Nemanja Šarović: Dame i gospodo novinari, mi smo bili prinuđeni da sazovemo današnju vanrednu konferenciju za štampu, kako bismo javnost obavestili i upozorili na najnoviji pokušaj Haškog tribunala da likvidira predsednika Srpske radikalne stranke, dr Vojislava Šešelja. Ja ću vam na današnjoj konferenciji saopštiti najnovije detalje o zdravstvenom stanju našeg predsednika. Vi znate dobro, da se dr Vojislav Šešelj nalazi u Haškom tribunalu već dvanaest godina i da je on u Haški tribunal otišao kao zdrav čovek. Mi smo nekoliko puta upozoravali na to da Haški tribunal atakuje na njegovo zdravlje i da je medicinska nega koja se pruža dr Vojislavu Šešelju, ne samo neadekvatna, nego i neblagovremena. Krenuću od ovoga poslednjeg, možda ću vam kasnije dati neku hronologiju ili, ako hoćete, možemo prvo da krenemo od hronologije, kakve je sve zdravstvene probleme imao tokom ovih dvanaest godina. Prvi problemi: vi znate da je Vojislav Šešelj imao velike probleme sa jetrom, da smo svi mi sumnjali da ga truju u Haškom tribunalu i da je on tada prekinuo da uzima bilo kakvu zatvorsku hranu. Mi smo tada, nekima je to bilo smešno, saopštili da se on uglavnom hrani konzervama i da je on jedinstven slučaj i da tako nešto medicinska nauka ne poznaje, da je neko probleme sa jetrom izlečio tako što se hranio konzervama, odnosno odbijajući da jede zatvorsku hranu. Mi, naravno, zbog uslova u kojima se Vojislav Šešelj nalazi, odnosno zbog činjenice da se nalazi u pritvoru Haškog tribunala, nikada nismo bili u mogućnosti da dokažemo te svoje osnovane sumnje.
Vi znate da je njegovo zdravstveno stanje u velikoj meri bilo ugroženo i kada je štrajkovao glađu punih 28 dana. Taj štrajk glađu nije bio hir Vojislava Šešelja, već je bio iznuđen, bio je poslednja mera i poslednji stub njegove odbrane osnovnih ljudskih i procesnih prava, pre svega prava da se brani sam. Činjenica da je sudsko veće prihvatilo, odnosno da je Haški tribunal prihvatio sve njegove zahteve nakon 28 dana štrajka glađu upravo govori o tome da su ti zahtevi bili apsolutno opravdani, jer da je on tražio bilo šta na šta nije imao pravo, budite sigurni da to od Haškog tribunala nikada ne bi dobio. Vojislav Šešelj je više puta operisan zbog problema sa srcem. Kada mu je prvi put pozlilo, on je više sati čekao na hitnu medicinsku pomoć, zatim je čekao još i kada je hitna pomoć došla, čekao je više od pet sati da iz zatvorske ćelije bude prebačen u bolnicu, zbog toga što nosila nisu mogla da prođu kroz vrata njegove zatvorske ćelije, pa umesto da ga iznesu ta dva metra do nosila, ovi zlotvori iz Haškog tribunala su čekali da dođe ekipa koja će sa prozora skinuti rešetke, jer kroz prozor su mogla proći ta nosila, pa su ga posle više sati čekanja izneli kroz prozor. Da su bili sigurni u tom trenutku u to da su problem Vojislava Šešelja rešili i da su ga likvidirali, govori i činjenica da je nakon odlaska u bolnicu sa njegove zatvorske ćelije skinuta pločica sa njegovim imenom. Nikad pre kada je išao u bolnicu na više dana, kada je imao te operacije, pločica sa vrata sa njegovim imenom nije skidana. To vam jasno govori da su oni očekivali da se Vojislav Šešelj više u tu ćeliju neće vratiti. Nakon toga ugrađen mu je defibrilator, koji ga je zamalo ubio nekoliko dana kasnije, jer je davao elektrošokove, koji inače služe da se smiri rad srca u toku noći u vreme sna, odnosno u vreme potpuno mirnog rada srca. Odgovor Haškog tribunala je bio da je defibrilator neispravan. Mi smo se konsultovali tada i sa domaćim i sa stranim stručnjacima iz te oblasti, ti defibrilatori se decenijama ugrađuju i nije poznat slučaj u medicinskoj praksi da se tako nešto dešavalo. Nakon toga ponovo je operisan, ugrađen mu je novi defibrilator i, hvala Bogu, do danas više nije imao problema.
Što se tiče ovih poslednjih informacija o zdravstvenom stanju Vojislava Šešelja, ja želim da vas obavestim da je njemu konstatovano na dva mesta da ima metastazu tumora na jetri. Pre nekih mesec dana Vojislav Šešelj je bio na pregledu, na ultrazvuku u zatvorskoj bolnici i tada mu je zatvorski lekar nešto pronašao i upisao to u nalaz. Upisao je to nakon pregleda, upisao je nekakvu dijagnozu. Vojislav Šešelj je više puta tražio da mu taj nalaz bude dostavljen. Nisu to želeli da učine. Nakon više puta ponovljenog zahteva, oni su mu dostavili taj nalaz, pokazaću vam kako to izgleda, ali je na mestu gde stoji dijagnoza, i to lako možete videti, stavljen beli papir pre fotokopiranja i njemu je dostavljen izveštaj na kome umesto dijagnoze stoji beli papir. Dijagnoza je, drugim rečima, sakrivena. Niko nema pravo da krije detalje o zdravstvenom stanju Vojislava Šešelja. Oni su pokušavali da ga umire, da kažu da to nije ništa bitno, međutim, on je insistirao da ode, i otišao je posle toga u civilnu bolnicu u Bronovo na pregled i tamo mu je lekar ponovo ultrazvukom konstatovao da postoje promene na jetri, ali je rekao da ultrazvukom ne može utvrditi o čemu se radi. Pre nekoliko dana Vojislav Šešelj je ponovo odveden u bolnicu na pregled IC skenerom i tada je konstatovano da se radi o metastazi raka na dva mesta. Nakon toga je odveden kod stručnjaka za kancer kod koga je i ranije išao, i on mu je rekao da je konstatovano nešto što ranije nije bilo moguće videti, čega ranije nije bilo i da će sledeće nedelje raditi opet skener, nakon čega će biti poznato detaljno kakvo je stanje, da li će Vojislav Šešelj i kada biti operisan. Vojislav je već nekoliko meseci tražio da ode na ove preglede i on već nekoliko meseci ima konstantnu temperaturu u između 37 i 38 stepeni, dakle blago povišenu temperaturu. Njemu su zatvorski lekari, da li misleći da je potpuno neobrazovan ili u šali, ili iz potpune, valjda pakosti, rekli da je takva temperatura kod njih u Holandiji normalna, da je to možda u Srbiji povišena temperatura, ali da je kod njih u Holandiji normalna. On misli da je u više navrata tokom noći imao temperaturu iznad 38 stepeni, ali on u toku noći, zbog zatvorskog režima, nije u mogućnosti da meri temperaturu, već samo tokom onih sati kada može boraviti u zajedničkom prostoru i tokom onih sati kada radi zatvorska ambulanta.
Želim da vam ukažem na još jednu stvar. Problemi Vojislava Šešelja sa debelim crevom su trajali od oktobra 2012. godine, kada je on po prvi put primetio krv u stolici, na šta je odmah upozorio zatvorske lekare. Međutim, oni su i tada govorili da to nije ništa ozbiljno, da su to možda hemoroidi iako se, kako on kaže, videlo da krv nije površinska već dubinska. I tada je skoro godinu dana trajalo to natezanje sa lekarima u zatvorskoj bolnici da mu urade potrebne analize. Vojislav Šešelj je insistirao da ide na kolonoskopiju. On je već tada prilagodio, da kažem, svoju ishranu tim svojim sumnjama i počeo da jede uglavnom kuvano povrće. I sad se hrani tako. Na kraju su mu radili prvo analizu i doneli rezultate na holandskom, dali mu taj papir i rekli kako je sve u redu i kako u stolici nema parazita i kako nema bakterija. On je insistirao da se uradi analiza da li u stolici ima krvi ili ne. Nakon toga su mu ponovo radili analizu. Potvrđeno je, ali to već bio oktobar 2013. godine. Nedugo zatim je urađena kolonoskopija i nakon toga operacija debelog creva prilikom koje mu je odstranjeno 30 centimetara debelog creva.
Podsetiću vas i na to da je određeno, da su lekari u toj civilnoj bolnici odredili terapiju i da je Vojislav Šešelj trebao ići na dvanaest hemioterapija, ali da je nakon toga zatvorski lekar iz zatvorske uprave odlučila da ga po povratku sa prve hemioterapije, koju je izuzetno dobro podneo, stavi u izolaciju u zatvorsku bolnicu. Osnovna mera nakon primanja hemioterapije, koja je agresivna prema čitavom telu i prema svim organima, je podizanje imuniteta. Imunitet se diže tako što izlazite na svež vazduh, na sunce, tako što se zdravo hranite i tako što šetate. U izolaciji u koju je stavljen i koja ničim nije, dakle, medicinski nije opravdana, jer on ne boluje ni od kakve zarazne bolesti, Vojislavu Šešelju je šetnja bila apsolutno uskraćena. Kada se nalazi u svojoj ćeliji, on ima pravo na sat i četrdeset minuta šetnje dnevno. Kada je u izolaciji, u zatvorskoj bolnici, on ni jedan jedini sekund dnevno ne provodi u šetnji. On je tada, po pririodi stvari, vezan za krevet i ako imamo u vidu činjenicu da tri ili četiri dana provodi u civilnoj bolnici, prikovan za krevet kada prima hemioterapiju, i da su mu odredili sedam dana izolacije nakon toga, pa dvanaest ciklusa tako – to znači da bi Vojislav Šešelj, otprilike, šest meseci trebalo da provede u potpunoj izolaciji, ležeći u krevetu, a to je nešto što niko zdrav, pa makar ne primao hemioterapiju, ne bi mogao da podnese. Zdravog čoveka stavite u krevet da leži šest meseci – on će nakon toga biti težak bolesnik. Vojislav Šešelj je najpre upozorio i zatvorsku upravu, i zatvorske lekare da takva procedura, i takav odnos, ne samo da nisu medicinski opravdani, već je to potpuno suprotno onome što propisuje medicinska nauka. Nakon toga, kada oni od toga nisu odustali, on je odbio dalje da prima hemioterapiju.
Mislim da danas apsolutno više nema bilo kakve sumnje da Haški tribunal ubija Vojislava Šešelja, da Haški tribunal nije u stanju da protiv njega donese presudu, da Haški tribunal protiv njega nema apsolutno nikakvih dokaza, i da su izlaz iz te situacije našli tako što će likvidirati Vojislava Šešelja. Svi oni koji ćute o tome što se Vojislavu Šešelju događa, svi oni koji ne čine ništa da zaštite njegova osnovna ljudska prava su saučesnici u ubistvu Vojislava Šešelja. I Vlada Republike Srbije, koja punih dvanaest godina nije učinila ništa da zaštiti svog građanina Vojislava Šešelja! I tu nije pitanje šta mi o njima mislimo – mislimo sve najgore! I Vojislav Šešelj o njima misli sve najgore! I o svim prethodnim, proevropskim vladama koje rade protiv interesa srpskog naroda - ali, to nema nikakve veze sa njihovim ustavnim i zakonskim obavezama! Srpska radikalna stranka zahteva bezuslovno i momentalno oslobađanje Vojislava Šešelja. Protekli su odavno svi razumni rokovi za donošenje presude. Poslednji svedok tužilaštva je saslušan 2009. godine, završne reči su iznete pre skoro tri godine – ne postoji nikakvo opravdanje da Vojislav Šešelj više i jedan jedini dan provede u pritvoru Haškog tribunala. I ne postoji apsolutno nikakav razlog da mu se nameću bilo kakva ograničenja kakva nisu nametana nikome drugom ko je puštan iz Haškog tribunala. Ne postoji više opasnost uticanja na svedoke. Na koje svedoke? Proces je završen. Na svedoke je uticao Ramuš Haradinaj – tako što ih je likvidirao! Vojislav Šešelj nije uticao ni na jednog svedoka, nikada! Srpska radikalna stranka će se, tokom narednih dana, obratiti Savetu bezbednosti, koji je nadležan za kontrolu rada Haškog tribunala. Mi ćemo se obratiti ambasadama prijateljskih zemalja, od kojih očekujemo da podignu glas, i da stanu u zaštitu Vojislava Šešelja, kao što su to uradili kada je štrajkovao glađu. Obratićemo se i međunarodnim organizacijama koje se bave zaštitom ljudskih prava, i očekujemo da će i one podići svoj glas protov nečega što je, kako sam rekao, očigledno jedan pokušaj – ponovljeni pokušaj – ubistva Vojislava Šešelja.
Ja mogu da vam kažem da mi, takođe, nećemo sedeti skrštenih ruku, i da će naše akcije upozoravanja javnosti na ono što se dešava u Haškom tribunalu biti znatno radikalnije nego što su bile do sada, jer sada je, kao što vidite, dogorelo do nokata! Mi ne želimo da čekamo da Vojislava Šešelja ubiju a da se onda javljaju dušebrižnici kojima će toga biti žao, koji za ovih dvanaest godina ništa nisu radili. I upozoravam i predstavnike države da ne pokušavaju više da na Vojislavu Šešelju prikupljaju jeftine političke poene. Nama ne treba njihova briga, kao što su je neki u prethodnom periodu iskazivali, kako su oni, Bože moj dobri, kako su oni, Bože moj fini, kako oni brinu o Vojislavu Šešelju, i kako su oni, eto, spremni da kažu kako je to nepravda. Nama ne trebaju oni da bi nam rekli da je to nepravda – neka kažu šta su oni radili! Ili, neka podnose ostavke ukoliko su nesposobni da zaštite svog građanina, a potpuno je jasno da oni to ne rade zato što kod velikog broja njih postoji velika mržnja prema Vojislavu Šešelju – pre svega kod najviših predstavnika vlasti, i zbog toga što je povratak Vojsilava Šešelja u Srbiju ono što njima u ovome trenutku, kao i prethodnim vlastima tokom dvanaest godina, apsolutno ne odgovara. Kao što je po političkom zahtevu Zorana Đinđića i tadašnjeg DOS-ovog režima Vojislav Šešelj odveden u Hag, kao što je optužnica protiv njega politička, isti su razlozi i danas zbog kojih je Vojislav Šešelj i dalje u Hagu, a to je – da bi bio uklonjen sa političke scene u Srbiji.
Izvolite, ukoliko imate nekih pitanja. Ja se zaista nadam, pre svega bih želeo da se zahvalim medijima koji su došli, jer se Srpska radikalna stranka već tri godine nalazi u potpunoj medijskoj blokadi. Nekada je opravdanje bilo to što mi u Narodnoj skupštini nemamo poslanike – Bože moj, ne prate nas zbog toga – a danas vidite da i mnoge druge stranke koje nisu parlamentarne, poput LDP-a, koji čak nema poslanike ni u pokrajinskoj skupštini, ili poput Demokratske stranke Srbije – da njih redovno prate, da na njihove konferencije redovno dolaze. Mi znamo zbog čega smo pod medijskom blokadom – zbog toga što smo jedina pretnja režimu. Zbog toga što znaju da sa nama nema nikakvog dogovora. Što znaju da mi nikada nećemo odustati od svojih političkih uverenja, i da nikada zarad interesa, zarad vlasti nećemo praviti kompromise sa njima, kao što, za razliku od mnogih, nismo izdali svog predsednika dr Vojislava Šešelja. Ukoliko imate nekih pitanja, izvolite. Ukoliko nema, hvala vam što ste došli na današnju konferenciju.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR