Podrška Šešelju iz celog sveta

Boris Aleksić: Dobar dan dame i gospodo, dobro došli na redovnu konferenciju Srpske radikalne stranke. Ja bih da pozovem sve pravdoljubive građane da u subotu 19. februara 2011. godine, u 12 časova, dođu na naučni skup u Sava centru, posvećen dr Vojislavu Šešelju. Kao što znate, on je već 8 godina u pritvoru Haškog tribunala. Takođe bih želeo da napomenem da će veliki broj gostiju iz inostranstva biti prisutan, veliki broj gostiju iz Ruske Federacije. Tu će biti predstavnici svih parlamentarnih stranaka Ruske Federacije, uključujući i predstavnike Pravedne Rusije sa kojim imamo međupartijski sporazum, takođe i predstavnici vladajuće Jedinstvene Rusije, i naravno, naši prijatelji iz Ruske akademije, kao i brojni novinari iz Rusije. Tu će takođe biti i srpski stručnjaci, među njima i akademik Kosta Čavoški i mnogi drugi. Ono što je veoma zanimljivo, mi smo pre nekih nedelju dana počeli sa prikupljanjem potpisa za Peticiju za oslobađanje dr Vojislava Šešelja i podrška je masovna. Ali, ne samo u Srbiji, Peticiju su potpisali i brojni pojedinci iz inostranstva, tako da je Vojislavu Šešelju stigla podrška iz svih delova sveta. Ja bih želeo da napomenem da su oslobađanje Vojislava Šešelja podržali i predstavnici Međunarodnog akcionog centra, na čijem čelu se nalazi poznati Remzi Klark, a Peticiju je potpisao i pukovnik Patrik Bario, poznati francuski lekar, anesteziolog i toksikolog, koji je odlično upućen u dešavanja u bivšoj Jugoslaviji, zatim Džejms Biset, bivši ambasador Kanade u Jugoslaviji, takođe stručnjak za pitanje Balkana, Majkl Parenti, doktor filozofije iz Sjedinjenih Američkih Država koji je i pisac brojnih knjiga koje se tiču Jugoslavije, Džordž Semjuel, Džon Stepling, dramski pisac svetskog ugleda, Mik Kolins, Peter Bečer, Dejvid Piterson, Džordž Pamfri, zaista veliki broj drugih ljudi iz celoga sveta. Ta podrška stiže i dalje, mi nismo imali mogućnosti sve da prevedemo, za ovu konferenciju preveli smo jedan deo, to ćemo vam dostaviti, ono što imamo, zbog brzine izvinjavamo se ukoliko je bilo grešaka u prevodu. Ja ću vam navesti nekoliko detalja iz poruka ovih ljudi koje sam pobrojao. Tako, recimo, pukovnik Patrik Bario, u svom komentaru između ostalog ističe: „Ovde smo da osudimo monstruozno gaženje pravde i da se pobunimo protiv nepodnošljive nepravde prema Vojislavu Šešelju.“ Bivši ambasador Kanade u Jugoslaviji, Džejms Biset, ističe sledeće: „Posle 8 godina zatvora tužilaštvo nije uspelo da pruži uverljive dokaze protiv Vojislava Šešelja. Čak ni koristeći sumnjivi i pravni koncept udruženog zločinačkog poduhvata, tog pogodnog instrumenta koji se koristi kada ne postoje čvrsti dokazi, tužilaštvo nije uspelo da dokaže nikakve zločine“. Kao što sam rekao, stigla je podrška i od predstavnika Međunarodnog akcionog centra. Tako jedan od njihovih funkcionera, gđa Heder Kotin, profesor prava, istakla sledeće: „Šešelj je patriota koji je ostvario svoja prava braneći suverenitet otadžbine. Nalazi se u zatvoru zbog dominacije Sjedinjenih Američkih Država i NATO-a na Balkanu. Sloboda Šešelju!“ Džon Katalinoto, portparol Međunarodnog akcionog centra na čijem čelu se nalazi Remzi Klark, ističe sledeće: „Ja lično i moja organizacija, Međunarodni akcioni centar, osuđujemo zatvaranje Vojislava Šešelja i proces protiv njega kao potpunu nezakonit. To je nastavak zločinačkog rata NATO sila.“ Kao što sam istakao, Majkl Parenti, doktor filozofije, u Srbiji poznat kao autor knjige „Ubiti naciju, napad na Jugoslaviju“, ističe sledeće: „Prisilno zatvaranje Vojislava Šešelja 8 godina bez optužbe ili suđenja predstavlja zločin protiv ljudskih prava, zločin protiv demokratije i protiv međunarodnog prava.“ Džordž Semjueli je poznati novinar i publicista iz Njujorka, takođe u i urednik u Izdavačkoj kući „Fridom haus“. On takođe kritikuje Haški tribunal na sledeći način. „Držeći Vojislava Šešelja 8 godina i ne uspevajući da dokaže bilo koju tačku optužbe protiv njega, tribunal u Hagu krši bezbrojne međunarodne ugovore koji kodifikuju civilizovano pravno ponašanje država. Takođe i poznati profesor Velko Velkanov, koji je autor knjige „Ubistvo u Hagu“, ističe sledeće: „Proces protiv Šešelja teško krši osnovne norme Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima. U slučaju dr Šešelja probijeni su svi razumni rokovi. To predstavlja pravi zločin.“ Dakle, kao što ste videli, sama Peticija za oslobađanje dr Šešelja pretvorila se u jedan međunarodni pokret za oslobođenje dr Vojislava Šešelja, za očuvanje međunarodnog prava, i zaista za borbu za slobodu. Dakle, Srpska radikalna stranka je veoma zadovoljna zbog svih tih dešavanja. Ja želim na kraju ukratko da vas podsetim da će se u martu postaviti pitanje oslobađanja dr Vojislava Šešelja po pravilu 98bis, na nekoliko detalja koji u medijima nisu toliko isticani do danas. Pre svega želim da vam kažem da, otkako je Vojislav Šešelj dobrovoljno otišao u Haški tribunal, 4 dana nakon njegovog dolaska tužilaštvo je zahtevalo da mu se dodeli branilac. Bilo im je očigledno jasno sa kime će se suočiti i nastojali su da spreče dr Vojislava Šešelja da govori. Interesantno je da se u Haškom tribunalu optužnica potvrđuje. Optužnicu protiv Vojislava Šešelja je potvrdio sudija O-Gon Kvon, iako je na prvi pogled ta optužnica bila suprotna i samom Statutu tribunala u Hagu. Zbog čega? Svi se sećate tačke koja se tiče Vojvodine. Po Statutu tribunala u Hagu, da bi određena lokacija bila u optužnici, neophodno je da su tamo vođeni oružani sukobi. Iako je O-Gon Kvon video šta sadrži optužba protiv Vojislava Šešelja u tom delu, iako je primenjujući statut morao da je odbaci, on je potvrdio tu optužbu. Interesantno je da je to jedan zločin sastavljanja nezakonite optužnice. U njemu su učestvovali O-Gon Kvon i predstavnici žalbenog veća, među kojima su bile sudije Meron, Pokar i Šahabudin, Derok i Ginej. Pretresno veće je sa svoje strane, dakle prvostepeni organ, pokušalo da izbaci tu tačku iz optužnice, tužilaštvo u prvoj varijanti optužnice nije moglo tačno da formuliše osnove za krivičnu odgovornost optuženog i u svojoj odluci od 26. maja 2004. godine pretresno veće je ukazalo tužilaštvu na to da ono mora da ukine, u tački 11 optužnice, nejasnoće koje se tiču termina „izvršio“. Ta optužnica je vraćena na doradu zbog aljkavosti. Vojislav Šešelj je više puta isticao da naprosto optužnica protiv njega sadrži jednu tačku koja ne može po statut da bude deo optužnice, a to su upravo dešavanja u Vojvodini. Pretresno veće se složilo sa ovim, naredilo je tužilaštvu da dokaže postojanje oružanog sukoba u ovom delu Srbije, što naravno nije moglo da dokaže. Žalbeno veće je onda priskočilo u pomoć i ukinulo ovu odluku pretresnog veća. Vojislav Šešelj je u takozvanom istražno pritvoru proveo više od 4 godine, ukoliko uzmemo u obzir početak procesa, 26. 11. 2006. godine. To su 3 godine i 10 meseci. Iako je dobrovoljno otišao tamo, ovaj rok je neprimeren i on se smatra kršenjem osnovnih prava optuženog u bilo kom savremenom pravnom sistemu. Praksa Evropskog suda je tu veoma jasna, on pokazuje da je ovaj princip veoma značajan. Jer ukoliko se ne sudi u razumnom roku, krše se određeni članovi Evropske povelje o ljudskim pravima, to su članovi 5 i 6. Primera radi, u postupku Miler, Evropski sud za ljudska prava je priznao da boravak u istražnom zatvoru 4 godine nadmašuje granice opravdanosti i suđenja u razumnom roku. Primenjujući naprosto ove standarde na suđenje Vojislava Šešelja, mi dolazimo do zaključka da su odavno probijene granice razumnog roka u postupku koji se vodi protiv Vojislava Šešelja. Evo još jednog podatka. U toku jedne statusne konferencije u junu 2004. godine, glavni tužilac tada u procesu Uerc Reclaf Hildegard izjavila je da postupak dugo traje, pazite sad, jer su dokazi tužilaštva napisani sa srpskom jeziku, i potrebno im je mnogo vremena za prevod dokaza na engleski jezik. Dakle, ovde se ne radi o prevođenju dokumenata za potrebe Vojislava Šešelja već o samim dokumentima koji su u posedu tužilaštva, a koje je neophodno prevesti na radni jezik tužilaštva. Posle jedne i po godine od potpisivanja optužnice, tužilac je priznao da on ne zna šta piše u dokazima koji navodno potkrepljuju optužnicu protiv Vojislava Šešelja. Ovakvih primera u suđenju protiv Vojislava Šešelja imamo mnogo i na kraju prošle godine, i sam predsedavajući sudija Žan-Klod Antoneti, u odluci vezanoj za Mladićeve dnevnike izdvojio je svoje mišljenje i naveo onu čuvenu rečenicu, da je dužina procesa protiv Vojislava Šešelja oborila svetski rekord. Mi smo imali tolio za danas. Da li možda ima neko pitanje?

Novinar: Ja sam razumeo da bi gospodin Šešelj mogao da se vrati u martu. Ako bi se to desilo, šta bi to značilo u političkom smislu za Srpsku radikalnu stranku?

Boris Aleksić: Znate 7. i 8. i verovatno 9. marta odlučivaće se po pravilu 98bis, kako je najavljeno. Upravo primena tog pravila može da dovede do toga da Vojislav Šešelj bude oslobođen. Kada je u pitanju pravni sistem, kada je u pitanju sam Statut tribunala i pravila po kojima oni sude, zaista Vojislav Šešelj bi morao da bude oslobođen. Morao bi da bude oslobođen i zbog procesnih i suštinskih razloga, postupak traje toliko dugo da je i sam predsedavajući sudija istakao da je on oborio svetski rekord. Sa druge strane, tužilaštvo nije uspelo ništa da dokaže, brojni svedoci tužilaštva su počeli da svedoče protiv samog tužilaštva. To je ona čuvena istraga koja je pokrenuta protiv tužilaštva., pod sumnjom da su vršili pritiske na svedoke kako bi svedočili protiv Vojislava Šešelja. Tužilaštvo je doživelo pravi fijasko. Vojislav Šešelj ih je porazio, tako da bi sa pravne strane logično bilo da Vojislav Šešelj bude oslobođen. E sada, koliko će se u čitav taj proces mešati politika, jer se u rad tribunala u Hagu politika meša od samog početka, ostaje da se vidi. Argumenti su tu, argumenti su dostupni svima, osim onaj eks parte materijal, materijal koji optužuje Vojislava Šešelja nije dostavljen ni optuženom, što zaista nema nigde u svetu. I svi mogu da se uvere, prateći to suđenje, šta je Vojislav Šešelj uradio i kako on dominira. Iz ugla međunarodnog prava, Vojislav Šešelj bi morao da bude pušten. Videćemo da li će politika da dozvoli međunarodnom pravu da radi svoj posao.

Novinar: Šta bi to značilo za Srpsku radikalnu stranku?

Boris Aleksić: Za Srspku radikalnu stranku bi to značilo puno, ali pre svega za Srbiju i za srpski narod. Jer Vojislav Šešelj je jedini preostali pravi vođa koga ima srpski narod, jedini čovek koji je pokazao da nije spreman da pravi kompromise i da popušta pod pritiscima, jedini koji je ostao dosledan u odbrani svojih stavova u odbrani srpskih nacionalnih interesa, tako da njegovim povratkom Srbija dobija domaćina. Srpska radikalna stranka bi se svakako oporavila, ali mi smatramo da bi srpski narod zaista dobio mnogo toga. Da li ima još pitanja? Ako nema, ja vam se zahvaljujem.