Vladan Jeremić: Dame i gospodo, predstavnici sredstava javnog informisanja na današnjoj konferenciji za medije, kojoj inače prisustvuju još i gospodin Slađan Mijaljević, narodni poslanik, i gospodin Bojan Mladenović, takođe narodni poslanik u Skupštini Srbije. Bićete u prilici da se upoznate sa stavovima Srpske radikalne stranke povodom, rekao bih, pogubne ekonomske politike koju vodi Vlada Republike Srbije i kojom je najveći broj građana doveden u izuzetno težak socijalni položaj. Podsetiću vas na početku na jednu činjenicu, a to je da će nerazumnom odlukom o jednostranoj primeni Prelaznog trgovinskog sporazuma biti proizveden manjak u državnoj kasi u vrednosti od oko 260 miliona evra. Taj manjak će morati da pokrije niko drugi do građani Srbije, koji će usled povećanja kriza skuplje plaćati benzin, dizel, kafu, pivo, cigarete. Kako će se na ionako nizak standard građana odraziti najavljeno povećanje poreza na dodatnu vrednost koju je stidljivo najavio guverner Jelašić, ne treba posebno ovog puta apostrofirati. Više je nego očigledno da će politika pridruživanja Evropskoj uniji, bez adekvatnih analiza i strategija o tome kako će se to ekonomski odraziti na Srbiju, dodatno urušiti domaću privredu. Podatak da je ukupni spoljni dug Srbije krajem 2008. godine iznosio oko 20 milijardi evra, odnosno da je u periodu od 2000. godine rastao po prosečnoj godišnjoj stopi od 6, 22 procenta izraženog u evrima, dok je stopa rasta bruto domaćeg proizvoda Srbije u 2009. godine predviđena na svega oko 3,5 procenta, dovoljno govori o tome da je privreda ove zemlje dovedena do ambisa. Priliv akumulacije iz inostranih izvora apsorbuje se preko deficita platnog bilansa, a visok akumulirani suficit finansijskih transakcija u Srbiji je praktično direktna posledica povećanog korišćenja srednjoročnih i dugoročnih inokredita. Uvoz kapitala je omogućavao Srbiji da privremeno finansira deficit tekućeg bilansa, ali problem, čini mi se nepremostiv, predstavljaće to što će uskoro morati da se obezbedi devizni priliv za otplatu duga. U uslovima velike zaduženosti, kada dođe vreme za otplatu dugova za privredu, postaje prevelik teret da u jednom dužem vremenskom periodu isporučuje inostranstvu robu ili usluge radi otplate dugova. U takvoj situaciji se smanjuje potrošnja u zemlji, smanjuju se zarade zaposlenih i iscrpljuju se sirovinski resursi. Dugo je, i sami to znate, predstavnicima režima u Srbiji trebalo da se opredele prema svetskoj ekonomskoj i finansijskoj krizi i kada su napokon shvatili da će posledice pretrpeti i naša država, pokušano je, između ostalog, da se ti efekti ublaže na neki način i prihvatanjem, ja bih rekao MMF-og budžeta za 2009. godinu, i pri tom su se oglušili o činjenice koje im je predočio i nobelovac Džozef Stiglic prilikom nedavnog gostovanja u Beogradu o tome da Srbija praktično neće imati nikakve koristi od aranžmana sa pomenutom međunarodnom finansijskom institucijom jer će i pristup fondovima biti uslovljen visokim kamatnim stopama koje će samo dodatno otežati položaj domaćoj privredi. Srpska radikalna stranka smatra da je jedan od glavnih problema i potpuno pogrešna monetarna politika. Pogrešni monetaristi, kojima je glavni domet kontrola inflacije, ne govore apsolutno o onome što je od suštinskog značaja, to su ljudi i realne kompanije u privrednom životu Srbije. Evidentno je da ljudi nemaju poverenja u sistem, a u našem bankarskom sektoru, svedoci smo svi toga, nemamo praktično ozbiljnih domaćih banaka koje bi podnele udar krize, a kako je dominantan onaj nepouzdani tranzicioni kapital, postoji osnovana sumnja, ukoliko to već nije, da bi on mogao da se povuče u potpunosti iz našeg finansijskog sektora i na taj način da privredu i građane praktično ostavi na cedilu. Ovu našu konstataciju samo pojačava činjenica da su brojne strane ’banke’ bile samo instrument tuđih finansijskih politika, sredstvo za izvlačenje kapitala iz zemlje ili pak plasiranje kredita po, slobodno mogu tako da kažem, zelenaškim kamatama, a neretko i kanal za pranje tog prljavog tranzicionog novca. Srpska radikalna stranka smatra da bi trebalo promeniti politiku deviznih rezervi. Sada se one grade visokim kamatnim stopama Narodne banke Srbije, 17,75 odsto, što privlači jedino strani kratkoročni kapital. Mi srpski radikali smatramo da je daleko zdravije stvarati devizne rezerve zaradom od izvozne robe i usluga, što bi trebalo da se dogodi po eventualnoj korekciji kursa. Kad sam već pomenuo kurs, evidentno je da više ne prolaze trikovi Narodne banke Srbije kojima je u proteklom periodu povećavala ponudu deviza i na taj način branila kurs dinara. Ovakvom politikom, ponavljam još jednom, nakaradnom, samo je podstican uvoz, destimulisani su i kažnjavani izvoznici, a platni bilans je, čini mi se, sistematski razaran. Izvoz je, i ovo je interesantan podatak, pokrivao jedva 46 odsto uvoza. Ako se održavanje cenovne stabilnosti i stabilnosti finansijskog sistema, odnosno ako je borba protiv inflacije, kako to gromoglasno najavljuju i govore, jedino merilo uspeha, onda ću ovu konferenciju iskoristiti i da javnost upoznam sa činjenicom da je po tom parametru Narodna banka Srbije jedna od najneuspešnijih u istočnoj Evropi. Zašto to kažem? Od 2000. do 2007. godine cene u Srbiji su porasle za ukupno 300 odsto, na dalekom drugom mestu je Rumunija, a raspon cena je oko 162 odsto. U svetlu svih ovih činjenica ne treba da čudi, ali svakako mora da zabrine to da su građani Srbije suočeni sa nizom poskupljenja. Krenuli su sa onih čuvenih 60 procenata povećanja cene gasa, a očigledno da je taj negativan trend nastavljen i u novoj 2009. godini, a istraživanja IZIT-a, odnosno Instituta za tržišna istraživanja, pokazuju da privrednici u narednom tromesečnom, a i šestomesečnom periodu očekuju veliki rast cena svojih proizvoda zbog sve nepovoljnije poslovne klime. Pada vrednost domaće valute i došlo je do poskupljenja gasa. Privrednici su cene svojih proizvoda za ovu godinu planirali na stopi inflacije od 11 odsto, što je više od zvanične vladine projekcije, koja je osam odsto. U naredna tri meseca, pokazuju ova istraživanja, na rast cena svojih proizvoda računa negde oko 30 odsto privrednika, a u prvoj polovini godine čak i 51 odsto više od polovine. Ako pri ovome svemu dodamo još i činjenicu da je najavljeno da će od prvog februara gradski prevoz u Beogradu poskupeti za 30 odsto, ako znamo da je cena telefonskog impulsa od početka godine veća za tri odsto, ako svemu tome dodamo i najave iz Elektroprivrede Srbije da bi struja u Srbiji mogla početkom marta i aprila da poskupi za oko 22 odsto, kao i činjenicu da je Srbija rekorder u regionu po ceni hrane, onda je jasno da nas zaista ne očekuje nimalo dobra godina koja je pred nama. Svi ovi podaci samo ukazuju na to da je Vlada Republike Srbije apsolutno socijalno neodgovorna vlada, ja ovom prilikom nisam ni pominjao gotovo svakodnevna otpuštanja radnika i pored one čuvene poruke predsednika Srbije Borisa Tadića sa subotičkog plenuma o potrebi očuvanja radnih mesta. Mislim da ta floskula o socijalno odgovornoj vladi, da nije tužna, bila bi svakako smešna. Ja vam se zahvaljujem. Ako imate nekih pitanja, izvolite, stojimo vam na raspolaganju.
Novinar: Recite nam samo ime i funkciju.
Vladan Jeremić: Vladan Jeremić, narodni poslanik u Skupštini Srbije, inače član sam Odbora za ekonomske odnose za inostranstvom i Odbora za industriju.
Novinar: U stranci?
Vladan Jeremić: U stranci član Izvršnog odbora. Ako nemate pitanja, ja vam se zahvaljujem što ste bili.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR