Režim pod pritiskom priznao Kosovo

Dragan Todorović: Dame i gospodo novinari, želimo pre svega građanima islamske veroispovesti da praznik Ramazanski Bajram provedu u miru i zdravlju. Neka im praznik bude ispunjen razumevanjem, poštovanjem i ljubavlju. Ono što danas imamo nameru da saopštimo na konferenciji za štampu, to je predlog ove nove rezolucije, koji je usaglašen sa Evropskom unijom. I sada mirne duše možemo reći da sve ono što je Srpske radikalna stranka, u protekle dve godine, govorila i izražavala bojazan i sumnju, da politika koju vodi Boris Tadić i vladajuća većina, na čelu sa Demokratskom strankom, može biti pogubna za interese Srbije i srpski narod kada je u pitanju Kosovo i Metohija. Nažalost, potvrdile su se i najcrnje moguće slutnje. Treba povesti računa o svim dosadašnjim potezima koje je vladajuća većina na neki način preduzimala. I kada ih posmatrate, vidite da je to sve već bilo isplanirano, i da je vodilo ovakvom završetku kakav nas očekuje na današnjem zasedanju u Ujedinjenim nacijama. Hoću da kažem da je spoljna politika po pitanju Kosova i Metohije vođena direktno pod pritiscima i ucenama Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije. I to je vodilo nekom implicitnom priznanju nezavisnosti Kosova i Metohije. To što naši zvaničnici kao papagaji ponavljaju da neće prihvatiti nezavisnost Kosova i Metohije, nikada i ni po koju cenu, samo je floskula koja ima za cilj da obmane domaću javnosti. Do sada su radili sve ono što je vodilo priznanju Kosova i Metohije, odnosno omogućili su da Kosovo počne da funkcioniše kao nezavisna država. Jedan od prvih koraka na tom planu bilo je prihvatanje misije Euleks. Iako smo upozoravali da je misija Euleks, misija koja je predviđena planom Martija Ahtisarija i koja za cilj ima formiranje institucija nezavisne države Kosovo, Boris Tadić i Demokratska stranka su preko toga prešli i prihvatili su tu misiju, nanoseći na taj način veliku štetu Republici Srbiji. Pre svega, oni su izašli iz okvira Rezolucije 1244 i Ujedinjenih nacija. Na posredan način su, preko Euleksa, uvukli Evropsku uniju u rešavanje problema koje Srbija ima sa Kosovom i Metohijom. Druga šteta koja nam je naneta je problem koji je nastao sa našim saveznicima, pre svega sa Ruskom Federacijom. Očigledno da Ruska Federacija ni jednog jedinog momenta nije imala nameru da izađe iz okvira Rezolucije 1244. Rezolucijom 1244, misija Euleks apsolutno ne može da postoji, jer postoji misija Umnik, koja je organizovana od strane Ujedinjenih nacija. Ako pogledate izjavu ambasadora Ruske Federacije u Beogradu, gospodina Aleksandra Konuzina, videćete da Rusi, bez obzira šta mi radimo, kažu da će se držati Rezolucija 1244, i da je to jedino u skladu sa međunarodnim pravom. Ali sva upozorenja za Borisa Tadića i za Demokratsku stranku nisu apsolutno ništa značila, jer je očigledno bilo da Boris Tadić radi po diktatu Amerike i Evropske unije. I svi potezi koje je Boris Tadić vukao suštinski su bili okrenuti domaćoj javnosti, da bi se ista na svaki način dovela u zabludu i da bi se obmanula. Bio je cilj da se pokaže koliki se napori ulažu da se sačuva Kosovo i Metohija. I u tom cilju je bio i korak koji je preduzet u Ujedinjenim nacijama da se donese rezolucija o kojoj bi Međunarodni sud pravde u Hagu doneo savetodavno mišljenje po pitanju Kosova i Metohije. Sećate se kako smo mi već u to vreme reagovali i upozorili da to može biti izuzetno negativno po interese Srbije. Rekli smo tada da to može svaka strana da tumači onako kako joj odgovara. Na- žalost, ni to crno predviđanje nije se ostvarilo, nego je doneto još gore, doneto je savetodavno mišljenje da proglašenje nezavisnosti Kosova može biti u skladu sa međunarodnim pravom, i to je ozbiljan udarac koji nam je zadat. Posle toga odmah je zakazana sednica Skupštine Republike Srbije, na kojoj je doneta odluka o nastavku aktivnosti Republike Srbije u odbrani suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije. I ova odluka, koju je donela vladajuća većina, na sednici kojoj je prisustvovao i Boris Tadić, takođe je pogažena. I to je ono što nas na svaki mogući način uverava da je reč o igri koja je imala za cilj da se obmane domaća javnost. U preambuli ove odluke se kaže: „Uzimajući u obzir da su Odlukom Narodne skupštine, a na osnovu Ustava Republike Srbije, sve odluke privremenih organa Kosova i Metohije, nakon jednostrano proglašene nezavisnosti pokrajine, proglašene ništavnim i neprihvatljivim za Republiku Srbiju, uključujući tu i samu Deklaraciju o nezavisnosti Kosova i Metohije“. I imate drugu tačku ove odluke koja kaže: „Narodna skupština izražava puno opredeljenje za ostvarivanje državnog i političkog jedinstva po pitanju očuvanja Kosova i Metohije, i potvrđuje da Republika Srbija nikada neće, ni eksplicitno ni implicitno, priznati jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije.“ Ako pogledate predlog prve rezolucije, koja je dosta dugo držana u tajnosti, iako je po svim pravilima taj predlog trebalo da razmatra Skupština Republike Srbije i da se tu postigne konsenzus o rezoluciji koja bi trebalo da stigne u Ujedinjene nacija, to nije urađeno. Skupština Republike Srbije nikada ne bi donela predlog ovakve rezolucije kakav je donet kada je napokon Boris Tadić, neću da kažem pristao na ucene, nego mislim da je na kraju planirane igre doneta ova druga rezolucija. Evo, predlog ove rezolucije koja je prvo išla, zbog čega se podigla velika prašina, pa onda sva ta igra, dolaženje u Srbiju, navodno isticanje značaja Srbije, suštinski je samo bila predstava, delom za svet, ali u najvećoj meri za našu domaću javnost. Šta je bilo značajno u ovoj rezoluciji? Ne eksplicitno, nego implicitno priznavanje Kosova i Metohije. U trećoj tački kaže se sledeće: „Odlučuje da uključi u privremeni dnevni red 66. zasedanja tačku pod nazivom: Dalje aktivnosti posle donošenja savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom.“ I to je suština. Amerika nije direktno vršila pritiske, nego preko Evropske unije, da se izbriše ova jedna jedina rečenica. Jer suštinski ta rečenica, je potvrdila da je proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije jednostrani akt koji nije u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija, koji nije u skladu sa međunarodnim pravom i nije u skladu sa Rezolucijom 1244. Zato je bilo bitno da i ova blaga rečenica bude izbrisana, i da umesto nje u ovu novu rezoluciji bude ubačen tekst: „Pozdravlja spremnost Evropske unije da olakša proces dijaloga između strana. Taj proces bi sam po sebi bio faktor mira, bezbednosti i stabilnosti u regionu. Ovaj dijalog bi imao za cilj da unapredi saradnju, ostvari napredak na putu ka Evropskoj uniji i poboljša život ljudi.“ Ako ovo prevedete, to znači da je Srbija prihvatila da pregovara i da implicitno omogući dalji put nezavisnosti Kosova i Metohije. Ono što je posebno tragično i što je neshvatljivo, to je dodatni izlazak iz okvira Ujedinjenih nacija i prihvatanje Evropske unije kao organizacije koja treba da rešava ove probleme. Da li smo mi članovi Evropske unije? Nismo. Da li ćemo biti? Verovatno nećemo, i ako budemo, ko zna kada i pod kakvim uslovima. Ali, nemojte da očekujete ni u kom slučaju da će Srbija biti, čak i u ovim granicama bez Kosova i Metohije, prihvaćena u Evropskoj uniji. Jer, ono što je nesporno, kako je rekao bivši ambasador Nemačke Andrijas Cobel: „Godine 1918. Srbija nije bila u ovim granicama.“ Vidite šta se dešava sa Vojvodinom. Sve ovo što se dešava i u Raškoj oblasti baš u ovom trenutku, ja sam ubeđen da nije ništa slučajno. Sve to ima za cilj dodatni pritisak, kako bi na neki način i naša domaća javnost bila upozorena da Amerika nije završila sve što treba u Srbiji vezano za Kosovo i Metohiju. Ja mislim da se ovo neće ovim završiti nego će biti nastavljeno. A finale svega ovoga biće, pretpostavljam, razgovori Borisa Tadića i Hašima Tačija. Zato što će Evropska unija zahtevati to od Srbije, i kako stvari stoje, siguran sam da ukoliko ostane ovakav odnos snaga u Srbiji, da će tako i biti. Desiće se i to da će uslediti novi talas priznanja od strane drugih država, zato što posle ovakve rezolucije i ovakvog predloga ne postoji nijedan argument zbog čega bi neko rizikovao da pritiske koje ima od strane Amerike i dalje trpi, kad, evo, Srbija prihvata sve ono što od nje traže. Mi smo za danas imali toliko. Ukoliko ima neko pitanje, izvolite.

Novinar: Ukoliko se danas izglasa ili ne izglasa Rezolucija, kako ćete vi reagovati?

Dragan Todorović: Pa, mi ćemo pre svega sačekati da vidimo kakva će biti odluka Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, pa će, u skladu sa našom politikom i praksom, stranački organi o tome odlučiti. Centralna otadžbinska uprava će doneti odluku o tome šta će raditi Srpska radikalna stranka u narednom periodu.

Novinar: Imate li neke vesti iz Haga, kako se Šešelj oseća i kakvo mu je zdravstveno stanje?

Dragan Todorović: Kada je u pitanju proces u Haškom tribunalu, i Vojislav Šešelj, očigledno je da je sve okrenuto ka proceni političke situacije u Srbiji, i da će u zavisnosti od toga biti vođen proces. Jer, cilj je po svaku cenu držati Vojislava Šešelja što dalje od Srbije dok se ne završi kompletna razgradnja Srbije. Što se tiče samog procesa, on je doveden do kraja, postoji i ovaj novi proces za navodno nepoštovanje suda, ali postoji i ono što je za nas izuzetno važno, proces koji je pokrenut protiv haškog tužilaštva zbog očiglednog pritiska, ucena, podmićivanja, i svega što su radili sa svedocima koje su hteli da iskoriste protiv Vojislava Šešelja. Vi znate da će 19. septembra biti održan naučni skup u Beogradu, biće veliki broj predstavnika Ruske Federacije, na kojem đe biti stavljeno do znanja Haškom tribunalu, a i Ujedinjenim nacijama, kao što je to i na prethodnoj sednici Saveta bezbednosti, predstavnik Rusije, gospodin Čurkin, istakao vezano za kršenje ljudskih prava i sloboda haških optuženika, da to brutalno gaženje prava neće ostati nezapaženo. Što se tiče zdravstvenog stanja, ne bih govorio dok ne budemo imali potpuni uvid u to, i dok ne dobijemo saglasnost od Vojislava Šešelja da sa tim izađemo u javnost. Nećemo ni u kakvom slučaju prepustiti slučaju ništa, alarmiraćemo i domaću i svetsku javnost, nećemo dozvoliti da se desi nešto što se već dešavalo u Haškom tribunalu. Kao što se desilo sa Slobodanom Miloševićem.

Novinar: Da li se Boris Tadić konsultovao sa opozicijom i pozicijom kada je u pitanju Rezolucija?

Dragan Todorović: To i jeste problem vladajuće većine u ove dve godine, što ne postoji nikakav vid konsultacija. Postoji princip „uzmi ili ostavi“. Da li je on nekoga konsultovao, nas i ne interesuje. Svi snose odgovornost jer kažu da je Vlada podržala ovu novu rezoluciju. Prema tome, sve vladajuće stranke snose odgovornost za istorijsku štetu koju su nanele Srbiji, i koja će u istoriji njih označiti kao ljude koji su Srbiji naneli veliku štetu. Na istoriji je da proceni kolika je ova šteta. Ja mislim da je jedna od najvećih u istoriji Srbije, otkako Srbija postoji. Ako nema više pitanja, hvala vam.