Rusija protiv pristupanja Srbije NATO paktu

Boris Aleksić: Dobar dan dame i gospodo, dobro došli na redovnu konferenciju Srpske radiklane stranke, ja sam Boris Aleksić, a pored mene su Vlada Jeremić i Bojan Mladenović, moje stranačke kolege. Imamo zaista puno tema o kojima bi danas mogli da razgovaramo, ali mi bismo nekako u prvi plan istakli poruku koju je Ruska Federacija uputila državnicima Republike Srbije, a pre svega gospodin Konstantin Kosačev, koji je i predsednik Komiteta za međunarodne odnose Ruske dume, a ujedno i potpredsednik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.

Kao što znate, opet je pokrenuta kampanja koja bi trebalo da u Srbiji promoviše NATO pakt, koji se dalje širi prema Istoku. Gospodin Kosačov je, naravno, poručio predstavnicima naše dražave da je odluka o tome da li ćemo mi postati članica NATO pakta svakako na nama i na našim građanima. Ali da bi, svakako, taj potez pokvario odnose sa Ruskom Federacijom. Ovo nikako ne znači da se Rusija meša u unutrašnje stavi Republike Srbije, ali znači ušravo ono o čemu smo mi govorili poslednjih meseci, a to je da je NATO pakt jedan ofanzivni savez, da NATO pakt opkoljava, godinama unazad, Rusku Federaciju, da je mnogo štete naneo u međunarodnim odnosima od 1990. godine do dana današnjeg, i ne namerava tu štetu da popravi, već naprotiv oni i dalje prave samo štetu. Kao što znate, NATO pakt je jedan veliki zaostatak hladnog rata i kao takav bi trebalo da bude izbrisan iz svetske istorije. Dakle, odluka naše države o pristupanju NATO paktu jeste svakako na njenim građanima.

Mi smo iznosili argumentaciju protiv jednog ovakvog poteza, a predstavnici Vlade Srbije otvoreno zagovaraju pristupanje NATO paktu, pre svega ministar odbrane Šutanovac, koji je nastavio sa uništavanjem vojske koje su pre njega sprovodili Tadić i Prvoslav Davinić. Kao što znate, naša vojska danas je svedena na 30 000 ljudi, ona ne samo da ne bi mogla da se suprotstavi nekoj agresiji spolja, već ne bi mogla da se suprotstavi ni šiptarskim teroristima sa Kosova i Metohije. Određene formacije šiptarskih terorista na Kosovu i Metohiji imaju daleko veća sredstva od onih kojima raspolaže naša žandarmerija ili specijalne jedinice Vojske Srbije, što je zaista katastrofalno. Međutim, priča o NATO paktu i referendumu je interesantna iz još jednog ugla. Kao što znate, 2006. godine je potpisan SOFA sprazum, potvrdila ga je Narodna skupština Republike Srbije, nažalost, 2009. godine sa još dva sporazuma, sa Sjedinjenim Američkim Državama. SOFA sporazum je sporazum o statusu američkih trupa u Srbiji. Ovim se sporazumom Srbija praktično odrekla svog suvereniteta. Po tom sporazumu, Sjedinjene Američke Države mogu da na našu teritoiju unose i iznose kako god žele opremu i ratnu tehniku, uključujući taktičko nuklearno i hemijsko naoružanje, bez ikakve naše kontrole. Mogu da grade baze na teritoriji Republike Srbije, i to prema planu i pravilima SAD. Dakle, jedna neverovatna situacija koja ne samo da nas uvodi u NATO pakt, nego nas čini i otvorenim satelitom SAD. Jedina dobra stvar kod SOFA sporazuma jeste ta što on može da se obostrano raskine. Dakle, Srpska radikalna stranka zastupa stav da SOFA sporazum mora šte pre da se raskine. Što se tiče samog referenduma o pristupašu NATO paktu, mi smo u načelu protiv referenduma jer smatramo jednostavno da je ogromna većina građana protiv NATO pakta, smatramo NATO pakt jednom agresivnom organizacijom koja će u budućnosti izazivati samo nove ratove. Međutim, ukoliko bi vlast omogućila da referendum bude kontrolisan i od strane opozicije, mi u tom slučaju ne bismo bili protiv tog referenduma. Kao što znate, problem sa referendumom može da bude sugestivno pitanje, to je prvi problem, a drugi problem je taj što kontrolu referenduma sprovodi isključivo izvršna vlast. Dakle, tu može da dođe do određenih manipulacija, i mi se pribojavamo tog problema.

Mi smatramo da, ako već dođe do toga, da onda i opozicija mora da bude uključena u kontrolu tog referenduma. Kao tšo znate, NATO pakt je odgovoran za zločin protiv mira, učestvovao je direktno u razbijanju SFRJ, učestvovao je i u agresiji na Saveznu Republiku Jugoslaviju. A danas on deluje na srpskoj teritoriji Kosova i Metohije, ali u funkciji šiptarskih terorista. Ja ću vam navesti jedan primer, na Kosovu i Metohiji su od strane NATO pakta angažovane brojne privatne kompanije, a to su one koje su po svetu odgovorne za najteže zločine, kao što je slučaj sa Irkom i Agavnistanom, a među tim privatnim kompanijama nalazi se i čuvena kompanija koja je obučavala hrvatske oficire pred agresiju nad Srpskom Krajinom, MPRI koja je napravila velike zločine i velike probleme u Republici Srpskoj Krajini i oni su potpisali jedan od ugovora sa bazom Bondstil. Dakle, takve kompanije koje su u funkciji širenja NATO pakta nalaze se na teritoriji Republike Srbije.

Interesantno je da Ministrastvo odbrane, kao ni Vlada Srbije, uopšte nisu reagovale protiv ovoga, upravo je to kompanija koja je omogućila izgon, istrebljenje i etničko čišćenje srpskog naroda iz Republike Srpske Krajine. NATO pakt je simbol unipolarnog sveta. Na svu sreću, uzdizanjem Rusije mi sada imamo multipolarni svet. Vi vidite da kada se postavlja pitanje zločina i u Republici Srbiji i na drugim mestima, niko ne želi da pomene zločin protiv mira, NATO pakt isključivo govori o genocidu. Zašto oni to rade? Zato što propagiraju jednu novu doktrinu, to je doktrina ljudske bezbednosti koja je u stvari samo jedan novi okvir ali stara priča. To je teorija o pravednim ratovima koja vodi poreklo još iz srednjeg veka, od svetog Avgustina, koja je bila opravdanje za mnoge ratove i sukobe.

Kao što znate, odnosi NATO pakta i Evropska unije su veoma bliski. Evropska unija je uključena u bezbednosni sistem NATO pakta pravilima Berlin plus, kao i samom evropskom strategijom bezbednosti. U tim dokumentima se navodi da je transatlantski savez nezamenjiv, da je NATO pakt nezamenjiv činilac u Evropskoj bezbednosti, i praktično snage Evropske unije za brze intervenicje, koje se formiraju već neko vreme, mogu da funkcionišu samo uz saglasnost sa NATO paktom, samo ukoliko NATO pakt to odobri. Mi smo već ranije govorili o predlozima ne samo Konstantina Kosačeva, već i predsednika Medvedeva, a to je nova arhitektura bezbednosti. Srpska radikalna stranka smatra da Srbija treba da se priključi toj novoj arhitekturi evropske bezbednosti. Prvo, bezbednost je nedeljiva, ona je jedinstvena, dakle sve države su pozvane da odgovaraju za pitanja bezbednosti, ne sme da dođe više do blokovske podele, upravo do one podele do koje dovodi sam NATO pakt, dakle mora da postoji sistem kao onaj koji je bio stvoren nakon Drugog svetskog rata. To su same Ujedinjene nacije. Ukoliko bismo se opet vratili na blokovsku podelu, imali bismo neku varijantu bipolarnog sveta, imali bismo takmičenje kao u unipolarnom svetu. A šta je taj svet doneo, videli smo tokom 90-tih godina, kada su Amerikanci, sledeći put nekih svojih prethodnika sa Zapada, krenuli u novi pohod na Istok. Velika stradanja, mnogo ubistava i šta smo sve doživeli!

Interesantno je da bi ta nova arhitektura pomogla očuvanju integriteta Republike Srbije. Srpska radikalna stranka smatra da bismo mi, ukoliko bisnm pristupili tom novom konceptu evropske bezbednosti, mogli vrlo brzo da povratimo Kosovo i Metohiju. Zato je ovo pravi način da obezbedimo budućnost Republike Srbije. Naravno, sve to bez sukoba. Ukoliko bi Rusija imala veći uticaj u evropskoj bezbednosti, svakako bi uticaj NATO pakta opao. I tako bi moglo da dođe do mirne reintegracije i povratka svih struktura i bezbednosti i države Srbije na Kosovu i Metohiji. To je jedna ideja o kojoj moramo ozbiljno da razmišljamo, a ne kao Šutanovac da se okrećemo NATO paktu koji otkida deo po deo Srbije. Vidite kakave poruke oni šalju i predstavnicima Republike Srpske kada je NATO pakt u pitanju. Na putu ka tim evroatlantskim integracijama koje sprovode Sjedinjene Američke Države i Evropska unija, Srbija mora da se odrekne svega. Zahtev koji je stigao iz Brisela, stigao je u stvari iz Vašingtona: ukoliko želimo da pristupimo evroatlantskim integarcijama, svi pripadnici Vojske Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativne agencije koji su bili zaposleni u vreme Slobodana Miloševića moraju da se nađu na ulici. Moraju da ostanu bez posla. Ovde govorimo o stručnom kadru, a ne o ministrima ili nekim drugim funkcionerima.

Isto tako, činjenica je da put ka evroatlantskim integracijama dovodi u ptanje sistem bezbednosti Republike Srbije. Mi smo već nekoliko puta naveli podatak da je još 2003. godine, posle ubistva Zorana Đinđića, ukinuta Druga uprava resora državne bezbednosti, po nalogu koji je stigao sa Zapada, to je obaveštajna uprava. Ona je ukinuta kako ne bi mogle da se ispitaju okolnosti koje su dovele do raznoraznih ubistava i povezanosti tih ubistava sa inostranim faktorom. Do dana današnjeg ta obaveštajna uprava se ne bavi svojim obaveštajnim radom. Te podatke je izneo gospodin Dragan Filipović, koji je bio načelnik Obaveštajne uprave u vreme delovanja Resora državne bezbednosti, ali i u jednom početnom periodu u vreme Bezbednosno-informativne agednicje. To je on izneo u svojm knjigama, i u određeniom nastupima. To je jedan veliki problem. Mi imamo raznorazne službe bezbednosti, čuli ste Vukadinovića koji kaže da ih je 55 u Republici Srbiji, koje se bave obaveštajnim radom. Dakle, BIA je rangirana daleko ispod ne samo ovih najvećih službi bezbednosti, već i službi bezbednosti iz okruženja. Muslimanska, hrvatska, albanska, bugarska, rumunska, to su sve službe koje su ispred. To su upravo i bili zahtevi NATO pakta i Evropske unije. Ali nije u interesu građana Republike Srbije da vojska bude slaba, da Ministarstvo unutrašnjih poslova bude slabo.

Džozef Bodanski, koji je bio na čelu stručnog tima Kongresa u dužem periodu i koji je otvoreno govorio da ćelije Al Kaide postoje i na Kosovu i Metohiji i u Bosni i Hercegovini, da je Srbija ugrožena od strane brojnih terorističkih ćelija, da je logistička baza na Kosovu i Metohiji i da se Srbija koristi u stvari kao jedna vrsta puta kojim su teroristi ranije prelazili, a i sada prelaze od Istoka prema Zapadu. Mi smatramo da su poruke Ruske Federaciej i njihovih predsatvnika dobre i ohrabrujuće, mi smo protiv blokovskih podela i protiv NATO pakta.To je sve što sam hteo da vam kažem. Da li ima pitanja?

Novinar: U ponedeljak je zakazan satanak radne grupe za izradu Zakona o Skupštini, trebalo je da se dogovori neka konačna verzija. Hoćete li doći na taj završni sastanak?

Boris Aleksić: Znate šta, ja mislim da nećemo učestvovati na tom sastanku, s obzirom na to kakvi su podaci za sada. Kad je u pitanju sam zakon, javilo se nekoliko problema. Prvo, imamo jedan vrlo bitan aspekt, a to je budžet Narodne skupštine Republike Srbije. To je istorijska tekovina kad su parlamenti u pitanju, da parlament mora da ima svoj budžet. Mi smatramo da je to ispravno. Primera radi, u Engleskoj su se još u 13. veku izborili za tako nešto. Jedan od zahteva i te famozne Evropske unije jeste da Skupština ima svoj budžetm, jer naprosto, izvršna vlast ne može da kontroliše zakonodavnu granu vlasti, kao što znate, to je u skladu sa principom podele vlasti. Ovako, kada izvršna vlast određuje koliko će novca imati Narodan skupština, možete da mislite na šta će to da liči. Što se tiče povećavanja privilegija i određenih koristi za narodne poslanike, mi smo već o tme govorili, u trenucima teške ekonomske krize nije vreme za takve poteze. Kada građanima Republike Srbije bude bilo bolje, možemo o tome da razgovaramo. Ako nekom nameravaju da povećavaju prihode, neka to urade zaposlenima u Narodnij skupštini koji imaju plate po 200 evra, to su te skupštinske službe.

Novinar: U radnoj verziji se to ne pominje, povećanje plata.

Boris Aleksić: Što se tiče Zakona o Narodnij skupštini, trebalo je da predvidi budžet Narodne Skupštine, a postoje odeređene verzije koje govore o zaposlenima u Narodnij skupštini i verzije koje govore o narodnim poslanicima. Svakako, bilo je polemike o tome da li će, recimo, oanaj famozni deo o penzijama ući, znam da nije ušao, ali bilo je priče i o tome. Eto tako, ja sam vam izneo stav vezano za sva pitanja i sve probleme koji se već u nekom periodu pominju u javnosti.

Novinar: Vi ne želite da učestvujete i da uredite oblast rada Skupštine?

Boris Aleksić: Mi smo odavno izneli naše predloge vezano za Zakon o Narodnoj skupštini. Bilo je to pre sedam meseci, tada nas niko nije slušao, mi smo otvoreno govorili šta taj novi predlog zakona treba da sadrži, međutim, vladajuća koalicija je imala neku svoju ideju. Oni sada pokušavaju da se izvuku jer su u javnosti negativno odjeknuli neki njihovi predlozi. Oni sada žele, uvlačeći opoziciju, da pribave sebi alibi. Suštinski problem je što oni nisu na vreme omogućili Narodnoj skupštini Republike Srbije da ima sopstveni budžet.

Novinar: Ja opet ne vidim šta je sporno za vas pošto je predviđeno da Skupština ima svoj budžet?

Boris Aleskić: Nije samo vezano za to. Ja sam vam maločas rekao šta vlast pokušava da uradi, tako da je to naš stav. Da li ima još pitanja? Ukoliko nema, hvala vam.