Boris Aleksić: Dobar dan dame i gospodo, dobrodošli na redovnu konferenciju Srpske radikalne stranke, moje ime je Boris Aleksić, pored mene su Marijana Krneta i Vladan Jeremić. Najpre bih želeo da vam kažem da su naši predstavnici u parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope sastavili jedan predlog deklaracije vezano za poslednja dešavanja na Kosovu i Metohiji, da su gospodin Dragan Todorović i gospodin Miloš Aligrudić iz Demokratske stranke Srbije podneli tu deklaraciju, prikupili dovoljan broj potpisa da ona uđe u proceduru, a tiče se uništenja i ukidanja telekomunikacione mreže Republike Srbije na Kosovu i Metohiji. Vi znate da se 23. aprila 2010. godine dogodilo to da su šiptarske vlasti nasilno uništile državnu imovinu Republike Srbije i da su imale prećutnu podršku Evropske unije i zapadnih zemalja NATO-a takođe. Dakle, ukupno je predlog deklaracije koji je podneo gospodin Todorović i sa njim gospodin Miloš Aligrudić potpisalo 36 poslanika. Oni dolaze iz 11 zemalja, dakle Srbije, Švedske, Španije, Kipra, Rusije, Ukrajine, Rumunije, Gruzije, Grčke, Litvanije i Finske. I ovim potezom je otprilike pokazano kako se štite interesi Republike Srbije u inostranstvu pred odgovarajućim međunarodnim telima i organizacijama. Ja želim samo da kažem, kada je bila ponuđena deklaracija gospodinu Dragoljubu Mićunoviću da je potpiše, dakle šefu naše delegacije, delegacije Republike Srbije i parlamenta, on je odbio to da učini. On je potpisao deklaraciju tek sledeći dan, verovatno mu je neko iz Beograda javio da ne sme da se igra na taj način sa državnim interesima i na kraju je Drgagoljub Mićunović to potpisao, ali prosto je neverovatno da prvi dan nije hteo to da uradi, jer zaista, u pitanju su Kosovo i Metohija, u pitanju je državna imovina Republike Srbije i nekih privatnih operatera takođe iz Srbije, zaista nema ništa sporno, ali eto i to se desilo. No, kažem vam, poslanici iz drugih zemalja, ja sam ih nabrojao, njih 36 iz ukupno 11 zemalja su bili mnogo svesniji od Dragoljuba Mićunovića iako dolaze iz nekih takođe dalekih zemalja i potpisali su to. Vi znate da protesti Srba i dalje traju vezano za isključenja i uništavanje mreže mobilnih operatera Srbije na Kosovu i Metohiji i Srpska radikalna stranka upozorava da su se to prihvatanje EULEKS-a i prihvatanje uslova koji dolaze iz Evropske unije a kojem je sklon režim Borisa Tadića pokazali kao nelogični i u praksi oni jednostavno ne daju očekivane rezultate, oni su suprotni interesima Srbije. Videli ste da Evropska unija blagonaklono gleda na to što se dešava na Kosovu i Metohiji i na određeni način vrši pritiske na Srbiju. Dakle, ako hoćete dalje da idete prema evropskim integracijama, ili ne daj Bože, evroatlantskim, vi morate da pravite ustupke, morate da dođete do takozvanih dobrosusedskih odnosa sa Kosovom i Metohijom. Još jedna tema je veoma interesantna. Kao što znate, predsednik Boris Tadić je blagoizvoleo da potpiše Istambulsku deklaraciju i to 24. aprila, zajedno sa predstavnikom predsedništva Bosne i Hercegovine Harisom Silajdžićem, koji je bio verovatno u privatnoj poseti tamo jer nije imao saglasnost drugih članova predsedništva i sa predsednikom Turske Abdulahom Gulom. To su učinili 24. aprila, kada se obeležava dan genocida nad jermenskim narodom koji su počinili Turci. Dakle, prosto neverovatno, tog dana se obeležava i sećaju se ljudi širom sveta stradanja više od milion i petsto hiljada Jermena, tamo negde od 1915. godine pa do 1923, međutim, to nije omelo gospodina Tadića. Izgleda da su se njegova četiri stuba međunarodne politike o kojoj je on govorio, dakle Sjedinjenje Američke Države, Evropska Unija, Rusija i Kina, izgleda da su se ti stubovi srušili, a da je on rešio da podigne neki novi stub, a to je Turska. Dakle, izgleda da se apsolutno režim oslanja na pomoć Turske, vi ste videli da su predstavnici, zvaničnici Turske države najavili obnavljanje osmanske imperije na Balkanu, sećate se kada su bili u poseti Bosni i Hercegovini, sećate li se kada su dolazili u posetu Srbiji, otvoreno govore o tome da je osmansko carstvo bilo pozitivno iako su milioni ljudi nestali u njemu, dakle, ne samo Srba, govorili smo i o Jermenima, i prosto je neverovatno da se Boris Tadić sada oslanja na Tursku. Dakle, on vraća Srbiju u feudalno doba. Da li je to proevropska strategija ove vlade? Da li sve treba da se vrati kao što je bilo pre Karađorđevog ustanka, pre srpske revolucije koja nas je oslobodila feudalnih stega osmanske imperije ili ne? Očigledno da Boris Tadić smatra da će brže ući u Evropu preko Turske. Zaista zastrašujuće. Na zvaničnom sajtu Ministarstva spoljnih poslova Turske imate četiri reda posvećena Srbiji, vrlo uzdržane komentare gde se opisuje Republika Srbija, ali zato imate četiri puta više prostora posvećenog Kosovu, gde zvanično Turska država, ministarstvo spoljnih poslova, govori o istorijskim vezama između Kosova i Turske, o vekovnim vezama i o prisustvu Turske na Kosovu, koje treba da se obnovi. Dakle, prosto neverovatno da naša država nastavlja da ide tim putem i da u stvari pomaže određene inicijative koje dolaze iz Ankare, a koje se tiču prihvatanja Kosova i održavanja Kosova kao nezavisne države. Kao što znate, najavljeno je da će i državljani Srbije uskoro u svoju južnu pokrajinu morati da idu sa pasošem, dakle, te ucene se nastavljaju. Ova najava je došla od predstavnika šiptarskih vlasti iz Prištine, međutim svakako da oni ne bi mogli da upute takve poruke da Evropska unija ne stoji iza njih, da nisu ohrabreni stavom Evropske unije, Sjedinjenih Američkih Država, da ne dobijaju ogromne finansije upravo iz Brisela. Brisel ima svoju odvojenu strategiju, jednu za Kosovo i Metohiju, kako oni kažu, za Kosovo, a drugu za Srbiju. Evropska unija jednostavno ne tretira Srbiju kao teritoriju koja se prostire i na Kosovu i Metohiji. Takođe, kao veliki diplomatski uspeh Borisa Tadića i Vuka Jeremića označen je predstojeći neformalni samit u Sarajevu, gde, zamislite, po prvi put posle neuspeha u Sloveniji i na drugim mestima treba da se nađu za istim stolom predstavnici, kako oni kažu, Beograda i Prištine, ali ovaj put bez državnih simbola, i to je ta čarobna formula koju je našao italijanski ministar spoljnih poslova Franko Fratini a koju su prihvatili Boris Tadić, Vuk Jeremić i režim Demokratske stranke. Dakle, srpski predstavnici će se odreći svojih simbola odreći će se simbola države Srbije prilikom sastanka u Sarajevu, to je nešto što je zaista nedopustivo, to može da se tumači kao prvi korak ka spremnosti da se polako odriču i teritorije. Jer, očigledno da je zapad strpljiv, on ide strategijom kratkih koraka, korak po korak, ali dolazi do cilja. Mi smatramo da je ovakav dogovor zaista neprimeren i da Srbija nema razloga da se na međunarodnim skupovima odriče simbola svoje državnosti, simbola svoje države. To je sramota. Vrlo dobro znamo šta su simboli. Ja vas podsećam da je vladajuća garnitura nedavno promenila pravila po kojima funkcioniše Skupština Srbije, pa su uveli bespotrebno da nas dočekuje, to jest poslanike u Narodnoj skupštini, počasni stroj garde i da se intonira srpska himna. Ovo za intoniranje srpske himne je u redu, mada je garda nepotrebna, ali zašto u parlamentu insistiraju na simbolima srpske državnosti kada se njih odriču u međunarodnim odnosima? U međuvremenu su se pojavile i neke druge inicijative, koje dolaze ovaj put iz britanske izvršne vlasti. Naime, njihovi eksperti predlažu razdvajanje pitanja granica i nezavisnosti Kosova. Mi smatramo da je ovo uvod u pokušaj takozvane podele Kosova. Mi se, naravno, tome protivimo. Bilo je nekoliko inicijativa koje su išle ka ovom cilju, ali mi smatramo da Srbija ni po koju cenu ne sme da prihvati promenu granica. Podsetiću vas da su srpske granice prema Albaniji definisane sporazumom iz Firence iz 1926. godine, to je međunarodni sporazum, i razgraničenje između Srbije i Albanije. Mi trenutno imamo rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija koja nije u suprotnosti sa tim sporazumom. Da biste bolje razumeli ciljeve Evropske unije i da bi shvatili svi zajedno da ovo što rade šiptarske vlasti u Prištini nije njihov projekat, već da dolazi iz Brisela. Ja mogu da vam kažem da je jedan od glavnih ljudi koji je zadužen za zapadni Balkan u Evropskoj uniji u njihovim izvršnim organima upravo Robert Kuper, koji je generalni direktor u okviru Saveta Evropske unije zadužen za spoljne i političko-vojne poslove, a u okviru njegovog odeljenja deluje i direktorat za zapadni Balkan i istočnu Evropu, kao i centralnu Aziju. To je inače savetnik Tonija Blera, čovek koji je napisao knjigu „Razbijanje nacionalnih država“, koji je apsolutno podržavao agresiju na Saveznu Repbuliku Jugoslaviju 1999. godine i koji otvoreno u svojim radovima zastupa politiku duplih standarda. Dakle, državama koje on smatra da pripadaju nekoj drugoj ili nižoj kategoriji, u koje ubraja i Srbiju, treba nametnuti standarde koji ne važe za neke druge države. Čovek u svojim radovima zastupa stav da međunarodna zajednica treba da sprovede projekat novog kolonijalizma. Dakle, čovek koji je aposlutno pisao, govorio i delao u korist separatizma u samoj Srbiji je sada zadužen za zapadni Balkan i za istočnu Evropu. Njegov otvoreni stav je da Kosovo mora da bude nezavisno, da je ono nepovratno nezavisno i nije slučajno što ga je Evropska unija izabrala da zastupa i brani njene interese i u Srbiji. Njegova uloga nije slučajna. To su otprilike neke teme o kojima sam hteo da govorim danas sa vama. Da li možda ima nekih pitanja? Ukoliko nema, ja vam se zahvaljujem.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR