Režim stvara partijsku državu

Gordana Pop-Lazić: Dame i gospodo novinari režim Borisa Tadića svakodnevno krši Ustav i država polako postaje partijska država. Ja ću vam izneti u ime Srpske radikalne stranke dokaze za to. U parlamentu je prisutna samo pozicija, samo najveće političke partije koja se nalazi u opoziciji nema u parlamentu. I ako nema najveće opozicione političke partije u parlamentu, onda nema parlamenta. Onda nema značajne rasprave i javlja se jedna negativna pojava koja je nepoželjna za demokratska društva da se ne čuje glas onih birača koji su glasali za tu opozicionu partiju, a njih je 1.300.000. I to je svojevrsna diskriminacija tih birača. Podsećam ponovo zbog toga što se sa tom informacijom manipuliše i dolazi do zamena teza da je 47 narodnih poslanika Srpske radikalne stranke isključeno u narednih 20 radnih dana iz parlamenta zbog toga što je ovlašćeni predstavnik Srpske radikalne stranke našeg poslaničkog kluba tražio reč da govori po Poslovniku. Predsednik Narodne Skupštine mu to nije omogućio, iako je to njegovo pravo, i samo zbog toga što su poslanici, naravno, demonstrativno ustali i negodovali zbog takvog osionog ponašanja predsednika Narodne skupštine, udaljeni su sa sednice. Dakle, ne radi se ni o kakvoj bici za stolice i rasporedu sedenja, koji ne kažem da nije važan, jer da nije važan ne bi toliko poslanička većina insistirala na tom gde će ko da sedi, i danas ćemo u pola pet imati Administrativni odbor koji je zakazan sa tačkom dnevnog reda, Raspored sedenja u sali. Pa da vidimo da li je poslanička većina spremna da razgovara na tu temu i zašto je njoj to toliko važno, a svima ostalima to treba da bude nevažno.

Dalje, iako smo isključeni sa skupštinskog zasedanja, onemogućava nam se rad čak i na odborima. A sećate se da je upravo poslanička većina govorila o tome da će biti mnogo racionalnije, mnogo efikasnije, ukoliko budemo o amandmanima raspravljali na odborima i samim tim uštedeti značajno vreme u samoj raspravi na zasedanju. E, sada ne može rasprava ni u odborima. I opet jedna medijska hajka zašto su uopšte poslanici Srpske radikalne stranke prisutni, molim vas, na sednicama odbora. Gde mi to treba da sedimo i da radimo i zašto su nas birači poslali u parlament, da sedimo u hodniku i da čekamo da poslanička većina završi posao ili da damo svoj doprinos barem u radu svih nadležnih odbora koji razmatraju ove zakone koji su na dnevnom redu, a to nam pravo nije uskraćeno, naprotiv garantovano nam je Poslovnikom kao i svim ostalim poslanicima koji su članovi pojedinih odbora.

Na poslednjem zasedanju Zakonodavnog odbora, koji često kuburi sa kvorumom i ponekada i tri puta dnevno odlažemo početak te sednice, svi oni amandmani Srpske radikalne stranke u kojima je eksplicitno navedeno, a radi se o Zakonu o grbu, zastavi i himni, da postoji odrednica srpskog naroda, da je to protivustavno. Dakle, zabranjeno je da u Zakonu o državnim simbolima postoji ijedna odrednica koja se tiče srpskog naroda. Kao da su to simboli nekog drugog naroda, a oni su upravo simboli istorijskog nasleđa srpskog naroda. Eto, dotle smo došli u raspravi na Zakonodavnom odboru. E, sada se postavlja pitanje da li ste vi primetili da Skupština efikasnije radi otkad nema poslanika Srpske radikalne stranke. Šta je to poslanička većina učinila da rad bude efikasniji, da rad bude brži i da, kako oni kažu, uštede, da to manje košta poreske obveznike i građane Srbije? Ništa. Sada se odjednom javljaju za reč poslanici ZES-a da bi se stvorio privid da parlament radi, a ponovo, ponavljam, parlament legitimno ne može da radi bez prisustva poslanika Srpske radikalne stranke.

Interesantno da se to sve događa nakon što smo usvojili Zakon o zabrani diskriminacije. Da li postoji diskriminacija ili ne, javnost će sigurno dati svoj sud kad-tad, ali nažalost, svi mediji su u funkciji vladajućih stranaka i Vlade Srbije i tajkuna i često dolazi do zamene teza i, kao što sam vam već napomenula, poslanici Srpske radikalne stranke doživljavaju svakodnevno raspeće u medijima zbog toga što uopšte pokušavaju da rade, pa makar i u odborima Narodne skupštine. To je nezamislivo i to se nikada nije desilo u srpskom parlamentarizmu do danas. Zato ponavljam tvrdnju da se svakodnevno krši Ustav i da država Srbija postaje, ili je već postala, partijska država. Sve se odlučuje u kabinetu predsednika Republike.

Sada bih se malo osvrnuli na paket mera za umanjenje rashoda, kako to premijer Cvetković kaže, odnosno paket mera za štednju iako svetska ekonomska kriza predstavlja samo izgovor za ovu rasipničku vladu koja nije dobro projektovala svoje prihode i svoje rashode u trenutku kada smo usvajali budžet i kada smo ih svojim amandmanima upozoravali da moraju da štede i da je kriza neizbežna. Ne zbog toga što je svetska ekonomska kriza, jer mi smo vrlo malo vezani za svetsku ekonomiju, na sreću ili na žalost, nego zbog toga što je unutrašnja ekonomska situacija veoma loša i iz godine u godinu sve lošija. To, naravno, naša privreda najbolje i oseća i pokazuje. Mi se oštro protivimo merama vlade koje se odnose na smanjenje troškova za zdravstvo, odnosno na umanjenje 43 miliona za Fond za zdravstvo iako Cvetković, mogli ste da čujete, i u medijima je to iznosio, reče da će zdravstvo biti izuzeto od ovih mera štednje. Znači, bolesni i stari treba da otplaćuju enormno zaduženje države i nesposobne vlade. Direktori javnih preduzeća i dalje imaju enormne plate plus putovanja, reprezentacija i to niko ne kontroliše osim opozicije koja je svojevremeno ukazivala na sve to što se dešava u javnim preduzećima.

Traži se smanjenje plata državne administracije, to je jedna od mera. A državna administracija je, evo zarad istine, od 2000. godine, porasla sa 8.000 na blizu 30.000. Ko je tu administraciju toliko uvećao? Vlasti i vlade koje su o tome odlučivale od 2000. godine naovamo. Sto dve agencije raznih direktorata i paradržavnih organa i paralelnih organa je formirano u državi. I ko je to sve vreme kritikovao, i ko je bio protiv formiranja svih tih agencija – Srpska radikalna stranka. Znali smo da ne možemo sa ovakvom privredom, sa ovakvom privatizacijom, pljačkaškom, kako je sprovedena, sa stranim bankama koje su došle ne da bi pomogle razvoj, nego da bi uzele nešto novca koje građani Srbije još imaju i privreda Srbije željna kredita, i onda izvukli taj kapital u svoje zemlje.

Sada treba otpustiti te radnike. Hoće li oni biti balast ovog društva, hoće li taj novi broj nezaposlenih biti balast? Hoće. Hoće li sada budžet biti uskraćen za poreze i doprinose u prihodnoj strani od tih ljudi koji su do sada radili? Dakle, neće to dati neke rezultate koji se očekuju, više je to populistički, smanjujemo administraciju. Evo i sada su na dnevnom redu zakoni koji predviđaju uvođenje nekih novih agencija. Pa, kome oni to pričaju? Još jedna od mera je smanjenje transfera sredstava lokalnim samoupravama. Ko će to da oseti? Osetiće privreda. Kako? S jedne strane, tako što lokalna samouprava sredstva koja dobije transferom iz budžeta Republike Srbije ulaže u infrastrukturu, vodovod, kanalizaciju, puteve. Neka preduzeća te poslove dobijaju, to rade. Sada će imati manje posla. Znači, i sama će biti manje likvidna. Drugo, osetiće građani koji neće dobiti adekvatne uslove za život. Koga to interesuje, očigledno nikoga u ovoj državi. Najlakše je tako zavrnuti slavinu, lokalne samouprave ne mogu da dobiju deo sredstava koje po zakonu treba da dobiju iz budžeta Srbije, a koje su ubrali iz sredstava na svom području.

Mi smatramo da će mere za smanjenje budžetskog deficita dovesti sigurno do inflacije. Iako to nadležni u Vladi Srbije, a i guverner, ne govore u tom smeru. Za sada se ne najavljuje povećanje PDV-a, beže od toga kao đavo od krsta, ali evo, mi vam sada kažemo da će to biti poslednja mera kojoj će morati da pribegnu zato što sve ove mere koje su sada naveli neće dovesti do očekivanih rezultata. Samo je Dinkić, ako se sećate, davao izjave da ćemo od krize, koja je bila evidentna i koju smo očekivali svi i onda kada smo budžet usvajali, još u oktobru smo upozoravali da će godina biti teška, on je govorio da ćemo od krize profitirati, a pad bruto društvenog proizvoda, iako je budžetom bio predviđen na tri posto, dakle, rast je bio predviđen. A jedna Nemačka sa onakvom privredom, sa onakvom industrijom koja je planirala rast od jedan posto preprojektovala je to na minus četiri. Dakle, oni nisu pribegli tome da sami sebe lažu, nego su pogledali istini u oči i pokušali da pronađu način kako da prevaziđu tu krizu, a mi sami sebe lažemo i projektujemo nešto što je apsolutno nemoguće u ovim uslovima ostvariti. Mi se samo pitamo dokle će Vlada Srbije da laže građane i dokle će građani Srbije da se na taj način omalovažavaju i da nas svi posmatraju kao ljude bez mozga i bez pameti, kao da ne možemo da se osvrnemo oko sebe i da vidimo da ništa ne radi i da smo na rubu siromaštva.

Smanjenje plata administracije je još jedna od mera vlade, tu su uključeni i zaposleni u lokalnoj samoupravi, a ako ste dobro pratili, guverner Jelašić je rekao da mu ne pada na pamet da smanjuje plate zaposlenih u Narodnoj banci i preti čak ostavkom ukoliko njemu bude smanjena plata, koja sada iznosi 412.000 dinara. Kaže, mi smo van sistema državnih činovnika, mi sami donosimo odluku o svojim platama. Dakle, oni ne moraju da štede, a zaposleni u lokalnoj samoupravi su takođe van sistema državnih činovnika po zakonu, nisu državni službenici ali će osetiti ove mere štednje. I ako treba oni da osete onda, izvinite, neka oseti i Narodna banka i guverner Jelašić i zaposleni u Narodnoj banci. Koje je to licemerstvo, gledaju nas u oči, Cvetković nam priča jedno, onda izađe Jelašić i kaže, podneće ostavku ako njegova plata ne bude 412.000 dinara. Pa, neka podnese ostavku. Mi mislimo da će u maju mesecu biti raspisan konkurs za ministra u Vladi Srbije, da će svi tražiti izlaz i da će svi uhvatiti put pod noge da beže, zbog toga što su zemlju doveli u ovako bezizlaznu situaciju.

Kada smo donosili budžet, najviše smo kritikovali stavku koja je izdvojena za Ministarstvo za ekonomiju, na čijem je čelu ministar Dinkić, za koje je izdvojeno 500 milion evra. Pa, da li je moguće da to ministarstvo treba i može da potroši toliko para u ovim uslovima? Sve ove mere koje uvode sada, dolaze na to, u stvari, da prihvataju amandmane koje smo mi svojevremeno podnosili, samo što oni raspoređuju na one kategorije na koje oni misle da treba, a ne poštuju ideju da štede iz sopstvenih rezervi. Srpska radikalna stranka smatra da je pravi put za izlazak iz krize jedino preispitivanje dosadašnjih ekonomskih poteza, preispitivanje, dakle, tako što bi svi koji su učestvovali u spornim privatizacijama i korupciji koja je bila prateća pojava, preuzeli odgovornost u saniranju posledica ekonomske krize. Samo tri milijarde dolara po osnovu kamata, podsećam, dugujemo inostranim poveriocima ove godine, ove godine moramo da vratimo tri milijarde dolara. Da li će to biti moguće ili ćemo se dodatno zaduživati kod MMF-a? Jedan od izlaza, po nama, bi bilo smanjenje kamatnih stopa. To bi moglo da bude rešenje, jer bi privreda onda mogla da povuče nove kredite i da krene u investicije i time stvori dohodak i punila budžet. Niko ne govori o prihodnoj strani budžeta, kako da tu povećamo sredstva. Svi govore o rashodnoj, važna je rashodna strana, ali važna je i prihodna. Strane banke nisu za to zainteresovane, Narodna banka nije za to zainteresovana, vlada ne pregovara sa stranim bankama u tom smislu. Postavlja se pitanje da li mi moramo da uzimamo kredite ako već moramo da uzmemo samo od MMF-a? Zašto ne uzmemo od Ruske Federacije? Da li je to nemoguće? Osam godina ne dozvoljavaju pristup, uopšte, ruskom kapitalu u našoj zemlji. Tek je 2008. godine došla Moskovska banka u Srbiju. Verujemo da bi ti uslovi bili daleko povoljniji nego što su uslovi koje nam daje MMF.

Dalje, poskupljenje akciza za gorivo, što će sigurno uticati na poskupljenje drugih proizvoda, doduše, ne onoliko koliko bi to uticalo u nekim boljim privrednim uslovima ili socijalnim uslovima jer je veliki broj nezaposlenih. Potražnja je mnogo manja, potrošnja je manja, samim tim će biti i manje štete od toga ali to je najjednostavnija mera kojoj vlada može da pribegne, da podigne akcize za benzin i za dizel gorivo i da to bude jedan od načina punjenja budžeta. Ali opet vam kažem, na kraju će pribeći i podizanju PDV-a, što će dodatno opteretiti privredu, pogotovo male privrednike. Daću vam primer, subvencionisanje kredita za „punto“. Oni su dati navodno da bi se pomoglo onom delu stanovništva koje je siromašnije. Dakle, kako na lak način doći do novog automobila. Ali niko ne kaže da obezbeđivanje rezervnih delova i pravo na servisiranje ima jedino Mišković i njegova kompanija. Pa će se pare siromašnih prelivati opet u džepove bogatih, i to onog najbogatijeg. Onog koji duguje najviše, onog koji 990 miliona duguje samo domaćim bankama, evra, to je skoro milijardu evra. Još se drznuo da traži od vlade da mu se otpišu ti dugovi, da navodno ne bi otpuštao radnike. Pa, da li je moguće da tako nešto postoji u bilo kojoj ozbiljnoj državi? Šta je sa pogonom „Zastave“ u Rači? Ko je privatizovao taj pogon, hajde malo da istražujete pa da vidite do koga će vas to dovesti, verovatno do, prema našem saznanju, nekoga ko drma danas Narodnom skupštinom. Gde su zaposleni iz pogona Rača, da li rade u tom pogonu, za koje pare je privatizovano? Za 200.000 evra, pa to je osrednji stan u centru Beograda od 60-70 kvadrata. Čitav pogon u Rači Kragujevačkoj, siromašnoj.

U vreme kada govore o štednji, šta radi Narodna skupština? Narodna skupština se preseljava u Dom Narodne skupštine, toliko smo bogati da sada možemo da izdržavamo dve zgrade. Koliki su troškovi? Samo opremanje onog informacionog sistema koštalo je milion evra, koji ne radi. Dobili smo kartice, takozvane čipovane kartice, koje izgledaju kao one kartice koje vam daju poslovne banke. Na taj način, niko nije doneo odluku o tome, ni Administrativni odbor, a trebalo bi. Mi ne znamo šta ovaj čip sadrži, koje već podatke u sebi ima i zadate funkcije. Primetili ste da kada ubacimo karticu treba i po 20 sekundi da prođe da bi ona bila evidentirana. Ti podaci odlaze u jednu gluvu sobu gde sedi neko ko to kontroliše, i uvek može da se izmanipuliše ta kartica, i uvek može glasanje da bude onako kako poslanička većina želi. A tajnost glasanja na ovaj način nije zagarantovana, jer tamo će pisati Gordana Pop-Lazić glasala tako i tako. Po našem poslovniku i po našem zakonu, po Ustavu, glasanje u Skupštini je tajno. Putem elektronskog sistema, ali tajno, i sa ovim čipom mi ne znamo šta oni sve mogu da znaju, kakve naloge još mogu da izdaju i do čega to može da dovede.

Dodatnih troškova će još biti u Domu Narodne skupštine, treba da se uradi klima, eto to je štednja Narodne skupštine. A mi smo tražili, ako se sećate i amandmana, kada smo donosili budžet, da se smanje troškovi Narodne skupštine. I evo opet kažem, zašto sada poslanička većina ima lagodnu atmosferu u parlamentu, zašto se sada svakodnevno završava po jedan set zakona. Pet sati rasprave i doviđenja. Što sada odjednom imaju potrebu da prave taj privid da oni nešto pričaju? Izađe Nada Kolunyija i kaže, podržavamo predlog vlade zbog toga, toga i toga, zdravo, doviđenja, idemo na sledeći zakon. Ono što je nešto ostalo poslanika ovlašćenih predstavnika ili šefova poslaničkih klubova drugih, koji iskoriste svojih 20 minuta ili šezdeset minuta koliko imaju za načelnu raspravu, to brzo prođe, ali ne, i dalje se besomučno sada radi da bi se napravio privid da parlament funkcioniše.

Interesantan je podatak i ne bih htela da ga preskočim da je samo u martu mesecu 694 preduzeća pod blokadom, odnosno da su njihovi računi blokirani. A ukupan broj je 59.333. Oni, naravno, duguju dobavljačima, duguju bankama, duguju državi, i njima nema pomoći. Oni dalje ne mogu da se zadužuju da bi vratili neke dugove odranije, a banke, naravno, pokreću sve instrumente za obezbeđenje koje poseduju da bi naplatili ono što treba da naplate. I gde je onda ta prihodna strana od koje će budžet da se puni ako je 59.333 preduzeća pod blokadom? Skuplji impulsi i porez na luksuz, to je još jedna od mera vlade. Šta je luksuz, niko nam nije rekao, šta će se naplaćivati kod ovog impulsa niko nam nije rekao i ja vam kažem da još uvek ne znaju, da će razgovarati sa Telekomom, sa Mobtelom, ne znam s kim će sve da pričaju. E sada, može da se naplaćuje impuls kada svako dete ima telefon u rukama, ne zbog luksuza, nego zbog toga što je sigurnost dece i te kako ugrožena, pa im roditelji stavljaju mobilni telefon u šake još u prvom razredu osnovne škole, ili još dok su u vrtiću. Sada može, a kada smo, sećate se, posle bombardovanja uveli jedan porez na posedovanje mobilnog telefona, tada kada je mobilni telefon bio pojam i kada smo se mi kao ministri prvi put susreli sa mobilnim telefonom kada smo ušli u vladu, to je bilo katastrofalno, tako je to opozicija onda komentarisala. I nekoliko godina o tome pričala. E, sada će da nam uvedu porez na impuls i ne znamo da li samo na razgovore, da li na razgovore plus SMS poruke, plus internet, plus PDV, pa na to još, ne znamo koliko procenata, osetićete i videćete.

Ono što nas je posebno zapanjilo u ovim merama koje vlada predlaže jesu potezi koji su kontra tih mera. Juče se šeta Dinkić sa predsednikom Upravnog odbora „Fiata“ po „Zastavi“ i kaže, država će preuzeti dugovanje „Fiata“, odnosno „Zastave“ ali to je sada „Fiat“, prema komunalnim preduzećima u Kragujevcu jer su ti dugovi ogromni, pa će ih u tranšama isplaćivati. Kome mi to pomažemo, italijanskoj privredi? Šta su oni to kupili, treba da im napravimo infrastrukturu, dali im džabe to što smo im dali i nema više proizvodnje „Zastave“ linija je potpuno rasturena, pitanje šta će sa njom biti, hoće li biti negde prodata ili neće. Proizvodi se „punto“, samo se šrafi i sastavlja i još da im platimo vodu, struju, grejanje i sve ostalo. Mi građani Srbije, siromašni. Pa gde to ima? Nigde na belom svetu.

Htela bih da vam skrenem pažnju i da je Srpska radikalna stranka veoma zabrinuta za to šta se dešava na Kosovu i Metohiji, na jednu pojavu koja nije vezana samo za Kosovo i Metohiju, nego je postalo pravilo u celoj Srbiji, da vlada, odnosno Ministarstvo za lokalnu samoupravu, uvodi privremene mere u sve opštine gde im se ne dopada kako je formirana vlast. Manje-više jesmo zabrinuti zbog toga jer to je nešto čemu treba da se pribegne samo u tačno zakonom predviđenim slučajevima da bi se obezbedilo funkcionisanje lokalne samouprave, a ne da bi se prekrajala izborna volja, kao što je to bilo, recimo, u Zemunu. Ali ovo što se dešava na Kosovu i Metohiji, gde je raspuštena Skupština grada Prištine i Skupština opštine Peć, je nešto što je, zaista, alarmantno i pitamo da li će to biti jedan domino efekat, odnosno da li je namera Vlade Srbije da suspenduje vlast u svim lokalnim samoupravama na Kosovu i Metohiji. Nema obrazloženja zašto se to radi, samo je odluka objavljena u Službenom listu. Bez ikakvog obrazloženja, bez ijednog akta koji je stigao u Skupštinu grada Priština, i Skupštinu opštine Peć. Odbornici Skupštine grada Priština i Skupštine opštine Peć, njih oko stotinu, se od jutarnjih sati nalaze ispred Ministarstva za Kosovo i Metohiju i traže prijem kod ministra kako bi im objasnio postupke vlade i rešeni su da ostanu u Beogradu sve dok vlada ne povuče tu i protivustavnu i protivzakonitu odluku. Ali vlada se najmanje brine, izgleda, za Kosovo i Metohiju, radi ono što Zapad od nje očekuje, ide, dakle, u prilog namerama velikih sila da se dalje uništava i rasparčava država Srbija i da se urušava suverenitet jedne države.

Eto mi smo toliko pripremili za ovu konferenciju za štampu, mislili smo da su ovo važne teme, ako imate neko pitanje, mi vam stojimo raspolaganju. Nemate, hvala vam puno. Prijatno.