Milorad Krstin: Otvaram redovnu konferenciju Srpske radikalne stranke, pa evo, maja meseca smo dobili jedan set zakona u oblasti poljoprivrede, ili tačno rečeno, 15 zakona. Već tada je Srpska radikalna stranka ukazivala da će doći do problema oko cene pšenice, to jest useva, stočnog ječma i uljane repice. Međutim, ministar poljoprivrede, predsednik Vlade Republike Srbije i drugi ministri nisu prihvatili naše smernice da bi trebalo nešto učiniti za srpski agrar, za srpskog paora, zemljoradnika, seljaka, i za sve one koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom, reč je o stočarima, farmerima, povrtarima i voćarima.
I obistinilo se ono što je Srpska radikalna stranka govorila, došlo je do toga da proizvodnja stočnog ječma ove godine dobije osam dinara po kilogramu, dok je 2008, to jest u prošloj godini, ona bila 14,5 dinara. Došli smo do toga da proizvođač pšenice u 2009. godini, u ovoj godini, dobija devet i po dinara plus PDV za pšenicu, to je negde 10 dinara i 40 para, maksimalno, dok je u prošloj godini imao od 15,75 do 16 dinara po kilogramu pšenice. To je ispod svakog minimuma da bi poljoprivredni proizvođač mogao bar da vrati onaj novac sa kojim je ušao u proizvodnju i stočnog ječma i pšenice, a i onaj koji je ušao u proizvodnju sa višnjama, pa sada ima cenu od 15 dinara, prinuđen je da seče stabla višanja, pa i oni koji se bave proizvodnjom, mislim na farmere za proizvodnju mleka koje ima minimalnu cenu negde oko 20 dinara, što ne podmiruje najosnovnije potrebe, ni onoliko koliko je taj farmer uložio po jednome litru. A znamo da je jedna flaša od dve litre obične vode preko 30 dinara. Prema tome, Srpska radikalna stranka je, bez obzira što su se iz Vlade Srbije branili time da imamo površine zasejane pšenicom 15 odsto više od prošle godine, znači na 559 000 hektara, da će prinos biti 3, 8 tone po hektaru, međutim, odgovorno tvrdim posle ovih, nažalost veoma loših padavina što se tiče pšenice, dobrih padavina što se tiče kukuruza, suncokreta i soje, pokazalo se da prosek u Srbiji neće biti ni tri tone. Još jedan pokazatelj da ćemo imati, bez obzira na sve posejane površine od 559 000 hektara, negde oko milion i pet stotina hiljada tona.
Kod otkupa pšenice, nažalost, pojavio se još jedan problem, a to je rok isplate ove pšenice od maksimalne cene od 10 dinara i 40 para. Dakle, onaj ratar koji je proizveo pšenicu neće dobiti novac za nju pre šezdeset dana, a to znači za narednih tek dva meseca. Na osnovu ovoga bih mogao slobodno da kažem, i pitao bih da li građani Srbije zaslužuju, sa ovom cenom pšenice, ovu istu cenu vekne hleba, ili bi trebalo da država, na čelu sa predsednikom vlade i resornim ministarstvima, nekome da da do znanja da, ako je već ova cena pšenice ovako niska, ja mislim da građani Srbije zaslužuju da dobiju i manju cenu hleba. Ja bih izneo par zaključaka ispred Srpske radikalne stranke na osnovu kojih mi, to jest Srpska radikalna stranka, zahtevamo od predsednika vlade hitnu intervenciju države ne tržištu pšenice.
Smatramo da se problemi na tržištu pšenice još uvek mogu rešiti adekvatnim merama države, pri čemu se zalažemo za pregovore kao način rešavanja svih problema. Pod dva, zahteva se od Republičke direkcije za rezerve da otkupi još 200 000 tona pšenice roda 2009. godine u cilju regulacije tržišta pšenice, i to po ceni koja pokriva troškove proizvodnje proizvođača. Rezervni otkup pšenice od strane Direkcije u obimu od 65 714 tona po ceni od 13 dinara po kilogramu nije bio dovoljan u pogledu količine i cene u smislu uspostavljanja regulacije tržišta pšenice.
Pod broj tri, zahteva se od Ministarstva poljoprivrede i šumarstva i vodoprivrede da hitno obezbedi svim skladištima koja ispunjavaju uslove da dobiju status javnog skladišta u cilju obezbeđenja mogućnosti proizvođačima i zadrugama da prodaju svoju pšenicu kada se stvore bolji tržišni uslovi. Broj četiri, zahteva se da država snosi troškove skladištenja pšenice za proizvođače i zemljoradničke zadruge. I broj pet, zahteva se subvencionisanje namenskih kredita za otkup pšenice za zemljoradničke zadruge.
Ovo je ono što traži Srpska radikalna stranka od premijera, tj. predsednika Vlade Republike Srbije, od resornog ministra, jer to je još jedini put da se pokaže dobra volja da se ne uruši srpski agrar, da ne dođe do sumraka srpskog agrara, a da jadni paor, zemljoradnik, seljak koji je nosio višegodišnje sankcije koje su bile tada prema SRJ, tj. Republici Srbiji, može da preživi. Međutim, ako se vlada bude ovako odnosila prema tim paorima, seljacima, mislim da oni više neće moći da izdrže i pitam se da li će imati volje i želje da u 2009. godini, na jesen, zaseju i jedan jedini kilogram pšenice. A desiće se to ovako kako se, nažalost, sada ponaša Vlada Srbije.
Da li ima neko od novinara pitanje? Ako nema, hvala.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR