Putin u Srbiji

Dragan Todorović: Dame i gospodo novinari, danas je 12 godina otkako je nastupio praktično sumrak civilizacije, kada su Sjedinjene Američke Države, odnosno NATO pakt, bez odluke Saveta bezbednosti, krenuli da bombarduju Srbiju. Kako se svi sećamo, tu operaciju su nazvali Milosrdni anđeo. Od te operacije poginulo je preko 2600 civila, u velikoj meri razorena ifrastruktura Savezne Republike Jugoslavije, da bi epilog bila Rezolucijom 1244, gde se Kosovo i Metohija stavljaju pod zaštitu Ujedinjenih nacija. Danas posle 12 godina, protivno međunarodnom pravu, protivno Rezoluciji 1244, Kosovo i Metohija je proglasilo nezavisnost i u velikoj meri krenuo putem stvaranja nove države na teritoriji Srbije. Suštinski, to je i bio cilj Sjedinjenih Američkih Država, kada je u pitanju Srbija. Nažalost, to se neće završiti Kosovom i Metohijom, nastaviće se Vojvodinom, Raškom oblasti i ono što upozorava Srpska radikalna stranka skoro svih 20 godina, to je pokušaj potpune dezintegracije Srbije i uništenje srpskog naroda. I oni na tom putu neće odustati. Najveći problem je u tome što imaju veliku podršku u režimu koji su doveli 2000. godine na vlast, posle puča 5. oktobra. Da nije ovih sluga koji im to omogućavaju, taj put ka nezavisnosti Kosova i Metohije ne bi mogao da se ostvari. Ali nažalost, Vašingtonu i Briselu se ispunjavaju svi nalozi i danas je praktično Kosovo i Metohija na jedna korak od nezavisnosti. Iako imamo nesumnjivu podršku i od strane Ruske Federacije, i od strane Kine, i mnogih članica Saveta bezbednosti i Ujedinjenih nacija, mi smo dozvolili da se rezolucijom koju je napisao Brisel u Ujedinjenim nacijama taj put nezavisnosti Kosova i Metohije debeleo asfaltira, odnosno da Kosovo i Metohija daleko odmaknu ka nezavisnosti. Nažalost, time se stvari ne završavaju. Pregovori koje danas vode Priština i Beograd, kako se to kaže, ali suštinski pregovori koji imaju formu pregovora između dve suverene države. Bez obzira na to što naši zvaničnici na sve moguće načine pokušavaju da obmanu našu javnost, suštinski mi imamo pregovore dve države. Da nije tako, ne bi pregovarao državni sekretar Ministarstva inostranih poslova, nego bi razgovarao ministar za Kosovo i Metohiju, što je i logično. Ali na taj način se stavlja do znanja da su to pregovori između dve države. Navodni pregovori o tehničkim problemima će biti pregovori o suštinskim stvarima koji će dodatno priznati meke ingerencija Kosova kao suverene države. I mi nemamo apsolutno nikakvo poverenje u režim Borisa Tadić i Demokratsku stranku, da će posle ovih pregovora situacija vezano za Kosovo i Metohiju biti bolja. Ne. Ona će biti mnogo gora, a Kosovo i Metohija će biti mnogo dalje od Srbije. Kad smo već kod Milosrdnog anđela, imate i ovu najnoviju akciju vezano za Libiju koja se zove Odisejeva zora, a ja bih je nazvao sumrak Ujedinjenih nacija i međunarodnog prava. Ista priča i matrica kao i za Kosovo i Metohiju. Humanitarna katastrofa da se zaštite civili, a u suštini u pozadini je otimanje resursa, odnosno nafte, kojima Libija raspolaže. I to je model koji će se primenjivati prema svim zemljama u svetu prema kojima Amerika i Evropska unija, odnosno pojedine zemlje Evropske unije mogu svojim oružjem da otmu njihove resurse. To je bilo namenjeno i Rusiji, ali na sreću, Ruska Federacija se uspravila zahvaljujući Vladimiru Putinu, i danas je velika sila koju Amerikanci i NATO pakt moraju da uvažavaju. Ali ono što je interesantno, 2000. godine posle puča, na vlast su došli ljudi koji su sprovodili sve naloge Brisela i Vašingtona. A kakvi su to ljudi i šta su sve radili, najbolje pokazuje sadašnjica. Preko milion nezaposlenih i na ivici ili ispod ivice siromaštva, bez ikakve perspektive za one koji završe školu. Po nekim pokazateljima vi danas imate više ljudi koji se bave naukom van Srbije nego u Srbiji. U Srbiji ne postoji perspektiva. Zašto je to tako? Pa, možda je razlog i u tome ko su bili ljudi koji su tada preuzeli najvažnije funkcije u Srbiji. Jedan od tih ljudi je i Gaša Knežević, čuveni doktor i profesor koji je bio i ministar prosvete. Zdušno se zalagao za ulazak u Evropsku uniju, za Bolonju. A imate vrlo zanimljivu stvar, 21. marta ove godine predat je zahtev dekanu Pravnog fakulteta i Naučno-nastavnom veću Pravnog fakulteta da se poništi doktorska disertacija profesoru Gaši Kneževiću. On je bukvalno svoju doktorsku disertaciju prepisao. Da vas podsetim na nedavni slučaj u Nemačkoj, na slučaj njihovog ministra odbrane Karla Teodora cu Gutenberga kome je poništena doktorska disertacija i koji je zbog toga morao da podnese ostavku. Takođe, predsednik tog univerziteta u Bajrojtu kaže da neće biti tolerisano bagatelisanje povrede naučnih standarda. Ja vas podsećam takođe na još jednog profesora Pravnog fakulteta, Stevana Lilića. Njemu je na sudu dokazano da je plagijator. Imate i ovog kome će verovatno biti oduzeta doktorska disertacija, Gašu Kneževiću. Onda nije ni čudo što se mi nalazimo u ovakvoj situaciji u kakvoj se nalazimo. Ko to obrazuje našu decu? I na koji način? Zar oni koji plagiraju tuđi rad, znate plagijat je vrsta lopovluka, naučnog. Vi kradete nečije naučno delo. I evo, to je ozbiljan materijal, možete da pogledate, prosto je neverovatno da kada pogledate rad Gaše Kneževića i kada vidite šta je prepisao, ispada da ništa nije napisao. Sve je bukvalno prepisao. To je neverovatno, bruka i sramota i za one koji su dozvolili da on doktorira. Oni su morali da imaju uvid u doktorsku disertaciju Gaše Kneževića, da pogledaju da li je to stvarno izvorno delo ili je u pitanju prepisivanje. Evo, ja ću vam pokazati. Na ovoj strani je je ono što je pisao Gaša Knežević u svojoj disertaciji, podvučeno žutim, a na drugoj strani je originalno delo odakle je ovo prepisano. Ja ću polako da vam listam. Pogledajte, ovo je doktorat Gaše Kneževića. Znači, ovo je original, ovo je plagijat. I vidite koliko ovde ima strana. Mi očekujemo da će Naučno-nastavno veće pokrenuti postupak i da će Gaši Kneževiću biti oduzeta doktorska disertacija i da on više neće imati mogućnost da predaje studentima kao profesor Pravnog fakulteta. Ako ima i trunku morala, ja mislim da posle ovoga on ne bi smeo ne da se pojavi na Pravnom fakultetu, nego bilo gde gde ga bilo ko poznaje. Što bi naš narod rekao, trebalo bi da se povuče u mišiju rupu bar nekoliko godina dok ga svi ne zaborave. Mi smo imali danas toliko. Izvolite. Imate li pitanja?

Novinar: Kako vi ocenjujete posetu premijera Putina? Kakav je ona imala karakter i značaj?

Dragan Todorović: Što se tiče Srpske radikalne stranke, mi smo već istakli da je dolazak Vladimira Putina izuzetno značajan za Srbiju i da Srbija iz tog dolaska može da ima višestruke koristi. Ali nažalost, po onome što smo mi mogli da čujemo i neposredno na sastanku koji smo imali sa g. Putinom, a i ono što smo mogli da pročitamo u novinama, očigledno je da naša država nije bila spremna za taj susret. Posebno pada u oči isticanje činjenice da je Moskva Srbiji obezbedila 800 miliona dolara još pre dve i po godine. Ali ne 800 miliona dolara koji će biti dati na gomilu, pa da ova oligarhija to sprčka i potroši, da se razvuku a da se ništa ne uradi. Rusi hoće da pomognu Srbiji, Rusi hoće da pomognu građanima Srbije, ali traže projekte, traže projekte u koji će biti uložen taj novac. Nažalost, tih projekata nema. Ja to mogu da zaključim iz dva razloga. Jedan razlog je zato što mi nemamo, navodno nemamo šta da ponudimo, drugi razlog je da neko sprečava našu saradnju sa Ruskom Federacijom. Ja sam sklon ubeđenju i uverenju da neko sprečava saradnju Srbije sa Ruskom Federacijom. Zato što bi se na taj način najbolje pokazalo koliko je to izlazna šansa iz ove ekonomske i socijalne krize u kojoj se nalazi naša država. I ono što je posebno važno, Rusija za svoju pomoć, za svoje kredite ne traži nikakve političke ustupke, niti na bilo koji način pritiska Srbiju. Rusija je tu potpuno otvorena. Vidite kako ovi iz aktuelne vlasti kao papagaji ponavljaju da je Vladimir Putin decidno izjavio da apsolutno nema ništa protiv toga da Srbija ide u Evropsku uniju. Dobro, pa to je sasvim normalno. Pa, Vladimir Putin poštuje elementarno pravo svake države i svakoga naroda da trasira svoj put. Neće on nama tražiti ni da idemo ni da ne idemo, ali u razgovorima je Vladimir Putin jasno stavio do znanja kakvi su odnosi u Evropskoj uniji, ali to znamo i mi. Postoje države prvog reda i države drugog reda. Postoje građani prvog reda i građani drugog reda. Uzmite Rumuniju i Bugarsku. Ja misli da je tu otvorena i stepenica trećeg reda. Pojedine države Evropske unije su ozbiljno krenule da zabrane ulazak građanima Rumunije i Bugarske zato što stvaraju probleme, jer su kao jeftina radna snaga ugrozili njihove radnike. I njihovi radnici se zbog toga bune. Juče je Vladimir Putin jasno stavio do znanja da neki pokušaji koji bi mogli da se iz Srbije urade prema Rusiji, nemaju ekonomsku logiku. Znate, to je vezano za automobilsku industriju. Ponuda da vozila koja se sklapaju u Kragujevcu na osnovu Sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Rusije, gde uvozimo robu bez carine, da može da važi i za automobile, je vrlo problematična. Evo, ja ću vam reći šta je Vladimir Putin na tu ponudu odgovorio. Rusija je ponudila japanskim, evropskim i američkim proizvođačima automobila, pre nekoliko godina, da mogu da otvaraju pogone za sklapanje njihovih automobila u Rusiji, do 25 000 komada godišnje. S tim što je obaveza da 30 posto rezervnih delova proizvode u Rusiji. Taj model je prošao određenu proceduru, prošlo je određeno vreme, sada rade drugačije. Sada traže da oni koji hoće da sklapaju automobile u Rusiji, da njihove godišnje serije budu od 250 000 do 300 000 automobila godišnje, ali traže da 60 posto rezervnih delova bude proizvedeno u Rusiji. To je ozbiljna država, vodi ozbiljno računa o sopstvenim interesima. E sad, građani Srbije iz ovoga modela i modela Kragujevca neka izvuku zaključak kako to radi jedna ozbiljna država i kako to radimo mi. I postavlja se pitanje, po kojoj logici bi trebalo da Rusija uvozi automobile sklopljene u Kragujevcu, umesto da kaže Fijatu – Molim vas, 300 000 ili 250 000 sklopite u Rusiji i da završimo posao. Ja neću da donosim zaključak, neka ga donesu građani Srbije. I ono što bih posebno hteo da istaknem, ja sam to i juče rekao pošto je bilo govora o NATO paktu, da je to jedna važna tema kada su u pitanju Rusija i Srbija. Svima je jasno da Srbija na mala vrata, bez odluke građana Srbije, treba da bude uvučena u NATO pakt. I da ne bi bilo zavaravanja, mi smo imali prilike juče da čujemo direktno izjavu Vladimira Putina po pitanju NATO pakta. I ona nije drugačija kada se to odnosi na sve one države koje se nalaze u NATO paktu i one države koje zbog toga ugrožavaju Rusku Federaciju. I Vladimir Putin je to vrlo jasno stavio do znanja. Ukoliko uđemo u NATO pakt, mi ćemo izgubiti suverenitet. Mi ga, doduše, nemamo ni danas, ali tada će to biti potpuno bespredmetno. O svemu će odlučivati NATO pakt. Ako NATO pakt bude odlučio da postavi raketni štit u Srbiji, što je za Rusiji apsolutno neprihvatljivo i to doživljava kao veliku pretnju svojim nacionalnim interesima, ruske rakete će biti okrenute na te ciljeve bez obzira u kojoj se državi nalaze. Da li je u pitanju Češka, Poljska, Mađarska, Bugarska, Rumunija, Srbija, Crna Gora, ruske rakete će biti legitimno okrenute ka tom cilju koji je usmeren protiv interesa Ruske Federacije. I zašto obmanjivati građane Srbije da ulazak u NATO pakt nema veze sa Rusijom i da nije upereno protiv Rusije? Koga mi to još obmanjujemo? Ulazak u NATO pakt je direktna konfrontacija sa Ruskom Federacijom.

Novinar: Šta ste još razgovarali sa njim?

DraganTodorović: Ono što je za nas bilo važno, mi smo se zahvalili Vladimiru Putinu na podršci koju on pruža našoj državi kada je u pitanju Kosovo i Metohija i očuvanje našeg suvereniteta i pomoć koju nam nudi u svakoj situaciji kada je u pitanju Kosovo i Metohija. Isto tako nam je važna podrška koju pruža Republici Srpskoj u cilju očuvanja Dejtonski sporazum. Zahvalili smo se i na podršci koju je Ruska Federacija pružila 2006. godine Vojislavu Šešelju kada je bio na ivici smrti zbog štrajka glađu u decembru mesecu i kada je zahvaljujući konferenciji koja je održana u MID-u, gde je istaknuta zabrinutost za zdravstveno stanje Vojislava Šešelja, Haški tribunal odlučio da ispuni zahteve Vojislava Šešelj i da on prekine štrajk glađu. Kao što je istupanje predstavnika Rusije u Savetu bezbednosti, Vitalija Čurkina, takođe stavilo do znanja Haškom tribunalu da se u Rusiji s pažnjom prati stanje vezano za Haški tribunal. Mi smo ga upozorili za sadašnju zdravstvenu situaciju vezano za Vojislava Šešelja s obzirom na probleme koje ima sa tahikardijom i aritmijom, i zamolili da se dodatno njihovi predstavnici u Haškom tribunalu pozabave tim problemom kako ne bi došli do još jednog tragičnog ubistva, kao što je to bilo vezano sa Slobodanom Miloševićem. I po mom utisku, Vladimir Putin je to sa dosta pažnje saslušao.

Novinar: Da li vi sada očekujete da ekonomski ili bilo koji drugi vid saradnje bude bolji nego ranije?

DaganTodorović: Ja sam vam već rekao da izražavam bojazan da neko sprečava tu saradnju. I mislim da mi ne donosimo samostalno svoje odluke. Ja pouzdano znam, iz nekih konkretnih slučajeva, ne samo kada je u pitanju Ruska Federacija nego i neke druge države, da mi pre svega slušamo naloge Brisela i Vašingtona pa tek onda donosimo odluku da li ćemo stupati u odnose ili ne. Ali ja se nadam jednoj drugoj situaciji, da neće moći da se spreče neki drugi vidovi saradnje koje neće zavisiti od države. A to su neposredne saradnje sa preduzećima iz Rusije i Srbije. Ja pre svega očekujem da će doći do izuzetno plodne saradnje, odnosno do masovnog izvoza našeg voća, pre svega jabuka, i povrća u Rusiju, da će se to proširiti i na druge proizvode. Da je država malo više uključena, verujte da bismo mi uspeli za relativno kratko vreme da oporavimo naše selo. I da bi svakog proleća svaki naš domaćin obradio svaki pedalj naše države, da bi nam farme i svi ostali pogoni za proizvodnju hrane bili puni. I da bi sve bilo okrenuto prema izvozu u Rusiju. I ono što moram da ponovim, da samo Moskva za dve nedelje potroši celokupnu godišnju proizvodnju Srbije, što se tiče poljoprivrednih proizvoda. Pogledajte kolike su razmere toga tržišta, ali nažalost, vi nemate mogućnosti da ozbiljno krenete u taj posao zato što iza toga, ja sam siguran, neko stoji. A ko stoji, zaključite vi sami. Imate li još pitanja? Ukoliko nemate, ja vam se zahvaljujem.