Montirani proces

Boris Aleksić: Dame i gospodo, dobro došli na redovnu konferenciju Srpske radikalne stranke. Današnja tema je skandalozno suđenje koje treba da počne sutra gospođi Bosiljki Mladić, supruzi generala Ratka Mladića. Kao što znate, režim Borisa Tadića čini sve što može da čini da izvrši pritisak na porodice ljudi koje je neko stavio na poternice Haškog tribunala. Dakle, oni su počeli otvoreno da maltretiraju građane Republike Srbije i ja mogu samo da vas podsetim da istorija uči da su pritisci na porodice srpskih junaka delo okupatora i kukavica, a današnja konferencija ima svoj moto – “Dalje ruke od Mladićeve porodice”. Dakle, sutra u 13 časova u Palati pravde, u Prvom osnovnom sudu, počeće to famozno suđenje koje je toliko dugo najavljivano. Ja ću vas podsetiti o čemu se radi. U kući Bosiljke Mladić, koja je pretresana ko zna koliko desetina puta, nađeno je određeno oružje, dakle, nađeni su pištolji, mediji su nažalost predstavili da je nađen automat. Kada su naveli hekler koh, rekli su da je nađeno automatsko oružje, međutim radi se o pištolju, i to pištolju koji je general Mladić dobio kao najuspešniji oficir, neposredno nakon školovanja. Prosto je neverovatno, dakle, da se to tako predstavlja u medijima i da je naš državni vrh naseo na propagandu Tužilaštva tribunala u Hagu, pa su rekli – Eto, kad ne možemo da dođemo do generala Ratka Mladića, onda ćemo da maltretiramo njegovu porodicu. Ja želim da vam kažem da se ovde sprovode neke udbaške metode iz najgoreg komunizma, jer je prećeno ne samo Bosiljki Mladić, već i Darku Mladiću, njegovoj porodici, i supruzi Darka Mladića koja je čak dobila otkaz u Telekomu Srbija zato što je supruga Darka Mladića. Prosto neverovatno. Da li je moguće da se ovako nešto radi u 21. Veku? Ovo je jedna sramna, bestidna kampanja protiv porodice generala Ratka Mladića, koji je jedino kriv zbog toga što nije dozvolio da Republika Srpska prođe kao Republika Srpska Krajina. Izgleda da je to njegova najveća krivica. Da vas podsetimo u vezi s ovom pričom o pištoljima – evo, na primer, bivši ambasador SAD Vilijam Montgomeri ima udeo u jednoj privatnoj firmi za obezbeđenje, a privatne firme za obezbeđenje u Srbiji broje 60.000 naoružanih ljudi, imaju preko 30.000 dugih cevi, dok vojska Srbije ima svega 11.000 „ugovoraca“ naoružanih dugih cevima. Dakle, firme za privatno obezbeđenje imaju više vatrene moći nego Šutanovčeva armija. I sada, Montgomerija, koji je deo cele te priče, njegovu firmu niko ne sme da kontroliše, podelili su sačmare, podelili su automatsko oružje, podelili su duge cevi, ali zato režim Borisa Tadića maltretira Bosiljku Mladić u čijoj kući su nađeni pištolji koji su pripadali generalu Ratku Mladiću, i nađeno je trofejno oružje. Svaki general, general policije, vojske u svojoj kući ima vatreno oružje, svaki. Šta sad to znači? Neko oružje je dobijeno na poklon i oni to žele da predstave kao ozbiljan kriminal. Ne, to je hajka isključivo na porodicu generala Ratka Mladića, kao sredstvo pritiska na njega samog i, uostalom, na sve građane Republike Srbije. Dakle, ovakvo ponašanje Borisa Tadića je skandalozno, bojim se da se krši Ustav Republike Srbije, krše se odgovarajući zakoni, krše se najosnovnija ljudska prava građana Republike Srbije, i mi možemo da primetimo da u Srbiji očigledno postoje neki građani koje je režim proglasio za građane drugog reda. Dakle, svi oni koji nisu po ukusu tribunala u Hagu, i to Tužilaštva tribunala u Hagu, proganjaju se, to je sada i Mladićeva porodica, a oni koji slušaju instrukcije tribunala u Hagu, ti su na vlasti. Ja bih podsetio režim da je tužilaštvo tribunala u Hagu, samo jedna od strana u postupku i po odgovarajućim dokumentima tribunala u Hagu, to jest po Statutu tribunala, tužilaštvo je ravnopravno sa odbranom. Postoji princip jednakosti oružja i u međunarodnom pravu, ali se to očigledno ne poštuje, jer tužilaštvo može da radi šta želi, bilo koji potez može da povuče i zaista se postavlja pitanje da li su nosici suverenosti u ovoj državi građani Republike Srbije, kako je zapisano u Ustavu, ili je to Tužilaštvo tribunala u Hagu i oni koji deluju preko tog tužilaštva. Takođe želim da vas podsetim da s jedne strane režim vrši pritisak na generala Mladića i njegovu porodicu, sa druge strane, odobrava penzije osvedočenim ratnim zločincima kakvi su Naser Orić i Stjepan Mesić. Dakle, režim Borisa Tadića će, izgleda, zbog prijateljskih odnosa sada sa Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom, odobriti penzije ljudima koji su razbijali Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju, koji su učinili brojne zločine. Mesić je odgovoran za najteži zločin u međunarodnom pravu, zločin protiv mira, a Naser Orić je učestvovao u masakriranju srpskih civila u Srebrenici i okolini, kada je više od sto sela i zaseoka uništio sa svojom paravojskom, naoružanom do zuba. Dakle, to je neverovatno šta radi režim Borisa Tadića i ja želim da vam kažem da će Srpska radikalna stranka biti prisutna, pratićemo suđenje protiv porodice generala Ratka Mladića. Mi ćemo biti i sutra u Palati pravde i takođe pozivam građane koji su zainteresovani da dođu da daju podršku jer svi građani Republike Srbije imaju prava koji su zagarantovana Ustavom, i ta prava ne mogu da se uskraćuju. Dakle, mi pozivamo režim da zaustavi hajku i pritiske na porodicu generala Ratka Mladića. Toliko smo imali za danas. Da li ima nekih pitanja?

Novinar: ... Čuli smo najnovije tvrdnje iz Haškog tribunala. Da li je tačno da je uspela operacija predsednika Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja?

Boris Aleksić: Oni su u svom izveštaju, koji je predsedniku stranke dostavljen tek juče, ustvrdili da je operacija prošla bez komplikacija, a da li je uspela, oni nisu mogli da kažu izričito, jer treba da se sačeka taj period, po njima, od tri do četiri meseca, da vide da li će se aritmije vratiti, ali aritmije i dalje postoje. Dakle, prema ovome što se sada dešava, nije uspela operacija jer su tu aritmije. Uostalom, čuli ste šta je Vojislav Šešelj izjavio juče u sudnici. Cilj te operacije je bio da se eliminišu aritmije, međutim one nisu eliminisane, one još uvek postoje, ali najveći problem je što i dalje u tom izveštaju nisu utvrdili uzrok aritmije, oni naprosto ne znaju šta je uzrok. Da vas podsetim, Vojislav Šešelj se prvi put na probleme sa srcem požalio 2006. godine. I do dana današnjeg, nakon četiri godine, oni nisu uspeli da utvrde uzrok njegove bolesti. Pa, da li je moguće da na tako razvijenom Zapadu, u toj razvijenoj Evropskoj uniji, treba za dijagnostiku četiri godine i više da se utvrdi uzrok bolesti. Tako da se očigledno tribunal u Hagu i njihova pres služba pokrivaju određenim informacijama, ali ovo su konkretni podaci o kojima vam ja pričam. Da li imate još neko pitanje? Ukoliko nemate, ja vam se zahvaljujem.