtu Evropske unije je objavljena karta Srbije, na kojoj su granice između Kosova i Metohije i ostalog dela Srbije obeležene kao međudržave. Evropska unija je objavila i jedan zvaničan dokument evropske komisije, koji je naslovljen „Hajdemo u Evropu“, gde se, do detalja, objašnjava šta Kosovo mora da uradi - da bi postalo član Evropske unije, bez Srbije. Zato mi smatramo da naša država mora da učini dodatne napore, kako bi zaštitila prava Srba i drugih nealbanaca na Kosovu i Metohiji.

Ja sam toliko imao da vam kažem. Da li imate neka pitanja?

Ako nemate, hvala vam.