Vladan Jeremić: Dame i gospodo, Srpska radikalna stranka ponovo upozorava režim Borisa Tadića da odustane od ekonomski pogubne prodaje „Telekoma“. Ukoliko vlada realizuje ovu katastrofalnu odluku, građani mogu da očekuju poskupljenje telekomunikacionih usluga, jer se to dogodilo u svim zemljama koje su prodale svoja telekomunikaciona preduzeća. Naravno, uslediće i otpuštanje ogromnog broja radnika a evidentno je da „Telekom Austrija“, koji trenutno slovi za jedinog potencijalnog kupca, neće investirati već će uzeti profit, pokušaće da izvuče više milijardi evra iz zemlje. Cena od milijardu i četiristo miliona evra je niska budući da „Telekom“ na računu ima više od minimalne cene za koju bi bio prodat. Takođe bih želeo da istaknem stav Srpske radikalne stranke, da odluka o prodaji „Telekoma“ ne samo da je ekonomski pogubna već je i protivustavna. Po Ustavu, stranci ne mogu da poseduju dobro od opšteg interesa, već mogu da poseduju samo koncesije. Srpska radikalna stranka će istog trenutka, ako dođe do prodaje, podneti žalbu Ustavnom sudu Republike Srbije. Prema članu 86. Ustava, imovina koju koriste državni organi Srbije u državnom vlasništvu, pošto državna uprava koristi telekomunikacionu infrastrukturu, ista se, naravno, po Ustavu ne bi ni smela prodavati. Po članu 85. Ustava stranci imaju pravo samo na koncesije nad dobrima od opšteg interesa, a telekomunikaciona infrastruktura je nesumnjivo od opšteg interesa. Dakle, kao takva, ona bi smela da se izda na koncesiju, ali uz analize opravdanosti takvog postupka, a mi smo sigurni da zaista ne bi bilo moguće sačiniti takvu analizu. Dakle, „Telekom“ je jedini vredan resurs koji je ostao u vlasništvu Srbije, pored „Elektroprivrede“. Javnosti je poznato da je to najuspešnije javno preduzeće koje donosi godišnju dobit od oko 150 miliona evra. Isto tako, „Telekom Srbija“ poseduje „Telekom Srpske“ i „Mtel“ u Crnoj Gori, ima infrastrukturu koju su gradile generacije, a poznato je i da telekomunikacije donose brže i sigurnije profit od investicija u neke druge oblasti, kao na primer u puteve. Protiv prodaje „Telekoma“ su i sindikati „Telekoma“, stručna javnost iz zemlje i inostranstva. Interesantno je da su prodaju „Telekoma“ podržali samo predstavnici MMf-a i Evropske komisije, čuvena gospoda Bogdan Lisovik i Vensan Dežer. „Telekom Austrija“ dobio bi kupovinom „Telekoma Srbija“ monopolski položaj, a vi znate kakav je stav Srpske radikalne stranke kada je reč o monopolistima, jer pošto su oni vlasnici i „Vip“ mobilnog operatera, oni naravno žele da ga spoje sa „Telekomom“, i na taj način bi uneli imovinu ovog preduzeća u „Telekom“, a Vlada Srbije bi dobila 27 odsto udela u „Vipu“, ako od 58 odsto akcija koliko kontroliše, proda tih 31 odsto, preostaje još 27, a posle spajanja sa „Vipom“ vlada bi imala toliki udeo u tom preduzeću, a uslov tog potencijalnog dogovora je da Komisija za zaštitu konkurencije omogući spajanje „Vipa“ i „Telekoma“. Vlada Republike Srbije bi građanima morala da objasni koja se to država još, zarad kratkoročnih interesa i nesposobnosti, odriče vlasništva u telekomunikacijama koje predstavljaju strateški veoma važnu privrednu granu. Prodaja profitabilne državne kompanije, i to u uslovima ekonomske krize i nezaposlenosti, svakako će imati dugoročne negativne posledice po razvoj privrede. Odluka vlade da ne poništi tender, već da austrijskom „Telekomu“ da dodatni rok od 15 dana, da dopuni dokumentaciju, odnosno da poboljša svoju ponudu, skandalozna je. „Telekom Austrija“ očigledno želi da profitabilno srpsko preduzeće kupi po što nižoj ceni, tu za nas dileme nema. A ja ću vas podsetiti da je i na samo vođenje tendera bilo mnogo zamerki, od toga da je proces prodaje „Telekoma“ organizovan i sproveden mimo zakona, pa do toga da se do samog kraja nije znalo koliki procenat akcija prodaje država i da li će u paketu od 51 odsto akcija učestvovati grčki OTE, koji inače ima 20 odsto udela u našem operateru. Tek se naknadno saznalo da su Grci pristali da daju svojih 20 odsto, a da država prodaje praktično 31 odsto akcija. To, naravno, uopšte nije povoljna varijanta za državu, jer je mogla da proda 58,5 odsto akcija, koliko trenutno kontroliše, a ovakvom odlukom, naravno, dobilo bi se i manje novca, a i ostatak akcija bi bio obezvređen jer bi praktično novi vlasnik imao 31 odsto akcija u rukama „Telekoma“. Prodaja najuspešnijeg javnog preduzeća je suprotna državnim interesima i vlada se na taj korak očigledno odlučila slušajući naloge Međunarodnog monetarnog fonda, koji kroji ekonomsku politiku u Srbiji. Mi smo u Srpskoj radikalnoj stranci nebrojeno puta do sada isticali svu pogubnost ovakve ekonomske politike koju vodi Vlada Republike Srbije, i ja ću samo podsetiti na činjenicu da je kabinet Mirka Cvetkovića poslao pismo o namerama Međunarodnom monetarnom fondu, u kojem su, kako su naveli, očekivali priliv gotovine od prodaje „Telekoma“, a MMF im je odgovorio da Srbija ima zabrinjavajući fiskalni deficit koji treba da se smanji tokom godine, pa je logično izvesti zaključak gde bi novčana sredstva od eventualna prodaje mogla da budu usmerena. Premijer Cvetković je više puta nastupao sa tezom da treba prodati „Telekom“ zbog toga što je navodno privatno vlasništvo bolje od državnog. Međutim, jasno je da se u svetu, pa čak i u zemljama Evropske unije, dešava suprotan proces, odnosno da se re gigantske privatne korporacije nacionalizuju. Kolika je neozbiljnost i nesposobnost vlade možda najbolje svedoči činjenica da je u odgovoru na zahtev poslaničke grupe Srpske radikalne stranke u Narodnoj skupštini, da se obustavi prodaja ovog javnog preduzeća, vlada demantovala samu sebe da će novac uložiti u investicije, i jasno naznačila da će novac od prodaje „Telekoma“ iskoristiti za vraćanje spoljnog duga. Dakle, režim Borisa Tadića se, zarad kratkoročnih ciljeva i izbora koji će uslediti, odriče jednog važnog resursa koji donosi dobit, i to na štetu države i njenih građana, a što je najgore, u svemu tome, osim te ekonomske pogubnosti, dakle krši se i Ustav kao najviši pravni akt u državi Srbiji. Svi zvanični podaci pokazuj da su cene telekomunikacionih usluga u zemljama regiona gde su operateri prodati značajno viši nego u Srbiji, da je pretplata duplo viša, lokalni impulsi koji se najviše troše su 4 do 10 puta skuplji, međugradski impulsi su duplo skuplji, mobilna telefonija takođe, jedino je približna je cena interneta. Najvažnija mera za razvoj telekomunikacione infrastrukture je broj fiksnih linija po glavi stanovnika, one zahtevaju naravno najveće ulaganja. U Srbiji imamo 42 fiksne linije na 100 stanovnika, a u regionu gde su operateri uglavnom prodati, prosek je nekih 26 linija. Čak je i prosek Evropske unije 40 fiksnih linija na 100 stanovnika a otkako smo otkupili „Telekom“ od Italijana, od 2002. godine, investicije su skočile više od 2,5 puta, tako da zaista nema nikakvog osnova da će kupac investirati više. Ukratko, stav Srpske radikalne stranke je da prodajom „Telekoma“ nećemo dobiti ništa, verovatno bi za par godina slušali priče o korupciji, o tome ko je koliko uzeo od prodaje, kao što je bio slučaj u Makedoniji i u Hrvatskoj. „Telekom“, za razliku od drugih javnih preduzeće, nije gubitaš i ovo je jedno kratkoročno ili predizborno razmišljanje da se proda kompanija i, naravno, pokuša da se spase ono što ne može da se spase. Kada je o nama srpskim radikalima reč, mi smtramo da mora da postoji jedna strategija, da modra da postoje dugoročni interesi, interesi građana, a ne samo onih koji su trenutno na vlasti i koji na ovaj način pokušavaju da kupe određeni broj glasova, ili da smanje spoljni dug, ili popune budždžetski deficit, ali jasno je da od priča koje su servirane putem medija nema ništa. Mi smo imali toliko. Ukoliko ima neko pitanje, izvolite. Ukoliko nema, hvala vam na pažnji.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR