Tomislav Nikolić: Dame i gospodo novinari, sutra ću kao predstavnik Srpske radikalne stranke u Podgorici održati zajedničku konferenciju za štampu sa predstavnicima Srpske liste, zato što smo konačno dogovorili potpunu podršku Srpske radikalne stranke u Narodnoj skupštini Republike Srbije, zahtevu Srba iz Crne Gore da im se omogući državljanstvo Srbije.
To se potpuno uklapa u ideodlogiju Srpske radikalne stranke, u naše stavove izvršene još pre razdvajanja Srbije i Crne Gore o tome kako bi svi Srbi iz Crne Gore trebalo da dobiju državljanstvo Srbije, koju bi prihvatili kao svoju drugu državu, bez zahteva za otpust iz državljanstva Republike Crne Gore. To se istvoremeno ne uklapa u ideologiju Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije, koje su dostavile predlog Skupštini Srbije da svi graćani Crne Gore dobiju državljanstvo Srbije. Nama u državljnstvo Srbije ne trebaju Crnogorci. Da su hteli, ne bismo se ni razdvajali, a po Ustavu Srbije dužni smo da sarađujemo sa Srbima u celom svetu, da sa njima ostvarujemo tesne veze, i da im omogućimo da istvaruju prava koja kao Srbi u Srbiji mogu da ostvare.
Mi ćemo to u formi amandmana na Predlog izmena i dopuna zakona o državljanstvu, koji je već u Skupštini, dostaviti Narodnoj skupštini i očekujemo podršku ostalih političkih stranaka.
Crna Gora je svojom voljom, voljom većine svojih birača, čudnom većinom, ali nekom većinom sa kojom su se svi složili u Crnoj Gori, postala samostalna država, zahvaljujući glasovima onih koji sebe tretiraju Crnogorcima. Srbi su tamo dovedeni na nivo ispod statusa nacionalne manjine, zato što je očigledno da im prava koja pripadaju manjinama, Crna Gora neće dati. Njihov jedini izlaz je da imaju državljanstvo Srbije. Crna Gora neće ni da ih školuje, ni da ih leči i to mora da uradi Srbija.
Ako smo već na terenu odnosa Crne Gore prema Srbiji, mi ulažemo oštar protest Vladi Crne Gore zbog maltretiranja preosvećenog vladike mileševskog Filareta. Pozivamo Vladu Crne Gore da se ne igra. Crna Gora je utočište za sve kriminalce, za ubice, švercere narkotika, za ljude sa crvenih Interpolovih poternica, ili sa poternica iz Srbije, a našla je vladiku Filareta da na njemu ispoljava svoje međunarodne obaveze. Znači, dovoljno da vam iz Haškog tribunala poruče kako je neko osumnjičen i taj gubi sva prava. Šta to znači biti osumnjičen? Da pomažete skrivanju nekoga koga Haški tribunal traži? Pa, mogli bi sve građane, Crna Gora bi mogla sve građane Srbije da optuži da pomažu skrivanju i da zbog toga ne mogu da dođu u Crnu Goru. Ne, ovo je sukob sa Srpskom pravoslavnom crkvom, sa Srbijom, sa verskim osećanjima Srba u Srbiji i u Crnoj Gori. Eparhija Mileševska je većinom na teritoriji Crne Gore, danas samostalne države, sutra ko zna kakve. Treba zabraniti vladiki da obavlja svoj posao. Šta bi to značilo, da Srpska pravoslavna crkva bude prinuđena da nekog drugog vladiku odredi za tu eparhiju, nekog ko je po volji Haškom tribunalu? Hoće li Haški tribunal da postavlja vladike u eparhijama širom Srpske pravoslavne crkve, a Republika Crna Gora u tome da učestvuje?
Delegacija Srpske radikalne stranke obići će, po dogovoru sa njegovim preosveštenstvom, vladiku Filareta u utorak. Mi vas pozivamo da ga i vi obiđete, da se o tome mnogo govori, a spremni smo, ukoliko vlasti Srbije ne budu uporne u zahtevima da se vladiki omogući da obavlja svoju službu, da i na drugi način upozorimo Crnu Goru kako je taj čin nedopustiv i kako je Srbija u stanju da Crnoj Gori zagorčava život. Ne može jedan zvaničnik Crne Gore danas da poručuje vladiki mileševskom da bi mogao da se oženi u Crnoj Gori, pa da ima pravo da dolazi u Crnu Goru. Neka razmisli malo da li bi on dozvolio da se neko igra sa verskim osećanjima naroda kome on pripada, ili sa nekim velikodostojnikom crkve kojoj on pripada. Ali, vidite kako to u Srbiji polako tonemo. Svako se iživljava na nama. I Crna Gora se iživljavana nad Srbijom. Počelo je preko vladike, zabraniće i nekim političarima možda, zato što se bore za prava srpskog naroda. Možda će zabraniti i nekim političarima da se tamo pojave. Da vidimo kako ću sutra ja da prođem. Ali, to je nedopustivo, to što Koštunica i Tadić dozvoljavaju da se radi.
Narodna skupština ne zaseda iako je najavljivana više puta preko medija. Niko se ne bavi analizom zašto ne zaseda Narodna skupština. Đelić je pretio Narodnoj skupštini da ako je ona srce države, da će doživeti infarkt koliko će mnogo morati da radi. Jedan ministar se usudio da preti Skupštini. E, pa od ovakvog rada se ne dobija infarkt, od ovakvog rada se goji. Zaboravili ste već kad je poslednji put Skupština zasedala.
Novine pišu o izborima, a znate dobro da izbora ne može da bude u Srbiji dok se ne reši situacija na Kosovu i Metohiji, ali priča se lansira u javnosti, nemate o čemu da pišete. Nijedan zakon se u Srbiji ne donosi, Ustavni sud se ne konstituiše, nema zakona o predsedniku, o odbrani, o vojsci, o spoljnim poslovima, nema nijednog važnog zakona u proceduri, nema o čemu da se piše. Može o ministrima kako je ko proveo letovanje, i o koncesiji za put Horgoš-Požega. Ne videh ostavku Velimira Ilića, rekao je da će ići do ostavke u zahtevima da ceo ugovor bude objavljen, pa ugovor nije objavljen. Najvažniji njegovi delovi nisu objavljeni. Ne znam da li ste čuli izjavu Velimira Ilića da je ugovor autorsko delo firme iz Vašingtona koja ga je pisala i da autorsko delo ne može da bude objavljeno. Mi smo sada autorska dela nekih firmi iz Vašingtona. To je ta transparentna vlast koja je stupila 2000. godine.
Očigledno da izbora neće biti. Ali vas molim da kad o tome govorim, da verno prenesete ono što vam kažem. Neće ih biti zbog Kosova i Metohije, a mi ćemo izaći na izbore onog dana kad budu raspisani. Ako se dogovore Tadić i Koštunica, a cela Srbija zavisi od toga kako će se dogovoriti Tadić i Koštunica, pa kažu izbori su u novembru, eto radikala na izborima u novembru. Ako kažu nema izbora dok se konačno ne odluči šta će biti sa Kosovom i Mertohijom, pa će izbori biti u februaru, eto nas na izborima u februaru. Mi ne odlučujemo, mi kažemo da je nemoralno sad pričati o izborima, ali raspišu li ih, eto nas na crti. Ako je sad jedna fotelja važnija od naše sloge u vezi Kosova i Metohije, eto nas na crti. Iako su ponovo izbegli da nas pozovu da učestvujemo u pregovorima o Kosovu i Metohiji, mi smo tamo sa njima. Nijednim svojim gestom, nijednom rečju ne želimo da pokvarimo pozicije onih koji tamo razgovaraju. Ali, danas je tamo trebalo da budu Tadić i Koštunica, toliko nam znači Kosovo i Metohija. Nama nije Kosovo i Metohija na najvišem nivou nekog Samardžića. Ne, to nam je na nivou predsednika Vlade i predsednika države. Mi to tako smatramo. I naravno, bili bismo u Timu da su smeli da nas pozovu. Ali, iste sile koje su vladale Srbijom do ovih pregovora, vladaju za vreme ovih pregovora. Ja sam mislio da će taj ruski stav da im kaže šta treba da rade. Ne, oni se i dalje ponašaju kao da sve zavisi od Amerike i od Evropske unije. Kad bi zavisilo samo od Evropske unije, odavno bismo ostali bez Kosova i Metohije. Kad bi zavisilo samo od Tadića i Koštunice, odavno bismo ostlai bez Kosova i Metohije. Oni izgleda ne umeju dovoljno dobro da prate ruska nastojanja da Kosovo i Metohija ostanu u sastavu Srbije. Ni to nisu sposobni. Imaju lokomotivu, ne umeju da uđu u vagon. Prihvatili bismo čak i da naš predsednik bude kopredsedavajući tog tima, da ne vodimo sami mi taj tim. Ali vidite, tamo nas nema. Nema ni Tadića ni Koštunice. Kao što ni u Havani, na Samitu nesvrstanih to nije bilo dovoljno ni za nivo zamenika pomoćnika u nekom odelenju za inostrane poslove, pa kad su videli da su tamo svi predsednici država i vlada, uhvatili se za glavu. Sad je sve važno što je u vezi Kosova i Metohije. To bi bilo sve, ako imate neko pitanje, izvolite.
Novinar: Ovaj intervju koji ste dali u Večernjim novostima, to su današnji preneli ovu priču Maje Gojković. Evo, neki analitičari komentarišu da polako dolazi do početka nekog, nemojte da se ljutite kad vam ja kažem, do nekog raskola, ili do nekog reformisanja stranke na tvrdo i meko krilo. Pa, imate li vi, kakvu saradnju imate sa Majom Gojković, pošto se Maja stalno negde odvaja od vas?
Tomislav Nikolić: Iz kojih ste vi novina?
Novinar: Iz Presa. Ne pitam vas za dnevnice, pitam vas za ovo.
Tomislav Nikolić: Za šta me ne pitate?
Novinar: O ovim dnevnicama za ove poslanike.
Tomislav Nikolić: A što me ne pitate, izgrdiće vas u Presu?
Novinar: Što da me izgrde?
Tomislav Nikolić: Pa, što me ne pitate. Hajte redom, Maja Gojković je jutros bila ovde, dva sata smo razgovarali, ako vam to nešto znači. Ali, ja zaista ne želim da učestvujem u vašoj priči o Maji Gojković i Srpskoj radikalnoj stranci. Imate li nešto drugo? Hvala Bogu da stranka ima toliko dobrih kandidata, pa sad nagađate ko bi gde mogao da bude kandidat. I nije vam dovoljno kad vam kažemo da će o tome odlučiti stranka, an nivou na kome se neko kandiduje. Za predsednika Republike Centralan uprava, za grad Novi Sad Gradski odbor Srpske radikalne stranke. Tako je bilo, tako će uvek i biti. Maja Gojković je gradonačelnik Novog Sada. Uopšte ne analizirate da li biti direktnih izbora za gradonačelnike, ubeđen sam da ih neće biti, ubeđen sam da će odbornici birati gradonačelnike, kao što po Ustavu moraju dabiraju predsednik opština, i ta tema uopšte nije aktuelna. Kandidovanje bilo kog radikala osim mene na sledećim predsedničkim izborima nije aktuelno. Ne vidim kako bi stranka odlučila da mene preskoči i da nekog drugog kandiduje. Nemoguće je. I to je sve. Ili mislite da pitate ko će biti protivkandidat Borisu Tadiću u Demokratskoj stranci. Što ne krenete o tim pričama? je li možete da zamislite da bi Demokratska stranka pored Borisa Tadića razmišljala o nekom drugom kandidatu? Ne bi. Jedino ako hoće da pobedi. Tako vam je to u političkoj teoriji i praksi. Onaj ko je preuzeo najveću odgovornost u stranci, i dužan je i čast mu je da se bori da preuzme najveću odgovornost u državi. I kako bi to izgledalo da predsednik stranke se ne kandiduje za predsednika Republike. Znači, ne ceni Republiku koliko ceni stranku. Ja trenutno obavljam funkciju predsednika stranke u Srbiji. Meni je dužnost i obaveza da se kandiduje. I ponovo će o tome odlučiti Centralna uprava. I nema sukoba sa Majom gojković, niti je ona ikada izjavila da bi mogla sada da mi bude protivkandidat. Nije, nego je kao Đelić o Evropskom uniji, tako je i ona rekla – biću 2012, a Đelić kaže da ćemo 2014. godine ući u Evropsku uniju. Znači, ne razmišlja o tome, ali sad treba stvoriti sukob. Nema sukoba u Srpskoj radikalnoj stranci, izuzev živog sukoba kao u svakoj porodici. Je li znate, kad bi se brak razvodio kad god nemaju supružnici isto mišljenje o nekoj temi, vi ne biste imali brakove. Tako i u stranci, 450.000 ljudi, je li vi mislite da svakog dana svi isto mislimo? Ne. O svakoj temi misle isto? Ne. Ali, stranka ima svoj stav, i svi si dužni da ga poštuju. Lepo to izgleda posvađati radikale, ali nemoguće je. Recite to i Đilasu i ostalima, i Šaperu. Ima tamo nekih genijalaca za takve stvari, ali tako se država na vodi. Neka sve svoje znanje iskoriste da nauče Tadića kako se obavlja funkcija predsednika Republike, to bi bilo mnogo bolje, nego da ga uče kako da svađa političke stranke. Jednog dana ostaće sam. Evo vidim, ni Koštunica više ne trči za njim. Nešto se krupno dešava u odnosima između njih.
Novinar: Iz nekog slučaja ste zaboravili bedž sa likom?
Tomislav Nikolić: Izvinjavam se. Ali, na taj način nećete moći da postignete veći tiraž. Ako neko treba da bude izbačen zbog bedža, bolje Todorović da leti iz stranke nego ja.
Novinar: Htela sam da vas pitam, znate da Maja taj bedž ne nosi. Gde god se slika, nigde nema...
Tomislav Nikolić: Nigde u Statutu ne piše da je član stranke obavezan da nosi bedž. Ja sam zaista propustio priliku, promenio sam odelo, izvinjavam se. Maja zna moje stavove. Maja Gojković je u stranci toliko dugo koliko i ja. Sve zna o stranci, zna kako stranka funkcioniše. Zna šta ste pokušali svi vi ovako malo da uradite, i toliko je malo potrebno da se istera iz takta. Ali, Maja Gojković je vaspitana stranački, i vrlo dbro zna kako stranka funkcioniše., Ponekad neka rečenica može drugačije i čudno da zazvuči, ponekad i ljudi koji su na funkcijama imaju drugačiju odgovornost. I o tome smo u stranci mnogo raspravljali. Na primer, u kampanji za gradonačelnika, ona se obraćala svim građanima Novog Sada, većina radikala je zbog toga bila zbunjena. Ispalo je da, morate da računate na tuđe glasove kad se kandidujete, a opet morate da vodite računa i o interesima stranke koja vas je kandidovala. U Srbiji nemate dobrog kandidata koga nije kandidovala stranka, to je politika, kao što neka dobrog fudbalera koji ne igra u nekom klubu. Jednostavno, oni koji misle da se bave politikom, oni su u strankama, nisu slobodni strelci, nisu sami, zato što ti izbori traže angažovanje sto hiljada ljudi. To može samo stranka. I ja ne mogu da zamislim Maju Gojković niti u nekoj drugoj političkoj stranci, niti da se samostalno bavi politikom. Ona će se baviti politikom kao srpski radikal ili se neće baviti. A ja je poznajem bolje od svih vas.
Novinar: Ako bi mogao onaj Beč da ne ostane nedorečeno. Očekujete li nešto od ivih razgovara, pregovora?
Tomislav Nikolić: Ja ne očekujem ništa do decembra, do kraja tih razgovora. Ništa ti pregovori neće promeniti. Ne znam ko kupuje vreme, i ne znam kome je u interesu. Ako vas budu ubeđivali iz Vlade Srbije ili iz Predsedništva Republike da je ovo za nas povoljno, pitajte ih zašto. Ruski predstavnik je jutros izjavio da ne očekuje nikakvu promenu u stavovima, niti neko revolucionarno rešenje. Jel’ mislite da je Evropa odustala od Ahtisarijevog plana? Ne, nije, ni u jednoj tački i zapeti. Ne znam šta će da se dešava do decembra, ali očekujem proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije u devcembru. I voleo bih da to dočekamo ovde apsolutno spremni sa jedinstvenim stavom, da nas to ne zatekne jednog dana samo kao novinska vest, nego da nam pregovarači, podnoseći iaveštaj Narodnoj skupštini, na to ukažu. Da, recimo, krajem septembra dođe taj ministar Samradžić, ne da potcenjuje poslanike, nego da kaže – dame i gospodo narodni poslanici, meni ovo sve liči na proglašenje nezavisnosti od strane tog i tog, samoproglašenje, bilateralno priznanje, već nekako, da bismo bili spremni. To nama duguju i Tadić i Koštunica. Duguju nam da budemo spremni za decembar, a ne da nas uljuljkuju, ne da nas zavaravaju. I duguju nam konačan odgovor na ono pitanje, šta dan posle. Jel” vidim da su neki ušli u kampanju, pa pričaju radikalske stavove od pre godinu dana. A najlakše je Tadiću i njegovoj ekipi da u kampanji budu patriote, i čim preuzmu funkciju da obavljaju kako oni misle da treba da je obavljaju. Tako se radi na zapadu. Laži narod u kampanji, a radi šta hoćeš, izabrali su te i pet godina si miran. Ovde to ne prolazi. Uopšte ne verujem novim izjavama Tadića i Jeremića. Čuj, oni će da raskidaju diplomatske odnose sa državama koje priznaju Kosovo i Metohiju. E, baš me interesuje da vidim. A šta bi sa onim ratom, ko raskine diplomatske odnose, vodi Srbiju u rat. Ili sa onim autizmom, ko raskine diplomatske odnose, vodi Srbiju u samoizolaciju, u autizam, u propast. Znaži, kad neko drugi kaže da ne treba da imamo diplomatske odnose sa onim koji priznaju Kosovo i Metohiju, to je poziv u rat, kad Tadić to kaže, to je pravo rešenje. Pa, koji je sad pravi Tadić? Onaj što nije optimista, što je rekao da je Kosovo i Metohija već nezavisno, da je to izgubljeno 1999. godine, ili ova Tadić koji kaže da uopšte neće biti nezavisnosti Kosova i Metohije, jer Srbija to neće da prihvati, i da će Srbija da brani svoje granice? Sa kojim Tadićem razgovaramo?
Ja nisam optimista da su Albanci otišli u Beč da bi prihvatili autonomiju. A ne verujem da ijedan od naših predstavnika sme da ode u Beč da bi prihvatio nezavisnost Kosova. Samo se bojim da ne dođe do nekakve podele ili do nekog... Znate, ovde je u priličnoj meri taj zapadnjački način vođenja politike oživeo, potpuno se ukorenio. Bitno je samo kako nešto predstaviš. Nije bitno šta se desilo, nego kako si ga predstavio građanima. Samo se toga bojim. Da nam i taj poraz koji će da dožive tamo, ne predstave kao nekakvu pobedu. Ne znam još koje vrste, kakav vid. Može da vrate sto policajaca u uniforama u Kosovsku Mitrovicu. Otkud znam šta bi to moglo da se desi. Ali bilo kakva nezavisnost, Albanci neće prihvatiti ni jedno rešenje u kome nema reči nezavisnost. Bilo kakva nezavisnost je naš potpuni poraz. I teška srca bi se upustio u predizbornu trku na bilo kom nivou za vreme dok traju ovi pregovori. Išli bismo u to kao ljudi koji su na to naterani. I svaki svoj govor bismo počinjali da nam nije do izbora a da moramo na izbore da idemo, da se ovi ne bi uhvatili još 4 ili 5 godina. E sad kome je ta fotelja toliko važna videćemo. Bilo kakav status Kosova i Metohije da bude Srbija neće biti podeljena na dobitnike i gubitnike i mi ćemo svi biti gubitnici ili ćemo svi biti dobitnici. Šta se taj Tadić plaši toliko rešavanja statusa Kosova i Metohije pa tek onda izbori, što je prirodno i normalno. Šta on to u svom ugledu može da izgubi pri bilo kakvom rešenju za Kosovo i Metohiju? Ili šta neki predstavnik radikala može da dobije ako se nešto desi u Beču? Zato sam ja smenjen sa mesta predsednika Skupštine i vi to znate. Predsednik Skupštine raspisuje predsedničke izbore. Dulić sada nastupa po nalozima Tadića, ne po Ustavu. A i sve može da se predstavi javnosti kao ispravan potez. Ako ne raspiše izbore može da kaže nisu doneta 4 zakona koji su uslov za izbore. Ako ih raspiše može da kaže Ustav me je naterao, poslednji rok je 31. decembar. Znači sve zavisi od toga šta Tadiću bude odgovaralo. Ko će da procenjuje to? Ustavni sud koji nemamo.
Imate li još neko pitanje?
Novinar: Vezano za Maju, šta ste pričali sa njom ta dva sata? Znači nije sporno ko će biti predsednički kandidat?
Tomislav Nikolić: Nije sporno. Ja ne mogu da vam kažem 100% ko je kandidat kad stranka o tome nije donela odluku. Ja samo 100% računam da ću to ja biti.
Novinar: A zbog čega ste rekli da Maji nije bitno šta misli, ako možete to malo da pojasnite i o čemu ste pričali?
Tomislav Nikolić: O tome smo govorili, ali potpuno jasno, kao od uvek, kao od 1990. godine. Bilo je prekida u komunikaciji i onda se različite priče javljaju. Ja razumem da je ona opterećena poslom, da je teško voditi jedan grad, da treba svuda da stigne ali mora da stigne i u stranku. I ona to zna. Govorili smo o tome, o svemu.
Novinar: A šta ona kaže?
Tomislav Nikolić: Pa kaže da se potpuno posvetila Novom Sadu. To je u redu, ja i to prihvatam, zato nije stigla ovde da se kandiduje i da bude izabrana za stranačke funkcije. To je opterećenje, znate. Ja kad pogledam u Skupštini Srbije koliko puta nemamo kvorum zato što predsednici opština nisu stigli na sednicu ili nisu poslali nekog svog, ja shvatam. Ako hoćete jedan veliki grad da vodite to vam je odskočna daska da se pokažete za novo napredovanje u državi ali ne može istovremeno da se napreduje u državi i da se vodi grad. I ona to zna, vrlo dobro. Razgovarali smo o tome kako dalje, šta dalje. Šta znače njene izjave, šta znače moje izjave. I ona mi je ponovila da nikada nije rekla da bi se kandidovala za predsednika. Naravno da ne bi. Ali to vama odgovara, nekima od vas. I kaže da bi volela ponovo da se kandiduje za mesto gradonačelnika Novog Sada S tim što ja nisam mogao da joj garantujem da će biti direktnih izbora jer, očigledno je da skupštinska većina još nije konstituisana u tom pogledu i da Koštunici ne odgovaraju više ti direktni izbori. Nema između nas ni sukoba ni polemika, ima rasprava, kao što ima i sa Todorovićem, ali sa njim sam svaki dan u Beogradu pa to odmah rasčistimo, svako jutro. Šta ću, onog čoveka iz Niša nisam video tri meseca, i sa njim bi trebao da razgovaram ali on nije toliko zanimljiv kao gradonačelnik Novog Sada, ali i to razumem. Ali da ste hteli da svađate Tadića i Bogdanovića mogli ste mnogo više da uradite nego na liniji Nikolić – Maja Gojković. Tamo gde ima sukoba, ako vam ne odgovaraju vi ih zataškavate, a tamo gde ih nema vi ih potpirujete.
Mi ćemo pobediti u Novom Sadu, vi to znate. Mislim da smo u Kragujevcu sigurni a i u Nišu. I to je sad veliki izazov i za Tadića koji želi direktne izbore a strah ga je. Ako izgubi novac iz Beograda i novac iz Vojvodine on stranku više nema. A i Koštunica valjda neće više da dozvoli da služe njegovi odbornici da demokrate pljačkaju Beograd. I to ne mogu da zamisle više. Vidite šta je Demokratska stranka Srbije u Beogradu – sluga koji nosi vodu Demokratskoj stranci. A ovi navalili, trećinu srpskog budžeta pojedoše.
Izvolite.
Novinar: Štampa se opet bavi vama što ste izjavili da ćete da se odselite iz ulice koja nosi naziv Zorana Đinđića, ali koliko znam vi ste izjavljivali da se to ne odnosi na ulicu nego.....
Tomislav Nikolić: Ja sam pročitao i juče i preključe u Kuriru neistinu o tome da intezivno tragam. Voleo bi da mi novinari Kurira kažu gde ja to tragam za stanom. Ja sam obećao sebi a ne srpskoj javnosti da ne mogu da živim u ulici koja nosi naziv Zorana Đinđića. Poznajem ga toliko koliko i vi samo što ja smem da kažem o njemu ono što vi nećete ili ne smete. I ostaje malo ta zadrška, čovek je tragično izgubio život a svaki napad na ono što je radio u životu ispada kao da je saglasnost sa tim što je on tako izgubio život. Ja nisam saglasan da bilo ko bude ubijen ali ne mogu da se saglasim sa tim da veličate Zorana Đinđića. Ne znam zbog čega. Čak i u ekonomskom pogledu, pogledajte rezultate onoga što je on započeo. Ono što najviše veličate reformski kurs, gde smo mi to sada? Preključe sam imao raspravu sa tim izvestiocem Evropskog parlamenta o Srbiji i Evropi danas. Šta mislite da su oni imali Đinđića, ne bi nikada bili u Evropi. Oni nisu dali ni svoje banke, ni svoja osiguravajuća društva, oni nisu dali svoju privredu, oni nisu podigli cene energenata, sirovina, komunalija na nivo koji je tražila Evropa, oni nisu otvorili tržište za evropsku robu, za 10 godina su postali članovi Evropske unije. Đinđić je odmah proglasio sve naše banke apsolutnim invalidima kao da Srbiji ne trebaju banke, sad imate na svakom ćošku, svaki izlog vam je banka ili kockarnica. Kako to nisu mogle naše banke da rade? Što su nam trebale te strane banke? Što Hrvati prodaju svoje banke za milijardu evra a mi smo naše uništili načisto, potpuno. Što Triglav osiguranje danas kupuje sva osiguranja u Srbiji? Što se priča o Sartidu i Cementari u Popovcu kao o najvećim pljačkama u Srbiji? Pa to je Zoran Đinđić uradio. Jeste. Ko je ubio Zorana Đinđića? Njegovo društvo. Hoćemo li sad i ulice onih sa kojima se on družio? Ajde da raspravljamo o tome. I moram se iseliti zbog sebe, zbog svoje dece, zbog svojih unuka. Ja neke istoriske veličine priznajem, neke istoriske zablude priznajem, ja sam njiveo u Bulevaru Lenjina, živeo sam u Bulevaru AVNOJ-a, jer ste me čuli da govorim seliću se? Neću, ali ovo je baš nametnuto, ovo se nameće, tri četvrtine Srbije se sa tim ne slaže. I sad skupi se lokalna vlast, ajde dok smo na vlasti da to uradimo. Šta sad kad radikali budu većina da to menjaju? Hoćemo tako da ratujemo, po nazivima ulica, trgova, spomenicima? Vi postavljate ovaj spomenik pa ćemo mi da sklanjamo pa ćemo da postavljamo one. Kad ćemo Miloševićevu ulicu? Da li će Tadić da živi u Miloševićevoj ulici? Da li bi živeo? Ne bi. Ovo su već političari, ovo nisu ljudi zaslužni za državu. Kakve su naše zasluge za državu? Šta će političarima imena ulica? Koliko je dugo Nikola Pašić čekao da mu postave spomenik u Beogradu? Sedamdeset godina posle smrti. Pašić, koga je priznavala cela Srbija pa je 70 godina morao da čeka. A mi smo navalili. Šta ako se ispostavi u ovim aferama da neko sme da otkrije dokaze o umešanosti Zorana Đinđića? Hoćemo li da glasamo da se ukidaju ulice? Ovo je sve rovito. Tanana je ta kora koja je prekrila događaje i nisam saglasan, iseliću se samo neću da vam kažem još gde, oni će da sednu pa će i tu ulicu da nazovu. A gde baš u moju ulicu? Nije u redu. Ja to ozbiljno shvatam, novinari to mogu kako god hoće, i da me prozivaju što se nisam odselio, kao da je to lako. Ali kad vam kažem selim se – selim se. Možda budu lokalni izbori pre toga, da promenimo naziv ulice. Evo, to vam sad dodajem kao alternativu. Znači, ili ja ili to ime ulice.
Hvala vam.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR