Vladan Jeremić: Dame i gospodo novinari, današnjoj redovnoj konferenciji Srpske radikalne stranke prisustvuju moje kolege, narodni poslanici Momir Marković i Bojan Mladenović, a danas bismo želeli da upoznamo javnost sa stavovima Srpske radikalne stranke povodom dve teme. Prva je u vezi s potpisivanjem bilateralnog protokola o liberalizaciji tržišta robe i usluga između Srbije i Evropske unije, čiji su potpisnici potpredsednik Vlade Republike Srbije Mlađan Dinkić i evorpski komesar za trgovinu Karel de Guht, koji, po njihovim rečima, zapravo predstavlja značajan korak na putu ka pristupanju Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji, što je jedan od preduslova za članstvo Srbije u Evropskoj uniji, i sve to, suma sumarum, predstavlja jedan vid dobre saradnje koja je već ostvarena na različitim nivoima. Mi u Srpskoj radikalnoj stranci smatramo zapravo da i ovaj protokol predstavlja samo nastavak pogubnosti ekonokmske politike koju vode zvanični državni predstavnici, i da je ovo samo nastavak onoga sa čime smo suočeni još od trenutka kada smo kao država potpisali Sporazum o jednostranoj primeni takozvanog SSP-a, koji je i prema priznanjima zvaničnika i prema analizama koje smo mogli da napravimo, državi i njeni građanima pričinio ogromnu štetu, koja se kretala do nekih 100 miliona evra godišnje. Zašto je ovo sve interesantno? Zato što paralalelno sa ovim dešavanjima imamo nastojanja i glasna zagovaranja nekakvih rešenja u vidu racionalizacije, smanjenja troškova, i tako dalje, od neki takozvanih opozicionih stranaka koje se pri tom nisu oglašavale, niti su radile bilo kakve analize kada je reč o primeni SSP-a i o gubicima koje su država i građani imali zbog takvog jednog čina. Inicijativa Srpske napredne stranke, očigledno uz podršku Demokratske stranke, svodi se na smanjenje broja poslanika, državnih sekretara, i tako dalje, što bi navodno godišnje manje koštalo državu i poreske obaveznike za nekih 4,7 miliona evra. Mi u Srpskoj radikalnoj stranci smatramo da od samog početka kampanje Napredne stranke za promenu Ustava, to treba da posluži, što će se svakako vremenom i potvrditi, jedino za obmanjivanje građana, jer očigledno je da su se takozvani naprednjaci priključili kampanji režima Borisa Tadića za promenu Ustava, navodno zbog broja poslanika u parlamentu, i očigledno da sada i Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić treba da ubede građane Srbije da nisu problem ni siromaštvo, ni korupcija, ni tajkuni, ni kriminal, ni gubljenje teritorijalnog suvereniteta i integriteta, nego da je danas najveći problem sa kojim se Srbija suočava zapravo broj poslanika u parlamentu. Mi srpski radikali ističemo od početka, i naglašavali smo i na tome insistirali, da suštinski razlog za ovu inicijativu leži zapravo u zahtevu, pre svega Vašingtona i Brisela, da se Ustav Srbije promeni tako da se iz preambule teksta Ustava izbriše da je Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije. Vreme će pokazati i potvrditi da smo zaista u pravu zbog ovog na šta upozoravamo. Cilj je takođe da se i promenama Ustava ostvari regionalizacija koja vodi daljem cepanju Srbije, a to samo potvrđuje inicijativa Mlađana Dinkića i njegove stranke, dakle krajnje je zanimljivo to što Vučić i Nikolić ne napadaju režim zbog kriminala, korupcije, milion nezaposlenih, zbog sve većeg broja siromašnih, zbog činjenice da je preko 7000 preduzeća u konstantnoj blokadi, ne napadaju režim zbog alarmantnih podataka Fonda za penzijsko-invalidsko osiguranje da će 300 hiljada zaposlenih ostati bez penzija jer im poslodavci ne uplaćuju doprinose, a očigledno da ova vlada toleriše jedno tako protivzakonito ponašanje poslodavaca. Ne napada se vlada zato što svi ovi krediti i zaduživanja odlaze na potrošnju, a ne usmeravaju se na razvoj privrede, dakle, ništa od toga se ne pominje nego se građani obmanjuju jednom populističkom pričom i računicom o navodnoj uštedi od 4, 7 miliona evra, i ukoliko se broj poslanika smanji sa sadašnjih 250 na 125. Takođe ne smetaju ni gubici države koji su direktna posledica ovog o čemu sam već govorio, a to je, dakle, primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa članicama Evropske unije. Ja ću vam navesti samo jedan primer, a ima ih sijaset. U prošloj godini, zbog pada carine u odnosu na 2009. godinu, ti gubici su iznosili oko 100 miliona evra, a u ovoj godini oni će biti još veći i dostići će iznos od oko 130 miliona evra. Vrlo lako je zaključiti da je reč o nečemu, odnosno o cifri koja je 30 puta veća nego navodna ušteda koja bi se postigla eventualnim usvajanjem zahteva predstavnika pojedinih stranaka koje ovih dana time bombarduju narod. Još jedan podatak koji je interesantan, a govori u prilog onome što i mi u Srpskoj radikalnoj stranci zastupamo, a to je da rashodi Narodne skupštine Republike Srbije čine manje od 0.5 procenata ukupnih budžetskih rashoda. Hajde sada i vi i javnost da zaključite šta ovde nije u redu, odnosno da li je to baš kako nam neki putem medija predstavljaju. Interesantno je, to ste mogli i da vidite prateći raspravu o budžetu za 2011. godinu, da imamo čak i stavku koja je za nekih 100 procenata veća od novčanih sredstava namenjenih, recimo, za rad Kancelarije za priključenje Evropskoj uniji, i tako dalje. Posebno je problematično, a to ćemo i ovog puta podsetiti javnost, da je potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju veoma zabrinjavajuće jer se nekoliko članova oslanja na frazu da Republika Srbija treba da ima dobrosusedske odnose sa takozvanim Kosovom. Dakle, reč je o jednom potezu koji treba da sakrije glavne uslove Evropske unije, a to je potpisivanje i učvršćivanje odnosa između jedne legalne države, članice Ujedinjenih nacije, kao što je Republika Srbija, i jedne nelegalne, kao što je Kosovo. Sve ovo potvrđuje da je stav srpskih radikala u potpunosti ispravan, da država Srbija, odnosno vlada, čak ni u ekonomskom smislu ne vodi samostalnu politiku, jer da vodi samostalnu ekonomsku politiku, svakako ne bi dozvolila da osnovne ekonomske pravce, rashod u budžetu i sve ostalo što ide sa tim određuje jedna grupa ljudi na čelu sa Albertom Jegerom koji je već upropastio privredu u zemljama u okruženju: Rumuniji, Bugarskoj, Ukrajini, ali taj podatak se u javnosti svesno prećutkuje, kao što se i prećutkuje da je za vreme njegovog pametovanja u Ukrajini bila najveća inflacija u Evropi, da je u Bugarskoj spoljni dug dostigao preko 50 milijardi dolara, u Rumuniji 100, i to su zapravo pravi rezultati i u celoj ovoj priči najveća tragedija je ta što je upravo Međunarodni monetarni fond svoju oštricu usmerio ka najugroženijoj populaciji, ka ljudima koji su najteže podneli ovu tranziciju i usput se spominje da bi nezaposlenost trebalo da poraste za nekih tri odsto, umesto da se celokupna ekonomska politika i borba fokusira na borbu protiv nezaposlenosti, na smanjivanje nezaposlenosti koja je najveći problem u poslednjih deset godina. Vlada se, upravo po nalogu Međunarodnog monetarnog fonda fokusirala na smanjivanje penzija, na ispunjavanje zadataka iz onog čuvenog Pisma o namerama i praktično penzije, bez obzira na ovo sramotno povećanje od dva procenta u januaru, i jedno dva što su planirana tokom godine, doći će ukupno do cifre od 7 odsto, što je cifra jednaka godišnjoj inflaciji. I šta nam sve to zapravo govori? Govori da nema povećanja penzija, nego da će doći praktično do zamrzavanja penzija jer će se penzija uskladiti sa inflacijom, a ono pre toga je u stvari bilo smanjivanje penzija. Dakle, nema govora o nekakvom boljitku, povećanju životnog standarda jer očigledno da za to ne postoje kapaciteti u trenutnoj vlasti. Poseban problem je koji sam malopre napomenuo jeste da svakom šestom od milion i osamsto hiljada zaposlenih poslodavci ne uplaćuju doprinose za penzije, dok i za još šest stotina hiljada uplaćuju neredovno ili na minimalac. Problem je taj što među neplatišama, naravno, ima najviše privatnih ali i državnih preduzeća i očigledno je da je izbegavanje uplata doprinosa i njihova neredovnost jedan od ključnih problema ove države. Bilo je nekakvih pokušaja da se povezivanjem staža nekako reši taj problem, međutim, mnogi nisu ni posle toga plaćali doprinose, pa je i 2009. usledilo novo povezivanje staža, a očigledno da se ova vrsta finansijske discipline isplati zahvaljujući onima koji danas predstavljaju vlast, jer znate i sami da je to po Zakonu o plaćanju doprinosa, krivično delo. I dakle, evo da zaključim, u našoj javnosti, MMF se konstantno odvaja od izuzetno svetle i ružičaste perspektive ili budućnosti koju donosi Evropska unija, a u članu 117 Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju predviđeno je da se ekonomska pomoć Brisela uslovljava saradnjom sa Međunarodnim monetarnim fondom, dakle, Brisel i MMF imaju usaglašenu ekonomsku politiku prema Srbiji i to treba jasno reći. Što se tiče nekakve drugačije ekonomske politike koju bi trebalo da država vodi kako bi ipak krenuli iz ovog beznađa u kome se trenutno nalaze i privreda i građani, mi u Srpskoj radikalnoj strandži po ko zna koji put ponavljamo da partneri treba da budu pre svega Ruska Federacija, Kina, a ne poslovanje sa ovakvim međunarodnim finansijskim institucijama poput MMF-a koji praktično samo omogućavaju bolji položaj monopolistima na tržištu i takvom poreskom politikom koju nameću praktično će najveći udar biti po najsiromašnijima, a bogati će ponovo biti povlašćeni. Što se tiče ukidanja određenih ministarstava, koja mnogo koštaju a nemaju dobre rezultate, evo mi dajemo konkretno jedan primer, Ministarstvo ekonomije godišnje košta 516 miliona evra, a od ekonomije nema ni “e”, to se vidi kako živimo iz dana u dan. E, to je otprilike ono što smo imali da iznesemo. Ukoliko imate dodatnih pitanja, stojimo vam na raspolaganju. Samo da dodam još, 18. i 19. januara je statusna konferencija koja će se održati u Haškom tribunalu u procesu koji se vodi protiv predsednika Srpske radikalne stranke dr Vojislava Šešelja. Očekujemo da sve to vodi ka definitivnom kraju jednog procesa. Ovih osam godina koliko već traje, nekako se poklapa sa osam najgorih godina za Republiku Srbiju u svakom smislu. Mi srpski radikali i najveći broj građana Srbije očekujemo kraj tog procesa i povratak dr Vojislava Šešelja u Srbiju, a samim tim i početak oporavka države Srbije i u ekonomskom, nacionalnom i svakom drugom smislu. Ako nemate više pitanja, u svoje lično ima i u ime mojih kolega iz Srpske radikalne strake svim građanima koji obeležavaju dolazak nove godine po julijanskom kalendaru želim puno zdravlja, sreće i uspeha u Novoj godini.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR