Kriminal i korupcija najveći problemi

Dragan Todorović: Dame i gospodo novinari, država se suočava sa do sada najvećim mogućim problemima, a to su kriminal i korupcija. Jedan od najvećih problema vezan je za uništavanje naših seljaka i privrednika. U 2001. godine u Srbiji je uz pomoć firme Ju-Es Ejd izgrađeno dosta hladnjača čija je, očigledno, jedina funkcija bila da uništi našu malinu koja je jedna od najboljih u svetu.

Problem je što je u sve to uključeno i naše ministarstvo poljoprivrede, zajedno sa Demokratskom strankom i strankom G 17 plus, čiji su funkcioneri i vlasnici tih istih hladnjača. U taj posao se umešala organizacija US Aid koja navodno pruža pomoć pojedincima i državama, u ovom slučaju u izgradnji hladnjača, pa je Ju-Es Ejd organizovao takozvani Ju-Es Ejd agro biznis i stvorena je firma hladnjačara, ljudi koji su uz pomoć države i Ju-Es Ejda izgradili hladnjače. I to udruženje već godina sistematski uništava proizvođače, pre svega naše malinare.

Po svim procenama naša je malina jedna od najboljih u svetu i zato ima dobru prođu, ali baš to je razlog što oni pokušavaju da na svaki mogući način izvuku što veći profit, u čemu im naši proizvođači predstavljaju smetnju. Problem je što se u to uključilo Ministarstvo poljoprivrede. Četvrtog septembra u Valjevu je održan sastanak između Vilameta, to je udruženje proizvođača malina, Ministarstva poljoprivrede i ovog udruženja hladnjačara u pokušaju da navodno reše problem vezan za cene. Međutim, ništa od toga do sada nije rešeno, i neće biti rešeno, kao što nije bilo rešeno prethodnih godina. I u tome Ministarstvo privrede prednjači, da pomogne jednoj strani, odnosno hladnjačarima, a na uštrb proizvođača malina. I ono što je posebno problematično, pokušavaju da našu malinu, koja je autorativno naš proizvod, naša voćka, zamene sa brusnicom, voćkom koja je došla iz Amerike. Samo da vas podsetim da je i ambrozija, od koje je veliki broj naših građana ima problema, takođe došla iz Amerike. Izgleda da svi problemi, kada je u pitanju Srbija, dolaze iz Amerike. I baš zbog ovog problema, kod nas se na neki način pojavila sumnja kako taj problem već godinama ne može da se reši kada se manje-više znaju sve činjenice, kada se vidi da država gubi ogromne pare, da pojedinci, odnosno proizvođači malina, gube ogromne pare, samo usput da vas obavestim da proizvođači višnje marela, u okolini Merošine kod Prokuplja, nisu ni ubrali svoj plod sa drveta zato što im se ne isplati. Taj isti problem imaju sa hladnjačama, jer kad plate hladnjačari ili kad pristanu na njihovu cenu, njima se ne isplati, jednostavno nemaju računa da ih uopšte beru.

Ispostavlja se da ne mogu da pokriju ni sve troškove koje imaju u proizvodnji, a uloženi rad da ni ne pominjemo. I zbog toga smo mi krenuli da istražujemo, da vidimo šta se tu krije, ko se krije iza ovoga. Kada istražite sve, dođete u situaciju da vidite vrlo blisku povezanost vlasnika hladnjača sa Demokratskom strankom, zatim sa G 17 plus i nešto malo sa SPS-om. Mi ovde imamo podatke koji su potpuno sigurni, koji su potpuno tačni, danas ćemo ih izneti u javnost i očekujemo da posle ovoga, pre svega Ministarstvo poljoprivrede, a u nekim slučajevima i Tužilaštvo, pokrene određene radnje kako bi se neke stvari promenile. Evo, počećemo od „Sirogojno produkta“, hladnjaču je kupio „Malina produkt Požega“, ukupni kapacitet 4 500 tona, vlasnik je Rade Ljubojević, član G 17, inače predsednik Udruženja hladnjačara, sa upisanim kapitalom od 190 000 evra, psolovnim prihodom od 538 miliona dinara, a sve u okviru organizacije Serbian Frut koju je koja se nalazi pod Ju-Es Ejdom. Sve hladnjače, dakle, posluju u okviru organizacije Serbian Frut. Ni jedna jedina nije van ovog udruženja. Frigo Paund Požega, kapacitet 1000 tona, vlasnik Paun Petrović, predsednik Opštinskog odbora Demokratstke stranke Požega. Imaju otvorenu firmu na Barbadosu, Frigo Pound, upisan kapital milion evra, osnovni prihod 313 822 000, takođe u udruženju Serbian Frut Ju-Es Ejd.

„Libertas“ Beograd ima sopstvenih zasada na preko 100 hektara i najveći je proizvođač sveže maline u Republici Srbije, vlasnik je Raka Žunić, član Demokratske stranke. Kupci: „Delta Maksi“, „C market“, „Merkator“, „Em Rodić“, „Metro“, „Veropolus“, „Idea“, „Univereksport“. Takođe u udruženju Serbian Frut Ju-Es Ejd, „Stanić“, Arilje, kapacitet 4000 tona, kupio hladnjaču od Zemljoradničke zadruge „Lastavica“ Arilje, vlasnik Stanić Milan, čaln Demokratske stranke. „Agro- partner“ Lučani, vlasnici Rade Kovačević i Momčilo Kičić, članovi Demokratske stranke. Podgorina Frut Osečina, kapacitet 700 do 800 vagona, većinski vlasnik austrijska firma „Grunevald MDH“, direktor Čeda Nikolić, Demokratska stranka, i što je interesantno, ovu hladnjaču je otvorio Boris Tadić, 40 odsto bespovratnih sredstava dala je Vlada Republike Srbije, u izgradnji učestvovali i Poljaci, a znate da su nam Poljaci direktni konkurenti kada je u pitanju malina. Njihov kvalitet, odnosno kvalitet poljske maline zaostaje za kvalitetom srpske maline, ali oni to nadoknađuju količinom maline koju proizvode. „Eliksir Frut“ Šabac, vlasnik Stanko Narcis Popović, član Demokratske stranke. Zemljoradnička zadruga „Arinova“ Arilje, izgrađena 2000. godine, država bespovratno uložila 400 000 evra, izgradnju vodio Dragan Milosavljević, član Glavnog odbora Demokratske stranke. Trenutno se vodi postupak zbog mahinacija, novi direktor je Aleksa Obradović, takođe član Demokratske stranke. „Dragačevac-promet“ Guča, pravni vlasnik Milenko Surudžić, član G 17, formalni vlasnici Miloš i Radojko Gavrilović; „Mediteran“ B 92 Guča, vlasnik Milenko Surudžić, čaln G 17; Zemljoradnička zadruga „Vilamet“, kapacitet oko 800 tona, država uložila 500 000 evra, zadruga, kažu, problematična, hladnjača ne radi, glavni uticaj ima Demokratska stranka; „Groteks“ Arilje, ukupan kapacitet 1 500 tona, vlasnik Glišić Pavle, član Socijalističke partije Srbije; „ABD Prom“ Jevremovac, Šabac, vlasnik Aleksandar Jakovljević, član SPS-a; „Serian Frut Ju-Es Ejd“, „ZZ Pecka“, vlasnik Živojin Plavšić, član SPS-a; „Bepi“ Arilje, kapacitet 1 500 tona, direktor Božović Vojislav, član SPS-a, direktor „ZZ Arilje“ najveća hladnjača u Srbiji 8 000 tona, akcionari Niba-ceo Beograd, i neki Neham Bulgarija a.d. Holding. „Frukom“ Arilje, vlasnik Zimoljić Milomir, Grupa građana, član Opštinskog veća koalicije sa Demokratskom strankom. Ovo je samo jedan deo za koji mi imamo sigurne podatke dobijene ljudi koji su neposredno članovi i funkcioneri Demokratske stranke. Ovde se jasno pokazuje povezanost hladnjačara i Ministarstva poljoprivrede, što na najbolji način otkriva zbog čega godinama ne može da se reši problem između proizvođača malina i hladnjačara, koji pokušavaju da diktiranjem cena potpuno unište naše malinare.

Druga stvar na koju smo hteli da ukažemo, to je ono što se desilo u Skupštini Srbije, odnosno u Administrativnom odboru vezano za ostavke poslanika Srpske radikalne stranke Elene Božić-Talijan i našeg drugog poslanika, Dimitrijević Lidije.Prosto je neverovatno kako se vrši nasilje nad Administrativnim odborom i nad zakonom i Ustavom, i što je posebno interesantno, nad ljudskim pravom i izaraženom voljom svakog čoveka, odnosno u ovoj situaciji poslanika Elene i Lidije. Mi imamo situaciju da Administrativni odbor, zato što je u prethodnim slučajevima kršio Ustav i zakon, nastavlja to da radi da bi opravdao to kršenje u ranijim prilikama. Jedno krivično delo pokriva se tako što se čini novo krivično delo. Da vas podsetim da po Ustavu poslanik ima pravo da svoju ostavku stavi na raspolaganje stranci sa čije je liste izabran, i to su uradili poslanici Srpske radikalne stranke Elena Božić-Talijan i Lidija Dimitrjević, kao što su to uradili drugi u prethodnim slučajevima, i u svim slučajevima Administrativni odbor je prešao preko te činjenice, s tim što je sada u ovom slučaju Nenad Konstantinović tražio da Lidija i Elena Božić-Talijan neposredno, lično dostave te svoje ostavke.

Čudi me da Nenad Konstantinović nije propisao još neki drugi metod, da, recimo, od ulaza u Skupštinu na kolenima dođu do Administrativnog odbora i da mu predaju te ostavke. Prosto je neverovatno na šta su sve spremni članovi Demokratske stranke. Ja se sećam vremena kada je Boško Ristić bio predsednik Administrativnog odbora i njegovo vreme je obeleženo time što je u to vreme Skupština imala, čini mi se, 306 ili 308 poslanika. Vreme Nenada Konstantinovića biće obeleženo time što Nenad Konstantinović ne priznaje nijednu ostavku koja je predata od strane Srpske radikalne stranke, a po istom principu je Administrativni odbor prihvatao ostavke koje su stizale iz Demokratske stranke, iz G 17 plus i iz svih drugih stranka. Zbog čega se ponaša ovako Nenad Konstantinović? Pa, zato što je politički cilj Demokratske stranke za Nenada Konstantinovića mnogo važniji nego što su Ustav i zakon. Zašto bi on morao da se drži zakona kao pijan plota, pa njihov rodonačelnik Josip Broz Tito je davno rekao da se ne treba držati zakona kao pijan plota, i očito da Nenad Konstantinović, u praksi koju sprovodi Demokratska stranka, na najbolji način demonstrira to pravilo.

I treća stvar na koju bismo skrenuli pažnju naše javnosti je slučaj koji se desio u Vrbasu i lažima koje se plasiraju preko medija od strane Napredne stranke i Aleksandra Vučića. Aktivisti Srpske radikalne stranke lepili su plakate Srpske radikalne stranke, lepili su na stubu bilborda na kojem je naš bilbord za izbore koji se održavaju u Vrbasu. Pojavio se bivši poslanik Igor Bečić, bivši poslanik Srpske radikalne stranke, pojavio se sa svojom braćom i fizički napao aktiviste Srpske radikalne stranke i pri tom oborio jednog našeg aktivistu. Naši aktivisti su pozvali policiju koja ga je sprečila dalje da se fizički obračunava sa našim aktivistima. Tada se on pozvao na imunitet, tražio da im oduzmu naš izborni materijal, što oni nisu prihvatili, i fizički dalje sprečio naše aktiviste da lepe plakate, a u novinama imate vest „Radikali dobili nalog iz Haga da se fizički obračunavaju sa pripadnicima SNS“. Što se tiče Srpske radikalne stranke, nikada se za ovih 20 godina nismo ni sa kim fizički obračunavali, pa nećemo ni ubuduće, ali ćemo se braniti kad god nas neko napadne. Nama ne trebaju nikakvi nalozi ni od koga, mi smo stranka koja poštuje zakon, koja poštuje norme koje podrazumevaju prava svih onih koji se bave nekim poslom, da ih koriste na zakonom propisani način, ali ne možemo ni da pređemo preko laži koje se na ovakav način plasiraju. Ubeđeni smo da su nalog za ovo što rade članovi Srpske napredne stranke dobili direktno iz Pariza, odnosno da su tamo uspostavljeni načini unkcionisanja, i to još davne 2007. godine, onda kada su Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić bili na sastanku sa Stankom Subotićem Canetom i Milom Đukanovićem. Mi smo za danas imali toliko. Ukoliko imate pitanja, izvolite. Ukoliko nemate pitanja, hvala vam veliko što ste došli na našu konferenciju.