Poseta Turskog premijera Raškoj

Dejan Mirović: Dobar dan gospodo i gospođe novinari, zahvaljujem se što ste došli u ovolikom broju. Sa moje leve strane je kolega Milenković, a sa moje desne strane je kolega Veselinović, inače iz Raške oblasti. To će biti jedna od glavnih tema današnje konferencije za novinare Srpske radikalne stranke. Kao što znate, naša država je pozvala u posetu turskog premijera, i ta poseta je po našem mišljenju, a i sve činjenice ukazuju na to, bila skandalozna. Najblaže rečeno. Jer, se dešavala i trenutku kada su prisutne velike tenzije u Raškoj oblasti. Znate o čemu se radi. A kao drugo, ona se ne može opravdati ni sa ekonomske tačke gledišta jer Turska nije ni među prvih deset spoljnotrgovinskih partnera Republike Srbije, čak štaviše, izvoz Republike Srbije u 2009. godini iznosio je, što je za jednu državu mizerno, negde oko 30 miliona evra. Sad vi to uporedite sa izvozom u Rusiju, ali ne moramo ni prema Rusiji da se upoređujemo, ali uporedite sa izvozom u Bosnu i Hercegovinu, ili u Crnu Goru, koje imaju po 20 ili 30 puta manje stanovnika nego Turska, koja ima 70 miliona. Takođe je skandalozno i u ekonomskom smislu, da ta poseta nije bila bolje pripremljena, jer evo vidite, memorandum nije ugovor. To zna svaki student na prvoj godini pravnog fakulteta, i nije potpisan nikakav ugovor o gradnji puta prema Jadranu. Takođe je skandalozno što se u zemlji koja je poznata po građevinskim preduzećima, i bila je poznata čak i u širim okvirima od evropskih, forsiraju turska građevinska preduzeća, uprkos zakonu koji je skoro donet u Narodnoj skupštini, da treba podržati građevinsku industriju. Videli smo jedan detalj koji je isto, blago rečeno, besmislen, da će navodno srpska preduzeća imati 45 procenata udela u tim radovima. A po zakonu je 70 procenata. Takođe, poznato je da nas na tržištu Ruske Federacije, gde su srpska preduzeća bila dominantna i u jednom trenutku i vodeća što se tiče građevine, upravo Turci potiskuju. Umesto da mi pomažemo svoju industriju u ovoj oblasti, i u Srbiji, i na Ruskom tržištu, i na svim drugim tržištima, mi dovodimo turska preduzeća u Srbiju. Šta smo dobili mi od Turske u međuvremenu? Ništa osim lepih želja, osim lepih formulacija i priznanja nezavisnosti takozvane države Kosovo. Vi znate da je upravo Turska bila među prvim državama koja je priznala tu tvorevinu. Takođe, takozvani Sporazum o slobodnoj trgovini sa Turskom, još nije u funkciji, i to je opet jedna poluistina. I u ovakvoj spoljnotrgovinskoj razmeni on neće mnogo značiti za Republiku Srbiju, i mi vidimo da je to opet ispunjavanje jedne direktive iz Brisela, jer u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom i pratećim aktima se upravo traži da se potpiše sporazum sa Turskom i sa drugim zemljama za koje je zainteresovana Evropska unija, i evropska preduzeća koja su u Srbiji da bi izvozila proizvode sa ove teritorije, bez carine, u Tursku. Daću vam jedan konkretan primer. Radi se o tome da najveći izvoz iz Republike Srbije u Tursku je u sferi izvoza gvožđa i čelika. Znate da je tu strano preduzeće dominantno, a to je Ju-Es Stil iz Smedereva. Tako da možete da vidite da ova poseta ne znači ništa, osim novog podizanja međunacionalnih, ne međunacionalnih, nego tenzija među Bošnjacima u Raškoj oblasti. Drugo, videli smo i strahovitu blamažu, da predsednik Srbije nije uspeo ni diplomatskim ni svim drugim naporima da ubedi, recimo, što bi bilo odlično, premijera Turske da posete Bratunac da bi obeležili i zločine koji su počinjeni nad Srbima. Tako da kažem ponovo, ni sa ekonomske, ni sa političke, ni sa bilo koje druge strane ne može se naći razlog zašto je ova poseta tako traljavo organizovana i šta su naše vlasti htele da postignu. Takođe, podsetio bih vas na Istanbulsku deklaraciju, gde je potpuno neprimereno, Srbija koja se navodno zalaže za neutralnu poziciju u odnosu prema NATO-u, potkopala pozicije Republike Srpske, i umesto da je i gospodin Dodik bio u Instanbulu, pa bi to možda imalo nekog smisla, tamo su samo bili gospodin Silajdžić i turski predsednik, i tu je glavna tema bila ulazak Bosne i Hercegovine u NATO, što je, priznaćete, potpuno jedna vrsta mešanja u stvari druge zemlje. Na kraju, uporedio bih prijem koji je za turskog premijera, pre toga, u septembru 2009, ako se ne varam, za turskog predsednika, sa posetom ruskog predsednika Medvedeva. Videli ste da nije dozvoljeno da se narod okupi u Beogradu, koji bi sigurno u velikom broju pozdravio ruskog predsednika, a videli ste i da je ta poseta ruskog predsednika imala konkretne ekonomske rezultate. Da je dogovoren kredit od milijardu dolara i evo, upravo je sada ušao u skupštinsku proceduru jedan od njih. To je ovaj od 200 miliona dolara za pomoć budžetu, a da ne pričamo i istorijskim, o bratskim, ekonomskim odnosima, o Sporazumu o slobodnoj trgovini koji se primenjuje upravo, i jedino na pravi način u odnosu prema Ruskoj Federaciji, i kada to uporedite sa ovom skandaloznom posetom turskog premijera, biće vam jasno o čemu se radi i zašto smo mi najoštrije osudili ovu posetu. Takođe, pre nego što postavite pitanja, posebno bih istakao da je gospodin Veselinović bio lično prisutan i da je svedočio o kakvim se sukobima među Bošnjacima radilo sada, prilikom te posete, i da je video još neke druge stvari koje mediji pod kontrolom prozapadnih snaga i vlasti u Srbiji pokušavaju da sakriju. U tom smislu, izvolite ako ima neko pitanje.

Novinar: Po kom zakonu se određuje tih 70 odsto izvođača radova, i ako je tako, zašto ne reagujete i na jučerašnje otvaranje radova na kamenu temeljcu za most Zemun-Borča, gde će Kinezi isto učestvovati sa svih 60 odsto.

Dejan Mirović: To je Zakon o podsticanju građevinske industrije u uslovima ekonomske krize. Izvinite me ako nisam tačno citirao, ali radi se o zakonu koji je gospodin Dulić predstavio poslanicima Narodne skupštine pre desetak dana, ako se ne varam. Znači, u obrazloženju tog zakona i u članovima tog zakona se insistira da 70 posto mora da bude materijala, i ne precizira se vrednost, naravno, u odnosu na srpska građevinska preduzeća. To je taj zakon koji je gospodin Dulić tako žestoko branio u skupštini. Što se tiče kineskog mosta, treba da vidimo detalje ko će biti podizvođač i odakle će biti materijali, pa ćemo onda moći da se izjasnimo malo tačnije. Prvo da vidimo ugovor, mi nismo videli ugovor.

Novinar: Ugovor je potpisan i dat je u javnost.

Dejan Mirović: Da, ali mi možemo da špekulišemo što se tiče javnosti i medija, ali mi bismo voleli da u Skupštini dobijemo taj ugovor, a to pokazuje da se Vlada i ostali organi potcenjivački odnose prema Skupštini, jer su ugovori uglavnom u opštim i apstraktnim frazama napravljeni. Tako da, kad budemo videli ugovor, daćemo vam tačno objašnjenje. Mi sad nemamo ugovor, to je memorandum, vidite. Radi se o tome da je razlika između ugovora i memoranduma velika, ovde se radi o memorandumu.

Novinar: Pričate o procentima. . .

Dejan Mirović: Pa, vidi se, to je javna informacija. A ovde nema. Radi se o dve različite stvari. Ovde se ne radi o ugovoru nego o memorandumu. Prema tome, utisak je da se ovde forsira nešto što i ne postoji. Izvolite ako ima još pitanja. Hoćete vi kolega da kažete šta ste videli?

Milan Veselinović: Pa evo, za gospodu novinare neće biti suvišno da čuju neku informaciju iz Raške oblasti. Ja sam narodni poslanik u više navrata iz Raške oblasti. Konkretno, iz Novog Pazara. Nažalost, poslednjih desetak godina politika koja se vodi na nivou države Srbije, i predstavnici te politike, mislim na ove, da li ćemo ih nazuvati dosmanlije ili demokrate ili narodnjaci, uglavnom rade na štetu srpskog naroda na tom području. To je kulminiralo samom posetom Erdogana, premijera Turske, poslednjih dana. To ste mogli da vidite. Čak su se i Bošnjaci međusobno zavadili. Tu svađu podstiče i Vlada Srbije, a pre svega predsednik države Srbije Boris Tadić. Naime, oni su direktno iz Srebrenice, helikopterom došli u Novi Pazar, gde su sleteli na stadion helikopterom, a onda zbog nekih struja tamo u masi, i povika „Tadiću, lopove“, „Tadiću, izdajice“ i slično, predsednik nije hteo ili smeo, proći ulicama Novog Pazara, već je to izbegao i normalno, tamo u nekom hotelu sačekao Erdogana, premijera Turske. Tako su se zavađene struje na dva-tri mesta i sukobile u gradu. Ali, zahvaljujući velikom broju policajaca, nije došlo do nekih tragičnih sukoba. Ja želim ovom prilikom da istaknem, da je ovakva politika koja se vodi prema Raškoj oblasti, i prema Srbima, i muslimanima, i Bošnjacima, veoma negativna, i da može da ima veoma negativne posledice. Nas Srbe, koji živimo na tom prostoru, niko i ne pominje da smo živi, u ovom momentu sav akcenat se baca na nacionalnu manjinu, muslimane i Bošnjake, zaboravljaju da tamo žive Srbi da nas ima 50 procenata na nivou Stare Raške, i da se tamo i dalje nastavlja seoba Srba sa tih prostora. U tom smislu poseban problem jeste regionalizacija koja je izazvala nesigurnost Srba na tom prostoru. Politički gledano, dolazak turskog premijera, ovo je drugi put u toku dve godine, i predsednika Turske nas zabrinjava, iz razloga što ova vlada Srbije želi Tursku da povrati na velika vrata u Srbiju, i to baš preko Novog Pazara, gde žele kao da ulože neka sredstva i tamo se manipuliše da Turska donira ta sredstva, da vrši izgradnju puta Novi Pazar-Tutin, i Novi Pazar-Anjenoviće, što je neistina. Naime, Turska daje zajam Srbiji od 30 miliona dolara i mi to treba da vratimo. I još, što je pogubno i što je gospodin Mirović rekao, što turske kompanije izvode radove. Vama je poznato da su preduzeća za puteve „Novi Pazar“ i „Užice“ veoma jake firme, i priznate na području Srbije, i da one mogu same da obavljaju te radove i da uposle mnogo ljudi. U tom pravcu želim da konstatujem daje ovakva politika pogubna, i da su i Srbi, i muslimani, i Bošnjaci zabrinuti na tom prostoru kakav će ishod da bude dalje ukoliko se ovakva politika bude vodila. Eto, hvala vam, ja sam hteo samo toliko da vam kažem.

Dejan Mirović: Ako nemate više pitanja, zahvaljujem vam.