Nesposobna većina

Dragan Todorović: Dobar dan. Dame i gospodo novinari, danas je praktično prvi dan rada Skupštine Republike Srbije posle uvođenja novog poslovnika, slobodno može da se kaže posle uvođenje diktature u Skupštinu Republike Srbije. Vladajuća većina, na čelu sa Demokratskom strankom, nesposobna da rešava probleme u kojima se nalazi Srbija i njeni građani, pokušava da spreči da se o tim problemima javno govori, da se iznose sve činjenice, a jedino mesto na kome te činjenice mogu da se iznesu je Skupština Republike Srbije i zato su krenuli da Poslovnik potpuno prilagode sebi i da pokušaju da onemoguće opoziciju da te podatke iznosi. Ali takav kakav jeste Poslovnik, oni nisu u stanju da ga primenjuju nego su odmah na početku krenuli da ga krše. Posebno to radi predsednik Skupštine Slavica Đukić-Dejanović i to je bilo jasno od samog početka.

Ja ću vas podsetiti, sednica koja je zakazana na zahtev poslaničkog kluba ZES-a po članovima 204 i 205, kada je u pitanju jedna tema i kada se traži da pojedini ministri dođu na sednicu Skupštine da odgovaraju poslanicima na postavljena pitanja, zakazana je odmah. Mi smo 27. februara zahtevali od predsednika Skupštine da se zakaže ista takva Skupština na osnovu članova 204 i 205, na kojoj bismo razmatrali sve dosadašnje aktivnosti vezane za Haški tribunal, sve presude po pitanju Haškog tribunala i posledice koje mogu biti po našu državu. Evo koliko je dana prošlo, predsednik Skupštine preko novina odgovara da je pitanje da li će uopšte tu sednicu zakazati, pa i ako je zakaže, da će o tome odlučivati Skupština da li će biti održana ili ne, što je apsolutno suprotno Poslovniku. O tome Skupština ne može da odlučuje, ona mora da dođe na dnevni red, i posebno smo imali priliku da vidite nešto što je prosto zapanjujuće, da predsednik Skupštine primenjuje kolektivnu odgovornost. Kažnjava predsednika poslaničke grupe, zamenika predsednika poslaničke grupe, bez ikakvog dokaza da su oni neposredno učinili bilo kakav prekršaj po pitanju Poslovnika na osnovu kojeg bi mogla da im izrekne mere opomene, što govori o tome da će vladajuća većina ići do kraja, a SPS je krenuo da služi Demokratskoj stranci na najgori mogući način.

Ja ću vas podsetiti, od devedesete godine mnogi predsednici Skupštine su se promenili i u saveznom parlamentu i u republičkom parlamentu, ali ako bih vam rekao nekoliko imena predsednika Skupština, vi biste se odmah setili za što su vezani događaji kada su oni u pitanju. Setite se Radovana Božovića, setite se Nataše Mićić, i evo sad verovatno i Slavica Đukić-Dejanović ima veliku šansu da uđe među te predsednike koji će našoj javnosti ostati jedino u sećanju po tome što su na drastičan način vodili sednice Skupštine Republike Srbije. Druga stvar koju smo hteli danas da vam saopštimo vezana je za ovaj skup koji je održan na Kopaoniku, gde su prisustvovali predsednik Republike Boris Tadić, predsednik vlade Mirko Cvetković, mnogi ministri iz vlade Republike Srbije, kao i mnogi predstavnici banaka i najvećih preduzetnika u Republici Srbiji.

Ono što je izuzetno važno i što je vezano za ovaj skup pokazuje građanima Srbije da vlada i naša država apsolutno nisu našli rešenja za krizu koja nas je već u velikoj meri zahvatila, da problemi sa kojima se suočavamo ne mogu da se reše, da je praktično jedini način, kako oni vide rešavanje tog problema, u novom zaduživanju. Drugog rešenja mi do sada nismo čuli, ili nismo čuli ni jedino drugačije rešenje sem da će pokušati da se zaduže i kod MMF-a i kod poslovnih banaka, što praktično znači uvođenje Srbije u dužničko ropstvo. Mi smo i ovako izuzetno zadužena država sa novim kreditima, mi jednostavno nećemo biti u stanju da u dogledno vreme funkcionišemo kao država. Umesto da se donese jasna nacionalna strategija za ublažavanje negativnih efekata ekonomsko-finansijske krize, oni nam nude neke parcijalne stvari koje ni u kom slučaju ne obećavaju da će problemi biti rešeni. Pre svega, morao je da bude donet nacionalni program koji bi podrazumevao i koji bi uključivao sve monetarne mere, devizne, kreditne, socijalne, ekonomske mere, da odredi prioritete šta država u ovom momentu treba da radi, šta je ono što je najvažnije za državu.

Svima je jasno, budžet se puni svega 30 odsto naplaćenog do sada zato što su preduzeća jednostavno u situaciji da ne mogu da izmiruju svoje obaveze. I umesto da odredimo prioritete i da kažemo šta je to što je najvažnije za našu državu, što obećava da će ova ekonomska kriza na neki način lakše da se prevaziđe, mi smo imamo priče i obećanja, i to priče koje se razlkuju od mesta do mesta, Mirko Cvetković priča jedno u Skupštini Republike Srbije, drugo priča na Kopaoniku. Da je Srpska radikalna stranka na vlasti, te mere bi pre svega bile vezane za poljoprivredu. Ako Amerika i ako najveće zapadne države i ekonomske sile štite svoje proizvode, štite svoju državu, svoju ekonomiju, zašto to ne može i Srbija?

Mi jednostavno primenjujemo SSP, rezultat toga biće manjak između 250 i 400 miliona evra u budžetu Republike Srbije i potpuno uništena poljoprivreda. Metalski kompleks je šansa koja je za našu državu izvesna, ali treba pristupiti ekonomskim merama koje bi značile oporavak i mogućnost da radi, kao što bi trebalo da se država angažuje u velikim infrastrukturnim objektima u građevinarstvu, pre svega autoput “Koridor 10” i to su stvari koje na neki način mogu da donesu određena poboljšanja. Sledeća stvar koja je vezana za današnju konferenciju je izjava Borisa Tadića na Kopaoniku da će on, odnosno država, krenuti u ozbiljan obračun sa kriminalom, pre svega sa raskidanjem veza između kriminala, politike, poslovnog sveta, a ono što je dobro u vezi s Kopaonikom je što smo mi mogli da vidimo na jednom mestu praktično 90 odsto onih koji bi trebalo pod hitno da odgovaraju.

Da je Boris Tadić sa svoje leve strane imao Božidara Đelića a sa desne strane Mlađana Dinkića, ne bi trebalo uopšte da razmišlja. Ti ljudi su toliko ogrezli u kriminal da je čak postalo degutantno da se komentariše, ali tu su i mnogi tajkuni koji su se obogatili zahvaljujući vezama pre svega sa Demokratskom strankom, sa strankom G 17 plus i sa nekim drugim strankama u vlasti, i sadašnjoj i nekadašnjoj vlasti. Ona jedna šala koja je nekada davno izgovorena, kažu za jedan skup da su, recimo, u jedan šešir stavili ceduljice sa brojevima za Kopaonik, slobodno su te brojke mogle da budu od broja 5 do broja 39 i sem časnih izuzetaka, a te brojke da budu godine robije koje bi bile izrečene bez suđenja, da pristanu da odleže toliko, verujte mi da se niko ne bi žalio, čak i oni koji bi izvukli broj 39, jer bi sigurno na suđenju dobili 40.

Ali postavljamo pitanje Borisu Tadiću zašto se do sada nije obračunao sa kriminalom. Zašto nije rešio jednostavan problem, onaj koji je bio vezan za glasanje u Skupštini Srbije, za aferu “Bodrum”, kako može Srbija, odnosno građani Srbije da veruju Borisu Tadiću da će se obračunati sa kriminalom? Evo, ja ću vam samo pomenuti neke od najvećih afera od dolaska DOS-a na vlast, tu ne da ima 400 godina robije, tu bi bogami, kada bi se sve istražilo, bilo i preko 1 000 godina, za uzimanje Narodne banke Jugoslavije, za uzimanje Savezne uprave carina, Trgovinskog suda u Beogradu, za gašenje domaćih državnih banaka, “Beogradske banke”, “Jugobanke”, “Invest banke”, cementare. Ima li većeg kriminala? Sećate se samo koliko smo mafija do sada preko novina otkrili, građevinska, carinska, putna, stečajna, da ne govorim. Prodaja poslovnog centra Ušća, jedna od najvećih afera i kriminala kod koje se znaju sve činjenice. Srpska radikalna stranka je napokon, posle više meseci, na osnovu Zakona dostupnosti informacija, došla do svih podataka i mi ćemo sa tim činjenicama izaći. Ništa se ne dešava, videćete za koliko desetine hiljada je povećan poslovni prostor a da je to sve urađeno mimo zakona.

Sećate se prodaje tri šećerane za devet eura, uvoz šećerne trske, kad su nam zabranili uvoz šećera iz Srbije, i ono što je stvarno interesantno, evo ja sam vam naveo, Nacionalnu štedionicu da ne zaboravim. Evo samo ovih desetak afera, sve njihove učesnike ste mogli da vidite na Kopaoniku. Zaključak je vrlo jednostavan: dokle god je Demokratska stranka na vlasti i G 17 plus, nema rešenja za Srbiju, nema mogućnosti da Srbija izađe iz ekonomske i socijalne krize. Najlepši završetak ovoga skupa bi bio dolazak Ivice Dačića sa kompletnom žandarmerijom, koji bi sačekali učesnike i sproveli ih tamo gde treba, a pretpostavljam da bi u znak solidarnosti i Ivica Dačić krenuo zajedno sa onima koji su bili na Kopaoniku. Izvolite, imate li vi nekih pitanja? Ukoliko nemate, hvala vam što ste došli na konferenciju.