Boris Aleksić: Dobar dan. Dame i gospodo, dobro došli na redovnu konferenciju Srpske radikalne stranke, moje ime je Boris Aleksić, ja sam narodni poslanik, sa mnom su danas gospodin Mirko Munjić i gospodin Filip Stojanović, takođe narodni poslanici Srpske radikalne stranke. Kao što znate, ove nedelje tema koja se svakako probija u prvi plan, koja je iznad drugih tema jeste, u stvari, dve godine od samog proglašenja nezavisnosti NATO države na Kosovu i Metohiji.
Vi vrlo dobro znate da je to jedan tragičan događaj za Republiku Srbiju, a mi ćemo vas podsetiti otprilike šta se sve tu dešavalo, a daćemo i neka konkretna rešenja šta bi Republika Srbija mogla da uradi kako bi povratila suverenitet nad Kosovom i Metohijom. Kao što vam je poznato, 2008. godine, od strane Evropske unije, odobrena je misija, takozvani Euleks, čiji je zadatak očigledno da na Kosovu i Metohiji istisne misiju Ujedinjenih nacija. Jedan dan nakon toga 17. februara, očigledno u dogovoru, šiptarski separatisti na Kosovu i Metohiji su proglasili nezavisnost. Dakle, ovde je očigledna koordinacija poteza između Evropske unije i šiptarskih separatista na Kosovu i Metohiji.
Da ne bude nikakve zabune, postoji kontinuitet ponašanja Brisela i Vašingtona prema Srbiji i po pitanju Kosova i Metohije, koji traje već dugi niz godina, zaista. Evo, mi ćemo vas podsetiti, naše mišljenje je da su i Brisel i Vašington učestvovali u etničkom čišćenju Srba na Kosovu i Metohiji i da dan- danas pokušavaju da dovrše taj neslavni posao, da eliminišu i preostale srpske enklave na Kosovu i Metohiji. Dakle, strategija Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država je veoma jasna. Kao što znate, 1990. godine, zemlje zapadne Evrope i Sjedinjenih Američkih Država i NATO pakt izvršili su najteži zločin po međunarodnom pravu, zločin protiv mira. To je zločin koji je definisan i u našem zakonodavstvu, definisan je i rezolucijom generalne skupštine ujedinjenih nacija iz 1974. godine, a sudovi u Nirnbergu i Tokiju su sudili pre svega za taj zločin.
Međutim, eto vidite, pred kraj 20. veka i početkom 21. veka niko nije odgovarao za taj zločin iako je taj zločin teži od zločina genocida i od ratnog zločina i od zločina protiv čovečnosti. Dakle, 1999. godine oni su izvršili zločin protiv mira, i kršeći kongentne norme međunarodnog prava, okupirali su Kosovo i Metohiju, NATO je preuzeo kontrolu nad tom teritorijom, pogrom Srba je započeo, Srbi su počeli da beže sa teritorije Kosova i Metohije i vi znate da to traje i do dana današnjeg. Ja ću vas podsetiti na 17. mart 2004. godine, kada su zaista uništeni biseri evropske kulture i civilizacije - srpski srednjovekovni manastiri, kada je veliki broj ljudi proteran, kada su srpska naselja, srpske kuće gorele, i to sve na teritoriji koja je bila pod kontrolom NATO-a, Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke, i tako dalje. Nije istina da oni to nisu mogli da spreče, oni su imali trupe ne samo na Kosovu i Metohiji već i u okolnim zemljama, takođe imaju svoje obaveštajne službe koje obavljaju poslove na celoj teritoriji Republike Srbije i znali su da se taj pogrom planira, međutim, nisu ništa uradili. Dakle, sve su učinili da se srpski životni prostor na Kosovu i Metohiji smanji. Dakle, da se sever Kosova, gde još ima Srba, u potpunosti etnički očisti od srpskog življa.
Simbolično, američka kompanija MPRI koja je obučavala hrvatske paravojne formacije pre agresije na Republiku Srpsku Krajinu, koja je učestvovala u etničkom čišćenju Srba iz Republike Srpske Krajine, što je potvrđeno, ima ugovor sa bazom Bondstil na Kosovu i Metohiji, gde takođe sprovode deo obuke. Dakle, etnički su čistili Srbe u Republici Srpskoj Krajini, a sada to rade na Kosovu i Metohiji. Šta se dalje dešavalo? Pre dve godine, rekao sam, proglašena je protivpravna nezavisnost Kosova i Metohije, a Šiptari su, uz pomoć svojih mentora iz Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država, pokušali sa nasilnim i protivpravnim naseljavanjem srpskih enklava. Kao što znate, to se dešavalo u Brđanima, oni su odavno prekršili sporazum o takozvanoj žutoj liniji koji je bio dogovoren 2000. godine, počeli su zaista da naseljavaju tu teritoriju bez saglasnosti Srba, nisu Srbima dozvoljavali da se vrate na svoja ognjišta sa kojih su proterani i polako su počeli da istiskuju Srbe sa te teritorije. I imali su podršku, prećutnu, režima u Beogradu i režim u Beogradu nije sprovodio aktivne mere da spreči takvo postupanje.
Slična stvar se desila u Štrpcu, to je bio uvod u takozvani Fejtov plan. Takozvana međunarodna zajednica, u stvari Sjedinjene Američke Države i Evropska unija, su rešile da im probni balon za preuzimanje kontrole nad srpskim opštinama bude Štrpce. Štrpce je veoma značajno zbog toga što se tamo nalaze određena javna preduzeća i određena državna imovina, koja uz saglasnost opština, onih koji su na vlasti u opštini, može da bude privatizovana, dakle to je sa jedne strne i veliki ekonomski plen za njih bio. Šta su oni uradili? Isto su počeli sa naseljavanjem te teritorije organizovanjem izbora, a vlast u Beogradu je uputila signal Srbima da ne treba da se protive takvim aktivnostima Šiptara i njihovih mentora iz Sjedinjenih Država i Evropske unije. Šta se desilo nakon toga, svi veoma dobro znamo, oni su preuzeli tu opštinu, ja ću vas samo podsetiti da u toj opštini zaista ne postoje šiptarski narko-dileri, od Hašima Tačija i drugih, koji nemaju luksuzne vikendice koje više podsećaju na monumentalna zdanja na Beverli Hilsu nego na vikend kuće kakve smo navikli da vidimo u drugim delovima Srbije. Dakle, taj potez je bio veoma jasan. Nakon toga, posle tog probnog balona i mlake bezlične politike režima u Beogradu, pokušavaju istu stvar da urade sa Kosovskom Mitrovicom. Kao što znate, u Fejtovom planu postoji ideja da se stvori opština Severna Mitrovica, a to je upravo preuzeto iz Ahtisarijevog plana. U Ahtisarijevom planu se upravo pominje taj detalj i očigledna je njihova namera da u potpunosti razbiju severni srpski deo Kosova i Metohije, srpske enklave, i da Srbe učine bespomoćnim.
Dakle, još jednom ću reći da dovrše proces etničkog čišćenja. Oni su počeli srpske institucije i institucije države Srbije koju su i u skladu sa srpskim zakonima, Ustavom, u skladu sa međunarodnim pravom i Rezolucijom 1244 drsko da nazivaju paralelnim insitucijama, zamislite sada to! Evropska unija i Sjedinjene Američke Države, koje se zalažu navodno za poštovanje međunarodnog prava, sada srpske institucije koje su u skladu sa Rezolucijom 1244 nazivaju paralelnim institucijama. Jasan signal se šalje Srbima da se iseljavaju odatle, u međuvremenu izvesni tužilac Euleksa, potput Nite Amin, optužuju srpske lidere sa severa Kosova, zamislite, za terorizam. Dakle, u optužnici protiv lidera Srba sa severa Kosova i Metohije stoji da su činili dela terorizma. Pogledajte sada tu ironiju, molim vas, u Sjedinjenim Američkim Državama će se provesti proces protiv Halida Šeik Muhameda koji je glavni osumnjičeni za terorističke napade 11. septembra. Zbog čega je ovaj postupak zanimljiv? Pa, zanimljiv je zbog toga što je jedinica Halida Šeik Muhameda delovala na Kosovu i Metohiji, gde se borila protiv Srba, to imate u izveštajima Džozefa Bodanskog, prvog stručnjaka Kongresa Sjedinjenih Američkih Država do 2004. godine, koji je vrlo precizno izneo te podatke, takođe gospodin Gregori Kopli, ali i mnogi drugi stručnjaci sa Zapada i iz Rusije, i tako dalje. Dakle, čovek koji je operativno organizovao 11. septembar je imao jedinicu koja se borila na Kosovu i Metohiji, ali jednostavno o tome niko ne govori. Možda čisto kao jedna diplomatska finta, naša država je morala da traži njegovo izručenje, pa da vidimo šta bi onda Amerikanci odgovorili. U svakom slučaju, mora do kraja da se istraži upotreba njegove jedinice na Kosovu i Metohiji, uloga Al Kaide, koja je očigledno na tom delu srpske teritorije bila znatna, kao i u Bosni i Hercegovini, gde je obučavan drugi operativni organizator 11. septembra, Muhamed Ata, koji je i poginuo, on je bio u drugom avionu koji je udario u Svetski trgovinski centar. Halid Šeik Muhamed je živ i bio je zatvoren u Gvatanamu. Dakle, iz ovog primera jasno možemo da vidimo ko su teroristi, sa vrlo preciznim podacima koji dolaze iz Sjedinjenih Američkih Država. Međutim, bez obzira na to, Euleks, koji se navodno bori za zaštitu prava, optužuje Srbe za terorizam. Dakle, zaista jedna zastrašujuća činjenica!Stvarni cilj je eliminacija Srba iz Kosovske Mitrovice, Zubinog Potoka, Zvečana i Leposavića.
Dakle, sa severa Kosova, i tu zaista nema nikakvog dvoumljenja. U isto vreme, iz Sjedinjenih Američkih Država stižu pretnje Beogradu, jer se zahteva od Beograda da i dalje vodi mlaku bezličnu politiku. Šta se dešava? Vi znate da je „Gardijan“ preneo poruku petorke - Britanije, Nemačke, Francuske, Italije, Sjedinjenih Američkih Država, gde su rekli izričito da više te države neće tolerisati agresivnu retoriku Srbije o Kosovu. Sad je to neka vrsta novog verbalnog delikta, možda će sutra Tadića, Jeremića i druge da optuže pred tribunalom u Hagu, mada nema novih optužnica, ali oni mogu sve da urade. Za verbalni delikt, pošto je prof. dr Vojislav Šešelj takođe optužen za verbalni delikt. Šta se dalje desilo? Očigledno je da su te pretnje, koje su suprotne međunarodnom pravu, apsolutno zabranjene u međunarodnim odnosima, uplašile režim u Beogradu. Vrlo brzo nakon toga gospodin Jeremić je izjavio da Srbija ima neka tri prioriteta borbe za Kosovo i Metohiju. Između ostalog, to je zaustavljanje priznavanja samoproglašene nezavisnosti, zaustavljanje učlanjenja Kosova u međunarodne organizacije i skretanje pažnje na kršenje ljudskih prava. Kao što primećujete, to je pasivna politika.
Dakle, postavlja se pitanje da li Vlada Republike Srbije ima neki aktivan plan borbe za Kosovo i Metohiju, i tu dolazimo do onog čuvenog pitanja: šta biste vi uradili da ste na vlasti ili da možete nešto da uradite? Pa, uradili bismo vrlo jednostavnu stvar. Dakle, prioritet Republike Srbije mora da bude borba za Kosovo i Metohiju pred Ujedinjenim nacijama. Kao što znate, Ujedinjene nacije imaju skoro 200 članica, 65 država je priznalo nezavisno Kosovo i Metohiju, dakle dve trećine, tri puta više država je protiv nezavisnosti Kosova i Metohije, dakle, tu Srbija ima ogromnu podršku, sada tu podršku treba formalizovati. Dakle, ne da vodimo pasivnu politiku kao što rade gospodin Tadić i gospodin Jeremić, nego aktivnu.
Hajde da vidimo sada tu ogromnu podršku koju imamo, da je formulizujemo. Kako da je formalizujemo? Jedan od načina kako da je formulizujemo je preko Generalne skupštine Organizacije uejdinjenih nacija. Vuk Jeremić govori o istorijskom postupku pred stalnim međunarodnim sudom pravde, i o kasnijoj raspravi pred Savetom bezbednosti, ali čak i da imamo većinu u Savetu bezbednosti, bilo koja stalna članica, tu su nažalost SAD, Engleska, Francuska, one koje bi uvek uložile veto protiv Srbije, inače Amerika je od osnivanja Ujedinjenih nacija 82 puta uložila veto, Rusija 5 puta, a Kina samo 3 puta. Dakle, to nije rešenje. Ne može o tome da se raspravlja pred Savetom bezbednosti na koristan način za Srbiju. Ali može pred Generalnom skupštinom Organizacija ujedinjenih nacija, jer tu imamo ubedljivu većinu. Institu preko kojeg mi možemo da realizijemo to jeste institut Ujedinjeni za mir. To je jedna rezolucija Generalne skupštine Organizacije ujedinjenih nacija, koja omogućuje i daje ovlašćenja Generalnoj skupštini da po pitanjima mira i bezbednosti nadglasa i preuzme inicijativu od Saveta bezbednosti. Ukoliko tamo nema rešenja, očigledno je da u Svetu bezbednosti nema rešenja jer ga naprosto Sjedinjene Američke Države i njeni sateliti parališu. E, to bi morali da urade Tadić i Jeremić. To je aktivna politika. Okupiti te zemlje i dobiti formalnu podršku na strani Srbije, a ne samo govoriti - mi sprečavamo dalja priznanja. Pri tom, ruku na srce, ta dalja priznanja je više sprečila Rusija nego srpska vlada, to svima treba da bude jasno.
To je naše rešenje, mi mislimo da je to konkretno i dobro rešenje. I ono mora da uspe. Šta dalje treba raditi? Očigledno je da Srbija treba da se osloni na svog istorijskog saveznika prijatelja koji je veoma aktivan u međunarodnim odnosima, to je Ruska Federacija, nova ruska strategija za evropsku bezbednost, nacrt tog ugovora postoji na sajtu predsednika Ruske Federacije, je prilika za Srbiju da povrati suverenitet na Kosovu i Metohiji. Taj sporazum predviđa u svojoj preambuli očuvanje principa Ujedinjenih nacija, Helsinškog završnog akta, i poštovanje suvereniteta država članica. Takođe predviđa i kolektivnu bezbednost. To su oni principi za koje se zalaže i mora da se zalaže Republika Srbija. Kroz nekoliko članova tog sporazuma se afirmišu ovi principi i, naravno, uvodi se jedan specijalan mehanizam kako svaka država potpisnica da pomogne drugoj državi koja je ugrožena, e to je šanasa za Srbiju, saradnja sa Ruskom Federacijom. Vi ste videli da je u novoj ruskoj doktrini istaknuto kako je upravo širenje NATO pakta prva opasnost na koju Moskva obraća pažnju. Kod nas se pominju neke ideje učlanjenja u NATO pakt. Prosto neverovatno. Kako mi možemo da pristupimo organizaciji koja nama otima teritoriju, evo i na sajtu NATO-a, na sajtu Evropske unije, na državnim sajtovima SAD Kosovo je nezavisna država. Oni to uopšte ne tretiraju kao deo teritorije Republike Srbije, dakle jednostavno ne možemo da idemo, pogledajte lica NATO-a. Takozvanu grupu mudrih ljudi ili mudraca koji predvode NATO, a to je inače zvanično telo NATO-a, predvodi Medlin Olbrajt. Možete to da zamislite! Čuvena bombarderka iz Rambujea, dakle, to je krem de la krem NATO-a, to su im najpametniji ljudi. Pa, kad im je Medlin Olbrajt najpametnija osoba, onda zaista moramo da se zapitamo za zdravlje tih ljudi koji rukovode NATO-om. Očigledno da tu ima određenih problema. Dok su se konsultovali s profesorom Hantingtonom, Frensisom Fukuojamom i drugima, hajde, mogli smo da obraćamo pažnju. Oni su zaista pisali ozbiljna dela i ozbiljne kritike iako protiv interesa Srbije i Ruske Federacije, ali svakako je bilo mnogo podataka u njihovim analizama, a danas kada im je Medlin Olbrajt predvodnik mudraca, onda se zaista postavlja pitanje šta je taj NATO pakt i očigledno stoji činjenica da je on recidiv, ostatak hladnog rata, i da treba biti uklonjen sa međunarodne pozornice. Dakle, ovi podaci su veoma jasni. Šta se dalje pojavilo? Od predloga u našoj javnosti, pominje se izvesna kantonizacija Kosova po švajcarskom modelu. Johan Galtun, koji je osnivač izvesne nevladine organizacije, izneo je taj predlog, to su određeni mediji preneli u Srbiji, naravno ovaj predlog je besmislen, istorijski aspekti u kojima je formirana Švajcarska su sasvim drugačiji od onih u kojima je danas Srbija, a pogotovu njegov predlog da Srbija tu treba da bude sa - ne znam, Albanijom i Kosovom i Metohijom, verovatno da bi Šiptari mogli da se naseljavavaju sve do Subotice, pa da završe onako kako su završili i na Kosovu i Metohiji. Ali interesantan jedan podatak gde se govori da Srbija nema tako značajnu i bogatu istoriju kao Švajcarska, što je zaista besmisleno, jer je Srbija zaista mnogo dala i evropskoj civilizaciji i učestvovala je u odbrani evropske civilizacije. Prvo, od Otomanskog carstva, čime se Švajcarska, naravno zbog svoje beznačajne snage, nije ni bavila, a takođe u Prvom svetskom ratu u borbi protiv Nemačke, a u Drugom svetskom ratu porotiv nacizma, i tako dalje. Dakle, naša istorija je sasvim drugačija. Dakle, ja sam vam rekao kakve su naše ideje i šta mi mislimo, koja su konkretna rešenja koja bi Republika Srbija trebalo da ima u vidu. I još jednom ćemo zaista istaći da režim u Beogradu mora da prestane sa vođenjem mlake politike. Moraju zaista da se aktiviraju, moraju da povlače konkretne poteze i kažem vam još jednom, da formalizuju podrškju koju mi imamo u Ujedinjenim nacijama, gde je trenutno tri puta više država koje podržavaju integritet Republike Srbije u odnosu na one koje su za nezavisno Kosovo i Metohiju. Dakle, to je rešenje po nama.
Eto, ja sam toliko imao danas da vam saopštim. Da li ima možda nekih pitanja? Ukoliko nema, ja vam se zahvaljujem.
0 KOMENTARA
TVOJ KOMENTAR