Reforma pravosuđa i budžet za 2009. godinu

Vladan Jeremić: Dame i gospodo predstavnici sredstava javnog informisanja, dobar dan i dobro došli na redovnu konferenciju Srpske radikalna stranke. Tema današnje konferencije je svakako jedna od najaktuelnijih u ovom trenutku, a to je izbor sudija ili kako to vladajuća koalicija voli da nazove, reforma pravosuđa, uz naravno, već ono o čemu je bilo reči, a to je rebalans budžeta za 2009. godinu i usvajanje budžeta za 2010. godinu. Kada je o tome reč, stav Srpske radikalne stranke vam je dobro poznat, mi smatramo da je, pogotovu rebalansom budžeta za 2009. godinu, zapravo samo potvrđena pogubna ekonomska politika koju vodi Vlada Republike Srbije, jer podsetiću vas samo da i u odnosu na projektovani budžetski deficit od 1,5 procenta, odnosno četrdeset devet milijardi dinara, sada rebalansom predviđeno čak 104 milijarde, čime se ispostavilo da pad budžetskih prihoda po osnovu PDV-a, poreza na dobit preduzeća i poreza na dohodak građana, očigledno nije ispratio i pad rashoda kao što je bilo najavljeno prilikom usvajanja budžeta za 2009 godinu, dakle od početka nove godine. Istovremeno, možete dakle da zaključite, i Srpska radikalna stranka na to upozoracva konstantno, da je i povećan ukupan javni dug države povlačenjem kreditnih sredstava iz inostranstva, a usled nepoštovanja Zakona o budžetskom sistemu i principa efikasnosti i ekonomičnosti, Vlada Republike Srbije je praktično nagovestila da će u 2010. godini najveći broj građana Srbije biti suočen sa daljim padom životnog standarda, a privreda i realni sektor sa još većim poteškoćama. Na današnjoj konferenciji prisustvuju još kolege narodni poslanici gospođa Dušanka Plećević, inače član skupštinskog odbora za zdravlje, i gospodin Sreto Perić, član skupštinskog odbora za pravosuđe. S obzirom da sam rekao da ćemo najveći deo vremena posvetiti izboru sudija, odnosno takozvanoj reformi pravosuđa, gospodine Periću, izvolite.

Sreto Perić: Dame i gospodo novinari, u proteklih godinu dana mogli ste vrlo često čuti od predstavnika režima Borisa Tadića da se radi o reformi pravosudnog sistema, a ja bih pre rekao da se tu radi o šoku u pravosuđu. Pravni tim Srpske radikalne stranke izvršio je personalnu analizu delilaca pravde i došli smo do zaključka da veliki broj onih sudija i tužilaca koji su se rukovodili prilikom svog rada uglavnom Ustavom i zakonima Republike Srbije, nije izabran na mesto sudija, odnosno tužilaca. Ali da je drugi broj ljudi koji nisu ni dostojni ni stručni primljen u pravosudni sistem i otprilike jedna trećina onih koji su izabrani ispunjavaju kriterije da budu nosioci pravosudnih funkcija. Jedna trećina je izabrana na taj način što su predstavnici Visokog saveta sudstva ili Državnog veća tužilaca imali svoje interese da upravo baš ti ljudi budu nosioci pravosudnih funckija, a zasigurno jedna trećina je izabrana po predlogu stranačke infrastrukture, pre svih Demokratske stranke, i zbog toga možemo reći da će u Srbiji u narednom periodu pravosudne funkcije imati oni ljudi koji su striktno vezani za Demokratsku stranku, u manjoj meri za neke druge stranke koji ovaj put predstavljaju i zastupaju skupštinsku većinu. Najmanje što bi terbalo da se uradi sada je da članovi Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, gospodin Boško Ristić i Dejan Ćirić, podnesu ostavke, odnosno da prestanu da se bave advokaturom, jer tu je direktan sukob interesa s obzirom da su oni učestvovali ili u predlaganju ili u drirektnom izboru svih nosilaca pravosudnih funkcija. Kako su učestvovali u izboru? Pa, oni koji su birali Visoki savet sudstva ili Državno veće tužilaca direktno su o tome odlučivali, a predlagali su Narodnoj Skupštini one nosioce pravosudnih funkcija koji se prvi put biraju sada, a poznato vam je da to radi Narodna skupština Republlike Srbije. Ovde ne samo da su povređeni zakoni koji regulišu tu oblast, nego direktno i Ustav, koji kaže da je pravosudna funkcija trajna funkcija. Mi sada imamo situaciju da su sve sudije u jednom momentu prestale to da budu, a onda se voljom Demokratske stranke prišlo njihovom izboru. Ja moram da vam iznesem nekoliko konkretnih slučajeva, a to je da je prilikom utvrđivanja kriterijuma postojala odluka, što nije poštovano. U osnovnom sudu u Paraćinu Ljiljana Jovanović, sudijski pomoćnik sa 190,3 boda, je predložena za prijem u Osnovni sud u Paraćinu, a nisu primljeni Suzana Todorov iz Paraćina, koja ima 249,6 bodova i Tanja Lazić-Simić koja ima 230,6 bodova. Još niz nepravilnosti, ne bih zbog porodice sudije iz Požege da pominjem to ime, ali moram da vam kažem da su specifični slučajevi Zoran Rogić, sudija Četvrtog opštinskog suda u Beogradu koji nije sprovodio izvršno rešenje 11 godina i tek po intervenciji Međunarodnog suda u Strazburu, ali uz velike troškove iz budžeta Republike Srbije, to rešenje je realizovano, zatim Svetlana Konstantinović, istovremeno sudija Osnovnog suda u Zrenjaninu i Osnovnog suda u Kikindi, i možda ona može svakodnevno da putuje i u jedan i u drugi sud, ali Zagorka Petrović, istovremeno sudija u Prijepolju i u Osnovnom sudu u Novom Sadu. Postoji još niz imena koja ukazuju na nepravilnosti, a samim tim nama daje za pravo da tvrdimo da se nisu ni Visoki savet sudstva ni Državno veće tužilaca vodili onim kriterijumima koje su promovisali u javnosti. Na pogubnost načina funkcionisanja pravosudnog sistema u Srbiji, Srpska radikalna stranka je ukazivala i tokom prošle godine kada su na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije bili zakoni koji treba da regulišu oblast pravosuđa. U vezi sa ovom temom toliko smo mislili da vam kažemo u ovom uvodnom izlaganju. Ukoliko imate nekih konkretnih pitanja, mi ćemo biti spremni da vam damo odgovor na njih.

Vladan Jermić: Hvala, gospodine Periću. Izvolite, ukoliko ima nekih pitanja, stojimo vam na raspolaganju.

Novinar: Hteo sam da vas pitam za gospođu Mesarović i njenog sina, pošto sam pratio skupštinu. Šta se tu desilo?

Sreto Perić: Srpska radikalna stranka zastupa mišljenje da se ne može osporavati učešće iz jedne porodice u vršenju pravosudne funckije više članova, ali isto tako smatramo da nije čak ni moralno, da nije u redu da neko ko je predsednik Vrhovnog pravosudnog suda, pa bilo koji član porodičnog domaćinstva, ovde se konkretno radi o sinu, bude nosilac pravosudne funkcije u višem sudu zato što će se dešavati da će o odlukama koje donosi sudija Vladimir Mesarović, u višem stepenu odlučivati gospođa Nata Mesarović, njegova majka. Bilo bi moguće i mi ne bismo imali ništa protiv da je on ostao parnični sudija u Drugom osnovnom sudu u Beogradu. Kada je primljen, a ona je juče istakla da on ima oko 11 godina staža u pravosudnoj oblasti, samo po sebi to ne znači ništa, ali mislimo da ovo nije u redu da bude baš izabran na mesto sudije Višeg suda u Beogradu.

Novinar: Još jedno pitanje. Kako je zdravlje vašeg predsednika Vojislava Šešelja? Čujem da je sad došlo na red, da će početi suđenje, kad otprilike?

Sreto Perić: Hvala vam na tom pitanju. Nama to pitanje svakako prija i ukazuje da je sve veći broj građana Srbije koji se interesuju i o zdravstvenom stanju našeg predsednika i, naravno, o nastavku sudskog postupka. Zdravstveno stanje je dobro, a što se tiče nastavka sudskog postupka, to ste mogli možda i do sada da budete upoznati. Dvanaestog januara počinje ponovo suđenje. Pretpostavka je da bi za dva meseca, otprilike, to trebalo da bude okončano. Imajući u vidu broj svedoka koji predlaže tužilaštvo i sudsko veće, znači, najdalje do kraja marta bi trebalo da budu saslušani svi svedoci tužilaštva i veća suda u Hagu.

Novinar: Kako komentarišete medijska pisanja o kadrovskim promenama u Srpskoj radikalnoj stranci koja su po nalogu predsednika stranke Vojislava Šešelja, kako je navedeno, gospodina Dragana Todorovića kao šefa poslaničkog kluba trebalo bi da zameni gospodin Aleksandar Martinović? Da li nam nešto možete o tome reći? Da li su to samo nagađanja ili u tome ima i istine?

Sreto Perić: Ja mogu da vam kažem da je Srpska radikalna stranka jedna kompaktna celina i da pokušavamo da od svakog njenog člana, pa i od narodnih poslanika i od drugih funkcionera stranke izvučemo maksimum koji je moguć. Naravno da su to teme zanimljive za medije i vrlo često se mogu čuti ili pročitati, ili videti čak neke špekulacije. Mi ćemo i dalje nastaviti da za određena mesta tražimo najbolja rešenja, odnosno da svako od sebe da u ovom momentu maksimum, prosto ne stranke radi, ne predsednika njenog radi, nego zbog građana Srbije.

Vladan Jeremić: Ako nema više pitanja, ja vam se zahvaljujem što ste izdvojili vreme i prisustvovali konferenciji za novinare. Hvala vam još jednom i prijatno.