Dejan Mirović: Dobar dan, dame i gospodo novinari. Zahvaljujem što ste došli u ovakvom broju. Pre svega hoću da predstavim i ljude koji su sa mnom. Sa moje leve strane je gospodin Vladan Jeremić. On je zamenik generalnog sekretara, a sa desne strane gospođica Marina Toman, takođe zamenik generalnog sekretara. Glavna tema ove konferencije su takozvani pregovori sa Međunarodnim monetarnim fondom. Kao što znate, oni se odvijaju pod velom tajnosti, uz jednu vrstu glorifikacije da je to maltene spas za našu privredu, našu zemlju. Međutim, javnost i poslanici u nadležnim odborima i u Skupštini skoro da ništa ne znaju o tim pregovorima. Šta se zna? Zna se da traju dve nedelje, što je neverovatno, kao da se razgovara o novom Rambujeu ili Dejtonu. Tako se desilo i prošli put, pre nekoliko meseci, tako da je prosto začuđujuće da nema više javnosti u tim pregovorima ili, kao što se voli reći u vladajućim krugovima, nema transparentnosti. Međutim, vidite po nekim delovima iz tih pregovora da se posećuju neki vinski podrumi i tako neke potpuno trivijalne stvari, tako da to deluje sve više nego neozbiljno. Ili možda postoji neko drugo objašnjenje, da se radi o jednoj vrsti farse i ultimatuma koji treba sakriti iza takozvanih pregovora. Na taj zaključak nas upućuje i tzv. pismo o namerama, gde se naša vlast, slobodno se može reći, na jedan sramotan način u ekonomskom i političkom smislu obavezuje da će smanjiti penzije našim penzionerima koji već teško žive i da će smanjiti procenat za izdavanje penzija sa 12 odsto BDP-a na 10, da će se zamrznuti plate i penzije u ovoj sledećoj godini, što je laž. Ja moram da upotrebim takav izraz, jer pri inflaciji od 7 posto, najmanje 7 posto, to priznaje i tzv. odlazeći guverner, zamrzavaanje znači pad od minimum 7 posto. E sad, vi vidite u ovoj ekonomskoj krizi šta to konkretno znači. S druge strane, MMF otvoreno traži privatizaciju preostalih državnih preduzeća. Dakle, opet dolazimo do Telekoma i do pitanja kako je moguće da se prodaje preduzeće koje povoljno posluje, koje ima profit i dobit od nekoliko stotina miliona evra. Nema nikakvog logičnog objašnjenja za to, čak videli ste i gospođa Aleksandra Smiljanić, koja ni u jednom smislu nije bila kod nas u partiji, niti nam je ideološki bliska, ali iskreno i časno govori da je prodaja Telekoma neodgovorno ponašanje vlasti i rasprodaja državne imovine. Međutim, premijer i ostali članovi vlade odgovaraju frazama da je navodno privatna imovina bolja od državne, dok na zapadu, kome oni tako streme, Amerikanci nacionalizuju banke. Videli ste šta se dešava sa „City group“ i tako dalje. U tom smislu, naravno, aktuelna tema je Grčka i mi se nadovezujemo na to i podsećamo na upozorenje predsednice Argentine, gospođe Kiršner, koja je otvoreno poručila grčkim vlastima da ni u kom slučaju ne sarađuju sa MMF-om, jer je ta organizacija uništila ekonomiju Argentine. Tek nakon 2005. godine, kada su Argentici prestali da sarađuju sa MMF-om, počeo je ekonomski uspon Argentine. Za tih nekoliko godina Argentina je imala rast BDP-a od 50 odsto, što je neverovatno. To vam pokazuje šta je MMF.
I još jedna činjenica koja se krije od naše javnosti, šef misije MMF-a na tim pregovorima je gospodin Jeger, koji je pre toga radio na istoj funkciji u Rumuniji, u Ukrajni, u drugim istočnoevropskim zemljama, u Bugarskoj, gde su sve te ekonomije doživele krah. Dakle, kada pogledate sa ekonomske tačke gledišta neutralno i bez euforije, koja prati te teme i bez plaćenih ekonomskih analitičara, videćete da MMF u suštini znači propast za našu privredu, za naše penzionere, za naše zaposlene. Zbog toga Srpska radikalna stranka, najblaže rečeno, traži zamrzavanje pregovora sa MMF-om i preispitivanje politike zemlje prema MMf-u i uopšte ekonomske politike. Znači, to je prvi korak.
Drugi korak je oslanjanje na neke druge izvore finansiranja, na sopstvene snage i na ekonomsku proizvodnju a ne na bezglavo zaduživanje. U tom smislu želeli bi da naglasimo još jednu stvar. Nikakve razlike u suštini između MMF-a i Evropske unije nema. Zašto? Zato što se MMF predstavlja kao neki loš policajac koji pokušava da disciplinuje naše građane i privredu, a Evropska unija je kao navodno dobar policajac, koji deli donacije, kredite itd, a u suštini, to je jedna povezana mreža poverioca. Daću vam jedan dokaz. To je član 117 Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, gde se Srbija uslovljava od strane Evropske unije da sve što će dobiti u finansijskom smislu od Evropske unije mora da bude u skladu sa uslovima MMF-a. Sad vam je jasno da su to dve povezane institucije.
I na kraju, posebno je sramno kako se primenjuju dvostruki standardi što se tiče zapošljavanja, ne samo u državnoj administraciji već i u javnim preduzećima i šire. Dakle, radi se o našim ljudima, ne o nekim vanzemaljcima koji rade u tim preduzećima. To su ljudi koji imaju porodice, to su ljudi koji treba da prehrane svoje porodice, a ne neki bezlični brojevi kao što nam pokušava predstaviti MMF. U tom smislu, daću vam samo jedan primer. MMF traži od Republike Srbije dalje zamrzavanje zapošljenja i otpuštanje na lokalnom i republičkom nivou i u javnim preduzećima. S druge strane, Evropska unija, koja je direktno povezana sa MMF-om zahteva, i to je priznao premijer Cvetković u intervjuu u NIN-u, dalje zapošljavanje probriselske birokratije u Srbiji. Koordinator za fondove Evropske unije u Vladi Republike Srbije čak je priznao da će u prvom talasu biti 350 ljudi. Dakle, dok MMF podstiče nezaposlenost u našoj zemlji, urušavanje države, gori socijalni položaj penzionera, Evropska unija zahteva dalje zapošljavanje birokratije koja u suštini doprinosi samo jednom cilju, a to je daljem izrabljivanju naše zemlje i sudbini Srbije pod tzv. evropskim putem kao što su doživeli Bugarska, Rumunija, Mađarska i tzv. Baltički tigrovi, koji su nakon ulaska u Evropsku uniju doživeli krah i socijalnu propast. Eto, toliko od nas.
I na kraju, želeo bih povodom sramne presude Haškog tribunala, potvrđivanja prvostepene presude u postupku za nepoštovanje suda Vojislavu Šešelju. Mogu da kažem da mi nismo izneneđeni, nažalost. Ali to je još jedan dokaz da se radi o sramnom sudu, antisrpskom sudu koji ima dvostruke aršine za Srbe i za druge narode na prostorima bivše Jugoslavije. Setite se samo Ramuš Haradinaj, Karla del Ponte je priznala u svojoj knjizi, ubijao je svedoke, ranjavao, otimao, a nije ni optužen za nepoštovanje suda. A profesor Vojislav Šešelj zbog knjige koju sudsko veće nije ni pročitalo, koju tužilaštvo nije ni prevelo već samo 7 i nešto posto, osuđuje ga na 15 meseci zatvora ili na kaznu koja je nekoliko puta veća od uobičajene u Haškom tribunalu kada se radi o nepoštovanju suda. Tako da radi se o jednoj sramnoj presudi i ponovo ponavljam, o još jednom dokazu da taj sud je instrument političkog pritiska i da ova vlast, ako iole ima dostojanstva u političkom, pravnom i svakom smislu, treba da se pridruži zahtevu Ruske Federacije za ukidanje tog sramnog suda. Zahvaljujem. Ako imate nekih pitanja, izvolite.
Novinar: Kako komentarišete ovu inicijativu predsednika Okružnog odbora Srpske radikalne stranke u Valjevu, Verana Panića, gde se on zalaže za promenu dela rukovodstva radikala i podmlađivanje?
Dejan Mirović: Znate kako, tu postoje dve suštinske stvari. Prva je: gospodin Panić iz Valjeva je trebao da, postoji Statut stranke, postoje drugi pravni akti i on je trebao taj zahtev da podnese unutar stranke kroz već uobičajenu proceduru. U tom smislu potpuno je pogrešno da se to podnosi na tako gromoglasan medijski način i to je jedna vrsta populizma koja dovodi do pitanja šta stoji iza toga. Ja ne bih spekulisao šta stoji iza toga. Što se tiče drugog dela vašeg pitanja, neozbiljno je uopšte komentarisati tu podelu na mlade i stare. Mislim da je to jedna vrsta, rekao bih, i podmetačine, da upotrebim taj izraz. Ne bih čak ni ozbiljno to komentarisao. Ako imate još pitanja, izvolite. Ako nema, ja vam se zahvaljujem.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR