Nataša Jovanović: Dobar dan. Dame i gospodo novinari, potpuno je jasno, danas kada počinje predizborna tišina uoči lokalnih izbora koji će se održati u dve beogradske opštine, Zemun i Voždovac, i u opštini Kosjerić, da je potvrđeno ono što je Srpska radikalna stranka tvrdila od početka neuspelog puča koji su organizovali Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić u našoj stranci. Da je ta takozvana Srpska napredna stranka, koja je formirana da bi se naudilo pre svega prof. dr Vojislavu Šešelju. Jer cilj je bio da se onemogući njegova briljantna i herojska odbrana u haškom kazamatu. A kasnije, sasvim jasno da su uz pomoć američkog i britanskog ambasadora i uz svestranu logističku i mentorsku podršku Tadića i Đilasa, Nikolić i Vučić to uradili da bi se potvrdilo ono što smo tvrdili od samog početka, da budu rezervna stranka ili štaka Borisa Tadića, kako smo mi to nazvali, što je Aleksandar Vučić nedvosmisleno potvrdio u današnjem izdanju dnevnog lista “Pres”.
Ali moram da vam govorim o tome da taj list ima, kao i sve druge dnevne novine u Srbiji, svoja dva izdanja. Dakle, prvo izdanje je ono koje ide u unutrašnjost Srbije, koje mogu da kupe moji Kragujevčani, Nišlije, Piroćanci, Vranjanci, Novosađani, a drugo izdanje je ono koje ujutru stiže na trafike svih beogradskih opština, odnosno grada Beograda. I pogledajte, dakle, nije odustao od svojih obmana i perfidnosti pomenuti Aleksandar Vučić, ali koliko je potvrđena ova naša tvrdnja, da je cilj njihov, koalicija sa Demokratskom strankom. I da je to zapravo bio njihov cilj od početka, da idu, i da se uopšte ne razlikuju ni u kom smislu od Borisa Tadića i njegovog žutog režima, govori i ovo što se desilo, a što ćete moći da vidite u dva izdanja lista “Pres”.
Naime, u ovom prvom izdanju, dakle, koje ide unutrašnjost i koje samo na određenim punktovima u Beogradu može da se kupi posle 22 sata uveče, ali to je jedan minimalni tiraž, jer sve to ostalo ide u unutrašnjost. Vučić kaže, između ostalog: “Ukoliko naša lista ne osvoji dovoljno glasova da možemo sami da vladamo, moguća je koalicija i sa Demokratskom strankom”. Dakle, on je ovde jasno najavio saradnju i koaliciju sa Demokratskom strankom, odnosno sa Tadićem i Đilasom, koji su od početka u ulozi zajedno sa njim bili, razbijanja Srpske radikalne stranke i kreiranja politike koja je po volji Mantera, Vordsvorta, Amerike i zapadnih sila.
A pogledajte kako izgleda drugo izdanje. To je ono koje Beograđani ne mogu da vide. Jer, naravno, poznajući njegovu prirodu, a to je delovanje koje kreće od ujutru pa do uveče, okretanje telefona itd. i raznih pritisaka na medije. Ovde nije imao potrebe da nekoga posebno ubeđuje, jer oni koji su u izdavaštvu i koji kreiraju kampanju protiv Srpske radikalne stranke su mu dozvolili da ono što piše ovde, pored njegove fotografije, zaustave u beogradskom izdanju. Pa tako u ovom izdanju koje kupuju Beograđani nema ove koalicije koju on žarko želi i u koju hoće da uđe sa Demokratskom strankom. Već kaže: “Mislim da će ovi izbori pokazati da smo ispred, kako ih on naziva, ’tadićevaca’”. Možemo da shvatimo i da ih tako zove iz milošte. Mi ih zovemo “žuto preduzeće”. Onima koji su uništili, opljačkali građane Srbije, koji su nas doveli na ivicu bede i siromaštva i doveli državu u ovako nezavidnu situaciju i građane Beograda, i koji su na takav način išli na raspisivanje izbora, on tepa i između ostalog kaže – svakim rezultatom, osim pobedom, bili bismo vrlo nezadovoljni.
Znači, beogradsko izdanje je izmenjeno zato što je shvatio, ja verujem da je urlao, ili već u svom stilu ponašanja, na nekoga ko se drznuo da ovo objavi u prvom izdanju, to zaustavio u drugom izdanju lista “Pres”. I mi zbog toga upozoravamo na tu nadolazeću opasnost. Jer znate, sama po sebi Demokratska stranka i Boris Tadić, koji vode ovakvu politiku sa svojim koalicionim partnerima G17, pre svega, i ostalima sa kojima su ušli u pljačku države i naroda, prodaje i izdaje državnih i nacionalnih interesa, i sada pride još Vučić i Nikolić. Dovoljno vam je da možete da zamislite kako će da izgleda sudbina dve beogradske opštine, opštine Zemun i Voždovac, posle tako sklopljene koalicije.
Ja ne znam da li ste obratili pažnju kada ste dolazili ovde u našu stranku na konferenciju za novinare, na ove njihove plakate, odnosno, na ove nalepnice koje se nalaze, između ostalog, i na Brankovom mostu. Videli ste kako to izgleda i koliko oni psihološki žele da pripreme građane na tu očiglednu koaliciju koju planiraju da naprave. Jer, navodno, taj slogan znači, samo SNS, tako se zove ta njihova kvazi-stranka, koju su napravili posle izdaje profesora Šešelja i ideologije u koju se zaklinjali, ideologije srpskih radikala 18 godina, može da pobedi. Ali to je tako sitnim slovima, znači, mikroskopom da ih čitate, DS. I onda kada vi to gledate, vidite SNS, DS, jasno je, to je simbioza, to je koalicija. To je upravo ono što je on otvoreno i rekao u ovom prvom izdanju lista “Pres”.
Da građani ne bi imali još veću štetu, još veću pljačku i otimačinu, i pre svega, vršenje vlasti i na korist onih pojedinaca kao što su Vučić i ovaj njegov, za sada, politički mentor. Mi moramo da učinimo sve, odnosno građani ove dve beogradske opštine, da slušajući pre svega svoju savest i izlazeći na biračko mesta u nedelju, ukažu poverenje, nama, srpskim radikalima, koji smo jedini borci protiv kriminala i korupcije. Kako na lokalnom tako i na republičkom nivou. I naša snaga i energija koju imamo, pre svega kandidati za predsednika opštine Voždovac, gospođica Marina Raguš, i za predsednika opštine Zemun, gospodin Steva Dragišić, su u ovoj kampanji pokazali da su spremni da se suoče sa time i da rade za dobrobit građana ove dve beogradske opštine.
Ono što danas želimo da istaknemo, a što je takođe vezano za ovu saradnju Demokratske stranke i ovog njihovog priveska, odnosno štake Tadića, takozvane Srpske napredne stranke, je rasprava koja se vodila u Skupštini u protekla dva dana, vezana za geostrateški položaj, za ulogu naše vojske, za spoljnu politiku naše zemlje koja se ogledala pre svega, u činjenici, gde je Narodna skupština Republike Srbije juče raspravljala o učešću takozvanog sanitetskog kontigenta ili pripadnika službe Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, u sastavu norveškog kontigenta u mirovnoj misiji Ujedinjenih nacija, u Republici Čad i Centralnoj Afričkoj Republici.
Vi ste mogli da vidite da je jedino Srpska radikalna stranka, ukazujući eksplicitno na opasnost, zbog vođenja takve izrazito natovske politike, čiji je lobista u Srbiji, pored, dakle, Tadića, ministar odbrane Dragan Šutanovac, ukazala zapravo javnosti na to šta će biti posledice te i takve politike. I mi smo izašli sa argumentima. Najpre zbog činjenice da je samo pod pritiskom javnosti Šutanovac odustao, odnosno Boris Tadić, od slanja naših vojnika na takozvanu vežbu Partnerstva za mir u Gruziju. Dakle, na samoj granici sa Ruskom Federacijom, i time želeo da da otvoreni znak da vođenjem takve politike prema prijateljskoj i bratskoj Rusiji, da hoće da učestvuju u onome što se zove “zveckanjem oružjem” pred vratima Moskve. I oni su to pokušali da opravdaju time kako je Srbija u Partnerstvu za mir. Kako bi to bilo korisno. Jača se spoljnopolitički kapacitet zemlje. A u stvari, takva odluka Šutanovca i Ministarstva odbrane, u pravom smislu reči, znači potpuno suspendovanje Narodne skupštine Republike Srbije. Jer ko nam garantuje, kada on vodi takvu natovsku politiku, da sutra neće da uradi nešto drugo? A šteta je već učinjena činjenicom da su oni rekli da je Srbija iz raznih razloga otkazala svoje učešće. Ali to je zaista bilo izrazito antisrpsko ponašanje jednog ministra, koji ne želi dobro svojoj zemlji. Jer ako vi želite da vaša zemlja bude vojno neutralna, o čemu se izjasnila Narodna skupština Republike Srbije donošenjem Rezolucije o vojnoj neutralnosti, ne možete da zagovarate i da šaljete, pa makar i one koji su pripadnici, dakle, sanitetske službe Ministarstva odbrane u kontigent Norveške, koja je među prvima priznala nezavisnost naše južne pokrajine i podržala takvu separatističku politiku Šiptara na Kosovu i Metohiji, i koja je učestvovala u agresiji nad našim narodom i nad našom zemljom.
I nikakva druga argumentacija ne postoji za to, nego činjenica da se dodvoravaju svojim mentorima i da vode takvu politiku, za koju, iskrena da budem, verujem da kao i svi srpski radikali, ne želi najmanje četiri petine građana Srbije. Ako ih pitate sada, ovog trenutka, znate da se o tim pitanjima građani izjašnjavaju putem referenduma. I onda vi vidite kuda oni vode državu i koliko je njima stalo i do Kosova i Metohije, i koliko im je stalo do zaštite državnih i nacionalnih interesa. Ministar odbrane, koji se smeje na komentar srpskih radikala, da su snage Ujedinjenih nacija, takozvani “plavi šlemovi”, bile poslate da štite Republiku Srpsku Krajinu, dakle, zapadnu srpsku republiku, koja je sada pod okupacijom Hrvatske, koja je imala svoju vladu, svoj parlament, svog predsednika. Šta mi više da govorimo o tome? To je, dakle, politika koja ne može da vodi, pre svega, državu sigurnosti, i da da podstrek i da štiti interese našeg naroda na Kosovu i Metohiji.
Prema tome, mi smo uspeli u protekla dva dana, a čini ćemo i ubuduće, da oštro žigošemo takvu politiku, i da pre svega ukažemo javnosti na to da je to vođenje politike iz kabineta Borisa Tadića, i evo, jednog od njegovih ministara, a ne utvrđivanje politike i onoga što treba da radi Narodna skupština Republike Srbije. Ja pretpostavljam da bi Šutanovcu, koji se tako bahato ponaša, i koji je doneo takvu odluku koja je zaista, kao što je rekao predstavnik Rusije u NATO-u, gospodin Dmitrij Rogozin, bezočna i bezobrazna poruka NATO alijanse. Da zapravo ne želi saradnju ni sa kim, ni u kontekstu Partnerstva za mir, već da hoće da ostane dominantna vojna sila, i politička na kraju krajeva. Jer to je i političko pitanje. Šutanovac karakteriše, juče i prekjuče, kao nešto što je dobro za Srbiju, pa eto nije u ovom trenutku, ali biće ubuduće. Jer on će, kako je i rekao u izdanju jednih novina za mart mesec, da učini sve da se ti, kako on reče, animoziteti prema NATO paktu smanje. Nije u pitanju nikakav animozitet, znate. I nije u pitanju nikakva, kako reče, kampanja protiv jedne od država. Norveška je ušla u korpus zemalja koje su priznale takozvanu Republiku Kosovo, kako je Šiptari nazivaju, oni koji su je priznali pod takvim nazivom. A mi želimo da štitimo državne i nacionalne interese. A to mora da radi i država. Onda se krši Rezolucija o vojnoj neutralnosti naše zemlje o zaštiti teritorijalnog integriteta i suvereniteta. Jer ako vi šaljete lekare i medicinsko osoblje u kontigent Norveške u Čad, pa i pod srpskom zastavom, kako je on to juče rekao, to ne znači ništa. Oni su tamo u jedinici zemlje koja je tako nastrojena i koja takvu politiku vodi prema Srbiji.
Ono što je za nas izuzetno važno je da je u ovoj kampanji za lokalne izbore u opštinama Zemun i Voždovac pokazana velika snaga i energija ljudi koji su upravo zbog takve politike Amerike i NATO pakta, koji su podržali Hrvatsku da izvrši agresiju na naš narod u Republici Srpskoj Krajini, dakle, što su pokazali u opštini Zemun, gde su nastanjeni u naseljima gde ih je prihvatio, pre svega, dr Vojislav Šešelj i omogućio im da izgrade svoje kuće i da se nastane, pošto su morali da napuste, bežeći od ustaškog noža, svoja vekovna ognjišta. Dakle, izuzetno nam je bilo drago, kada smo ušli u sva ta naselja u okviru kampanje. I naši kandidati za odbornike, što smo videli, da ti ljudi, koji su najveće strahote preživeli, kojima su pobijeni njihovi najmiliji, i u Drugom svetskom ratu, i u ovom drugom otadžbinskom ratu, spremni da daju podršku kandidatu Srpske radikalne stranke i u opštini Zemun, i u opštini Voždovac.
Zato je za mene danas izuzetno zadovoljstvo da u ime Srpske radikalne stranke predstavim našeg uvaženog i cenjenog gosta na ovoj konferenciji za novinare, gospodina Rajka Ležajića, koji je živeo u Benkovcu do trenutka kada je NATO zajedno sa Hrvatskom, sproveo takozvane akcije “Bljesak” i “Oluja” i proterao 500.000 i više naših sunarodnika. Gospodin Ležajić je bio predsednik Skupštine Republike Srpske Krajine. On želi da vam se obrati. Gospodine Ležajiću, izvolite.
Rajko Ležajić: Hvala gospođice Jovanović. Sve što je Nataša rekla, kad je u pitanju NATO pakt, mogu da potvrdim, jer sam svedok svih događanja. Da, iza hrvatske agresije i operacija “Bljesak” i “Oluja” stajala je zločinačka organizacija koja se zove NATO pakt. Oni su još 1994. godine zajedno sa hrvatskom vojskom, znači, američki vojnici, da li plaćeni da li redovni, nije bitno, oni su osvajali Dinaru i nama su pravili omču oko vrata. Ta omča je stegnuta tek onda kada su zauzeli Grahovo. Na taj način su Republiku Srpsku Krajinu, taj dalmatinski deo, odsekli od ostatka Republike Srpske i od Republike Srbije. Dalje, toga 4. 8. 1995. godine, kada je izvršena hrvatska agresija, ona je izvršena uz pomoć avijacije NATO pakta. Avijacija NATO pakta je, sat pre hrvatske agresije, porušila sisteme veze i radarske sisteme naše protivvazdušne odbrane. Znači, oni su direktno učestvovali. Mi Krajišnici se veoma dobro sećamo ko se slikao na hrvatskom tenku 5. ili 6. 8. 1995. godine. Slikao se, znate ko, Piter Galbrajt, u to vreme ambasador Amerike u Hrvatskoj. Znači, NATO pakt je učestvovao aktivno u etničkom čišćenju koje je provela Hrvatska nad Republikom Srpskom Krajinom.
Ja moram reći nekoliko reči i šta je bila Republika Srpska Krajina. Ona je bila zona pod zaštitom Ujedinjenih nacija, što je rekla gospođica Jovanović. To je tačno. I te snage, takozvani UNPROFOR, one su imale zadatak da brane i da zaštite Republiku Srpsku Krajinu od agresije. Da li su oni to uradili? Nisu. Oni su jednostavno, dok su bili raspoređeni na prostoru Krajine, imali jedini zadatak da naše vojne ciljeve obeleže i da dostave Hrvatima. Tako da su Hrvati, kada su gađali naše položaje, tačno su znali gde je koja baterija, gde je koja jedinica. Znači, sve je bilo njima poznato. Čak se pričalo, a verovatno ima istine, da su i pojedini oficiri hrvatski, a i neki su se i hvalili našim ljudima, da su obilazili u uniformama UNPROFOR-a Republiku Srpsku Krajinu. Što znači da su oni aktivno sarađivali sa hrvatskim snagama u progonu Srba.
Dalje, trebalo je da snage Ujedinjenih nacija zaštite Krajinu. Nisu je zaštitile. Zašto nisu zaštitile? Pa, zato što najveći deo tih snaga bio iz zemalja NATO pakta. Prema tome, NATO pakt nama Srbimma ništa dobro nije doneo. Ama ništa. Dozvolio je Hrvatima da okupiraju Republiku Srpsku Krajinu, koja je imala 19.903 kilometra kvadratna. Koja je imala oko 500.000 stanovnika. Od toga preko 90 posto Srbi. To je sada pod okupacijom. Devedesetih godina se dobro sećamo, čak i 1993, 1994. i 1995. godine. Oni su bombardovali položaje Vojske Republike Srpske, NATO pakt. NATO pakt je slao pomoć muslimanskoj federaciji, pomoć u hrani kobajagi, pa su iz aviona padobranima spuštali, kobajagi hranu, u stvari, spuštali su oružje i municiju. Tako da su ih pomagali u borbi protiv Srba. Il im je bio cilj da Srbe isteraju sa prostora zapadno od Drine. To je bio cilj.
Mi ne možemo zaboraviti bombardovanje 1999. godine, ovde u Srbiji. A oni su nam sve živo pobili, porušili. Pa, ne možemo zaboraviti malu Milicu Rakić. Ne možemo zaboraviti onu najbolju matematičarku dole, koja je nastradala na Varvarinskom mostu. Mi Srbi ne smemo pokazati da imamo kratko pamćenje. Te stvari moramo pamtiti za sva vremena. Oni nama nisu prijatelji. I taj ministar koji govori da su bile kao zaštitne snage u Krajini, taj nema pojma. Oni su zapravo bili tamo okupatori. To je prava istina. Prava istina. Ja sam učestvovao 1993. godine, kada su Hrvati nas napali u Ravnim Kotarima. Snage UNPROFOR-a našoj vojsci Krajine nisu dozvoljavale da izvučemo tenkove i topove iz kasarne, nego smo mi nasilno uzeli da bi se branili. Umesto da nas oni brane, mi smo se morali sami braniti. Prema tome, oni nisu nama nikakvi prijatelji. Oni mogu biti prijatelji tom kursisti, NATO kursisti, ovome Draganu Šutanovcu. I mogu i Borisu Tadiću, koji se kao ministar istakao u tome što je preko 2.000 „strela“, to su one rakete za gađanje aviona u niskom letu, dao da se pretope u smederevskoj železari. To samo može da uradi onaj ko nema pojma o odbrani zemlju. Ja bih toliko što se toga tiče.
Isto tako, gospođica Jovanović je ovde spomenula neku stranku, a zove se SNS. Ja bih samo rekao, gospodo novinari, da takve stranke na srpskim prostorima postoje tri. Prva stranka koju su Amerikanci, CIA i MI6, engleska obaveštajna služba osnovali, bila je Srpska narodna stranka Biljane Plavšić. Druga stranka, koja je takođe trebala da bude privezak Zoranu Đinđiću, bila je SNA, odnosno Socijalistička narodna stranka Branislava Ivkovića. I, valjda kod nas Srba ide sve, Bog ljubi trojstvo, pa ne može i bez treće. Evo, sada je nastala i ova treća, SNS Tome Nikolića i Aleksandra Vučića, kako kažu, Srpska napredna stranka. Ja vas molim, evo kao Srbin, kao čovek govorim, zar može biti neko napredan i može imati napredne ideje ko svome kumu, svome najbližem saradniku, svome prijatelju, zabije nož u leđa kada mu je najteže. Je li to može biti napredan čovek? Ne može. To mi Krajišnici kažemo, to nije napredan, nego nazadan čovek. A svi ti nazadni ljudi, koji rade pod nečijom ucenom, to su podzadnjičari, da ne kažem podguzne muve, kako se u narodu govori.
Prema tome, moji Krajišnici, koji žive na opštini Zemun, a ima ih, po našoj proceni, oko stotinu hiljada, ima ih na Plavim Horizontima, ima cela Altina, ima ih u Batajnici, ima u Ugrinovcima, ima na Busijama, ima ovde u gradu Zemunu, oni su se ovde smestili na opštini Zemun zahvaljujući Vojislavu Šešelju i Srpskoj radikalnoj stranci. Zašto? Zato što su im ljudi dali veoma povoljno placeve za izgradnju kuća. Dalje, kompletnu infrastrukturu su u tim naseljima napravili. Napravila vlast Srpske radikalne stranke. Dovedena voda, dovedena struja, dovedeni telefoni, napravljene ulice, bulevari. Kad dođete na Altinu, to moji Krajišnici sada zovu u šali krajiško Dedinje, i jeste krajiško Dedinje, to su bulevari, ulice. Ja sam se smestio na drugoj opštini, a to je Voždovac. Mi smo uzimali placeve od privatnih ljudi, gde nam nisu ni put prodali, nego smo morali sami od svog placa otkinuti tri metra puta. I zato na Voždovcu, i drugim opštinama, gde nisu radikali na vlasti, videćete da su to sve uličice od tri metra. Ne možete ljudima doći do kuće. Ali, evo vidite, gde su radikali, tu je kompletna infrastruktura urađena. Ono što fali, ljudi će napraviti, zato im treba dati podršku. Zato smo učestvovali, obilazili naselja i pozvali ove naše ljude da izađu i da glasaju.
Ja sada ponovo pozivam, i vama kažem ovde, da izađu i da glasaju za odbornike Srpske radikalne stranke, i na opštini Zemun, i na opštini Voždovac, i u Kosjeriću, da glasaju za Srpsku radikalnu stranku. Zašto za Srpsku radikalnu stranku? Zato što je Srpska radikalna stranka ostala jedina brana srpstva na prostoru današnje Srbije. Jer, ovi takozvani revolucionari od 5. oktobra uništili su sve što je srpsko kada su došli na vlast.
Evo vidite, razbijaju crkvu, našu svetinju, pokušali su razbiti Srpsku radikalnu stranku preko izdajnika u njenim redovima, verovatno tim ljudima i nije bilo mesto u Srpskoj radikalnoj stranci. Ali eto, vidite, nisu uspeli. Dalje, razbili su “Crvenu zvezdu”. Pa, vi znate šta je bila “Crvena zvezda” od Drugog svetskog rata naovamo. Ona je bila simbol srpstva. Nema moga Krajišnika koji nije navijao za “Crvenu zvezdu”, nema moga Benkovčanina, Knjinanina koji nije išao na utakmice u Beograd sa onim velikim plakatima. E pa, zato ja te moje pozivam neka izađu i neka glasaju za bazu srpstva, a to je Srpska radikalna stranka.
Nataša Jovanović: Hvala vam, gospodine Ležajiću.
Rajko Ležajić: I ako može, samo još nešto. Mi smo pre 15 dana, osnivači Srpske demokratske stranke, a Srpsku demokratsku stranku smo osnovali 17. 2. 1990. godine, znači, mi smo već preko 19 godina u srpskom nacionalnom pokretu, i posle toga, kada smo formirali Krajinu, formirali smo Srpsku demokratsku stranku Krajine 1991. godine. Mi osnivači, ima nas dvadesetak, među tim osnivačima je i Petar Štikovac, ovaj čovek sa bradom, koji je bio prvi predsednik Izvršnog odbora Srpske demokratske stranke, drugi čovek u stranci Marko Dobrijević, koji je bio organizacioni sekretar Srpske demokratske stranke. Dalje, tu je i Rade Čubrilo, ja i mnogi drugi koji smo u to vreme bili članovi Glavnog odbora, ali smo osnivači Srpske demokratske stranke Krajine 1991. godine, bili smo članovi Izvršnog odbora Srpske demokratske stranke Krajine, i mi smo doneli odluku, među njima naravno i predsednik Krajine, koji je sada u zatočeništvu, Milan Martić, i on je među tih 20 ljudi, doneli smo odluku da kolektivno uđemo u Srpsku radikalnu stranku. Ja sam već 15 dana član Srpske radikalne stranke i ovi ljudi koje sam malopre spomenuo, izvinjavam se onima koje nisam spomenuo, upravo zbog toga da kažemo jasno i glasno da štitimo srpske nacionalne interese, jer Srpska radikalna stranka je jedina koja brani i nacionalne i socijalne interese našeg naroda.
Eto, zato smo ušli u Srpsku radikalnu stranku, zato što smo bili i u Krajini u koaliciji, zato što je program i jedne i druge stranke skoro isti, zato što u Krajinu niko nije dolazio iz Srbije, nijedna politička stranka da nam pomogne, osim Srpske radikalne stranke i Voje Šešelja. Ne mogu da ga ne spomenem, da smo zajedno bili u maršu mira 1991. godine, 3. maja 1991, na Bukinjama, na Plitvičkim jezerima. Znači, kad god je Srbima u Krajini bilo najteže, ko je došao, došao je Voja Šešelj, došli su srpski radikali. Zato njima hvala i zato smo i mi od sada njihovi članovi i želimo da se zajedno borimo da očuvamo našu majku Srbiju. To je cilj.
Nataša Jovanović: Hvala vam najlepše, gospodine Ležajiću, i prisutnim vašim kolegama, našim prijateljima, sada i članovima Srpske radikalne stranke.
Izvolite, mi smo spremni da odgovoramo na vaša pitanja.
Novinar: Danas se u “Blicu” pojavilo neko istraživanje, vezano za rejting stranaka, prosto da li je to naručeno, i čini mi se da se radikalima daje negde oko 11 posto? Da li mislite da se, jednostavno, sada ide, znači, završnica, pošto je četvrtak poslednji dan, da li je to jednostavno naručeno istraživanje?
Nataša Jovanović: Naravno, vi ste, Dragana, i kao ozbiljan novinar, i kao neko ko prati politička dešavanja u Srbiji svesni činjenice da se u danu kada je početak predizborne tišine svašta dešava. Ali, ovakve medijske blokade pre svega, a to je i gospodina Ležajić primetio kada smo neformalno razgovarali uoči ove konferencije za novinare, i naši prijatelji iz Republike Srpske Krajine, ne sećam se da je postojala. Mi smo sve učinili, budite u to uvereni, i naši kandidati za predsednika opštine, i naši kandidati za odbornike, da dođemo u najveći broj kuća i do birača. Sama činjenica, a to je u stvari najmerodavnije, da su ljudi koji su bili primorani pod terorom i pod puškom, i pod opasnošću da ostanu bez života, i njihovi članovi porodica, izbegnu ovde u svoju, kako reče lepo Ležajić, majku Srbiju, i da ih je jedino tada prihvatila radikalska vlast, dovoljno govori o tome ko nama treba da veruje. I ne samo oni koji su došli, poput krajiških Srba, nego i rođeni Zemunci, i oni koji su iz drugih krajeva Srbije došli u Zemun i u Voždovac, zato što smo ljudi otvoreni za sve ono što je građanima potrebno.
Ovolika naselja, kako reče gospodin Ležajić, evo ja sam pre nekoliko dana kao poslanik naše stranke, takođe učestvovala u jednom delu kampanje u naselju Altina, a vi rekoste krajiško Dedinje, ili zemunsko. Ali, znate kako je to napravljeno? Voljom prof. dr Vojislava Šešelja, radikalskom vlašću, ali pre svega vrednim i marljivim radom tih ljudi. Vi ćete sada da uđete u naselje Altina, Busije, u Batajnicu, na Plave Horizonte, i videćete ljude koji dan-danas svojim rukama grade svoje kuće. Ali, to su perfektno urađena, u urbanističkom smislu i infrastrukturnom, kako je to objasnio gospodin Ležajić, naselja, gde je omogućeno ljudima da danas, dakle, u ovo vreme civilizacije u 21. veku imaju sve ono što je potrebno jednom stanovniku jedne beogradske, na kraju, svake opštine u Srbiji.
Prema tome, najbolji sud će dati građani na izborima. A ja verujem da će oni prepoznati tu energiju, snagu i spremnost radikala da dalje za dobrobit građana vode opštinu i Zemun i Voždovac, gde se sada takmičimo i kandidujemo da nam građani ukažu poverenje i glasaju za listu koju predvodi gospođa Marina Raguš. To je toliko očigledno, da je sada jasno na srpskoj političkoj sceni, evo videli ste, dakle, i za vašu koleginicu i za kolegu koji su kasnije došli, koliko je očigledno da će ovi koji su izdali Srpsku radikalnu stranku da idu ka tome da prave koaliciju sa Demokratskom strankom i da je to jedini njihov cilj. Pa šta onda da kažemo kada se postavlja ovakav natpis, očigledna najava koalicije Vučića, odnosno njega i Nikolića i te njihove takozvane stranke sa Borisom Tadićem i Demokratskom strankom, onda o tome ko naručuje istraživanje i ko se time bavi. Mi to nikada nismo komentarisali, a setite se, to pamti i kolega Marković, 1997. godine, je li tako, uoči predsedničkih izbora, pa i parlamentarnih izbora, raznih istraživanja, raznih agencija, a tada je narod ukazao poverenje prof. dr Vojislavu Šešelju i srpskim radikalima.
Ja sam uverena da će u nedelju birači na izborima upravo zbog toga, zbog svih tih argumenata i zbog naše volje da uredimo i ove dve opštine, i Srbiju da vodimo pravim putem, da je uspravimo i da je vodimo u zaista sigurnu budućnost za sve njene građane, birači glasati za listu Srpska radikalna stranka - dr Vojislav Šešelj, kakav je njen zapravo pravi naziv, u ove sve tri opštine u Srbiji gde se održavaju izbori, i za kandidate koji su na listi za odbornike, odnosno koje smo kandidovali za predsednike opština.
Da li imate još pitanja za nas? Izvolite.
Novinar: Da li ste vi zadovoljni celom ovom propagandom, koliko je ko bio zastupljen na televiziji, na javnom servisu?
I drugo, pretpostavljam da predsednik stranke Vojislav Šešelj to prati, i kakvo je njegovo mišljenje?
Nataša Jovanović: O procesu koji se vodi u antisrpskom Haškom tribunalu, evo već sedam godina protiv našeg predsednika prof. dr Vojislava Šešelja, govorimo, i vi to najbolje znate, na konferencijama za novinare njegovog pravnog tima nedeljom u 12 časova.
Što se tiče, i to vi takođe vidite i očigledno je svim građanima Srbije, zastupljenosti, hajde molim vas, požutele su sve televizije i pridodale ovu boju ove iskrivljene zastave Srbije, kako su hteli i sa time da se rugaju, u nekom rombu ove stranke koja se zove Srpska napredna stranka. Da se bavimo merenjem time, pa dokle bi nas to odvelo? Nema, znate, u promilima se meri vreme koje je dato Srpskoj radikalnoj stranci. Pa, vi vidite u Narodnoj skupštini Republike Srbije, koju god temu da pokrenemo, socijalna pitanja, težak život građana, pljačka, privatizacija koja je uništila sve porodice u Srbije, prevara sa “Fijatom”, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, odnosno jednostrano primenjen ugovor na štetu srpske poljoprivrede, ne daju nam da govorimo, oduzima se reč, izbacuju se srpski radikali. Da govorimo o strateškim pitanjima kuda ide Srbija sa ovakvom vlašću, sa Tadićem i njegovom štakom Nikolićem i Vučićem, u dalju propast samo.
Prema tome, ovo je šansa. Rekli ste da sam samo uzgred pomenula Kosjerić, naravno ne, Kosjerić je divna i prelepa opština. Nažalost, iako u jednom od najlepših krajeva Srbije, potpuno zapuštena i zapostavljena. Neko će reći, ima 15 mesnih zajednica i otprilike 15.000 birača, ali znate, tamo samo odlaze pojedini političari kada je kampanja, kao ova za lokalne izbore. A mi tamo idemo stalno i govorimo ljudima – zaboravili su vas. I u Kosjeriću, i kod mene u Kragujevcu, i na jugu Srbije, i na istoku, gde god, jer jednostavno oni ne vode politiku za razvoj Srbije, za progres i za ono što je ljudima potrebno – da žive od svog rada i da im se vrati dostojanstvo, da veruju u ono što rade, da će za to biti plaćeni, a da niko neće da ih pljačka. Država ih sistematski pljačka i vidite i na osnovu ovih zaduživanja i garancija o kojima smo govorili, mi smo prezadužena zemlja. Uostalom, ona bivša SFRJ je bila zadužena sa manje od 30, je li tako, milijardi dolara u to vreme, posle vladavine režima Josipa Broza i kasnije, dakle, njegovih naslednika u izvršnoj vlasti, i Milke Planinc i Mikulića, a mi smo danas Srbija ovakva, nažalost, svedena na ove granice sa ovolikim problemima koje imaju ovi ljudi i sa socijalno nezbrinutom decom, kojih ima preko 800 hiljada gladnih, koja je preko 30 milijardi evra u dugu.
Prema tome, jasna je poruka da treba da glasaju za ljude koji su spremni da to menjaju, da živimo od svog rada i da radimo za dobrobit svih građana Srbije.
Rajko Ležajić: Ako može, jednu rečenicu.
Nataša Jovanović: Da, može, izvolite.
Rajko Ležajić: Moram reći svoj komentar na ovo pitanje gospodina, zašto nema Srpske radikalne stranke u medijima. Nema zato što je ovde medijski mrak. Nikada Srbija nije bila u većoj medijskoj blokadi, i Srpska radikalna stranka, nego sada. Ni za vreme Slobe Miloševića nije bila. Pogledajte, koju god otvorite televiziju, videćete ili Vučića ili Nikolića, jer su njihovi zapadni mentori naredili da ih moraju prikazivati.
Dalje, na svim našim televizijama priča se o nekom radu, otvaraju se radovi. To je laž. Najveći je problem u Srbiji što Srbija stoji i što ne radi. Celo građevinarstvo Srbije stoji. Ja radim privatno, privatnik sam, pa znam. Sarađujem sa mnogim firmama, to uglavnom sve stoji. Jedino, kaže naš narod, radi se na televiziji, a u stvarnosti se ne radi ništa.
Nataša Jovanović: Da, kako u informativnim tako i u ovim rijaliti programima, kako popularno zovu, emisijama, u šou programima. U svakom slučaju, hvala vam puno... Izvolite, oprostite, nisam videla.
Novinar: Možete li nam nešto reći o današnjem hapšenju predsednika Skupštine opštine Aranđelovac? Mi smo čuli da je on radikal, da li je to tačno, ako možete nešto više da kažete.
Nataša Jovanović: Onda da se vratimo i na ovo što je pitao gospodin Moma i gospođa Dragana, a to je najbezočnija hajka protiv Srpske radikalne stranke. Vi se sećate da sam počela konferenciju, iako smo odužili, konstatacijom da smo mi oduvek bili, i sada smo, jedini najoštriji borci protiv svakog vida kriminala i korupcije. I uvek, i nikada nećemo da štitimo nikoga, znate, ko je eventualno počinio neku zloupotrebu. Ali, pogledajte kako izgledaju te vesti, da ne pominjem neke televizije. Uhapšen je zbog toga što je proneverio 500 hiljada evra. Znate, da bi neko to uradio i da bi objavio takvu vest morao bi da bude svedok na mestu gde predsednik opštine, koji je danas uhapšen, i zamislite dva dana uoči lokalnih izbora, iznosi džak u kome ima, je li tako gospodine Markoviću, 500 hiljada evra. Niste mogli ni da ih zamislite ni da ih vidite, je li tako? A radi se zapravo o tome da je cela priča vezana za gasifikaciju onoga što je najpotrebnije najmlađim stanovnicima opštine Aranđelovac, a to su učenici osnovnih škola i obdaništa. Ta gasifikacija je vršena u periodu ovog drugog mandata Srpske radikalne stranke i njenih koalicionih partnera, i drugog mandata u kojem je dr Radosav Švabić predsednik opštine.
I samo se postavlja jedno, evo za vas, logično pitanje – ako neko sumnja da je dr Švabić zloupotrebio, kako su rekli, službeni položaj i proneverio, zamislite, 500 hiljada evra, a radi se o tome da je u pitanju način, na kraju, reći će vam nadležni iz opštine Aranđelovac, ja vam samo to govorim podatke koje znam, jer i teritorijalno i stranački je to opština iz koje ja dolazim, dakle iz Šumadije, radi se o kreditu u kojem su isplaćene samo dve tranše, a ima ih 96 ukupno. Znate, kada kažete za nekoga, možda tu među vama ima pravnika u sali, proneverio nešto, onda je to za neki posao koji nije urađen, a neko strpao novac u džep. I to je onda nepravni ugovor, i posao, i tako dalje. Neka rade ti istražni organi svoj posao, ali znate, ono što je činjenica, jeste da ti vrtići i te škole imaju gas u školama i da je ušteda napravljena od 30 posto u odnosu na mazut koji je ranije korišćen. A od jutros se vodi vodi hajka, i način na koji se to objavljuje u medijima, nezabeležen je, ili već zabeležen, imali smo takve slučajeve, je li tako, kada je u pitanju Srpska radikalna stranka, dva dana uoči izbora.
Prema tome, budite sigurni da, a i vi vrlo dobro znate stav naše stranke i našeg predsednika, nikada nećemo da štitimo apsolutno nikakvu vrstu zloupotreba, ali neka o tome daju sud oni koji treba da se bave tim poslom, ali ne na ovakav način i u ovom danu. Ono što je za mene najvažnije jeste da je Srpska radikalna stranka oduvek promovisala najvažnije vrednosti, a to su poštenje i vršenje vlasti u korist građana. Na kraju, građani te opštine i građani opština u kojima se izjašnjavaju na izborima u nedelju, najbolje znaju da li su njihovi predstavnici i da li su kandidati za te funkcije pošteni ljudi, šta o njima misle komšije, prijatelji i kako oni mogu da ih izvedu iz ove teške krize i ove teške situacije. Videćete, kako dani budu prolazili i kako se završi, a to je, dakle, još jedan vid, kao što rekoh, besomučne kampanje i način na koji se to spektakularno prikazuje, već od ponedeljka, kada prođu izbori i kada se klupko bude dalje odmotavalo zapravo šta se dešava i o čemu se radi.
Neko treba da bude siguran u ono što priča na način koji to objavljuje, a naročito vaše kolege, znate, kada se koriste takvim spektaklima i na takav način plasiraju informacije samo dva dana uoči izbora.
Hvala vam najlepše.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR