Predaja Kosova

Boris Aleksić: Dobar dan dame i gospodo, dobro došli na redovnu konferenciju Srpske radikalne stranke. Kao što znate, tema svih tema jeste pitanje Kosova i Metohije, i nedavni pregovori koji su održani 8. marta između delegacija Beograda i takozvane Prištine. Očigledno je da je režim Borisa Tadića svojom prozapadnom politikom ugrozio vitalne, državne i nacionalne interese, i doveo zemlju u krajnje ponižavajući položaj. Ja ću vas podsetiti da je Boris Tadić učinio sve što je mogao da prebaci odlučivanje sa nivoa Ujedinjenih nacija na Vašington i Brisel, a sada se to sveti celom srpskom narodu. To što je Beograd formirao pregovarački tim, što je pristao na posredništvo Evropske unije i što je pristao na sastanak sa Tačijevim predstavnicima, predstavlja početak faktičkog priznanja nezavisnosti Kosova i Metohije. Ovo je jedan zastrašujući čin režima u Beogradu, koji je duboko protivustavan i protivzakonit. Koristeći medijsku blokadu Srpske radikalne stranke, Boris Tadić je započinjanjem zvaničnih pregovora sa nepriznatim i nelegalnim i kriminalnim timom u Prištini stavio tačku na svoju antisrpsku politiku. Već sam rekao da su razgovori održani 8. marta 2011. godine, a najavljeni su i drugi u nizu razgovori. U senci otkrića Dika Martija, prema kojima su šiptarske nelegalne vlasti u Prištini vadile ljudske organe, i traga koji direktno vodi do Hašima Tačija, takozvanog premijera nezakonite vlade u Prištini, režim Borisa Tadića počinje pregovore sa Tačijevim predstavnicima. Dakle, prosto neverovatno! Danas u Srbiji ne postoji veći zločin od ovoga koji čini režim prema sopstvenom narodu, odričući se Kosova i Metohije u korist šiptarskih terorista, narkodilera i trgovaca ljudskim organima. Kao što je poznato, po međunarodnom pravu priznanje određene teritorije države može biti de fakto ili de jure. Priznanje de jure postoji kada se usvoji od nadležnih organa u jednoj državi deklaracija o priznanju neke druge države, međutim u međunarodnom pravu postoji nešto što se zove faktičko priznanje. Primeri su sledeći: predsednik Sjedinjenih Američkih Država Nikson je zvanično posetio Narodnu Republiku Kinu 1972. godine i taj čin je bio čin faktičkog priznanja Narodne Republike Kine od strane Sjedinjenih Američkih Država. Dakle, nije postojala nikakva deklaracija. Isto tako, ekonomskim sporazumima sa pojedinim državama, to jest pojedinih država sa Sovjetskim Savezom od 1921. do 1924. godine došlo je do faktičkog priznanja Sovjetskog Saveza, od strana tih država. Dakle, sporazumeli su se oko nekih ekonomskih pitanja, potpisani su ekonomski sporazumi, i takođe nije postojala deklaracija o priznanju Sovjetskog Saveza, a sam taj čin se smatra priznanjem. Obratite pažnju šta je vašingtonski kadar Borko Stefanović, koji nekim čudom predvodi taj srpski tim, izjavio posle održanog sastanka 8. marta sa predstavnicima Tačijeve nezakonite vlasti. On kaže da se razgovaralo o CEFTA sporazumu, sporazumu o slobodnoj trgovini koji je zaključen 2006. godine i o nekim drugim životno važnim pitanjima. On kaže: „Imamo pun kofer dobrih i novih rešenja, razgovaraće se o katastrima avio-saobraćaju, telekomunikacijama, izradi carinskih pečata, i o CEFTI.“ To je izjavio čovek koji predvodi srpski tim. E, upravo je to to faktičko priznanje koje čini vlast u Beogradu, ne razmišljajući o Ustavu Republike Srbije, ne razmišljajući o odgovornosti, ni o krivičnoj odgovornosti koja ih sve čeka, jer se odriču Kosova i Metohije, direktno krše Ustav. Izdaju Kosovo u korist šiptarskih terorista. Borko Stefanović i Ketrin Ešton su dali izjave da se sve to čini da bi se obezbedile evropska perspektiva regiona. Kao što znate, preduslov za ulazak u Evropsku uniju su dobrosusedski odnosi. Dakle, Evropska unija je posrednik u tome da se obezbede dobrosusedski odnosi između Srbije i takozvanog Kosova. Režim Borisa Tadića je spreman da se odrekne svega da bi ispunio naloge Brisela i Vašingtona. Ovo je direktan udar na Ustav Republike Srbije, udar na naše zakone, ovo je teška sramota za celu Srbiju. Posebnu i veoma simboličnu priču predstavlja Robert Kuper, posrednik u razgovorima Beograda i Prištine koga je imenovala Evropska unija. E, to vam odslikava u potpunosti stav Evropske unije prema Srbiji i prema srpskom narodu. Robert Kuper je bivši savetnik Tonija Blera, poznat po svojoj ratnohuškačkoj retorici, odlikuje ga duboka mržnja prema Srbima. Zamislite, on je i autor knjige koja se zove „Razbijanje nacija – red i haos u XXI veku“. On je imenovan za glavnog posrednika u pregovorima Beograda i Prištine. Pogledajmo šta Robert Kuper piše u svojoj knjizi. On kaže sledeće: „Izazovi za postmoderni svet leže u tome da se prilagođava standardima dvostrukih aršina. Evropljani bi međusobno trebali da sarađuju na temelju prava i zajedničke sigurnosti. Ali izvan Evropske unije valjalo bi da primenjuju surovije metode iz prethodnih vremena. Silu, preventivne napade, prevaru i šta god da je potrebno. Ključ evropske sigurnosti je da se mi Evropljani u ophođenju jedni sa drugima držimo zakona, ali da kada radimo u džungli, moramo da primenjujemo zakone džungle.“ Dakle, za ovog čoveka Srbija predstavlja džunglu, a Srbi su divlje zveri. Pogledajte koliko je to nemoralna osoba, on otvoreno govori da treba da se u rešavanju pitanja van Evropske unije koristi prevara. To je napisao od reči do reči Robert Kuper. Dakle, prosto je neverovatno kako je vlast u Beogradu pristala da pregovore vodi ovakav čovek, imenovan od strane Evropske unije, koji sve najgore misli o srpskom narodu i o Srbiji, koji zagovara politiku dvostrukih standarda, i koji otvoreno staje na stranu Hašima Tačija. Dakle, on se zalaže za otcepljenje Kosova i Metohije od Republike Srbije. I to je prava slika i prilika odnosa koji ima Evropska unija preko ovog pregovarača sa Srbijom, to je slika pogleda Evropske unije i Brisela na Srbiju. Dakle, Evropske unija vidi Srbiju bez Kosova i Metohije, i zato su angažovali Roberta Kupera, prljavog ratnog huškača iz vremena Tonija Blera, da završi do kraja taj posao koji je počet agresijom na Saveznu Republiku Jugoslaviju, i okupacijom Kosova i Metohije od strane NATO pakta. Ono što je režim u Beogradu pokušao da provuče na mala vrata, to su pregovori koji su započeti 8. marta i saglasnost Beograda da glavni posrednik bude upravo antisrbin Robert Kuper, kao i susret sa timom Tačijeve zločinačke vlasti i samo faktičko priznanje, to jeste početak priznanja. Srpska radikalna stranka upozorava sve odgovorne u vlasti da će pre ili kasnije morati krivično da odgovaraju ukoliko nastave sa ovakvim potezima i ukoliko ostvare faktičko priznanje Kosova i Metohije. Oni naprosto tu odgovornost neće moći nikada da izbegnu. Za danas smo imali toliko. Da li ima neko pitanje? Ako nema, ja vam se zahvaljujem.