Pljačka kroz privatizaciju

DraganTodorović: Dame i gospodo novinari, nekako se podudara, dolazi peti oktobar, desetogodišnjica dolaska DOS-a na vlast i red je da se sumiraju neki rezultati vladavine DOS-a u proteklih deset godina. Lično mislim da je u proteklih deset godina izvršeno najbrutalnije razaranje i uništavanje Srbije, i u nacionalnom i u ekonomskom smislu. Prosto, teško je odvojiti šta je teže i šta je veći zločin u proteklih deset godina koji je učinjen prema Srbiji i građanima Srbije. Srpska radikalna stranka, od samog osnivanja, bori se protiv kriminala, protiv korupcije, posebno kada su u pitanju državni organi, odnosno kada su u pitanju pojedinci na državnim funkcijama, čija je osnovna dužnost da štite imovinu Srbije i da spreče svaku mogućnost zloupotrebe. U proteklih deset godina, nažalost, mi imamo drugačiju činjenicu. Da oni koji su pozvani da štite državnu imovinu, oni koji su pozvani da učine sve da ne dođe do kršenja zakona, pojavljuju se suštinski kao nosioci i kriminala i korupcije.

Razmere ekonomskog uništavanja i pljačke Srbije, teško da će ikada biti utvrđene. Ja lično mislim da bi morao da se osnuje poseban institut kome bi trebalo dosta vremena, pa da se krene od procesa privatizacije pojedinačno za svaki slučaj, da bismo eventualno imali približne podatke o tome šta se to desilo u Srbiji u proteklih deset godina. Po nekim pretpostavkama, kaže se da je Srbija, vezano za privatizaciju, ušla sa vrednošću imovine između trideset i četrdeset milijardi evra. Pazite, ovde se kaže, između trideset i četrdeset milijardi evra. Kao da je deset milijardi evra nešto što se svakoga dana nalazi maltene na pijaci. A da je vrednost privatizovane imovine do sada, ono što je dobila država Srbija, mada se ne zna uopšte gde je završio jedan jedini evro od te privatizovane imovine, oko dve milijarde i sedam stotina miliona evra. Znači, nepunih deset posto. Onda je valjda jasno kakva je pljačka, kakve su razmere pljačke koja je izvršena u Srbiji. To je prosto neverovatno. Znate, takve pljačke moguće je da se izvrše samo u posebnim okolnostima. To su okolnosti kada je neka država u ratu pa je pljačka okupator, i u okolnostima kada je na sceni revolucija. Tada oni koji izvode revoluciju, smatrajući da im je sve dozvoljeno, nemilosrdno pljačkaju državu. To se upravo desilo sa Srbijom. Oni koji su došli na krilima NATO pakta 1999. godine, koji je bombardovao, zločinački bombardovao Srbiju, a onda ih organizovao da 2000. godine dođu na vlast, prelaze preko toga, zato što im to odgovara.

Mi smo do sada dosta puta u javnosti pokretali mnoge slučajeve vezane za brutalnu pljačku mnogih javnih preduzeća, mnogih državnih preduzeća u Srbiji. Nažalost, imate priliku da i sami vidite da to nije rezultiralo nekim velikim odjekom. Ali postoje dva slučaja za koja smo se mi posebno angažovali, za koja mislimo da su egzemplari pljačke u Srbiji, da su najbolji primeri kako je izvršena pljačka. I tu imate sve aktere na jednom mestu. Imate političare, državne funkcionere, imate kriminalce i imate tajkune. I ako se ova dva slučaja ne reše, nikada ništa u Srbiji neće biti rešeno. Dok ne dođe neko ko će krenuti da ovo istražuje. Mi ovo radimo zbog toga da neko, kad dođe vreme za istraživanje, ima vrlo dobre polazne osnove, odnosno činjenice, da bez mnogo gubljenja vremena krene u raščišćavanje onih najvećih pljački koje su se desile.

I vi znate da smo mi pokrenuli pitanje privatizacije kompanije “Novosti” i “Luke Beograd”. I tu imate sve aktere, sa mnogim činjenicama, tako da možete da utvrdite na koji način je izvršena pljačka državne imovine. Kada smo sve to završili, bezuspešno smo pokušavali u Skupštini Srbije, mesecima, da dobijemo određene odgovore, koje do dana današnjeg nismo dobili. Kao na primer: ko su vlasnici tri firme, ili ko je vlasnik tri firme u privatizaciji “Novosti”? Gde je i da li je tačno da je na računima “Luke Beograd” bilo 42 miliona i 300 hiljada evra? Do dana današnjeg nije stigao odgovor, kao ni mnogi drugi vezani za “Luku Beograd” i kompaniju “Novosti”, iz jednostavnog razloga što bi, ukoliko bi odgovor stigao, to bi bilo zvanično priznanje da je Srpska radikalna stranka potpuno u pravu, i da je pokrenula postupke koji moraju biti procesuirani, koji su morali biti procesuirani. A onda se postavlja pitanje zašto nisu bili procesuirani. S obzirom da više nema razloga da se bilo šta čeka, mi smo podneli krivične prijave protiv onih za koje smatramo da su najodgovorniji kada je u pitanju privatizacija kompanija “Novosti” i “Luka Beograd”. Posebnu pažnju smo posvetili ulozi državnih funkcionera. Oni su najodgovorniji. Znate, ako lopov krade, njegova je odgovornost pojedinačna, lična, ali ako mu u tome pomaže neki državni organ, recimo policija ili tužilaštvo, ili sud, to je onda mnogo, mnogo ozbiljnije nego sam pojedinačni čin krađe. I zato smo se trudili da u ovom lancu posebno označimo one za koje mislimo da su svojim činjenjem i nečinjenjem, potpuno omogućili ne samo pljačku, kada su u pitanju kompanije “Novosti” i “Luka Beograd”, nego i sve druge pljačke prilikom privatizacije.

I ono što, nažalost, moram da konstatujem, u Srbiji nije ostalo još mnogo toga da se opljačka. Ostali su neki veliki sistemi, kao što je RTB Bor, ostala su javna komunalna preduzeća i ostala su neka javna preduzeća, posebno ona vezana za EPS. Kad se to opljačka, Srbija će biti potpuno rasprodata država u rukama tajkuna. I tu ne mislim samo na tajkune, domaće tajkune, tu mislim i na one iz inostranstva koji su sprovodili uništavanje Srbije, da bi posle od toga imali lične koristi. To nisu nikakve tajne. Pogledajte samo američke činovnike ili predstavnike njihove državne administracije, u kojim sve zemljama, u kojim sve kompanijama imaju udeo. Uzmite samo “Dikančenija” u Iraku i videćete kako i suštinski zbog čega se sprovodi ovo uništavanje države.

Da krenemo redom. Kada je u pitanju kompanija “Novosti”, mi smo podneli, odnosno ja sam formalno podneo krivičnu prijavu protiv Predraga Bubala, ministra privrede u Vladi Republike Srbije 2006. godine, Miodraga Đorđevića, tadašnjeg direktora Agencije za privatizaciju, Aleksandra Gračanca, tadašnjeg direktora Akcijskog fonda, Vide Uzelac, tadašnjeg direktora Centralnog registra za hartiju od vrednosti, Manojla Vukotića, generalnog direktora kompanije “Novosti”, Miljka Radosavljevića, tužioca za organizovani kriminal, i Zagorke Dolovac, republičkog javnog tužioca. Ono što je za kompaniju “Novosti” karakteristično, kao i za “Luku Beograd”, moglo bi da se kaže u jednoj jedinoj rečenici - organizovani kriminal ili organizovani zločinački poduhvat lica koja su umešana u kompaniju “Novosti”. Ako vam kažem da nikada do sada nije izvršen deobni bilans kompanije “Borba”, čiji su “Novosti” bile deo, onda je valjda sve rečeno. Da bih vam to plastično objasnio, pretpostavljam da među vama novinarima ima i roditelja, kao i među nama, zamislite vi sad da vaše dete, deo vaše imovine proglasi za svoju i proda. A preko toga zvanični organi prelaze. Da li je to moguće? Nemoguće. Dakle, nikada do dana današnjeg, nije izvršena deoba imovine, ali “Novosti” su privatizovane. I to su svi navedeni u krivičnoj prijavi znali. I bez obzira što su znali, oni su svi preko toga prešli i omogućili da se kompanija “Novosti” privatizuje. Preko ovih činjenica, neko ko bude napokon krenuo da radi po zakonu, neće apsolutno moći da pređe. Ja posebno ističem odgovornost Republičkog javnog tužilaštva, odnosno Miljka Radisavljevića kao tužioca za organizovani kriminal i Zagorke Dolovac, kao tadašnjeg republičkog javnog tužioca, jer nisu reagovali na sve informacije i sve predstavke. Između ostalog, vi imate nespornu činjenicu, da je Stanko Subotić dao pismenu izjavu, sa dokazima, u kojima je naveo na koji način je izvršena privatizacija “Novosti”. Da je on u dogovoru VAC-om, preuzeo da kupi “Novosti” od Beka i od Miškovića, i za to dobio pare od VAC-a, te pare prebacio na tri firme koje su osnovane u Holandiji, na “Ardos holding”, “Trimeks investments” i “Karamat holding limitid”, a da do dana današnjeg nemate apsolutno nikakvu informaciju o tome.

E sad, uzmite sad paralelno slučaj Šarić. Tamo je imovina oduzeta. Zato što se osnovano pretpostavlja da je stečena kriminalnim aktivnostima, švercom narkotika. Što se tiče Stanka Subotića Caneta, protiv njega je takođe podignuta krivična prijava zbog šverca duvana. Ako je Stanko Subotić Cane prebacio ovaj novac, onda je on stečen kriminalom. Postavlja se pitanje kako je moguće da se imovina oduzima Darku Šariću a ne oduzima se Stanku Subotiću. Jer po izjavama iz VAC-a, između ostalog, oni su naveli da su razgovarali sa Borisom Tadićem, očekuje se da “Novosti” pređu u ruke VAC-a. A ja mislim, zbog svega, da je VAC izgubio i “Novosti” i pare koje je dao. Jer “Novosti” nisu privatizovane po zakonu, i apsolutno nikada neće moći preko ovoga da se pređe, moraće da se vrate državi.

Kada je u pitanju krivična prijava vezana za “Luku Beograd”, tu je spisak optuženih nešto veći. Ali ukupno smo podneli krivične prijave protiv sedamnaestoro lica. Kada je u pitanju “Luka Beograd”, podneli smo krivičnu prijavu protiv Predraga Bubala, jer je bio ministar privrede 2005. godine, Miodraga Đorđevića, tadašnjeg direktora Agencije za privatizaciju, kao i u slučaju privatizacije kompanije “Novosti”, Gorana Mrđe, tadašnjeg izvršnog direktora Agencije za privatizaciju, sada člana Upravnog odbora “Luke Beograd”. Je li moguće da se u ovoj državi preko ovakvih činjenica prelazi? Moguće je zato što je ova desetogodišnja pljačka na ovakav način i vršena. Zatim protiv Aleksandra Gračanca, tadašnjeg direktora Akcijskog fonda, Miljka Štimca, predsednika Komisije za hartije od vrednosti, Dejana Matinića, člana Komisije za hartije od vrednosti, Đorđa Jovanovića, takođe člana Komisije za hartije od vrednosti, Dušana Bajeca, takođe člana Komisije za hartije od vrednosti, Vladete Čolića, predsednika Upravnog odbora “Luke Beograd”, Danijela Cvjetičanina, predsednika Nadzornog odbora “Luke Beograd”, Miroslave Drobac, direktora “Luke Beograd”, Zagorke Dolovac, republičkog javnog tužioca, Miljka Radosavljevića, tužioca za organizovani kriminal, Gorana Ilića, tadašnjeg javnog tužioca Prvog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu, sada zamenika republičkog javnog tužioca. Vidite kako neki napreduju, Zagorka Dolovac, pa Goran Ilić, zato što su u jednom slučaju učinili uslugu, umesto da odgovaraju krivično, oni se nagrađuju. I protiv Snežane Nenezić, tadašnjeg zamenika javnog tužioca Prvog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu, sada zamenika javnog tužioca Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu. Ovo je osoba koja je u međuvremenu napredovala zato što je prešla preko prijava koje su podneli mali akcionari u 2007. i 2008. godini za pljačku koja je izvršena vezano za “Luku Beograd”.

Ukratko samo da vas podsetim. “Luka Beograd” je privatizovana 2005. godine sa pojedinačnom vrednošću akcija 800 dinara, zapravo 440 dinara, ali su oni koji su privatizovali imali meko srce pa su dvostruko povećali cenu jedne akcije na 800 dinara. Uprkos tome što je Institut ekonomskih nauka iz Beograda, koji je juna meseca te godine dao preliminarne rezultate, utvrdio da jedna akcija vredi 1.774 dinara i o tome obavestio Ministarstvo privrede, na čelu sa ministrom Predragom Bubalom, Akcijski fond, na čelu sa Aleksandrom Gračancem, Agenciju za privatizaciju, na čelu sa Miodragom Đorđevićem i Komisiju za hartije od vrednosti, na čelu sa Miljkom Štimcem. Dakle, svi su obavešteni da jedna akcija vredi 1.774. dinara, ali bez obzira na to obaveštenje, kako se ispostavilo, Institut je dostavio 27. septembra 2005. godine zvaničan izveštaj o vrednosti jedne akcije, istoga dana, pazite, istoga dana kada je održana Skupština akcionara, 9. 9. 2005. godine, Komisija za hartije od vrednosti je odobrila ponudu za preuzimanje akcija “Luke Beograd”, od strane firme “Vorldfin” iz Luskemburga. Istoga dana i Agencija za privatizaciju donela je odluku da se prihvati ponuda za preuzimanje akcija po ceni od 800 dinara i dala nalog Akcijskom fondu da proda akcije, i to kupcu “Vorldfin” iz Luksemburga.

Ova firma je osnovana samo zbog kupovine “Luke Beograd”. To je novoformirano preduzeće, bez bilansa i finansijskih izveštaja, sa upisanim osnovnim kapitalom u iznosu od 31.000 evra. A kupili su firmu od 41 milion evra. Pa, je li to moguće? Probajte u bilo kojoj banci da uzmete kredit, ja sada ne znam koji je taj minimum, probajte da uzmete kredit i pogledajte šta vam sve traže da biste taj kredit dobili. Da ne zloupotrebljavam, evo recimo, ako neko hoće ko se bavi transportom da dobije Tir garanciju od banke, znate li koja vam je dokumentacija potrebna? Sačuvaj bože. I pride vam je potreban depozit u iznosu sto posto garancije koja je u visini 5.000 evra. A ovde se prodaje preduzeće od 41 milion evra firmi koja ima 31.000 evra kao osnivački kapital, a da čak ta firma nije imala ni bankarsku garanciju. I sve u jednom danu. Pri tom je naneta šteta od 21 milion evra državi, a kolika je šteta naneta malim akcionarima ne zna se, to tek treba da se utvrdi. Pri tom, ponovo se vraćam na pitanje koje sam postavio i koje nisam dobio, iako sam to pitanje postavio Narodnoj banci Jugoslavije, iako sam tražio od Ministarstva unutrašnjih poslova da mi dostave odgovor, da daju nalog da se istraži da li je tačno da se na računima “Luke Beograd” nalazilo 42,300.000 evra. Iako postoji izveštaj od 31. decembra koji su potpisali finansijski radnici “Luke Beograd”, gde tačno, na kojim računima, u kojim bankama, taksativno je navedeno da je bilo 42,300.000 evra.

Iako smo naveli da je na volšeban način, prvo nestalo 2,700.000 akcija prilikom privatizacije, pa se posle pojavilo tih 2,700.000. Otprilike, kada se sve sabere, ispada da je samo na “Luci Beograd” država opljačkana za oko 100,000.000 evra. I do dana današnjeg apsolutno niko o tome ne govori. Svi se prave ludi. Svi su bili obavešteni, svi su imali nesporne činjenice, svi su te činjenice prikrivali i omogućili da se ova pljačka izvrši. Iako postoji nekoliko krivičnih prijava, do sada ništa nije urađeno. Vi znate da je i Savet za korupciju, na čelu sa Vericom Barać, takođe podneo nekoliko krivičnih prijava. Imamo informaciju samo da je u toku predistražni postupak. Verovatno će taj predistražni postupak trajati dok ne padne ova vlast, dok ne dođu pošteni i ozbiljni ljudi koji će se sa ovim problemom uhvatiti u koštac i koji će one koji su odgovorni privesti pravdi.

Posebno je važno za građane Srbije da na sledećim izborima moraju da razmisle kome daju svoj glas, jer moraju da vode računa da postoji mogućnost da se dobar deo te imovine vrati. Da se vrati tako što će sve one privatizacije koje nisu izvršene po zakonu biti poništene. Kada mislim da nisu izvršene po zakonu, mislim na ovakve slučajeve. Mislim na slučajeve u kojima su kompanije koje su kupile firme morale po ugovoru da izvrše određene obaveze. Pre svega vezano za socijalni program i vezano za obavezu investiranja a ne kupovine preduzeća da bi se kupio poslovni prostor, da bi se kupilo zemljište ili da bi se kupile mašine i da bi se sve to prodalo.

Kada uzmete koliko takvih slučajeva ima, onda ja preporučujem građanima Srbije da na sledećim izborima dobro razmisle kome će svoj glas dati. Ja im obećavam da će, ukoliko to urade, odnosno ukoliko glas daju Srpskoj radikalnoj stranci, da ćemo učiniti sve da njihovu opljačkanu imovinu vratimo građanima Srbije i državi Srbiji, a na ovim krivičnim prijavama ćemo insistirati na svim sednicama Skupštine Srbije. Nažalost, to se svelo na svega 10 minuta u toku nedelje dana, pod uslovom da se ne preskoči neki utorak ili četvrtak, što se, gle čuda, dosta često dešava - da se četvrtak i utorak preskoče jer postoje i poslanici vladajuće većine kojima stvarno nije prijatno da više slušaju da se pitanja postavljaju, da se na ta pitanja ne dobijaju odgovori i oni jednostavno više ne mogu da pređu preko očigledne činjenice da je neko u njihovo ime pljačkao ovu državu, Srbiju, i da postoji neko ko ih krije. Mi smo za danas imali toliko da vam saopštimo. Ukoliko imate pitanja, mi smo spremni da odgovorimo.

Novinar: Može nevezano za ovo?

DraganTodorović: Može.

Novinar: Za Šešelja, da li imate neke nove informacije, prvenstveno za njegovo zdravstveno stanje, da li bi moglo da dođe do prekida suđenja?

DraganTodorović: Ja ne bih mogao da vam kaže da li bi moglo da dođe do prekida ili ne. Znam samo da je njegovo stanje dosta alarmantno. Po informacijama koje imamo, njemu čak i u stanju mirovanja, pošto je dobio aparat koji to može da kontroliše, puls povremeno skače na 140. Vi znate, koliko imam informaciju, taj aparat otkriva i poremećaj u radu kod preskakanja srca, tako da je situacija izuzetno alarmantna. Što se tiče Srpske radikalne stranke, mi pokušavamo da preduzmemo sve ono što mislimo da je neophodno da zaštitimo Vojislava Šešelja. Sigurni smo da se neadekvatno lečenje može završiti kao i u slučaju Slobodana Miloševića, ili da je reč o pokušaju ubistva u Haškom tribunalu. Tu sada više nemamo apsolutno nikakve dileme. Pošto smo prikupili sve ono što je za nas najbitnije i najvažnije, odnosno podatke za koje smo sigurni da na najbolji mogući način oslikavaju njegovo zdravstveno stanje, u utorak ću otići u rusku ambasadu i predati ruskom ambasadoru sva dokumenta vezana za Vojislava Šešelja, zamoliti ga da predsedniku Rusije, Dimitriju Medvedevu, predsedniku vlade Vladimiru Putinu i Ruskoj dumi, odnosno svim poslaničkim grupama u Ruskoj dumi preda sva ova dokumenta i da u Savetu bezbednosti zahteva da se pokrene pitanje gašenja rada tribunala i da se pokrene pitanje zdravstvenog stanja Vojislava Šešelja. Tako da ćemo mi insistirati na formiranju nezavisne lekarske komisije, koja bi pregledala dr Vojislava Šešelja, i tek posle tog pregleda i njenog mišljenja da se primene određeni medicinski zahvati za koje bismo mi tek tada bili sigurni, i to pod kontrolom lekara za koje smo mi sigurni da će voditi računa prilikom te intervencije. Ima li još pitanja? Ukoliko nema pitanja, hvala vam što ste prisustvovali današnjoj konferenciji za štampu.